Poreklo prezimena, selo Velika Slatina (Kosovo Polje) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Velika Slatina, opština Kosovo Polje (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Poreklo stanovništva sela Velika Slatina, opština Kosovo Polje (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Rating: 0
You Are Here: Home » Autori » Vojislav Ananić » Poreklo prezimena, selo Velika Slatina (Kosovo Polje)

Poreklo prezimena, selo Velika Slatina (Kosovo Polje)

Poreklo stanovništva sela Velika Slatina, opština Kosovo Polje (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

 

Selo je na Slatinskom potoku, na jugoistočnoj padini Crnog vrha, oko pola kilometra severno od druma Priština-Peć.

Stariji deo sela, koji čine muhadžirske kuće i kuće nekih Srba koji su se doselili na kupljena imanja od iseljenih muhadžira zbijenog je tipa. Kuće kolonista, međutim, ima i usamljenih, izvan sela, u polju. Zbijeni deo sela deli se na četiri mahale koje se zovu po fisovima muhadžira (Klimente, Gaši, Šalja, Krasnići), jer su se muhadžiri tako grupisali pri doseljavanju.

Selo je postalo kao kolonija Čerkeza 1864. Kad se u ratu 1877-78. Srbija približila Kosovu, Čerkezi su se, svih 5 kuća, koliko ih je bilo, iselili u unutrašnjost Turske, a u njihove kuće su se uselili muhadžiri iz oslobođene Toplice. Među tim muhadžirima je bilo opet Čerkeza, kojih je u balkanskom ratu bilo 9 kuća i koje su se po tom ratu počele iseljavati u Tursku, tako da je poslednja njihova kuća otišla 1924.

Muhadžirski rodovi doseljeni 1878. iz topličkih sela:

Mrljak (7 k.) i – Kojšić (9 k.), od fisa Šalje, iz Mrljaka i Kojšića.

Tmava (3 k.) i – Ivanja (1 k.), od fisa Krasnića, iz Tmave i Ivanje.

Žini Potok (1 k.), od fisa Tsača, iz Žitnog Potoka.

Kolubra (3 k.), – Rudar (3 k.) i – Berilj (1 k.), od fisa Gaša iz Kaludre, Rudara i Berilja.

Konjuša (2 k.) i – Novosel (7 k.), od fisa Klimenata, iz Konjuše i Novog Sela.

Autokolonisti:

Babići ( 2 k.) 1914. iz istoimenog roda u susednom selu Lepini.

Stevanovići (2 k.) i – Đorovići (1 k.) 1914, prva iz Kutlova a druga iz Rače (Toplica).

Peković (1 k.) 1914. iz Župe Nikšićke.

Kolonisti:

Benderaći ili Pavićevići (5 k.), – Živkovići (2 k.) 1921. i – Vučetići (1 k.) iz Grahova kod Nikšića.

Mićunović (4 k.) 1924, – Mušterović (1 k.) 1921. i – Šupić (1 k.) 1925. iz Rudine kod Nikšića.

Bjelović (1 k.) 1924. iz Banjana kod Nikšića.

Šaranović (2 k.) 1924. iz Slatine kod Danilovgrada.

Radunić (1 k.) 1926 iz manastira Morače.

Vukićević (1 k.) 1920, – Bojanić (1 k.) 1920. i – Kujačić (2 k.) 1923. iz Krivošija (Boka).

Popovići (4 k.) 1924. iz Marovca u Jablanici, inače starinom iz Golije kod Nikšića.

 

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

 

 

 


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top