Порекло становништва села Горња Неродимља, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у планинском подножју Куркулице и Неродимске планине, на реци Неродимки, при њеном излазу у Неродимско поље.
Главни део села је збијеног типа. Али селу припада и заселак Стојковићи, који се сада рачуна као његова махала, а ниже села има мало издвојена и једна групица арбанашких кућа звана Коштањевци. Стојковићи су на 1,5 км североисточно од села. Село се тако дели на Неродимљу, Стојковиће и Коштањевце.
Село је старо и познато из наше националне историје по дворцу који су и њему имали Немањићи почев од краља Милутина.
Пошто је за турске владавине на атару овог села основано још једно насеље као његов заселак или махала, па носило и исто име, то се оно за разлику од старијег села назвало Доњом, а онда старо село – Горњом Неродимљом.
Иако у селу нема старинаца, оно, изгледа, није потпуно напуштано током турске владавине већ се становништво у њему само смењивало.
Родови:
– Дајићи (11 к., Ђурђиц). Стари досељеници из Васојевића, одакле су се доселили да би избегли крвну освету . По ишчезнућу старих родова Дајићи су као један од најстаријих досељеничких родова преузели на себе домаћинство у одржавању култа св. (цара) Уроша. Они секу колач о дану цара Уроша (15. децембра), о св. Арханђелу, и летњем и зимском, јер је њихова црква св. Арханђела задужбина Немањића, па чак и првог и другог дана Ускрса (првог у селу код старог бора, а другог дана код цркве св. Уроша). Већи део овога рода (7 кућа) живи у засеоку Стојковићи, где су се преселили из села поред својих некадашњих појата.
– Богошовићи (2 к., Св. Никола). Непознатог су порекла, можда влашког, јер за њих кажу да су били мечкари из Влашке.
– Ђуретанови (13 к., Св. Никола). Давнашњи су досељеници из Маревца (Новобрдска Крива река), па их неки заједно са Богошовићима сматрају за старије досељенике од Дајића.
– Бугарчићи (2 к., Св. Архађео), досељени средином 18. в. из „Бугарије”.
– Лукићи (5 к.,Св. Јован), досељени крајем 18. в. из Могиле (Горња Морава).
– Јовичићи или Шабићи (14 к., Св. Јован), досељени из Старог Качаника почетком 19. века.
– Дабићи (18 к.,Св. Ђорђе Алимпије). Досељен из Сев. Албаније средином 18. века као „Фанде”, тј. као Арбанаси католици. Арбанашки родови Ћоровићи и Љамовићи у Рапшнцу су им „одељаци”.
– Лопотареви (2 к., Св. Никола), досељени око 1830. из Сиринића.
– Стојковићи (2 к., Св. Никола), досељени око 1830. из Сиринића. Живе у засеоку Стојковићима.
– Јоксимовићи (4 к., Ђурђиц), из Косина око 1830.
– Ђурђијановићи (2 к., Св. Ђорђе Алимпије), из Штимње око 1870. Даља старина им је у Иженцу (Сиринић).
– Бошковићи (2к., Св. Арханђео), из Бабуша 1878.
– Мрчеви (5 к., Св. Петка), из Виче у Сиринићу око 1880.
– Ристићи (1 к., Св. Јован Златоусти), из Добротина око 1880. Живе у засеоку Стојковићима.
– Живковићи (3 к., Св. Никола), из Гуштерице на мираз око 1885. Живе у засеоку Стојковићима.
– Николић-Бурничанин (1 к., Св. Никола), из Штимње 1885, иначе старином из Бурника.
– Крстићи (4 к., Св. Пантелејмон), из Сушића у Сиринићу око 1890. Даља старина им је у гусињском крају.
– Бојини (1 к., Св. Јован), из Робовца, на мираз, око 1890. Живе у засеоку Стојковићима.
– Јоксимовић (1 к., Св. Панталејмон), из Сушића у Сиринићу око 1890. као момци (слуге). Живе у засеоку Стојковићима.
– Никшићи (2 к., Св. Никола), из Драјчића у Сретечкој Жупи око 1905.
– Ђурђевић (1 к., Св. Никола) из истог села 1923.
– Столићи (2 к., Св. Панталејмон). Сима Столић из Сушића у Сиринићу на свом амбулантном занимању терзиством прешао на ислам неколико година пре Балканског рата (узео име Исен), оженио се једном Арбанаскињом и настанио у Г. Неродимљи. По ослобођењу од Турака Исен се вратио у православље, поново се назвао Симом, па превео на православље и целу своју породицу (његов син Шериф добио је име Милан).
Арбанашки род је Коштањевци (8 к.), од фиса Сопа. Преселили се из Коштињева у Сиринићу око 1870, на садашње место где су имали зимовнике за стоку.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
16. новембар 2017. у 16:24
Nenad Dajic
TOTALNA NEISTINA I LUPETANJE
17. мај 2018. у 08:40
Неродимац
Ненаде да ли можеш да ми се јавиш на [email protected]…
20. децембар 2017. у 19:30
Zarko
Glupost najveca ko je ovo piso.
16. мај 2018. у 13:28
Potomak familije Šabić iz G Nerodimlja
Alo ljudi, istoricari ! Gde je tu familija Šabić ?. Postojala je donedavno i ulica pukovnika Sojana Šabića. Hocete sliku ? Tekstopisac se nije bas potrudio.
17. мај 2018. у 08:39
Неродимац
Поштовани земљаче, има породица Шабић, прочитај мало боље, и замолио бих те да ми се јавиш на [email protected] јер пишем књигу о нашем селу и родослове фамилија из села, па тако и твоју…Хвала унапред