Порекло становништва села Бандулић, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници, 2 км југоисточно од Липљана, на Жеговачкој реци.
Село је збијеног типа. Дели се на четири махале (Рамовића, Зећировића, Пушкола и Азировића), чији су називи по старијим родовима у њима.
На атару села нема старина сем једног старог гробља за које не знају чије је. Село су основали преци Рамовита и Зећировита крајем 18. века. Иако је атар села био под лугом, кажу да су њихови преци купили земљу од неког Турчина из Приштине.
Арбанашки родови:
– Рамовит (17 к.) и Зећировит (12 к.). Преселили се крајем 18. века заједно из Мужичана, где су дуго живели као чифчије. Даље им је порекло непознато. Припадници су фиса Сопа.
– Бајчинц (2 к.), од фиса Шкреља. Мухаџир је из Бајчинца у Топлици.
– Говор (1 к.), од фиса Краснића, мухаџир из Говора у Јабланици.
Поарбанашени Срби:
Азировић (5 к.). Потичу од српског рода Русимових у Добротину. На ислам прешли у Добротину почетком 19. века, а у Бандулић пресељени око 1860. Појасеви у 1932. од поисламљивања: Селман, Рустем, Азир, Адем, Азиз (40 година). У Бандулић се доселио предак Азир.
Поарбанашени Цигани:
Пушкол (3 к.). Пресељени око 1870. из истоименог рода у Глоговцу.
Цигани православни:
Настовић (1 к., св. Василије). Пресељен из Глоговца 1930. као слуга и говедар.
Колонисти:
Шујица (1 к.) и Лукић (1 к.) досељени 1930. из Мале Попине (Лика).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)