Порекло презимена, село Равнаја (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сар Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Равнаја (Крупањ)

Порекло презимена, село Равнаја (Крупањ)

Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Ravnaja, selo

 

Положаја ма(ха)ла у селу.

-Горњи и;

-Доњи Вис су на присојној страни Јадра и на рипањској површи између Јадра и долине Равнајице.

-Доња Мала је на присојној страни Равнајице.

-Мркоњићи су на присојној страни долине Сеоске Воде.

Воде.

Извори са којих се пије вода су: Николића Вода у Горњем Вису, Матића Вода у Доњем Вису, Зариновац у Доњој Мали, Сеоска Вода и Јелића Бунар у Мркоњићима итд.

Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

Мале у селу су:

-Горњи Вис у којима су: Митровићи, Димићи, Николићи, Милутиновићи, Ђурићи, Маринковићи, Петковићи и Мијаиловићи.

-Доњи Вис: Антонићи, Ковачевићи, Матићи, Андрићи, Крстићи, Остојићи, Бајићи, Перићи и Ерчићи.

-Доња Мала: Бојићи, Јанковићи, Павловићи и Живановићи.

-Мркоњићи: Мркоњићи и Јелићи.

Доња Мала је растављена од Доњег Виса долином, Равнајицом, која је под њивама. У појединим малама куће су у шљивацима.

У задрузи Павловића има 35 укућана, у задрузи Митровића 30 итд.

Привреда и земље.

Године 1903. кувао је један трговац из Шапца на Јадру пекмез и куповао шљиве у селу. Више сељака знају зидарски а шесторица њих и дрводељски занат.

Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу.

Сеоске шуме и испаше нема.

Девет сељака обрађује земљу у Лозничком и у Лешничком Пољу; тамо иду од пре двадесет година. Четворица мештана имају на својим имањима у Рађеву Пољу колибе, код којих борави зими, од Аранђеловдана до Ђурђевдана, по један од укућана и исхрањује стоку.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Антонићи (старо презиме Поповићи), славе Никољдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Павловићи).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Матићи и Андрићи. Њихов предак, који се први доселио звао се Милета, славе Михољдан.

Досељени су:

Маринковићи, Петковићи и Живановићи су из Крушчице у ужичком округу одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов чукундед је доведен уз мајку. Прадеде су им Васиљ – од кога су Маринковићи и Живановићи и Петко – од кога су Петковићи, славе Никољдан. Брат Васиљев и Петков Јован се одселио у тамнавску Свилеуву.

Ковачевићи и Бојићи су из Радаља, досељени у другој половини 18. века. Доселио се њихов чукундед Бојо од Ковачевића, славе Ђурђевдан.

Митровићи су из Грахова у Херцеговини одакле су се доселили у другој половини 18. века. Њиховог чукундеда Видоја населио је бег, славе Ђурђевдан. Од њих има одсељених у Паљувима код Уба.

Остојићи, Бајићи, Перићи, Јанковићи и Павловићи су досељени из Јакља у ужичком округу у другој половини 18. века. Њихови прадеди Новак и Спасоје били су имућни и Турци у Јакљу су их често „претресали“. Они се због тога одселе и Равнају, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Муратовцу (Симеуновићи) и у Крнулама (Арнаутовићи).

Мркоњићи су из Босне одакле су се доселили у другој половини 18. века***.

Димићи, Николићи, Милутиновићи и Ђурићи (старо презиме Ристановићи) су из Горњих Кошаља одакле су дошли почетком 19. века. Доселио их њихов прадед Ђорђије Главоња, славе Јовањдан.

Јелићи су из Бастава, досељени и почетку 19. века. Доселио их њихов прадед Трифун***.

Мијаиловићи су из Комирића, дошли у другој половини 19. века. Доселио их њихов отац Мијајло, славе Јовањдан.

Крстићи (старо презиме Марковићи) су из Шљивове, дошли у дугој половини 19. века, славе Ђурђиц.

Ерчићи су из Беле Цркве, досељени у другој половини 19. века, славе Никољдан.

 

Напомена:

***Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (3)

  • Златомир Маринковић

    Питањa у вези порекла Маринковића из Равнаје.
    Ко је био Васиљев отац?
    Маринковићи, Петковићи и Живановићи су из Крушчице у ужичком округу одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов чукундед је доведен уз мајку. Прадеде су им Васиљ и Петко.
    У књизи Тамнава стоји да се Јован иначе Васиљев брат преселио из Равнаје у Свилеву половином 18 века и да се презивао Ранковић или Исаиловић.На основу овог податка предпоставка је да се чукундеда који је доведен уз мајку из Крушчице у првој половини 18 века звао Ранко или Исаило.Како доћи до података из Крушчице?
    Mолим вас да ми јавите, ако имате неке информације.

    Поздрав
    Златомир
    отац Момчило
    деда Милован
    прадеда Милорад
    чукундеда Стеван
    наврдеда Маринко
    курђел Живан
    аскурђел Васиљ
    курђуп Ранко или Исаило?

    Одговори
  • Branko

    Nema podataka o Vidakovicima?

    Одговори
  • Мркоњић Б

    Ако неко зна више о Мркоњићима и одакле су се доселили нека напише, хвала у напред.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top