Порекло презимена, село Велика Слатина (Косово Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велика Слатина, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Велика Слатина, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Велика Слатина (Косово Поље)

Порекло презимена, село Велика Слатина (Косово Поље)

Порекло становништва села Велика Слатина, општина Косово Поље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на Слатинском потоку, на југоисточној падини Црног врха, око пола километра северно од друма Приштина-Пећ.

Старији део села, који чине мухаџирске куће и куће неких Срба који су се доселили на купљена имања од исељених мухаџира збијеног је типа. Куће колониста, међутим, има и усамљених, изван села, у пољу. Збијени део села дели се на четири махале које се зову по фисовима мухаџира (Клименте, Гаши, Шаља, Краснићи), јер су се мухаџири тако груписали при досељавању.

Село је постало као колонија Черкеза 1864. Кад се у рату 1877-78. Србија приближила Косову, Черкези су се, свих 5 кућа, колико их је било, иселили у унутрашњост Турске, а у њихове куће су се уселили мухаџири из ослобођене Топлице. Међу тим мухаџирима је било опет Черкеза, којих је у балканском рату било 9 кућа и које су се по том рату почеле исељавати у Турску, тако да је последња њихова кућа отишла 1924.

Мухаџирски родови досељени 1878. из топличких села:

Мрљак (7 к.) и – Којшић (9 к.), од фиса Шаље, из Мрљака и Којшића.

Тмава (3 к.) и – Ивања (1 к.), од фиса Краснића, из Тмаве и Ивање.

Жини Поток (1 к.), од фиса Тсача, из Житног Потока.

Колубра (3 к.), – Рудар (3 к.) и – Бериљ (1 к.), од фиса Гаша из Калудре, Рудара и Бериља.

Коњуша (2 к.) и – Новосел (7 к.), од фиса Климената, из Коњуше и Новог Села.

Аутоколонисти:

Бабићи ( 2 к.) 1914. из истоименог рода у суседном селу Лепини.

Стевановићи (2 к.) и – Ђоровићи (1 к.) 1914, прва из Кутлова а друга из Раче (Топлица).

Пековић (1 к.) 1914. из Жупе Никшићке.

Колонисти:

Бендераћи или Павићевићи (5 к.), – Живковићи (2 к.) 1921. и – Вучетићи (1 к.) из Грахова код Никшића.

Мићуновић (4 к.) 1924, – Муштеровић (1 к.) 1921. и – Шупић (1 к.) 1925. из Рудине код Никшића.

Бјеловић (1 к.) 1924. из Бањана код Никшића.

Шарановић (2 к.) 1924. из Слатине код Даниловграда.

Радунић (1 к.) 1926 из манастира Мораче.

Вукићевић (1 к.) 1920, – Бојанић (1 к.) 1920. и – Кујачић (2 к.) 1923. из Кривошија (Бока).

Поповићи (4 к.) 1924. из Маровца у Јабланици, иначе старином из Голије код Никшића.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top