Порекло презимена, село Велики Алаш (Липљан, КиМ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велики Алаш, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисла Порекло становништва села Велики Алаш, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војисла Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Велики Алаш (Липљан, КиМ)

Порекло презимена, село Велики Алаш (Липљан, КиМ)

Порекло становништва села Велики Алаш, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село лежи у врху једног сувог потока на југоисточној падини једног ниског брежуљка, око 3 км југозападно од Липљана.

Збијеног је типа. Дели се на Горњу и Доњу махалу.

При досељењу садашњих арбанашких родова село је било чифлик неког Деме Алаша, чији се род доцније затро. На чифлику су живели Срби, од којих два рода (Ђекини и Милетићи) још живе у овом селу. Арбанаси су по досељењу купили чифлик, те су за турске владавине само они имали своју земљу. Назив овог села у близини Ситнице дошао је изгледа по неком аласу (рибару) у прошлости, као што је по рибарском занимању својих ранијих становника добило назив и суседно село Рибаре (сада В. Рибаре).

Српски родови:

Ђекини (8 к., Св. Игњат). Досељени из Паралова (Новобрдска Крива река) крајем 18. века.

Милетићи (6 к., Ђурђиц). Досељеници су из Црне Г оре, старији од четири појаса колико само знају да наброје.

Димовићи (3 к., Св. Јован Крститељ). Пресељени из истоименог рода у Крајишту око средине 18. века. Даља им је старина у окодини Бијелог Поља.

Цигански православни род је Крстић (6 к., Св. Никола). Неке куће овог рода су се пресељавале у ово село још за турске владавине, а неке по Балканском рату из разних косовских села где су живели као чифчије.

Арбанашки родови:

Зећировић (3 к.) и – Арифовић (3 к.), од фиса Краснића. Доселили се као дељеници („кушери“) из Буње у Скадарској Малесији, прво у Глоговац, па око 1840. у Велики Алаш. Појасеви су им у 1932. од досељења били: Зумбер, Зећир, Браим (60 година).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

____________________

ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. Приредио сарадник портала Порекло Драгиша Гиле Живковић

Извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

Двадесет једно српско и 5 албанских домаћинстава живело је овде. Пет српских кућа имало је своју земљу – четири по 20 дана орања: Дека Столић и Трајко Стојковић са по 6 чланова породице, Коста Ђекић са 12 и Тода Ристић са 7 чланова, док Мита Јовановић са 10 чељади имао земљу од 28 дана орања.

Чифчија Срба било је 13. Село је и пре досељења Албанаца (око 1800. године) било чифлук неког Деме Алеша, који је ту живео и чији се род доцније затро. На чифлуку је било Срба. Албанци су по досељењу купили чифлуке и до краја турске владавине имали своју земљу.

Године 1012. овде су била три агалара. Садик-ага Алач из Приштине имао је 7 чифчија. Чифлук од 56 дана орања обрађивао је Анђел Мицић са 24 члана, од 48 дана Дека Илић са 12, од 30 дана орања Коста Стојановић са 11 чланова, а од 16 дана Куза Милетић са 20 и од 15 дана Стева Бадовски са 7 чељади. Коља Костић са 9 и Сава са 6 чланова (српски Цигани) обрађивали су чифлуке од 20, односно 16 дана орања.

Ибрахим Зећир из Великог Алеша имао је 4 чифлука: од 18 дана орања радио је Ђива Илић са 7 чланова, од 2 дана Милић Рајковић са 8, од 1 дана Максим Ђорђевић са 6 и земљу од 10 дана Ива Милићевић, такође са 6 чланова. Агалар Етем, такође мештанин, имао је двојицу чифчија српских Цигана који су му обрађивали чифлуке по 15 дана орања: Трајковић Димитрије са 7 и Риста са 8 чланова породице. Имовно стање прве двојице ага било је одлично, а трећег врло добро. У селу је било и три куће слуга српских Цигана: Тома Стојановић са 5 и Трајко Стојановић са 9 чељади служили су код Ибрахима Зећировића, а Трајко Стојановић (други) са 5 чељади код Ризе у Великом Алешу. Сви су били пука сиротиња.

И за ово село 1887. године је прекретница у обавезама чифчија – прелази се с петине на четвртину, а порез са чифчија на аге. Срби чифчије су косили ливаде у наполицу.

Досељеници Срби били су: Дека Илић дошао пре 35 година, Стева Бадовски 16, Малић Рајковић, Ива Милићевић 105, Коља и Сава Крстић 20, Риста и Димитрије Трајковић и Максим Ђорђевић пре 5 година. Своје куће, сем пет земљовлсника, имали су Дека Илић, Анђел Мицић, Коста Стојановић, Куза Милетић и Сава Крстић (сви и двориште), адворишта без кућа Жива Илић и Коља Крстић. Аге нису имале никаквих обавеза према чифчијама. Садик Ала, главни господар села односио се према чифчијама доста добро, те су његове чифчије биле у нешто бољем положају од чифчија остала два агалара, који су поступали са закупцима као с робљем, терајући им да им кулуче.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top