Порекло презимена, варошица Азања (Смедеревска Паланка)

Порекло варошице Азања, општина Смедеревска Паланка – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај насеља.

Варошица се налази на пиносавској површи која је потпуно урављена и просечена незнатним токовима Трстенице и Риа потока.

Воде.

Употребљава се већином вода а бунара, махом дубоких преко 20 метара а има и извора од којих су главнији: Старац, Чобина Вода, Осиповац и Гуцетина.

Земље и шуме.

Најбоља зиратна земља је у Сврачковцу, затим на Стражевици, Брдњаку и Бостаништу; имањима изван села.

Приватни забрани су растурени а у „Алији“ је општинска шума.

Тип насеља.

Азања је насеље збијеног типа са кућама груписаним дуж путева за Паланку, Селевац, Велику Крсну и остала суседна села, као и поред споредних сеоских улица.

Главни део „чаршија“ („село“) налази се поред друма Паланка – Смедерево. Ту су: општинска судница, школа, црква, апотека, више кафана, дућани и приватне куће. Азања се дели на: Мајсторски, Јелићски, Палићски, Талијански и Бугарски Крај. Јужно од Азање је заселак Каменац, удаљен 5-6 километара, има око 40 кућа, скорије насељених на своја имања. Североисточно од Азање, одлажењем на имања, постао је заселак Влашки До (данас засебно село, оп. Милодан).

Постанак насеља и порекло породица.

По предању, Азању су засновали преци данашњих Шаранчића. Њихов предак Шароња, бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину и како му се ту није допало, скрене, у дође у Азању. Са женом се настани на месту данашње школе, где је био извор и ту подигне „мало куће“. Свуда око тог места била је велика гора и луг и било је непроходно. Место где се настанио предак Шаранчића и сада је центар Азање, ту је управо „чаршија“. Одатле доцније Азања се ширила и развијала. Од Шароње су данас:

–Шаранчићи, славе Јовањдан. У азањском гробљу налази се споменик некога Величка (од Шаранчића) из 1766. године.

–Бучићи (Пантићи). После Шароње доселио се Петроније, предак данашњих Бучића. Не зна се одакле је дошао. Данас се презивају и Пантићи, славе Пантелијевдан.

За овима су дошли:

–Мајсторовићи-Мајсторчићи (Арсенијевићи, Никодијевићи, Филиповићи, Пантићи, Поповићи, Танасковићи, Павићи, Пајићи, Маринковићи, Матејићи, Милошевићи, Божанићи, Димитријевићи, Јеремићи, Мијатовићи, Минићи, Милосављевићи, Љубисављевићи, Милојевићи, Тешићи, Алексићи, Милентијевићи, Ивковићи и Живковићи), славе Ђурђевдан. Њихов предак Пана је дошао од Сјенице – Косова. Населио се најпре на Трешњи – југозападно од Рипња. То место се сада зове „мајсторско“. Пана је био мајстор, градио је ћуприје и једном приликом, пролазећи кроз Азању, наишао је на Шаранчиће и Бучиће, допало му се место и реши да се ту насели. Оде на Трешњу, узме породицу и дође у Азању. Пана је имао сина Милосава, а Милосав четири сина и од њих су све данашње породице. Има их 72 куће у Влашком Долу, где су отишли на имања.

Остале породице су:

–Стевановићи (Митровићи, Громовићи, Мратинковићи, Лазићи, Машићи, Васиљевићи и Текићи), славе Мратиндан. Доселио се чукундеда Стеван са Косова и затекао у селу свега неколико бурдеља.

–Батинићи, славе Јовањдан. Њихов предак дошао је са Косова и затекао свега седам кућа. Овде се оженио узевши девојку од Шаранчића.

–Јелићи (Стојадиновићи, Милетићи, Марковићи и Прокићи), славе Ђурђиц. Четири брата крену из Црне Горе и дођу најпре у Сјеницу а из Сјенице у Јагњило – Јасеница, потом у Азању. Доцније се неки врате и настане у Приликама (моравички-ужучки округ) где их и данас има (Азањци). Влајићи у Великој Крсни су им род. Бежали су „преко“. Прокићи отуда донеше обичај да о Божићу месе чесницу-погачу од пшеничног брашна, док остали то раде од кукурузног-пројиног.

–Богдановићи (Сарићи), славе Никољдан. Прадед Богдан, који је радио вреће, дошао из околине Пирота. Крај у коме живе зову „Бугарски Крај“.

–Павловићи, славе Ђурђиц. Дошли су из Ковачевца од Грчића.

–Рашићи, славе Св. Петку. Пре 60 година су дошли из Бјелопавловића.

–Анђелковићи, славе Марковдан. Старином су са Косова, одакле су дошли у Велику Иванчу – космајски срез. Било је више браће. Један брат, да би направио рог за барут, одсече рог крави другога брата услед чега дође до свађе. Да не би дошло до оштријих сукоба преци ових Анђелковића, Михаило и Анђелко крену из Иванче и населе са у Азањи. И данас одржавају везе са том својом породицом у Иванчи (Јанковићи). У Голобоку су им род Гецићи.

–Павловићи (Беговићи), славе Никољдан. Њихов прадед био је свештеник у Глибовцу, одакле је дошао у Азању. Поп је био богат, ишао је увек колима „као бег“ због чега су их назвали Беговићима.

–Јанчићи, славе Ђурђиц. Старином су са Косова.

–Талијани;

–Баба Антићи и,

–Стајићи (Илићи). Славе Ђурђиц. Старином су са Косова. Чукундеда Сима је имао два сина, Добривоја и Ристивоја. Од Добривоја су Талијани а од Ристивоја Баба Антићи и Стајићи. Један од предака Талијана имао је пушку „талијанку“ и по томе се презива ова породица.

–Вулићевићи (Пауновићи и Павловићи), славе Ђурђиц. Потомци су Вујице Вилићевића. Старином су од Косова. Од Вујичиног брата Ђуше има једна кућа у Паланци (Ђушићи).

–Павлићевићи, славе Мратиндан. Чукундед Милош дошао је са Косова и затекао Шаранце, Бучиће, Мајсторчиће и Јелиће.

–Никосавићи (Ћосићи), славе Мратиндан. Чукундед са три сина дошао са Косова.

–Поповићи, славе Ђурђиц. Њихов прадед са братом је дошао из Сиколе (крајински округ), па се настане у Азањи а брат у Глибовцу (Поповићи).

–Кељићи (Гајићи, Јањићи, Срејићи, Павловићи, Недићи и Ђуричићи), славе Ђурђиц. Чукундеда Марко дошао са Косова, имао је четири сина и од њих су ове породице.

–Ђурђевићи (Гачићи), славе Св. Василија: Чукундед Ђурађ са два брата дошао из Црне Горе. Један брат се населио у Голобоку (Аџићи).

–Палићи (Рафаиловићи), славе Мратиндан. Од старине су род Никосавићима (Ћосићима).

–Милошевићи, славе Никољдан. Чукундед дошао од Прокупља у Велику Плану, па у Азању.

–Пајкићи (Милојковићи и Павловићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.

–Никодијевићи, славе Никољдан. Дошао из Коћуре (?) код Врања.

–Бацетићи славе Никољдан. Дошао као занатлија из Криве Реке код Ужица.

–Ристићи, славе Св. Јоаким и Ана. Деда дошао из Крајине.

–Крстићи, славе Јовањдан. Њихов деда је дошао из Крајине.

–Миљковићи, славе Никољдан. Деда Миљко са четири сина је дошао из Личја (нишки, топлички срез) где имају и данас рођаке (Вучјаци). Побегао од Турака. Имају рођаке у Блазнави (крагујевачка Јасеница), у Бумбаревом Брду (Гружа), Смедереву и Параћину.

–Радивојевићи (Павловићи), славе Никољдан. Мати им се преудала у Азању и довела их из Кусатка, где имају породицу – Спасићи.

–Пурићи (Павловићи и Лазићи), славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.

–Митићи су дошли из Велике Плане, не каже се коју славу славе.

–Стојановићи, славе Савиндан. Они су од Стојановића из Баничине.

–Јоветићи, славе Петровдан, непознатог су порекла.

–Кованџићи, славе Јовањдан. Непознатог порекла.

–Марковићи (Костићи, Јовановићи, Николићи и Ђурђевићи), славе Аранђеловдан. Зову их „Власима“. Деда човеку од 70 година дошао из Глоговца (ресавски, моравски срез). Куће су им у Јелићевском Крају, који зову „Влашким“.

–Маринковићи, славе Св. Враче. Прадед Ђура дошао из Крајине, где имају родбину. Зову их „Крајинцима“.

–Петровићи, славе Јовањдан. Деда дошао из околине Врања.

–Даниловићи (Радомировићи), славе Мратиндан. Предак Милинко дошао са Косова. Имао је два брата. Од њих је цела ова породица. Рачунају да су од Милинка шесто колено. Мисле да су род Никосавићима и Палићиима.

–Ђорђевићи, славе Ђурђиц. Старином су од Косова. Раније били „једна фамилија“ са Вулићевићима.

–Добричићи (Пантићи, Миловановићи, Мишићи и Петронијевићи), славе Лучиндан. Њихови стари су дошли из околине Сјенице – Новог Пазара у Рајковац (округ београдски), затим овде. Један део остао у ужичком округу, не знају место. Раније се са њима налазили и „рођакали“.

–Новаковићи (Бошићи, Пантелићи, Гајичићи и Аврамовићи). Од старине су род са Јанчићима. Славе, као и они, Ђурђиц.

–Радојевићи, славе Пантелијевдан. Доселили се из Баничине.

–Радовановићи, славе Ђурђиц. Прадедови Богдан и Сима дошли са Косова. До данас рачунају пет колена. Мисле да су са Талијанима једна фамилија.

–Станојевићи, славе Ђурђиц. Отац дошао из Новог Сада као занатлија, пинтер.

–Павићи, славе Ђурђиц. Мати их довела из Трновча, од Миловановића.

–Каљевићи, славе Лучиндан. Дошли са Рудника.

–Аврамовићи, славе Мратиндан. Непознатог су порекла али се зна да су бежали „преко“, где имају родбине.

–Стојићи (Осаћани), славе Ђурђиц. Градили куће овде као зидари и остали. Дошли су из Осата у Босни.

–Димитријевићи, славе Митровдан. Доселили се из Смедерева.

–Станковићи, славе Никољдан. Отац побегао од Турака из Горње Локаштице (лесковачки, врањски округ), где имају родбину.

–Анђелковићи, славе Аранђеловдан. Отац се доселио из Преображења (пчињски, врањски округ)

–Станимировићи, славе Никољдан. Деда дошао из околине Врања. Зову их „Бугарима“.

–Павловићи (Бавини), славе Св. Јована Златоустог. Прадед из Неготина пребегао „преко“ научио занат и населио се у Азањи.

–Динићи, славе Митровдан. Деда из Страгара дошао у Смедерево па овде.

–Мијатовићи, славе Стевањдан. Њиховог деду довала мати из Јагњила, од Александрића.

Цигани-Роми са разним презименима су насељени пре 50-60 година. Пре тога живели под чергама у Улићу, између Азање и Селевца. Власти им дала имање и населили у Азањи и Селевцу. Куће су им поред друма за Паланку. Не баве се земљорадњом већ су мајстри, џамбаси, пилићари итд.

У Азањи има једно гробље.

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.