Порекло презимена, село Батковић (Бијељина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Батковић, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић - СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Порекло становништва села Батковић, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић - СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Батковић (Бијељина)

Порекло презимена, село Батковић (Бијељина)

Порекло становништва села Батковић, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић – СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

БАТКОВИЋ има 957 кућа.

Делови села су: Гајићи, Гојсовац, Каравласи, Клис, Липовица, Марићи и Мала Обарска.

По народном предању, у Батковићу је пре око 100 година било шест колиба, а земља је припадала шесторици бегова. Сматра се да су све породице досељене из Херцеговине. По предању, у заселак Марићи први је доселио Бојица из околине Шапца. Он је имао синове Владислава, Станимира и Матију. Од Станимира су –Перићи, а од Матије су –Матићи.

У Гајић-махали најстарији су –Гајићи (Никољдан), потомци Николе Гајића. Он је имао три сина: Гајицу (Гајићи), Рајка и Совренија (од њега су –Николићи).

Ерићи (Стјепањдан) доселили су из Херцеговине. Од њих су

Кнежевићи,

Радићи,

Илићи,

Икићи и

Константиновићи.

Од Константиновића су:

Мићићи,

Глигорићи,

Вујићи,

Јовићи и

Петровићи.

Глигићи су из Херцеговине,

Арсеновићи (Срђевдан) из Херцеговине су,

Трифуновићи (Савиндан) из Лопара су,

Ђокићи (Срдевдан) из Херцеговине су — доселила су два брата.

Бирчаковићи (Ђурђевдан) из Бирча су.

Бобићи (Лучиндан) из Бачке су. По предању, они су прешли преко леда Савом на Благовести када су досељавали.

Лазићи (Ђурђевдан) из Тобута,

Урошевићи (Ђурдевдан) из Србије жена се преудала у Лазиће и довела сина из првог брака из Србије.

Оџаклићи (Аранђеловдан) из Оџака су,

Башчовановићи (Аранђеловдан) из Тобута су,

Марковићи (Никољдан) из Кораја.

Зекићи (Аранђеловдан) из Тобута су.

Преловци (Лазаревдан) из Босне су (под појмом »Брда« или „Босна« мисли се на планинске пределе источне Босне),

Рончевићи (Ђурђевдан) из Брда.

-Костадиновићи су из Босанске Костајнице.

Унутрашња сељакања:

Кајмаковић (Стјепањдан) дошао као домазет из Модрана.

Лазићи, звали се Василићи, дошао предак из Криве Баре, тамо је убио „Турчина«, дошао у Батковић: и променио презиме,

Максимовићи (Стјепањдан) – дошао домазет из Дворова,

Милићи (Лучиндан), довела га мајка из Даздарева, преудала се,

Шовић (Ђурђевдан) из Обарске је,

Лазићи (Јовањдан) из Обарске су,

Тукићи (Аранђеловдан) из Новог Села су,

Иванићи (Никољдан) из Броца су.

Непознатог порекла су:

Деспотовићи (Марковдан),

Дмитрићи (Лазаревдан),

Манојловићи (Јовањдан),

Ђукићи (Јовањдан),

Ракићи (Лазаревдан),

Станишићи (Ђурђевдан),

Божићи (Јовањдан),

Алексићи (Јовањдан),

Васиљевићи (Никољдан),

Пасторковићи (Никољдан),

Глишићи (Ђурђевдан),

Марићи (Јовањдан),

Станаревићи (Аранђеловдан),

Марићи (Јовањдан),

Симикићи (Јовањдан) и

Крстићи (Ђурђевдан).

 

Сеоска слава Батковића је Мала Госпојина. Само махала Гојсовац има сеоску славу, трећи дан Тројица, и гробље са Тријешницом заједничко. Мала Обарска има заједничко гробље са Црњеловом у Буруму. Остале махале Батковића имају једно заједничко активно гробље.

ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top