Порекло презимена, село Грачаница (Приштина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грачаница, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Грачаница, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Грачаница (Приштина)

Порекло презимена, село Грачаница (Приштина)

Порекло становништва села Грачаница, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Gracanica

Село је на реци Грачаници, у њеној проширеној долини по изласку из клисуре, између брда Велетина (874 м) и косе Гласновика на југу и брда Стежевца (794 м) на североистоку.

Неке су куће од садашњих родова живеле изван села, на садашњем Селишту, па су их „агалари“ (аге, господари чифлика) у другој половини прошлог века преместили у село. Отада је село збијеног типа. Дели се на три махале. На југу су с леве стране Грачанке Горња махала (источно) и „Доња“ махала (западно). С десне стране Грачанке је Школска махала. На Градини (према југозападу) налази се под земљом пуно темеља од дебелих зидова, где је била стара Улпијана.

Први помен села Грачанице потиче из 1303, где се у једном писму папе Бенедикта IX барском надбискупу Марину наводи и католичка парохија Grazaniza (доцније Јањево), названа овако свакако што су куће првих колониста те рударске колоније биле близу села Грачанице, око ушћа Кижнице у Грачанку, где је био главни део старих јањевских рудника.

Село се као Градчаница помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. , издатој поводом подизања истоименог манастира у селу. При продирању Аустријанаца до Косова и Македоније 1689. село је изгледа било напуштено. Бар после аустријског похода до Косова (1737) село је било пусто и у њему су се тада, око 1840, заселили преци садашњих Арбанаса села Мрамора. Иако у селу није било ниједне српске куће, у манастиру се одржавао сабор, јер је у околини било српског живља. Једне године, по очуваном предању у Мрамору, нападну њихови преци на сабор, убију неке Србе и пошто су били осуђени да плате велику оштету, одбегну у планину, па се населе у Мрамору. У Грачаници су ти Арбанаси провели тридесет година.

Још за време становања тих Арбанаса у Грачаници ту се заселила једна кућа православних Цигана и један Србин без породице као момци у Арбанаса. А пошто су Арбанаси отишли, досељавали су се и Срби, али су сви подвргавани чифчиству. Доцније су неки откупили земљу. 1909. су се као чифчије населиле и 4 куће Арбанаса из Дренице, али су се иселиле одмах по ослобођењу од Турака.

Црква Грачаница из 1321. стоји и данас у селу и добро је очувана. Као старина је после 1945. стављена под заштиту државе.

Родови:

Поповићи (5 к., Св. Никола). Потичу од „ђака“ Ристе Призренца, који се доселио овде кад су у селу живели Арбанаси, односно 1759, како гласи урезани запис на јужном зиду припрате .

Влајићи (2 к., Св. Никола). Досељен из Мораве (гњиланске) око 1770.

Секулићи (5 к., Митровдан). Досељени крајем 18. века из Доњег Полога у Ливађе, а ускоро потом прешли у Грачаницу.

Томашевић (1 к., Ђурђиц). Досељен из Дренице после Секулића.

Веселинчићи (1 к., Ђурђевдан). Пресељени из Гребње почетком 19. века.

Станковићи (3 к., Св. Никола). Пресељени из Драговца око 1830.

Тодоровићи (2 к., Св. Никола). Пресељени из Скуланова кад и Станковићи.

Мирковчићи (10 к., Митровдан). Пресељени из Шушице, из рода Рајковчана око 1830.

Ђорђевић (6 к., Ђурђиц). Пресељен средином 19. века из села Крушевца.

Џарлић (1 к., Св. Никола). Старином је са Косова, из Доброг Дуба, а пре доласка у Грачаницу живео у Словињу, Новом Брду и Лабљану. Из Доброг Дуба се иселио од зулума, а из Словиња у Новом Брду предак прешао с мајком куда се преудала. Доцније се кретао као чифчија. У Грачаницу се доселио кад и Ђорђевићи. Три куће овог рода су се 1909. иселиле у Приштину.

Дуљаци (1 к., св. Никола). Пресељени из истоименог рода у Новом Селу (на Грачанки) око 1880.

Сушичани (2 к., Св. Никола). Пресељени око 1880. из Сушице, из рода Марковчана.

Добротинчани (2 к., св. Врачи). Пресељени из Добротина кад и Сушичани.

Рајковчани (1 к., Митровдан). Пресељени из истоименог рода у Сушици око 1880.

Бутовчани (3 к., Св. Петка). Пресељени 1886. из Бутовца.

Добревчани (2 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из Добрева око 1900.

Бадовчани (7 к., Св. Никола). Пресељени из Бадовца око 1900.

Чаглавичани (2 к., св. Јован Милостиви). Пресељени 1913. из Чаглавице.

Цигански родови:

Фиљини (3 к.) и – Живини (2 к.), славе св. Василија. Потичу од двојице браће, Фиље и Живе, чији се отац (Сима) доселио у Грачаницу средином 18. века, кад су у њој живели Арбанаси, код којих је ступио као момак.

Димић (1 к., Св. Никола). Пресељен око 1900. из Дреновца.

Вељини (5 к., Св. Василије). Пресељени из Великог Алаша око 1900.

У селу је 1932. живео и Јанићије Здравковић (1 к., Св. Никола). Преселио се из Глоговца као муслиман, где је на ислам прешао због жене. По ослобођењу од Турака 1912. је од Малића, како се звао у исламу, поново назван старим именом Јанићије, јер се вратио православљу, али се за бугарске окупације у првом светском рату ипак вратио на ислам. Син му је, међутим, у православљу и зове се Сава.

У селу има и 12 кућа муслиманских Цигана. Једна ковачка кућа је ту од пре стотину година, а друге су се доцније окупљале око ње. Куће су им усред села.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

____________________

ДОДАТАК: Са форума портала Порекло (члан Gille) објавио вредан прилог о становништву Грачанице (према попису КиМ из 1912. године):

Село ГРАЧАНИЦА (околина Приштине), извештај учитеља Рајка Вучића:

Ово је било једно од већих косовских села. Имало је 63 српске куће и 15 албанских, од којих су 13 били мухаџири од пре анексије, а 2 куће после анексије. Године 1873. само три Српске куће имале су своју земљу, остале су биле чифчијске и обрађивале су агино земљиште. Од Српских домаћинстава 1912. годинесамо су 2 имала своју земљу – Столе Секулић, 16 плугова и Милан Поповић 4 плуга. Сви остали Срби били су потпуне чифчије, с нешто своје имовине. Највећи број чифчија обрађивао је земљу Фуад-паше из Приштине. Агалари су живели у Приштини.

Фуад-пашине чифчије биле су: Поповићи – Цана 12 чланова породице, Гаврило 4, Милан 6, Никола 10 и Петар 5. Мита Зулић 3, Аритон Перић 17, Крста Здравковић 9, Стојан Димитријевић 10, Петар Петковић 6, Фиља Ристић 5, Апа Живић 2, Дека Јовановић 2, Апа Јосифовић 7, траја Јанићијевић 8, Илија Костић 7, Андријевићи – Наста 5, Спаса 3, Дека 7, Симијон Миловановић 6, Милан Николић 4, Стеван Ђурсанчић (можда Бурсанчић) 6, Веселин Цвејић 10, Станоје Велић 6, Ђорђе Цвејић 5, Дела Живић 3, Миладин Јовановић 8, Кузман Павић 3, Јован Секулић 8, Аксентије Јовановић 8, Игњат Петковић 9, Павле Петровић 8, Тодор Ацић 5, Бојко Митровић 3, Милан Петровић 8, Крста Димитријевић 3, дека Филић 13, Сима Аритановић 4, Трајко Живић 4, Станко Јанковић 10, Стојан Мирковић 7, Стаменко Ћирковић 3, Недељко Аксентијевић 3 и Станко Ивић – Ливађанче 2.

Сем Фуад-паше и други агалари овог села били су одличног имовног стања. Чифлук Рифата и Сефедина обрађивао је Вана Нићић са 10 чељади, Рифата Асановића Никола Ђорђевић 12, Авдије Недељко Димић – Дреновче 7. богатог аге Минуша Ђаковалије, који је живео у Приштини, Тана Јосифовић 14 и Коста Јоргић 6, затим такође богатих ага Шећира и Ибрахима Зећировића Митровић – Марко 13 и Васа 16 и Дана Ћирковић 6. Чифлуке Ђузија и Мустафеа-бега обрађивали су Ђорђе Тодоровић 8, Веља Јанићевић 4 и Дана Миловановић 8 чељади.

Аге доброг имовног стања биле су Мемет Х. Беширевић и Х. Беширевић. Чифчије првог били су: Нића Николић 6 чланова породице, Урош Стојановић 7, Риста Станисављевић 4 и Јован Нићковић 5, а Х. Беширове Максим Миљковић 14.

Средњег имовног стања био је један ага (Асан Авдуловић), чију земљу је обрађивао Столе Секулић, са 15 чељади. И МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА, иначе слабог имовног стања, имао је један чифлук, који је обрађивао Зафир Јовановић са 7 чланова своје породице. За Вану Дешића са 3 чељади нема података.

Од 1887. године сви агалари овог села узимају и од чифчија четвртину уместо петине и сами плаћају порез на земљу: Стола Секулић 20 дана орања, 23 грла стоке, на земљи од 1904, своју кућу и двориште, Зафир Јовановић 20, 10, 1902, двориште и кућа Манастира Грачанице, Максим Миљковић 40, 39, 1904, агина, Нића Николић 10, 9, 1880, агина, Урош Стојановић 35, 65, 1880, своје, Риста Станисављевић 10, 50, 1880, своје, Јован Нићковић -, -, 1902, своје, Поповићи, Цана 15, 40, од старина, кућа своја а двориште агино, Гаврило 7, 25, остало исто, Милан 15, 40, исто, Никола 18, 5, исто, Петар 10, 4, све исто, Мита Зулић 16, 8, 1908, агина, Вана Нићић 26, 20, 1907, кућа своја, а двориште агино, Никола Ђорђевић 22, 10, 1852, исто, Аритон Перић 25, 27, 1907, агино, Крста Здравковић 20, 35, од старина кућа своја а двориште агино, Стојан Димитријевић 20, 40, од старина, агина, Петар Петковић 15, 4, 1906, агино, Фиља Ристић 4, 5, 1898, агина, Апа Живић 3, -, од старина, кућа своја, а двориште агино, Дека Јовановић 4, – , све исто, Недељко Димић-Дреновче 10, 5, 1911, агино, Вана Дешић, проје чељади, слуга у Амет-аге, Апа Јосифовић 20, два вола агина, 4 потпуно своје, од старина, кућа своја, двориште агино, Траја Јанићијевић 12, 2, 1906. агина, Илија Костић 16, 10, од старина, кућа своја, двориште агино, Тана Јосифовић 25, 6, 1907, агина, Коста Јоргић 20, 25, 1882, агина, Андријевић Наста 10, 20, од старина кућа своја, двориште агино, Спаса 15, 4, од старина агина, Дека 20, 12, од старина кућа своја, двориште агино,

Симијон Миловановић 20, 18, од старина исто, Милан Николић 15, 5, све исто, Стеван Бурсанчић 1 1/2, 4, 1902, исто, Веселин Цвејић 25, 16, од старина исто, Станоје Велић 10, 4, све исто, Ђорђе Цвејић 10, 3, све исто, Дева Живић 4, 2, од старина агина, Митровић – Марко 40, 88, од старина кућа своја, двориште агино, Васа 36, 50, све исто, Дана Ћирковић 15, 12, све исто, Миладин Јовановић 30, 16, 1872, исто, Кузмин Павић -, -. 1907, исто, Јован Секулић 8, 12, од старина исто, Александар Јовановић 16, 2, 1904, агина,Игњат Петковић 40, 30, од старина, кућа своја, двориште агино, Пава Петровић 25, 27, исто, Тодор Ацић 16, 5, 1896, агино, Бојко Митровић 10, 10, 1902, агина, Милан Петровић 16, 13, 1892, Коста Димитријевић 15, 8, све исто, Дека Фиљић, 20, 14, од старина, кућа своја, двориште агино, Сима Аритоновић -, -, све исто, Трајко Живић 3, -, све исто, Станко Јовановић 10, 4, све исто, Ђорђе Тодоровић 20, 13, од старина агина, Веља Јанићевић 8, 3, све исто, Дана Миловановић 14, 7, 1910, кућа своја, двориште агино, Стојан Мирковић 1, 7, од старина агина, Стаменко Ћирковић 1, 3, 1906, агина, Недељко Аксентијевић 4, – , од старина, кућа своја, двориште агино и Станко Ивић -, Ливађанче 15, 2, све исто.

За војску су рачунати: Трајко и Рајко Секулчић, Зафир Максимовић, Стојан Димитријевић, Дамњан Димитријевић, Видосав Марковић, Трајко Даниловић, Игњат Петковић, Милан Поповић, Никола Поповић, Гаврило Поповић, Гаврило Крстић, Спаса Станковић и Дека Аксентијевић.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top