Poreklo prezimena, selo Nemenikuće (Sopot, Beograd)

10. avgusta 2014.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Nemenikuće, Gradska opština Sopot – Grad Beograd. Prema knjizi Borivoja Drobnjaković „Kosmaj“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Nemenikuce

Položaj sela.

Selo je severoistočno od Kosmaja, na kosama, koje su razdvojene dubodolinama.

Vode.

Glavniji izvori su: Đakonovac, Lukinac, Stublina, Sopot, Zmajevac – „lekovit izvor“, Vrelo, Kastaljan, Ratkovac, Ladna Voda, Turija, Kašinac i Sarinac.

Zemlje.

Delovi atara su: Bastav, Bakčine, Bukvanja, Babajnac, Brgljočevac, Vodenik, Veliko Polje, Vesela, Strana, Krušik, Kolenovac, Klenovac*, Kostinac, Kriva Lipa, Lipovac, Melnica, Mekote, Medvednjak, Mramorje, Orovac, Rosulja, Ratkovac, Strmoglavčina, Ćeramide, Umka i Cajbara.

*Kad se iz Kamenca pođe Tresijama nailazi se na „Svatovsko Groblje“. I u Parcanima ima jedno „Svatovsko groblje“. Predanja o njima skoro su ista: „na putu su se sreli dvoji svatovi, koji se jedni od drugih nisu hteli skloniti, usled čega je dolazilo do sukoba i mrtvih glava. Izginuli svatovi su tu sahranjivani, zbog čega se ova groblja zovu Svatovskim.

Tip sela.

Selo se deli na Gornji i Donji Kraj. U novije vreme pojedine porodice odlaze na imanja, koja su često izvan granica seoskog atara.

Postanak sela, starine u njemu i poreklo stanovništva.

Nemenikuće su starije naselje. Na Selištu je svakako bilo naselje još u Srednjem veku. Razvaline manastira Tresije u Kosmaju kao i razvaline Kastaljana tragovi su koji svedoče o ranijoj naseljenosti. U prvim desetinama 18. veka Nemenikuće se pominju kao selo, koje je 1732. godine imalo 18 kuća. Selo je imalo crkvu „vodruženu“ od hrastovih dasaka, pokrivenu hrastovom šindrom, bez svoda i neosvećenu „kako spravljena ima 24 ljeta“ (D. Ruvarac). Kako je ovaj izveštaj iz 1732. godine, znači da je crkva podignuta 1708. godine.

U ranije pomenutom Langerovom delu u gročanskom distriktu je pored ostalih zabeleženo i naselje Neminikutie, a na karti (uz isto selo) je ucrtano naseljeno mesto Neminikutja.

Pred kraj 18. veka, za vreme austro-turskih ratova, stanovništvo se moralo skloniti u zbeg, „u podlužje“, a docnije u Vrtište u Kosmaju. Meseca jula 1788. godine krenuli su „preko“. Tek posle tih ratova se veći deo izbeglog satovništva vratio na svoja ognjišta. Od tada dolaze novi doseljenici u sve većem broju. Godine 1818. selo je ulazilo u sastav Vićentijeve knežine i imalo je 57 kuća a 1822. godine je imalo 63 kuće. Godine 1846. je pripadalo kosmajskom srezu i imalo je 99 kuća a 1921. godine u selu je bilo 353 kuće.

Vidakovići se smatraju za najstariji rod u selu. Od svoh ovih je bio Milovan Vidaković, koji se rodio u Nemenikućama oko 1780. godine. Predak Vidakovića, od koga je Milovan Vidaković bio šesto koleno, „uklonio se sa svojim plemenom ovamo dublje u Srbiju od Drine reke iz mesta Loznice u vreme Georgija II Brankovića, despota i grofa, i to zbog neke bune, nemira na bosanskoj granici i turskog napadanija“. Kuća Vidakovića bila je blizu reke „malo više gde je drum iz Beograda preseca“, a to će biti otprilike u kraju, koji se zove Mekote, u blizini kuća Maričića i izvora Sopota. Danas u selu nema Vidakovićevih potomaka. Joakim Vujić navodi, da je 1826. godine u Nemenikućama nalazio Vidakovićeva brata Radosava(Putešestvije). Po pričanju starca Pante Prokića Vidakovićevi su rođaci, posle 1813. godine, otišli u Barajevo i tamo se naselili.

U stare rodove ubrajaju se i:

Đorđevići (Zečevići), ne znaju za svoje poreklo, slave Nikoljdan.

Sarići, slave Đurđevdan. Sa Sarićima su rod;

Maričići i;

Ranđići.

Ako su ovi Sarići potomci starice Sare, koja je Vidakovićevoj kući činila mnoge usluge, onda su Sarići sa Maričićima i Ranđićima starinom od Hercegovine, zbog čega su njihove pretke -sinove Sarine – Iliju, Milutina i Nikolaja, zvali „Herama“. Njihove su kuće bile spram kuće Vidakovićeve. Pred Herinom kućom na velikoj staroj kruški bio je zapis, a i sada je stari zapis pred kućom Maričića.

Pored pobrojanih, u selu su i ovi rodovi:

Prokići, slave Đurđevdan. Doselio se Boško, praded čoveku od 95 godina, od Nove Varoši.

Đurići, slave Đurđic. Zečevići su, po predanju, našli u zbegu jedno muško srpsko dete i jednoi žensko – Ciganče. Očuvali su ih i docnije se ovi uzmu i od njih su Đurići.

Negići, slave Jovanjdan. Čukundeda Negukao malog našli su Kneževići (Kostadinovići) u zbegu i odgajili ga.

Paunići (Jerinići, Mirkovići i Rankovići), slave Jovanjdan. Doselio se praded od Kosova i došao najpre u Kovačevac, a odatle „pošto su mu se metiljavile ovce“, pređe u Nemenikuće.

Kneževići (Kostadinovići), slave Jovanjdan. I oni su od Kosova, misle da su rod Paunićima.

Marinkovići, slave Jovanjdan. Rod su sa Paunićima.

Miloševići (Damnjanovići i Đorđevići), slave Aranđelovdan. Ranije su se prezivali Stojanovići, vode poreklo od pretka Balića, starinom su iz „Stare Srbije“.

Crnići (Jovanovići i Aćimovići), slave Jovanjdan. Njihov predak, koji je bio hrom, došao je od Kosova. Ima ih „preko“ (Vidaković pominje nekog hromog Marka, koji im je bio kum, čija je kuća bila naspram hana – kod današnje sudnice).

Žujovići, slave Aranđelovdan si iz Korita kod Sjenice na Pešteru. Po zabeleškama Mladena Žujovića, njegov otac Milenkose preselio u Srbiju u doba kada je Karađorđe sa vojskom pošao na Sjenicu. U matici je rod bio veliki. Žujovići su imali kuće, vodenice, stanove i zemlje u Bihorcu, Koritima, Suvodolu i na Policama. Priča se, da ih je bilo „40 pušaka“, ali su se još tamo izdvajali i seljakali. Kada su prešli u Šumadiju, rasturili su se po kragujevačkom, beogradskom i valjevskom okrugu. Stric Mladenov, Jovan, prešao je u Srbiju još u početku Prvog Ustanka i srpskoj vojsci doterao je nešto stoke za hranu. Kadkad se vraćao kući i sa Srbima ugovarao, da se i oni dižu na ustanak. Zbog toga su Turci uhvatili Jovanova brata, Milenka, a Mladenovog oca odvedu u tamnicu u Rožaj, kuću mu zapale a stoku i mal razgrabe. Milenko je uspeo da iz zatvora pobegne, prebegao je Karađorđu i kad je Karađorđe na Sjenici Turke razbio, oslobodio je Milenkovu ženu i decu. Posle ovih događaja Žujovići sa najbližim rođacima prebegnu u Srbiju i sklone se na planinu Ješevac blizi Borča (Gruža) gde su ostali do 1826. godine. Žujovići su bili čuveni stočari, pa im je čak i knez Miloš slao svoje ovce, da se kod njih jagnje i ishrane, žaleći se „da ne mogu živeti od ovih došljaka“, koji su svojom silnom stokom velike prostore zauzeli. Knez Miloš pošalje Gospodar Jovana i Vučića, da ovu stvar izvide i oni reše da Žujoviće rasele. Milenko nije mogao selo odbraniti i ono se moralo raseliti. Knez je Milenku ponudio opustelu baštinu Čarapića u Ripnju, ali ovaj to nije hteo primiti, već se nasele na neke turske spahijske zemalje u Nemenikućama. Žujovići imaju rođake u kosmajskim selima Rajkovcu, Rogači, Vrbici, Koraćici, Ropočevu, Sopotu i u kolubarskom Vračeviću.

Obradovići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Kruševice – kolubarski srez.

Đukići, slave Jovanjdan, „Grci“ iz Makedonije.

Kršljanski, slave Vidovdan. Došli su iz Velike Krsne (Jasenica). Sudeći po slavi oni su rod Drenovčanima iz Velike Krsne, koji su starinom od Sjenice.

Gajići, slave Sv. Vasilija – Nova Godina. Kao kovač došao iz Velike Krsne.

Matkovići, slav Lučindan. Matija, deda čoveku od 65 godina, došao iz Knića (Gruža) gde imaju rođake.

Radovanovići (Zubani), slave Đurđevdan. Njihovog pretka dovela je mati iz Kopljara (Jasenica) gde su im rod Karatošići, starinom od Bijelog Polja.

Petrovići su iz Pauna kod Valjeva, slave Nikoljdan. Predak Savaje bio abadžija u Beogradu. Kada je knez Miloš „delio placeve“ na Terazijama, pozvao je i zanatlije da ih tu naseli. Misleći da zemlju mora platiti, Sava pobegne iz Beograda i naseli se u Nemenikuće.

Šargići, Petrovići i Rutići, slave Jovanjdan, poreklom su iz Raške, nekada su se prezivali Tufegdžići.

Milenkovići, slave Sv. Petku. Milenko, deda čoveku od 43 godine, došao je od Kosova.

Vujići, slave Nikoljdan. Predak Vuja došao je iz Osata u Bosni kao majstor.

Jovanovići, slave Lučindan. Doselili se iz Belog Potoka, vračarski srez.

Stepanovići, slave Lučindan, doselili su se iz Ješevca (Gruža).

Lazarevići, slave Jovanjdan, poreklom su od Prijepolja.

Joksimovići, slave Lučindan. Došli pre 50 godina iz Orašca (Jasenica) gde imaju rođake, Joksimoviće, koji su poreklom iz Rovaca (Brda).

Nikolići, slave Mratindan. Čoveku od 70 godina došao otac iz Jagnjila (Jasenica) gde su im rod Đurkovići, koji su starinom od Sjenice.

Popadići, slave Jovanjdan. „Iz Rvatske su“.

Ne znaju poreklo:

Jankovići, slave Nikoljdan.

Savkići, slave Aranđelovdan.

Jekići, slave Aranđelovdan.

Borići, slave Đurđevdan.

Tanaskovići, slave Nikoljdan.

Stojanovići, slave Nikoljdan.

Ljubisavljevići, slave Jovanjdan.

 

IZVORBorivoje Drobnjaković – Kosmaj. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.