Poreklo prezimena, selo Amerić (Mladenovac)

Poreklo stanovništva sela Amerić, Gradska opština Mladenovac – Grad Beograd. Prema knjizi Borivoja Drobnjakovića „Kosmaj“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo je poglavito na pinosavskoj površi, koju na istoku proseca Veliki Lug. Kuće su po stranama Ploče, Grabovca i ostalih potoka i jaruga.

Vode.

Kroz selo protiču Grabovac i Ploča, koji čine Reku, pritoku Velikog Luga.

Izvori su: Krivodo, Veliki Bunar, Točak, Ploča, Česma u Rakendolu i Bukova Voda.

Zemlje i šume.

Livade su u Lugu, Rečici i Bastavu a vinogradi naročito na Ploči, Parlogama i u Rakendolu. Ostala imanja su na mestima: Bukova Voda, Brestova Međa, Bakčine, Belo Polje, Bastav, Brgljočevac, Bare, Vodeničina, Golubovo Polje, Grošan, Jelendo, Krušik, Stanovi, Parloge, Taborište i Cajbara.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa i deli se uglavnom na tri kraja-zaseoka: Grošan, Školski Kraj i Vis.

Starine u selu.

Pored „Starog Puta“ ima nekoliko velikih ploča i kamenova bez natpisa. Zbeg je bio kod Hajdučke Česme.

Ime selu.

Po predanju, selo je nekada bilo bilo u Selištu, gde su danas njive. Priča se da je u Ameriću živeo spahija Omer. Po kome je selo dobilo ime „Omerić“, od koga je postao današnji naziv sela.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Selo je bilo u sastavu Vićentijeve knežine; godine 1818. je imalo 30 a 1822. 40 kuća. Godine 1846. Amerić je pripadao kosmajskom srezu i imajo je 41 kuću. U vreme naših ispitivanja selo Amerić je imao 134 kuće.

–Čojanovići (Dimitrijevići, Petronijevići i Stepanovići) se smatraju za najstariji rod u selu. Starinom su iz Bosne odakle su njihovi preci odavno pobegli „zbog krvi“. Slave Nikoljdan.

–Vujičići (Radojkovići, Milosavljevići, Uroševići, Ivkovići, Milinkovići, Milivojevići, Gavrilovići, Jovanovići i Milićevići) su takođe stari rod. Imaju rođake u Kovačevcu i Koraćici (Čokići) i Vlaškoj (Marinkovići). Čokići u Koraćici vele da su im stari doseljeni pre 300 godina od Peštera dok oni iz Kovačevca ne znaju za svoje poreklo. Međutim, Vujičići tvrde da su im stari doseljeni od Skadra, kao da su im rod Čokići u Kovačevcu i Koraćici i Marinkovići u Vlaškoj. Slave Đurđic.

–Vasiljevići (Petrovići, Stevanovići, Markovići i Pavlovići). Svi su potomci jednog pretka (Mirkose zvao) koji se doselio „od Peći“. Do skora su se prezivali Vasiljevići. Mirko je imao brata Miroslava-Rajka o od njega su:

–Radivojevići (Životići). Svi slave Stevanjdan.

–Smiljanići (Markovići i Nikolići) ne znaju odkuda su starinom. Zna se da su bežali „preko“ u Srem i zbog toga ih zovu „Sremcima“, slave Nikoljdan.

–Blagojevići ne znaju za svoju starinu. Pričaju da su i oni „prelazili preko“, gde im se nije dopalo pa su se vratili. Održavali su veze sa nekim „Čikarizima u Sremu“, slave Nikoljdan.

–Ilići su iz Mladenovca gde imaju rođake, slave Đurđevdan.

–Kuzmanovići. Rankose doselio iz Malog Požarevca – gročanski srez i oženio se udovicom iz Vlaške koja mu je dovela pastorke. Ranko slavi Jovanjdan a pastorci Đurđic.

–Stanojevići (Dunići). Stanoje, deda čoveku od 70 godina, došao je iz Matejevca kod Niša, najpre u Jagnjilo. Po Ameriću prodavao bakvice, pa mu se ti dopadne i nastani se, slave Jovanjdan.

–Živanovići, Ilići, Markovići i Stojadinovići su Cigani-Romi, doselili iz Kusatka (Jasenica), slave Nikoljdan i Sv. Petku.

–Novakovići su nepozantog porekla, slave Aranđelovdan.

–Kovačevići su nepoznatog porekla, slave Nikoljdan.

IZVOR: Borivoje Drobnjaković – Kosmaj. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.