СПИСАК РАТНИКА КОЈИ СУ САХРАЊЕНИ НА СРПСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ ОКО МАУЗОЛЕЈА НА ЗЕЈТИНЛИКУ
Напомена: Поред сваког имена налази се и број гроба, али као што смо видели из приговора посетилаца, списак НИЈЕ ПОТПУН, па се посетиоци моле да то имају на уму, а недостајуће податке сами да пошаљу
А
Аврамовић Гаврило 1375 Аврамовић Радован 1053 Аврамовић др Сима 522 Адамовић Гргур 531 Адамовић Јован 499 Адмаћевић Никола 824 Ајдиновић Ајдин 1087 Ајдуковић Драгослав 876 Аксентијевић Станимир 578 Алавуч Васа 815 Алексијевић Владан 373 Алексић Милан 1327 Алексић Никола 702 Алексић Спасоје 662 Алексић Тодосије 1222 Алекоић Чедомир 1400 Алимпић Димитрије 43 Алимпијевић Боривоје 80 Андрејић Станко 897 Андрјевић Димитрије 3 Андрејевић Милорад 1366 Андрејевић Петар 50 Андрејевић Траило 180 Андрић Јосиф 895 Анћелковић Божидар 747 Анђелковић Димитрије 244 Анћелковић Живко 1102 Анђелковић Зафир 33 Анћелковић Сотир 897 Анћелковић Стеван 755 Анић Милисав 488 Анић Светислав 1433 Антић Александар 1142 Антић Милош 1283 Антић Петар 160 Антић Радоје 554 Антић Спасоје 551 Антонијевић Недељко 1084 Антонић Живко 181 Антонић Стеван 236 Аранћеловић Владимир 477 Аранђеловић Коста 573 Аранћеловић Спасоје 267 Аргировић Гаврило 745 Арежина Бошко 1262 Арсенијевић Милан 434 Арсенијевић Милосав 179 Арсенијевић Светослав 1270 Арсеновић Тома 714 Арсић Рајко 1245 Аћимовић Борђе 1095 Аџић Благоје 328 Аџић Стеван 518
Б
Бабић Јован 1180 Бабић С. Михајло 917 Бадер Карло 544 Бајић Милош 1207 Бакић Богдан 469 Бакић Велизар 1289 Баковић Станојло 455 Балановић Милан1068 Балтић Нићифор 894 Бањанац Илија 1130 Барћиловић Јован 847 Баснић Никола 938 Белић Милан 41 Белић Милоје 869 Беличић Живојин 96 Белошевић Младен 1344 Бесеревац Милорад 291 Бећировић Асан 740 Бешевић Алекеа 732 Бигић Коста 177 Бирић Иван 265 Бирманчевић Алвксаидар 879 Биснћ Никола 885 Битола Јован 1179 Бичановић Милета 1060 Благић Лука 224 Благојевић Љубомир 84 Благојевић Милан 850 Благојевић Мирко 1297 Благојевић Момир 916 Благојевић Ранђел 437 Блажевић Борђе 54 Богдановић Драгомир 207 Богдановић Живојин 1145 Богдановић Јован 487 Богосављевић Владимир 827 Богосављевић Милутин 625 Божић Гавра 1285 Божић Лазар 1382 Божић Лука 1246 Божиновић Јован 1275 Божовић Драгутин 940 Бојевић Матија 922 Бојковић Зафир 691 Бојовић Радивој 896 Боловић Стојан 287 Боричић Благоје 360 Боровић Филип 1128 Бошковић Живан 1066 Брајковић Вукоје 314 Брајковић Иван 604 Бралевић Радоје 505 Браловић Василије 1437 Бранковић Василије 51 Бранковић Никола 859 Бранковић Трифун 1311 Брајковић Чедомир 335 Брашанац Лазар 251 Брашанац Павле 880 Бркић Војин 845 Бркић Милутин 1192 Брковић Радован 559 Бркушан Младен 1287 Броханац Нико 582 Бугариновић Сава 1132 Бурмазовић Љубомир 436 Бурмудџија Лаза 971 Бутуља Обрен 790 Бучановић Милан 156
В
Василијевић Никола 258 Василић Милан 1122 Василић Тихомир 566 Василић Урош 1395 Васиљевић Живан 308 Васиљевић Живојин 16 Васиљевић Јеврем 221 Васиљевић Марко 1160 Васиљевић Марко 1171 Васиљевић Миладин 503 Васиљевић Милорад 417 Васиљевић Милорад 1117 Васиљевић Рајко 1135 Васиљевић Сретен 305 Васић Богдан 1330 Васић Живко 1293 Васић Ивко 1218 Васић Милан 852 Васић М. Миодраг 772 Васић Младен 246 Васић Периша 1411 Васић Светозар 1075 Васић Тома 592 Васић Трајко 529 Векић Александар 138 Величковић Василије 1057 Величковић Велимир 452 Велиеављевић Милорад 1117 Величковић Јован 549 Величковић Крета 1381 Величковић Милош 1267 Величковић Цветко 1126 Вељковић Борће 67 Вељковић Љубомир 31 Вељковић Радомир 539 Вељковић Радосав 1083 Веселиновић Јеврем 862 Веселиновић Борће 401 Веселиновић Вукадин 1140 Веоковић Милош 1148 Видаковић Данило 429 Видаковић Рајко 1185 Видовић Макеим 1210 Вилотијевић Марко 1317 Вилотић Обрад 388 Витић Методије 1012 Витић Милутин 367 Вићентијевић Милош 1229 Владисављевић Влада 986 Влајковић Јоксим 1250 Војковић Никола 552 Вранеш Јован 902 Врањевац Јован 749 Врачевић Недељко 786 Вручиновић Спасоје 868 Вујановић Никола 163 Вујић Војислав 670 Вујић Маринко 1350 Вукашиновић Богољуб 952 Вукашиновић Дина 340 Вукић Тодор 1239 Вуковић Божидар 1300 Вуковић Велимир 631 Вуковић Дамјан 408 Вуковпћ Борће 1310 Вуковић Милорад 1329 Вуковић Тсдор 399 Вукосављевић Борће 106 Вукосављевић Јован 380 Вукосављевић Никола 626 Вуксановић Гаврило 1438 Вуксановић Јован 380 Вуксановић Рафаило 692 Вуновић Обра1Д 1259 Вукша Илија 891 Вуличевић Милован 921 Вуржувар Алурж 1096 Вучићевић Драгиша 1271 Вучићевић Младен 1081 Вучић Драгољуб 930 Вучковић Благоје 864 Вучковић Владимир 898 Вучковић Вучко 243 Вучковић Марко 76 Вучковић Митар 1389 Вучковић Петар 1133 Вучковић Петар 1198 Вучковић Петроније 693
Г
Гавриловић Василије 934 Гавриловић Марко 628 Гавриловић Милан 1291 Гавриловић Ж. Миливоје 899 Гавриловић Милош 607 Гаврић Милош 583 Гаврић Тихомир 334 Гајић Александар 540 Гајић Живојин 30 Гајић Марко 1244 Гајић Павле 1204 Гајић Сава 1365 Гајић Спаса 658 Гајић Чидомир 963 Ганчевић Радосав 1098 Гачић Алексије 1123 Гашић Војислав 1196 Гашић Радослав 1256 Гашић Хранислав 561 Гвоздић Радомир 1254 Глигоровић Љубомир 1020 Глишић Алекса 418 Глишић Драгољуб 1336 Глишић Михајло 382 Глишић Петар 141 Глишовић Игњат 415 Гловар Јозеф 1077 Гојковић Милорад 1346 Гојковић Ј. Михајло 990 Гојковић Светозар 1071 Голубозић Јован 870 Голубовић Милан 1241 Галубовић Стаменко 1156 Грбић Славко 127 Граовић Светозар 560 Гроздановић Василије 1175 Грујић Павле 344 Грујичић Живојин 49 Грујичић Станислав 556 Грчић Иилија 762
Д
Дабић Душан 70 Давидовић Александар 739 Давидовић Војислав 599 Дакић Велисав 1119 Далековић Драгомир 235 Дамњановић Владимир 1095 ДамЈвановић Властимир 209 Дамњановић Димитрије 341 Дамњановић Драгутин 444 Дамњановић Крста 1397 Дамњановић Милован 1325 Дамњановић Бира 836 Даниловић Димитрије 27 Даниловић Ивко 1337 Данчловић Михајло 680 Даниловић Сава 1834 Даниловић Рајко 1404 Данојлић Милорад 1121 Дарију Антон 443 Дебељаковић Дика 268 Деловић Коста 475 Десиотовић Драгомир 860 Детлић Дане 555 Димитријевић Добра 759 Димитријевић Душан 1105 Димитријевић Јакша 823 Дгшитријевић Милан 99 Димитријевић Милутин 1215 Димитријевић Никола 20 Димнтријевић Петар 941 Димитријевић Ранћел 333 Димић Тодор 763 Динић Миливоје 108 Добрић Рада 309 Долончевић Боривоје 978 Достојић Сотир 966 Дочић Ллимпије 1105 Драгић Гаја 558 Драгић Борће 663 Драговић Велимир 1424 Драговић Величко 420 Драгићевић Тодор 115 Драговић Јован 1269 Драгојевић Живојин 713 Драгојевић Павле 1221 Драгуновић Јован 368 Арагутиновић Марко 993 Аражић Ранко 182 Драманић Радован 826 Дрдаловић Марко 972 Дрезгић Борће 957 Ареновац Љубомир 174 Дробац Милоје 1345 Аублевић Светозар 1100 Дукић Божидар 734 Ауковић Љубомир 435 Дучић Велимир 12
Ђ
Ђаковић Коста 144 Ђекић Миливоје 855 Ђенић Настас 687 Ђермовић Драгомир Ђолић Ђеро Јово 918 Ђокић Богоје 355 Ђокић Богољуб 1378 Ђокић Драгомир – Ђерманић 412 Ђокић Драгутин – Ђурић 42 Ђокић Милорад 112 Ђокић Милорад 884 Ђокић Митар 1206 Ђокић Обрад 332 Ђоковић Милан 948 Ђорђевић Алекса 453 Ђорђевић Драгомир 600 Ђорђевић Драгослав 427 Ђорђевић Пвко 104 Ђорђевић Лазар 1319 Ђорђевић Милија 322 Ђорђевић Младен 105 Ђорђевић Манасије 717 Ђорђевић Петар 493Ђорђевић Периша 726 Ђорђевић Радојко 352 Ђорђевић Радојко 313 Ђорђевић Риста 419 Ђорђевић Светислав 900 Ђорђевић Светозар 1062 Ђорђевић Станислав 31 Ђорћевић Станоје 88 Ђорћевић Стеван 1177 Ђорћевић Урош 78 Ђукић Видоје 1052 Ђукић Владета 668 Ђурић Драгутин – Ђокић 42 Ђурић Ђурађ 981 Ђурић Исмаил 904 Ђурић Милија 982 Ђурић Сретен 1240 Ђуровић Коста 289 Ђуровић Траја 1017 Ђуричић Чедомир 392 Ђурђевић Маринко 1037 Ђурђевић Светозар 231
Ж
Жарковић Милоје 752 Жекић Душан 245 Жекић Марко 1290 Женовић Тодор 1032 Живадиновић Ранђел 199 Живановић Будимир 259 Живановић Велимир 794 Живановић Војислав 1152 Живановић Живојин 1018 Живановић Аоубомир 134 Живановић Милан 214 Живановић Миљко 569 Живановић Нирке 1034 Живић Срећко 136 Живковић Антоније 162 Живковић Вукашин 198 Живковић Вучко 361 Живковић Живан 261 Живковић Јован 317 Живковић Коста 1305 Живковић Лзубомир 462 Живковић Милан 454 Живковић Милорад 1341 Живковић Милић 1338 Живковић Наско 664 Живковић С. Радомир 2 Живковић Радомир 937 Жикић Алекса 1150 Живковић Тома 116 Жикић Светислав 435 Живковић Стојан 229 Жунић Добросав 189 Журкић Петар 666
З
Зарић Драгутин 754 Зарић Прока 640 Здравковић Марјан 55 Здравковић Милосав 1110 Здравковић Ранђел 414 Здравковић Стеван 1313 Зеки Бећир 907 Зец Мићо 909 Златановић Петар 1359
И
Ибрамовић Мустафа 1007 Ивановић Алекса 1112 Ивановић Видосав 187 Ивановић Димитрије 992 Ивановић Илија 1120 Ивановић Љубисав 411 Ивановић Радосав 157 Ивица Трипко 52 Ивковић Веселин 315 Ивковић Драгојло 1378 Ивковић Дратомир 1208 Ивковић Сава 23 Ивошевић Воја 950 Игњатовић Вићентије 197 Игњатовић Драгомир 302 Игњатовић Коста 588 Игњатовић Петар 63 Илић Будимир 593 Илић Ваоилије 346 Иилић Велибор 46 Илић Војислав 1280 Илић Владан 307 Илић Димитрије 288 Илић Димитрије 186 Илић Димитрије 385 Илић Душан 129 Илић Живота 297 Илић Зафир 843 Илић Илија 653 Илић Јован 1138 Илић Јован 1370 Илић Милан 1090 Илић Милан 1090 Илић Милутин 682 Илић Риста 620 Илић Сретен 829 Илић Стеван 300 Илић Ствван 227 Илијић Симо 440 Исаиловић Бора 699 Исалиовић Живко 460 Исаиловић Јанићије 905 Исаиловић Јанићије 746 Иасковић Миливоје 1183 Јаковљевић Милан 386 Јанковић Драгољуб 331 Јанић Јанко 538 Јанић Милосав 1165 Јанић Војислав 293
Ј
Јанић Марко 1141 Јанићијевић Кузман 343 Јанковић Арсеније 1174 Јанковић Вилотије 1334 Јанковић Драгољуб 331 Јанковић Живојин 123 Јанковић Илија 1364 Јанковић Јеврем 1187 Јанковић Јован 672 Јанковић Лука 402 Јанковић Марко 1276 Јанковић Марко 188 Јанковић Матија 1182 Јанковић Милан 964 Јанковић Милорад 713 Јанковић Милорад 1044 Јанковић Милосав 1169 Јанковић Милош 1089 Јанковић Момчило 1355 Јанковић Обрад 577 Јанковић Остоја 1401 Јанковић Павле 1193 Јанковић С. Радован 1058 Јањић Јован 586 Јањић Милош 660 Јевђовић Миљко 1023 Јевремовић Живојин 570 Јевремовић Петар 1391 Јевтић Александар 1403 Јевтић Василије 705 Јевтић Владислав 1216 Јевтић Живојин 1146 Јевтић Јован 1134 Јевтић Обрен 1228 Јевтић Радомир 1298 Јевтић Стојан 1201 Јездимировић Андрија 23 Јездимировић Грујица 1282 Јездић Станко 1376 Јелић Петар 1131 Јеличић Хриетивоје 226 Јеремић Добросав 128 Јеремић Младен 1217 Јеремић Сава 1205 Јерић Љубиша 508 Јерић Станимир 1113 Јеротић Стеван 1314 Јовановић Алекса 689 Јовановић Бранко 994 Јовановић Василије 782 Јовановић Вељко 962 Јовановић Видоје 242 Јовановић Војислав 803 Јовановић Димитрије 523 Јовановић Драгић 1316 Јовановић Драгиша 468 Јовановић Драгољуб 517 Јовановић Драгомир 329 Јовановић Драгутин 1178 Јовановић Драгутин 1181 Јовановић Душан 1348 Јовановић Живадин 939 Јовановић Живко 203 Јовановић Живота 276 Јовановић Живота 1172 Јсвановић Илија 319 Јовановић Јеленко Јовановић Јован 87 Јовановић Лазар 77 Јовановић Марко 498 Јовановић Миладин 837 Јовановић Миладин 871 Јовановић Миливоје 906 Јовановић Милија 965 Јовановић Миљко 797 Јовановић Михајло 389 Јовановић Новица 838 Јовановић Никола 615 Јовановић Никола 572 Јовановић Обрад 1261 Јовановић Панта 1371 Јовановић Пера 489 Јовановић Рајко 1016 Јовановић Сава 83 Јовановић Светозар 975 Јовановић Стеван 883 Јовановић Стојан 984 Јовановић Тихомир 943 Јованови Тодор 632 Јовановић Угљеша 757 Јовановић Цветко 1303 Јовић Велимир 330 Јовић Илија 1143 Јовић Јанићије 643 Јовић Јован 1089 Јовић Коста 68 Јовић Милорад 1277 Јовић Милан 775 Јовић Паун 471 Јовић Прока 413 Јовић Славко 1252 Јовић Ј. Стојан 403 Јовичић Милан 1394 Јовичић Никола 357 Јовичић Стојадин 338 Јоковић Сретен 823 Јоксимовић Грујица 872 Јоксимовић Петар 1194 Јоксић Радич 1186 Јолевић Јонче 846 Јолдић Василије 982 Јон Борће 1014 Јосиповић Јосиф 987 Јосифовић Милан 158 Јоцић Петар 1245 Јоцић Тома 1202 Југовић Обрен 121 Јунковић Александар 997 Јосић Богдан 425 Јуришић Драгутин 478 Јуришић Никола 1361
К
Каматовић Јеремија 809 Камидовић Раде 761 Кандић Љубиша 1173 Капитровић Марко 1045 Карабаш Јован 149 Карић Цветко 410 Катић Алекса 1091 Китановић Митар 44 Кнежевић Јован 1220 Кнежевић Милан 202 Кнежевић Светозар 709 Кнежевић Срдан 79 Ковачевић Живко 519 Ковачевић Јанко 364 Ковачевић Мита 1419 Ковачевић Пантелија 241 Ковачевић Петар 441 Ковачевић Серафим 255 Ковачевић Чедомир 394 Ковачевић Чедомир 122 Ковачин Јован 683 Којадиновић Анћелко 93 Којић Алекса 959 Којић Живојин 919 Кокановић Радован 770 Константиновић Гаја 737 Константиновић Илија 1369 Константиновић Коста 888 Косамаров Васа 931 Косанић Стеван 858 Кочић Владимир 463 Кочић Никола 638 Костић Александар 19 Костић М. Богдан 1051 Костић Драгутин 629 Костић Борђе 1399 Костић Жарко 362 Костић Лаза 581 Костић Миајло 833 Костић Радосав 874 Костић Сава 697 Костић Стаменко 608 Костић Тихомир 1257 Костић Тодор 923 Коткојевић Никола 1367 Коцић Јован 27 Кривокућа Марко 35 Крсмановић Игњат 1086 Крпулић Кретић – Дамњан 1024 Крстић Благоје 598 Крстић Крпулић -Драгутин 446 Крстић Крпулић -Јанко 1340 Крстић Крпулић – Младен 1067 Крстић Крпулић -Никола 764 Крстић Крпулић – Петар 1306 Крстић Крпулић -Радисав 1199 Крџалић Станимир 980 Кубуровић Никола 176 Кувелић Живојин 812 Кузмановић Арса 81 Кузмановић Димитрије 449 Кузмановић Драгомир 1409 Кузмић Михаило 677 Кумчевић Михаило 8 Куртић Кнакер 1056 Кустуровић Трифун 1358
Л
Лазаревић Димитрије 716 Лазаревић Здравко 881 Лазаревић Светозар 374 Лазаревић Тихомир 924 Лазић Александар 94 Лазић Милан 439 Лазић Милорад 1163 Лазић Сима 819 Лазић Стојимир 479 Лазовић Бошко 893 Лазовић Криетивој 110 Лакић Живко 606 Лакић Матеја 1040 Лапчевић Никодије 28 Лекић Никола 851 Лаушевић Живојин 146 Милош Лаушевић-Мостов. Трен -2185 Лемајић Јован 589 Лешевић Милорад 616 Лијић Радомир 1015 Личинац Степан 479 Лубура Јован 351 Лужић Марко 795 Лукић Драгић 830 Лукић Љубомир 45 Лукић Милан 1035 Лукић Милан 119 Лукић Милован 1414 Лукић Стеван 1380 Луковић Милисав 935 Лучић Борће 497
Љ
Љубић Мата 381
М
Мајинац Максим 534 Максимовић Александар 1235 Максимовић Веселин 71 Максимовић Драгомир 733 Максимовић Живан 1278 Максимовић Јован 1094 Максимовић Милисав 568 Максић Живко 728 Максић Траило 673 Малетић Живко 1190 Манић Петар 312 Манић Ранко 611 Манић Стаменко 800 Манојловић Благоје 1226 Манојловић Милутин 456 Марјановић Јосиф 1070 Маринковић Драгољуб 1223 Маринковић Драгомир 1164 Маринковић Драгутин 359 Маринковић Јовица 995 Маринковић Маринко 928 Маринковић Михаило 633 Маринковић Петар 327 Маринковић Светозар 137 Маринковић Сима 278 Марић Милош 700 Марјановић Јован 1326 Марјановић Сава 1418 Марјановић Тодор 203 Марковић Александар 227 Марковић Богдан 831 Марковић Вилотије Марковић Витомир 1304 Марковић Владислав 237 Марковић Вуле 1251 Марковић Вучко Марковић Денко 1272 Марковић Димитрије 422 Марковић Борће 254 Марковић Живко 142 Марковић Живко 970 Марковић Живојин 459 Марковић Јова 7 Марковић Крста 167 Марковић Љубисав 5 Марковић Љубиша 1248 Марковић Љубомир 47 Марковић Милан 669 Марковић Милета 495 Марковић Милован 1354 Марковић Милосав 584 Марковић Михаило 194 Марковић Светиелав 382 Марковић Светомир 1055 Марковић Танасије 1434 Марковић Танасије 614 Марковић Чедомир 738 Масовић Милорад 1029 Матејас Тома 69 Матић Богдан 416 Матић Бумбија 1242 Матић Владимир 1347 Матић Драгољуб 676 Матић Јеротије 1413 Матић Крста 34 Матић Милија 1309 Матић Чедомир 37 Матковић Васа 945 Матовић Димитрије 1363 Машић Живан 789 Маштрановић Милутин 18 Мештровић Љубомир 1065 Мизу Стојан 635 Мијатовић Милојко 575 Мијовић Милија 685 Мијовић Милорад 684 Мијовић Миодраг 527 Миладиновић Анта 996 Миладиновић Борисав 810 Милановић Милија 480 Милановић Милоје 877 Милановић Петар 1379 Милановић Стеван 961 Милекић Тихомир 1342 Миленковић Велимир 138 Миленковић Велимир 323 Миленковић Велимир 1154 Миленковић Велимир 102 Миленковић Добросав 155 Миленковић Живорад 1238 Миленковић Живота 391 Миленковић Јова 985 Миленковић Костадин 103 Миленковић Лазар 1139 Миленковић Марко 1368 Миленковић Радојко 225 Миленковић Сотир 1265 Миленковић Тодор 751 Миленковић Трајко 1158 Миленковић Трифун 126 Милетић Боривоје 1432 Милетић Жарко 304 Милетић Илија 1249 Милетић Јеротије 264 Милетић Милан 269 Милетић Радоје 130 Милетић Чедомир 856 Миливојевић Војислав 212 Милићевић Душан 1439 Милићевић Аушан 610 Милићевић Јевтимије 1137 Милићевић Марко 840 Милић Будимир 238 Милић Димитрије 161 Милић Борће 784 Милић Јоеип 53 Милић Љубисав 222 Милић Миливоје 1236 Милић Тодосије 150 Миловановић Боривоје 168 Миловановић Влајко 648 Миловановић Војислав 612 Миловановић Иван 796 Миловановић Милан 253 Миловановић Милен 715 Миловановић Михаило 383 Миловановић Павле 820 Миловановић Радосав 24 Миловановић Радован 501 Миловић Марко 252 Миловић Михаило 281 Миловић Сима 974 Миловљевић Добросав ЦОЗ Милојевић Данило 1054 Милојевић Дратомир 708 Милојевић Коста 1332 Милојевић Љубисав 406 Милојевић Милош 861 Милојевић Миодрат 1429 Милојевић Спасоје 56 Милојевић Стеван 338 Милојевић Стојан 277 Милојевић Тихомир 1003 Милојевић Чедомир 1097 Милојковић Василије 1099 Милојковић Витомир 1082 Милојковић Илија 802 Милојковић Живан 483 Милојковић Станоје 548 Милорадовић Богосав 98 Милорадовић Живојин 698 Милорадовић Милован 873 Милосављевић Драгутин 547 Милосављевић Живан 186 Милосављевић Живко 283 Милосављевић Љубомир 498 Милосављевић Милоје 618 Милосављевић Милоје 856 Милосављевић Милић 1009 Милосављевић Петар 587 Милосављевић Петар 200 Милосављевић Петар 1279 Милосављевић Светозар 1349 Милошевић Анћелко 813 Милосављевић Станимир 651 Милошевић Анћелко 813 Милошевић Василије 585 Милошевић Богосав 239 Милошевић Драгомир 494 Милошевић Живан 977 Милошевић Иилија 178 Милошевић Милован 206 Милошевић Милош 624 Милошевић Света 1430 Милошевић Светолик 1417 Милошевић Светолик 701 Милошевић Тихомир 310 Милутиновић Војислав 1153 Милутиновић Живота 324 Милутиновић Милија 774 Милутиновић Радиша 114 Милутиновић Стеван 187 Миљановић Јездимир 1025 Миљковић Илија 630 Миљковић Јоксим 1011 Микић Љубомир 1161 Микић Милија 875 Микић Милутин 213 Микић Михаило 721 Микић Петар 1431 Мирковић Радомир 1320 Мирковић Риста 596 Мичетић Павле 718 Митић Јеленко 926 Митић Настас 707 Митић Никола 550 Митић Ј. Радисав 502 Митровић Божидар 1202 Митровић Велисав 1393 Митровић Гаја 1255 Митровић Гвозден 1308 Митровић Живојин 1321 Митровић Јован 14 Митровић Крстивоје 1229 Митровић Ненад 1331 Митровић Нешић – Прока 529 Митровић Трајко 1362 Мићић Александар 377 Мићовић Драгољуб 727 Мићовић Живан 461 Михајловић Видоје 421 Михајловић Владислав 59 Михајловић Живота 1073 Михајловић Живота 1104 Михајловић Илија 781 Михајловић Јован 563 Михајловић Јован 623 Михајловић Јовица 154 Михајловић Миливоје 753 Михајловић Миливоје 1435 Михајловић Мирослав 696 Михајловић Петар 40 Михајловић Сибин 64 Мицић Милан 532 Мишић Јован 526 Мишић Јован 286 Мишић Лазар 184 Мишић Милан 1356 Мишић Милорад 1266 Мишковић Василије 1200 Мишовић Драгољуб 1008 Мишуловић Милорад 139 Младеновић Арса 537 Младеновић Бранко, кап. Младеновић Борће 97 Младеновић Илија 1125 Младеновић Јован 228 Младеновић Михаило 674 Младеновић Стојан 428 Можић Петар 336 Мојковић Драгомир 1188 Моравчевић Драгић 725 Мрковић Драгољуб 17 Мраовић Сима 758 Мулатовић Доја 1028 Аустура Трипо 1028 Мучић Никола 431
Н
Најдановић Атанасије 1013 Нанти Стеван 973 Наревић Димитрије 1072 Наумовић Јован 710 Невановић Траил 1078 Невенић Коста 1383 Недељковић Божин 520 Недељковић Радоје 36 Недељковић Светозар 1425 Недић Љубомир 944 Несторовић Антоније 776 Нсеторовић Чедомир 191 Нешић Јован 113 Нешић Петровић – Крста 524 Нешић Радисав 659 Нешковић Богдан 277 Нешовић Димитрије 1039 Никодијевић Милорад 234 Никодијевић Светозар 968 Николић Благоје 267 Николић Боривоје 298 Николић Бранислав 609 Николић Василије 649 Николић Владимир 376 Николић Димитрије 806 Николић Димитрије1114 Николић Зафир 445 Николић Јован 1357 Николић Милорад 1318 Николић Милош 671 Николић Миљко 742 Николић Миљко 1301 Николић Митар 467 Николић Михаило 101 Николић Мића 646 Николић М. Радован 956 Николић Стеван 1006 Николић Стојан 927 Николић Трандафил 908 Николић Трандафил 1387 Николић Чедомир 954 Нинковић Митар 1335 Ничић Јован 26 Ничић Минча 1022 Новаковић Сава 580 Новаковић Стеван 4
О
Обрадовић Јеврем 562 Обрадовић Стојан 605 Обрадовић Крстивоје 650 Обрадовић Чедомир 1141 Огњановић Коста 767 Омеровић Михаило 722 Османовић Реим 1050 Остојић Витомир 1377 Остојић Здравко 92 Остојић Иван 90 Остојић Миливоје 1195 Остојић Михаило 622 Остојић Филип 1377
П
Павић Велимир 262 Павић Милан 925 Павичић Буро 947 Павловић Богомир 125 Павловић Божидар 917 Павловић Воја 541 Павловић Вукашин 107 Павловић Драгољуб 1288 Павловић Драгутин 936 Павловић Борће 839 Павловић Ђурће 365 Павловић Жарко 1284 Павловић Живан 131 Павловгћ Иван 849 Павловић Љубомир 284 Павловић Љубиша 451 Павловић Марко 1315 Павловић Миладин 955 Павловић Милош 1136 Павловић Младен 295 Павловић Радомир 1422 Павловић Радомир 771 Павловић Сава 76 Павловић Светозар 778 Павловић Станојло 1019 Павловић Тодор 1406 Пајић Драгутин 404 Пајић Павле 153 Пајовић Петар 678 Палибрк Живојин 857 Палибрк Никола 1263 Палигорић Илија 164 Пандуровић Алекса 473 Панић Живота 1212 Панић Никодије 465 Пантелић Љубомир 378 Пантелић Манојло 591 Пантелић Н. Хранислав 799 Пантић Владимир 712 Пантић Јанко 512 Пантић Јован 743 Пантић А. Радоје 543 Пантић Станислав 783 Пантовић Владимир 1116 Парезановић Момир 426 Пасајић Милан 26 Пауновић Димитрије 536 Пауновић Живојин 240 Пауновић Јован 514 Пауновић Миладин 832 Пауновић Милија 988 Пауновић Петар 639 Пауновић Траило 771 Пејић Раде 904 Пејчић Максим 169 Пејчић Никола 1026 Пеливановић Трајко 241 Перић Љубомир 886 Перић Цветко 190 Перишевић Видоје 271 Перковић Василије 565 Персин Атзсен 602 Перуновић Петар 135 Петковић Љубомир 1107 Петковић Милан 1021 Петковић Милисав 694 Петковић Светозар 595 Петрић Обрад 1408 Петрић Светозар 1126 Петровић Александар 100 Петровић Андрија 6 Петровић Богосав 744 Петровић Бора 1353 Петровић Г. Бошко 546 Петровић Владимир 719 Петровић Владислав 1111 Петровић Вукашин 396 Петровић Гаврило 118 Петровић Димитрије 656 Петровић Душан 390 Петровић Жарко 201 Петровић Живко 1225 Петровић Јеврем 272 Петровић Манасије 430 Петровић Марко 1167 Петровић Миладин 98 Петровић Милан 1118 Петровић Миливоје 250 Петровић Миљко 301 Петровић Милутин 910 Петровић Михаило 750 Петровић Михаило 61 Петровић Ненад 123 Петровић Ненад 395 Петровић Никола 450 Петровић Никола 58 Петровић Никола 706 Петровић Новица 688 Петровић Пантелија 504 Петровић Б. Радован 1024 Петровић Радисав 1258 Петровић Радомир 260 Петровић Сава 195 Петровић Славко 983 Петровић Светозар 915 Петровић Срећко 230 Петровић Стеван 123 Петровић Стеван 1398 Петровић Тихомир 1286 Петровић Цветко 1352 Петронијевић Радојица 760 Пешић Арсен 347 Пешић Арсен 602 Пешић Аврам 165 Пешић Иван 165 Пешић Драгомир 280 Пешић Живко 321 Пешић Живко 1423 Пешић Коста 513 Пешић Мика 601 Пешић Милан 808 Пешић Милорад 654 Пешић Миљко 65 Пешић Огњан 379 Пешић Русим 85 Пиварски Александар 736 Попадић Матија 1211 Поповић Бранко 159 Поповић Васиљ 1108 Поповић Лазар 372 Поповић Љубисав 1166 Поповић Милован 342 Поповић Мита 354 Поповић Никола 730 Поповић Радомир 82 Поповић Сава 1203 Поповић Светозар 574 Правица Буро 765 Првуловић Радомир 1264 Прибаловић Милун 192 Придековић Владимир 1063 Продановић Нака 1421 Продановић Танасије 266 Прокић Александар 509 Прокић Милорад 1405 Прокић Момчило 349 Прохаска Никола 95 Прохаска Ото 1038 Прохаска Хенрих 1079 Пурић Костадин 1224 Путник Милан 296
Р
Раденковић Владимир 147 Раденковић Петроније 292 Радивојевић Михаило 1230 Радивојевић Петар 516 Радивојевић Светолик 1109 Радивојевић Чедомир 535 Радић Сретен 506 Радић Станко 1184 Радивчевић Реџеп 270 Радовановић Војислав 482 Радовановић Данило 1324 Радовановић Драгутин 256 Радовановић Живан 1322 Радовановић Милија 133 Радовановић Милисав 273 Радовановић Павле 1268 Радовановић Радисав 432 Радовановић Стојан 1085 Радовић Максим 932 Радовић Младен 788 Радовић Светозар 557 Радојевић Јаков 920 Радојевић Милан 1322 Радојевић Радомир 748 Радојичић Љубомир 218 Радојичић Добрица 86 Радојковић Данило 703 Радојковић Борће 397 Радосављевић Алекса 438 Радосављевић Василије 644 Радоеављевић Душан 741 Радосављевић Живко 348 Радосављевић Милета 1129 Радосављевић Милорад 387 Радосављевић Стаменко 989 Радосављевић Станко 11 Радосављевић Чедомир 835 Радујевац Никола 590 Радуловић Јован 1162 Радуловић Милета 409 Радуловић Станко 521 Радуловић Светозар 140 Радунић Марко 1253 Рајић Витомир 345 Рајковић Милан 1324 Рајковић Тома 1010 Рајчић Јован 912 Ракетић Милан 1273 Раковић Радоје 1274 Ранћеловић Танасије 369 Ранковић Гвозден 1410 Ранковић Борће 1339 Ранковић Љубиша 1233 Ранковић Марко 170 Ранковић Милан 768 Ранковић Новак 1420 Ранчић Борће 363 Рафа Лаза 844 Рафаиловић Милић 597 Рашић Голуб 1149 Рашић Василко 491 Рашковић Јован 825 Рељић Драгутин 1092 Рељић Матија 70 Рељић Никодије 533 Рељић Радосав 214 Рибичек Франц 1076 Риља Петар 903 Ристановић Милорад 66 Ристић Димитрије 1037 Ристић Борће 1115 Ристић Борће 173 Ристић Милета 1219 Риетић Милосав 1412 Ристић Ранћел 999 Ристић Сретен 901 Ристић Светозар 492 Ристић Вељко 1002 Родић Панта 320 Роганић Рисим 111 Розјак Михајло 1048 Рољић Лазар 991 Романовић Светолик 567 Ронић Аксентије 233 Ронић Јован 1231 Ронић Милорад 22 Ронић Никола 1360 Ронић Обрен 500 Росанов Станоје 248 Росић Веселин 87 Ружић Драгољуб 457
С
Савић Богдан 400 Савић Димитрије 1427 Савић Милорад 73 Савић Мита 57 Савић Михаило 211 Савић Станко 310 Савић Станко 1170 Савић Светозар 793 Сворган Јанко 120 Секић Димитрије 841 Симеуновић Велисав 731 Симић Добросав 911 Симић Драгић 10 Симић Живко 949 Симић Марко 32 Симић Никола 979 Симић Павле 968 Симоновић Сима Симоновић Војислав Симоновић Јован Симоновић Сима Синћелић Јеврем 854 Славковић Војин 842 Славковић Илија 1237 Смиљанић Дане 318 Соколић Денко 1260 Соколић Тома 1088 Спасић Владимир 375 Спасић Живота 619 Спасић Јован 979 Спасојевић Божидар 829 Спировић Филип 1157 Срдановић Владимир 515 Средојевић Драгомир 372 Сретеновић Добросав 510 Ставрић Петар 655 Стаматовић Милорад 890 Стаматовић Миодраг 528 Стаматовић Станислав 249 Стаматовић Данило 553 Стаматовић Борће 690 Стаматовић Борће 918 Стаматовић Крста 210 Станимировић Милета 472 Станимировић Михаило 1061 Стаменковић Манасије 681 Станисављевић Арсен 219 Станисављевић Божидар 481 Станисављевић Милош 686 Станић Милан 299 Станић Младен 657 Станковић Драгољуб 1005 Станковић Јанко 1247 Станковић Коста 652 Станковић Милутин 642 Станковић Прока 695 Станковић Радивоје 9 Станковић Ранћел 176 Станковић Станко 756 Станковић Танасије 914 Станковић Тома 720 Станковић Тома 853 Станојевић Војислав 1302 Станојевић Александар 433 Станојевић Милан 263 Станојевић Милисав 215 Станојевић Б. Михаило 1213 Станковић Светозар 729 Станковић Радисав 1033 Станковић Радоје 1191 Станојловић Стамен 496 Станојловић Милорад 29 Стевановић Владимир 470 Стевановић Драгутин 306 Стевановић Драгутин 464 Стевановић Јевта 1127 Стевановић Милојко 724 Стевановић Сретен 867 Стевановић Милорад 821 Стевчић Живојин 358 Стевановић Радован 484 Степановић Драгутин 889 Степановић Митар 769 Стевановић Радојица 60 Стефановић Видак 661 Стефановић Дамјан 667 Стефановић Драгољуб 766 Стефановић Иван 866 Стефановић Матија 571 Стефановић Миладин 504 Стефановић Милан 316 Стефановић Милић 780 Стефановић Михаило 206 Стефановић Панта 72 Стефановић Светислав 735 Стефановић Стојша 38 Стојадиновић Алекса 1374 Стојадиновић Стојша 393 Стојадиновић Драгомир 801 Стојадиновић Видан 704 Стојадиновић Војислав 1129 Стојадиновић Душан 466 Стојадиновић Јеремија 320 Стојадиновић Миладин 145 Стојадиновић Милан 117 Стојадиновић Милан 166 Стојадиновић Милорад 613 Стојадиновић Никола 791 Стојадиновић Стојан 665 Стојадиновић Таса 816 Стојадиновић Рајко 1004 Стојић Алекса 1307 Стојић Боривоје 1396 Стојић Милош 350 Стојићевић Радован 13 Стојићевић Стојан 1030 Стајковић Јанча 929 Стојковић Јован 878 Стојковић Милан 1375 Стојковић Милојко 120 Стојковић Петар 1415 Стојковић Тодор 474 Стокић С. Јован 1043 Стокић Никола 1106 Стокић Никодин 75 Ступар Никола 942 Суљић Јован 511 Сушић Драгутин 48
Т
Танасић Радојје 579 Томић Јован 960 Танасковић Драгољуб 1151 Танасковић Драгољуб 294 Танасковић Живан 407 Тасић Борисав 1351 Тасић Борислав 1323 Тасић Велимир 1238 Тасић Милан 193 Тасић Никола 1416 Тасић Сима 243 Тејебић Гојко 998 Теофиловић Драгутин 373 Тијанић Крста 545 Тијанић Михаило 634 Тинојевић Драгољуб 967 Тобелић Благоје 303 Тодић Драгољуб 1000 Тодоровић Владимир Тодоровић Влајко 1144 Тодоровић Јован Тодоровић Миливој 1042 Тодоровић Михаило 151 Тодоровић Михаило 311 Тодоровић Петар 447 Тодоровић Петар 490 Топаловић Велимир 172 Томић Радован 143 Томић Танасије 217 Тановић Велисав 398 Траиловић Иилија 779 Траиловић Јован 1168 Трајић Коста 1059 Трајић Милан 808 Трајковић Димитрије 636 Трајковић Никола 279 Трајковић Петко 285 Трајковић Траило 337 Трифуновић Момир 175 Трифуновић Светозар 148 Трифуновић Славољуб 1159 Трифуновић Сретен 637 Тројановић Милоје 339 Трајановић Спасоје 261 Тубић Миливоје 152 Туцаковић Миладин 74 Туцаковић Петар 1047 Туцовић Раденко 913 Тихомир Цветко 1352
Е
Бирић Веља 675 Бирић Милован 785 Бирић Спира 384 Бировић Добросав 621 Босић Сава 1064
У
Удовичић Рајко 89 Урошевић Живојин 645 Урошевић Јован 1234
Ф
Феликс Јеремија 1388 Фердинанд Светолик 1046 Филиповић Аврам 405 Филиповић Тихомир 109 Филиповић Филип 507
Ц
Цајић Дена 232 Царић Д. Петар 1034 Цвејић Божидар 1333 Цвејић Борће 1209 Цвејић Остоја 805 Цветановић Никола 935 Цветановић Светозар 848 Цветић Миленко 811 Цветић Никола 603 Цветић Тиосав 1937 Цветковић Витомир 542 Цветковић Илија 1189 Цветковић Јеремија 576 Цветковић Јован 1312 Цветковић Никола 371 Цветковић Никола 933 Цветковић Стеван 647 Цветковић Трајко 882 Цветковић Тодор 62 Цонић Борко 1426
Ч
Чаћевић Ч. Боривоје 530 Чаћевић Сима 679 Чекић Миладин 862 Чобовић Миладин 1214 Човић Бура 1343 Чокић Коста 1049 Чолић Миливоје 951 Чоловић Војин 442 Чопалић Мића 274 Чумић Велимир 976 Чупић Никола 617
Ш
Шарчевић Илија 1001 Шишковић Драгољуб 1386 Шишковић Љ. Милоје 196 Шљивић Будимир 259 Шолчић Иван 887 Шоловић Никола 15 Шоминић Марко 148 Шапоњић Драгић 185 Шаповић Никола 627 Шнајдер Бранко 953 Шумић Живадин 1155.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
16. децембар 2017. у 15:19
Марија Остојић
Поштовани,
Хвала на уложеном труду, али бих вас замолила да исправите ваш погрешан упис имена мог прадеде, редова под бројем 365. Уместо имена Павловић Бурће, упишите: редов Павловић Ђурђе ,редни број 365.
Хвала унапред.
16. децембар 2017. у 21:11
Јовица Кртинић
Поштована Марија,
Хвала Вам на јављању. Исправили смо омашку. Свако добро
19. фебруар 2018. у 05:07
Mike Marco
Moj rodjak, Stojanovic Goran (ili Gordan), bio je konjanik, kapetan u kraljevoj gardi…moji kazu da su mu videli spomenik, ali nije na listi.
8. април 2018. у 02:05
Rade
Postovani, zelja mi je da nadjem grobna mesta svojih pradedova, na spisku ih nema, oboje su stradali i ostali tu…Njihova imena su Gavrilovic Dimitrije i Neborišević Božidar. Srdačan pozdrav
16. јун 2018. у 20:28
M. Milojević
Od moje porodice u prvom svetskom ratu poginula su tri brata Milojevića – Panta (1877-1915), poginuo na Solunskom frontu, sahranjen je u svom selu, u Gornjoj Trnavi ( Opština Topola, kod Oplenca ). Bio je ženjen, nije imao dece. Drugi se zvao Ljubisav, on je takođe poginuo u Velikom ratu, ne znamo šta je bilo sa njim niti gde je sahranjen. Nije imao potomstvo. Treći brat, Živojin, poginuo je takođe u Prvom Svetskom ratu. Ne znamo ništa o njegovoj tragediji. Nije imao potomstvo.
Ovde se pominje izvesni Ljubisav Milojević pod brojem 406 koji je sahranjen na Zejtinliku. Zanimaju me sve bitne informacije o njemu. Pozdrav i hvala u napred.
Ukoliko je bio iz sela Trnave, opštine Topole oplenačke, to je moj predak.
14. јул 2018. у 02:56
Жана Максимовић
Добар дан.
Мој прадеда је сахрањен на Зејтинлику. Проблем је жто се звао Никола Јовановић, а има два гроба са истим именом на списку: Јовановић Никола 615, и Јовановић Никола 572.
Како да сазнам, и да ли је уопште могуће, који је тачно његов гроб?
Хвала.
Жана
20. март 2019. у 14:00
Војислав Ананић
ЈИНДРИХОВИЦЕ
http://www.politika.rs/sr/clanak/291960/Jindrihovice-stratiste-vece-od-Zejtinlika
20. март 2019. у 14:02
Војислав Ананић
Јиндриховице
Ч Е Ш К А
Август 2012.
ПОСТОЈИ ЛИ ВЕЋЕ СРПСКО СТРАТИШТЕ ОД ЗЕЈНТИЛИКА
Да, постоји у малом селу Јиндриховице (некада Хајнисгрин ) срез Соколов, двадесетак километара северозападно од Карлови Вари, Република Чешка! У том маленом данас питомом сеоцету леже мошти на две локације веома близу једна другој, од 8.700 српски војника и цивила, који осташе заувек у логорима Бохемије (западне Чешке) од 1915 -1918.г. Ако се зна да је на Српском војничком гробљу у Солуну сахрањен 7441 војник и нешто цивила, онда је 1.259 жртава више у Јиндриховицама него на Зејтинлику солунском! То српско стратиште недовољно познато у јавности, потомци два Удружења од 1912-(1918), 1920.г. града Пожаревца и Смедерева посетише крајем августа 2012 године.
Четрдесетак потомака поменутих удружења на петодневном путовању по делу средње Европе: Чешке, Немачке, Словачке и Мађарске, обилазећи светске метрополе као што су Праг, Карлове Вари, Дрезден и Будимпешту, нису заборавили ни своје светиње и баштине разасуте широм те цивилизоване Европе.
Налазити се у средишту европском, Чешкој, незамисливо је без посете „златном“ Прагу светској метрополи архитектуре, сјају аристократских здања, споменика културе и историје. Прашки храд, или како их најчешће називају, Храдчански краљевски дворци, који се налазе на хиљаде квадратних метара и највећи су на свету по здањима и површини на којој су смештени!
Њихова градња започета је још 870. године, трајала је кроз векове, траје и данас. Дворове и светиње у њему зидали су између осталих владари који столоваше у њима, Вацлав II, Карло IV, Владислав II, хасбурговци Фердинанд I, Марија Терезија. После Првог светског рата Томаш Масарик, после Другог светског рата Бенеш, Новотњи ,Дубчек па и Вацлав Хавел дорађиваше с краја XX века. У оквиру Храдчански двораца поред разних богомоља подигоше и хришћанску цркву Св. Вида, готског стила у време словенских знаменитости, од X века и доградише је током шест векове као највећу у Прагу. Карло IV у време владавине премости реку Влтаву каменитим прелепим мостом 1357.г и назваше његовим
именом. Туристички посленици данас плове бродовима испод моста и ноћном вожњом Влтавом, не остављају нимало равнодушне оне туристе који се нађу у Прагу. Прелепи споменици барока у граду покривени зеленом патином, говоре о њиховој старини посвећени културном стваралаштву, историји и свему ономе што време избриса а Чешки човек обележи. Високи споменици својим националним херојима и владарима обележавају тргове и булеваре, где један међу њима по својој висини и значају даје посебну димензију у борби за људске слободе на крају Средњег века. Споменик посвећен националном хероју Јан Хусу, филозофу, ректору надалеко чувеном Карловом универзитету и надасве Чешком реформатору који је спаљен 1415.г. у Костанци. Kраси Староградски трг. На највећем прашком тргу Вацлавске намести, где доминира споменик краљу Вацлаву II, у његовом подножју у поду трга налази се омања мермерна плоча такође националном хероју. Студенту филозофије Јану Палаху и његовом другару Јану Зајицу који попут Јана Хуса у „Прашком пролећу, плишане револуције 1968“ самоспаљивањем 1969.г. дадоше своје животе, демостративно, не слажући се са присуством Варшавског пакта у њиховој земљи тих година. Све ово говори о делу социјалних и историјских турбуленција у прошлости Чешке, али и истини да Праг као град у ратним вихорима од свог постанка никад није рушен, или занемарујуће. Зато та лепота вековног градитељства и културе оста нетакнута као цивилзацијска баштина !
Боравак, и наше интересовање за метрополу какав је Праг, само је део програма због чега смо у Чешкој и знатижеља на том далеком северу од наше земље. На планираном путу још северније од Прага, Дрездену у равници, „чекао“нас је омалени градић северне Бохемије, на ушћу реке Охре у Елбу (Лаб) и његова тврђава по злу позната,Терезин (нем. Тересинстад)! Саградио је Франц Јозеф II, Аустријски и Мађарски цар као војну фортификацију на десетак хектара, штитећи се од Пруса с краја XVIII века. У времену I и II светског рата служила је као нај злогласнији логор, кроз чије казамате прошло је на хиљаде невиних људи. Само у Првом светском рату остало је 10.000 жртава неистомишљеника Аустроугара, а у Другом светском рату, прошло је кроз гето 120.000 људи од тога осташе 35.000 Јевреја и других у тамницама и крематоријуму тврђаве. У Терезину окончаше животе и атентатори Младе Босне на престолонаследника Аустроугарске, Франца Фердинанда у Сарајеву 28 јуна 1914. године, који је дошао да „надгледа“ маневре његове војске у Босни и Херцеговини!
Недељко Чабриновић (р.1895) умро 20 јануара 1916, Трифко Грабеж (р.1895) умро 21 августа 1916. и Гаврило Принцип (р.1894) умро 28 априла 1918. године! Након смрти тајно су сахрањени у оквиру логора, да би 1921.г. казивањем једног од стражара есхумирани и пренешени у Видовданску капелу на гробљу у Сарајеву, где и данас почивају. Са данашње временске дистанце нека надобудна „аналитика“такав епилог у својој држави назива тероризмом, питајући се, шта би било да није било Гаврила! Пежоративно речено: Французи, Енглези, Италијани па и Руси, једва су чекали да Гаврило Принцип опали метак (!) да би постали „пријатељи“ са Аустроугарима а не спасавали сопствену кожу! Епилог од 1914-1918 године је добро познат, 15 милион мртвих и 22 милиона рањених, дали због Гаврила Принципа !!! Потомци наша два Удружења у тишини приђоше казамату број 12 и ћелији број 1 где Гаврило Принцип тамноваше 4 године, привезан за беочуг који и данас стоји у зиду ћелије. Привезасмо свежи букет цвећа са лентом за беочуг ми Пожаревљани и Смедеревци том одважном и храбром младом човеку, чија тежња је била само једна, слободарска своме роду, као сав цивилизован свет! Завршисмо обилазак тог великог гробља у Терезину, северне Бохемије, те пут настависмо према граду „фениксу“ у Горњој Саксонији, Савезне државе Немачке, Дрездену!
На улазу у град широки булевари дрезденски говоре о граду „новијег датума“ са пуно зелених површина, које кажу покривају 63% градске површине. Изграђене су после Другог светског рата. Град је смештен с леве и десне стране у долини реке Елбе, са својих 512.000 становника. По величини четврти је град у Немачкој. У периоду 1871. године био је и главни град Саксоније. Стара здања и улице налазе се на левој обали Елбе. У центар старог језгра града Алштат, фигурира катедрала Фраукирхен (Богородичина црква) саграђена 1723-1743.г, Саксонска највећа катедрала саграђена од 1738-1754, барокни дворац Цвингер саксонских краљева саграђен 1710-1728,године, ту је и неизбежна летња резиденција Пилинц, Саксонског краљевског суда и многа друга здања која важе за чувени стари некада барокни град Дрезден. Ремек дело тог барока који плени, јесте и јединствени мурал на порцеланским плочама од око 25.000 комада, 102 м. дугачак и 3 м. висок на зиду старе краљевске штале. А на њeму сви породични Саксонски владари и принчеви кроз 1000 година владања, парадно по редоследу и већина њих на коњима. По казивању нашег водича Јиржија, један од њих је по много чему специфичан, Аугуст III (владао 1733-1763.) и каже се да је имао преко триста детета!!
У историји постанка Дрездена, записно је да су га основали Словени и то Лужички Срби у XII веку и назвали Дрежђан. Данас тог трага веома мало има, око 60.000 Лужички Срба у читавој Горњој Саксонији. Највише су насељени Германи, саксонски Судетски Немци и други. Историјска судбина Дрездена у II светском рату је веома трагична ! У том ратном вихору, Дрезден је био „сравњен“ са земљом Савезничким бомбардовањем 13 и 14 фебруара 1945. године! Погинуло је око 25.000 цивила и немачких војника а град је био 80% срушен! То се данас и примећује у реконструкцији старих здања, где грађевински материјал који је остао целовит са новим уграђен у реконструисане грађевине. Приметно је у обнови катедрале Фраукирхен (Богородичине цркве), музеја, дворова, саксонских палата и других грађевина. Обнова је у већини извршена још у време Источне Немачке, а добар део после уједињења две Немачке. Педатни Немци сачуваше и обновише споменике, тргове, чак шта више задржаше и обележја из источно немачког соцреализма, мозаичку надахнуту соц револуционарну слику на великој површини некадашње Градске Скупштине, која фигурира у центру града! Немачки културолози схватили су да је и то део историје Немачког народа те уврстише као своју културну баштину! Један хумани гест приликом обнове Саксонске дрезденске катедрале остаће забележен у аналима. Син америчког пилота који је бомбардовао Дрезден 1945.године, дошао је приликом обнове катедрале и донео нови крст за главну куполу катедрале јер претходни је деформисан у време бомбардовања.
Наместивши нови крст на куполу катедрале, стари оштећени крст црквени веледостојници уградише унутар катедрале на видном месту да сваком посетиоцу послужи као опомена на ратна страдања недужних људи! Обилазак дела Саксоније-град Дрезден, потомцима оста за сећањe, а утисци за наравоученије!
Боравити у Чешкој више дана и имати полазну дестинацију Праг, сви планирани обиласци знаменитости у окружењу били су на „дохват руке“. Једно у основи планирано путовање потомака средњој Европи је посета маузолеју у селу Јиндриховице на граници Бохемије и Саксоније где осташе наши преци од 1915-1918.године.
У низу три велика „радна“-геноцидна логора средње Европе у времену Аустроугарске 1914-1918. године био је и логор Хајнрисгрин некада, данас Јиндриховице, срез Соколов. Налазио се у северозападном делу Бохемије-Чешке, двадесетак километара од чувене монденске бање Карлове Вари, на обронцима планинског масива Хрушне Горе (Рудне планине) који у многоме подсећа на посавски део Шумадије. Родни пропланци и богатство шуме са повијарцем, хидро потенцијал и синонимски назив планине Рудна, што у основи
говори о рудном богатству а то и јесте Карловарски крај. Читава северозападна Бохемија, Горња Саксонија на северу и истоку Шлезија су велики рудни ресурси ! Од увек је ту била потреба за радном снагом и већом производњом за добробит власника тих богати рудних налазишта! Ако се томе дода да је то крај у коме су претежно били Судетски Немци у времену 1914-1918.г. а Немачка у савезу Централних сила, онда је јасно зашто је логор Хајнрисгрин-Јиндриховице био један од највећи „радних“ логора средње Европе. Раван њему и ништа мање страдалачки, Нежидер (нем. Ној Сидл, српс. Ново Село ?) у Аустрији и Нађмеђер у Словачкој.
Откуда данас Јиндриховице а не Хајнрисгрин ? Карловарски крај био је претежно насељен Судетским Немцима, горе поменути, и једном броју Чеха све до 1938.год. Анексијом Чешке исте године од стране Хитлерове Немачке, као мањину добар број Чеха ликвидирају 1938.г. а остале протерају из Карловарског краја. Након Другог светског рата и победе на фашизмом 1945. па све до 1948.год. одлуком Чешке владе познатим Бенешовим декретом, исељавају све Судетске Немце из Карловарског крај и насељавају Чешким ентитетом. Тада и настаје име питомог сеоцета Јиндриховице! Покушајем Европске уније „данашњим стандардима“ да се имовина и лица врате или изврши надокнада некадашњим власницима Карловарског краја пре 1945.године, Чешка влада није прихватила и остало је као коначно решење.
Када настаје геноцидни логор у Јиндриховицама (Хајнрисгрин). По записима досадашњих истраживања настао је 1915.г. и трајао до 1918.године ? Трагом пописа умрлих у логору 1915-1918. између осталих стоје имена Чеха, Словака, Мађара и да су умрли у логору 1914.г. и где непостоје других имена умрли поменуте године!? У колони пописне листе умрлог, где стоји националност, пише Србин !? Још једна од превара и сатанизација Српског народа као кривца за изазивање Првог светског рата, чак и осавремењена на крају другог миленијума! Да је логор настао током 1914.г. потврда је умрлих мушких младих особа, војника редова, поменути националности и где нема записа од којих последица. Ако се зна да је мноштво Чеха, Словака, Мађара и других дезертирало из редова Аустроугарске војске, да су затварани у„радне“логоре и да се према њима исто поступало геноцидно, онда су они први логораши Јиндриховица који су тамновали 1914.г. То један од валидни аргумента да је логор настао још 1914.г. и да су први логораши Аустроугарски дезертери у Јиндриховицама. Њиховим боравком већ су изграђиване бараке за далеко већи број људи који је транспортован 1915,1916. године у логор. Њихова записана националност да је Српска, крај имена умрлих 1914.г. само је скривање истине да су постојали дезертери а скривали их иза Срба!
Логор Јиндриховице 1915.и 1916.г. који у својим баракама примао преко 40.000 заробљеника из Србије, Русије, и један мањи број Украјинаца, Литванаца и Италијана заробљеника западног фронта Европе. Већински заробљени народ у логору били су војници и цивили из Србије. Заробљавали су Српске војнике у повлачењу према Албанији и народ који није могао за војском. Један број интернираца одабиром пребачен је из других логора као радно способни, пре свега из Арада, Добојског логора и других широм
Данас пропланак изнад Јиндриховица, некад средишњи део логора, август 2012.г.
Аустроугарског царства. За разлику од осталих логора није било стрељања, нешто мање тортуре за разлику од Арадског, Добојског, Болдогасоња и других логора. Било је исцрпљујућег даноноћног рада, слабе исхране и то пре свега за Србе где су одвојени у посебним баракама, без икаквих услова за живот, противно Хашкој конвенцији људским правима и слобода!
У Карловарском крају постојали су и мањи логори у Хебу, Ашу, Тачову и свуда где се градило и на најтежим пословоми било је нашег народа. Централни је био Хајнрисгрин-Јиндриховице и налазио се на пропланку у атару изнад садашњег села са северне стране, површине од око 20 ха. У њему безброј дугих барака на читавој површини и систем градње био је узор логорима у Другом светском рату. Источна страна логора граничила са боровом шумом и гробљем интернираца. На северном делу логора постојао је каменолом а испод каменолома мало село Ротава (нем.Ротхау) у коме је железара са производњом челика и данас активна. Иначе први записи о производњи гвожђа у Ротавској фабрици помињу се још у 15 веку. У ратном периоду 1914-1918.г.у фабрици се производила артиљеријска муниција, опрема-платформе за наоружање железничких композиција. Једина фабрика у Аустроугарској за производњу конзерви у којима се паковала храна за фронт, производили се војнички тањири -„мањерке“ и друге потребе за борбене линије. Таква и још већа производња била је и у Другом светском рату. Каменолм који се налазио у северном делу логора био је свакодневница исцрпљујућег рада. Ископано је 70 метара камена у дубини а данас у њему се налази 50 м воде са квалитетним рибњаком ! Из њега вађен је камен за градњу путева широм Карловарског краја, мостова и нови фабрика. Једна од њих је и фабрика хемијски производа која и данас постоји и ради у граду Соколову, зове се „Нексион“ и специјална је за производњу хемикалија. Удаљена је око 30 км од Јиндриховица где су интернирци свакодневно одлазили ујутру и враћали се увече у логор пешице. Од исцрпљености, неухрањености настајао је пегави тифус, дијареја и друге препознатљиве логорске болести! Настајало је масовно умирање! У оквиру логорског комплекса на источној страни крај борове шуме и логорске ограде, налазило се већ поменуто гробље логорско. Умрле логораше сахрањивали су на два Хришћанска гробља једно поред другог. Православно за Србе и Русе а друго Католичко за Италијане. Сахрањивани су најпре у гробне јединачне раке са дрвеним крстовима и обредима свештених лица све до настанка масовног умирања. Тада су настајале масовне гробнице где су сахрањивани по двадесет у заједничкој гробници, симетрично једна наспрам друге и паралелно са јединачним. Масовна умирања настајала су од 1916, током 1917 и 1918.г. међу војницима и цивилима. Умирало се по 40 дневно! Сваког дана у15 ч поворка из мртвачнице логорске носила је на гробље у сандуцима мртве, остављала их у заједничку гробницу а сандуке враћала. Није се могло постићи направити толики број нових сандука од масовног умирања, требало је друге однети! Умирања интернираца су била и осталим околним мањим логорима и на радним местима где су и сахрањивани.
У логорима екс Чехословачке од 1914-1915.г. пописано је 349 гробља. Од тога у Чешкој 172, Моравској 38 и Словачкој 139 гробља. Утврђено је да је у њима сахрањено: Чешкој 7229, Моравској 990 и Словачкој 7356, што укупно чини 15575 умрлих ? Само у Бохемији -Чешкој тачније у Јиндриховицама је преко половина умрли и не налазе се сви у маузолеју, што заправо мења бројку све укупно умрли у Чешкој односно у екс Чехословачкој ?
Ко и када сагради маузолеј у Јиндриховицама ? На предлог проте Миливоја Црвчанина, свештено чувара Српске парохије Прашке 1925.године да се направе више заједничких крипти-маузолеја и сакупе земни остаци умрли Срба у логорима широм тадашње Чехословачке, прихватила је тадашња влада екс Југославије и пријатељ Српског народа,Чехословачки председник Томаш Масарик. Приликом есхумације свих гробаља у екс Чехословачкој од 1926-1932.г. за есхумиране у Бохемији-Чешкој, одређен је заједнички маузолеј у Јиндриховицама јер ту је било највећег логора и највише умрли. Поклон земљиште које је дала Чехословачка влада у прелепом селу Јиндриховице и његовом највећем узвишењу-брдашцу 400 м висине, где се види цела околина и локација бившег логора, обострано је прихваћено. На том највишем брежуљку 1917 и 1918.г. градили су логораши резервоар за воду који је требао да снабдева цело околину. Али га не завршише, дође крај рата! Незавршени резервоар поста заједничка гробница за све умрле логораше .
Српског и Руског рода коју сами изградише незнајући да су спремали њихово вечно почивалиште! Преуређење и доградња резервоара-маузолеја урадио је пројектант проф.
Бранит. Есхумација је завршена 1932.г.у целој екс Чехословачкој такође и у Јиндриховицама са читавог подручја Бохемијског. Све есхумиране мошти, 7100 Срба и 189 Руса, спакована су у омалене ковчежиће (79х30х30 цм) и сваки има свој број, што и данас постоји у крипти маузолеја. Њихове мошти леже спаковане у малим ковчежићима „као кад трговац попакује ципеле у рафове радње продавнице обуће“! Ћутке у мимоходу положисмо цвеће на те ковчежиће, забележисмо апаратима и камером највеће стратиште тог напаћеног српског народа који оста заувек у брдима Бохемије.
Маузолеј у Јиндриховицама је званично освештан 8 јула 1932.г. када и отворен за јавност и чуварем маузолеја Чешког порекла, Јозефа Боровке. Маузолеј Јиндриховице данас? Пркоси на свом брдашцу времену и том хладном северцу који њише крошње засађени стотину кедера, медитерански, које донеше парохијани Прашки са Хилендара. За дивну чудо примише се сви и ако им северна клима баш није наклоњена. Чувају ту недужну младост у туђини помало заборављену од својих где им „стидљиво“ покоје удружење дође из наше земље, да оставе понеки цвет, одајући пошту тим невиним људима. Кровна конструкција крипте прокишњава на те дрвене ковчежиће. Нема чувара, осим племенити људи попут Дејана Ранђеловића наше горе лист који живи и ради у Карловим Варима и који брине о маузолеју. Свакако ту је и Православна црква у Прагу која колико толико води бригу о маузолеју али због недовољно средстава неможе и сама да „затвори“ своје прохтеве. Ситуација у Оломоуцу код Брна и заједничком споменику логораша Моравске је у алармантном стању, који тражи неопходну интервенцију државе у догледном времену. Ако се томе дода да је у Јиндриховицама, односно некадашњем гробљу логораша пар година уназад пронађено нових 1600 гробова и да су у фази уништења, онда интервенција државе мора бити што хитнија на међу државном нивоу.
Поменути 1600 „новооткривени“умрли интернираца у масовним гробовима у садашњој јиндриховачкој шуми, некадашњем гробљу логорском, је плод случајности њиховог проналажења. Обилазећи маузолеј у Јиндриховицама и шуму логорску Дејан Ранђеловић берући печурке наилази на масовне неесхумиране гробнице. Поред појединих гробова наилази на спомен обелиске са именима српског порекла из Чачка, Параћина и других крајева који осташе на пропланку Крушне горе. Нађе се и српска младост из Пожаревца, вероватно првопозивац Дунавске дивизије кога заробише Аустрогари ? Оста у својој 23 години скрхан болешћу и тешким радом на гробљу у шуми атара Јиндриховачког, записано на обелиску! Божидар Рајковић, рођ. 1895 умро 9.априла 1918.године! О постојању тих гробова наша амбасада није ништа знала као и неке валидне институција наше земље. Увидом у документацију архивске грађе у Прагу која постоји као и попис умрлих у логорима, утврдило се да 1600 интернираца у заједничким гробницама није есхумирано. Пажљиви записничар није прецртао гробнице које нису есхумиране и по бројевима парцела постојећег плана гробља тачно се може евиндетирати и број остали на логорском гробљу што је то и учињено. О стању и проблему неесхумираног гробља од 1600 нашег народа, Дејан Ранђеловић силом прилике „чувар“те наше светиње, каже: „Требало би ван маузолеја
направити мермерне плоче и исписати имена свих који тамо почивају, поставити клупе и столове за посетиоце и изградити помоћну зграду која би могла бити музеј са кустосом или професионалним чуварем. Јер овако сам маузолеј изгледа као музеј. Али још важније је средити гробље српских војника, које се налази у шуми, 3 км од костурнице, њих 1600 мученика, на месту где је постојао логор. Та тела нису пренета, јер места у костурници није било. Колико сам ја информисан, према Женевској конвенцији војничка гробља несмеју да се дирају у периоду од 100 година. Већ је нека Чешка фирма покушала да купи то земљиште и тамо започне изградњу за своје потребе. А већ 2014.г. ће бити 100 година и зато морамо да пожуримо. У ту сврху сам са неколицином Срба основао грађанско удружење „Видовдан“ чији је циљ обнављање и одржавање српских гробаља на територији Чешке. Неопходно је лоцирати и обновити Српску цркву, која је ту негде постојала, и изградили је заробљеници.( прим. аутора, црква је лоцирана код капије гробља логорског на истоку и маркирана импровизованим гредицама као макета данас у шуми јиндриховачкој). Моја жеља је да, ако Бог да, на том месту изградимо манастир и доведемо монахе из Србије, који би одржавали Српско гробље и молили за душе наших предака.“ Вапај овог младог и родољубивог човека довољно говори о озбиљности тог наше запостављеног историјског наслеђа, стратишта, које је на маргинама интереса државних институција и па и саме државе, што то наши преци не заслужише у тој далекој Чешкој!
Ако се погледа број жртава од 7100 српских војника и цивила и 1600 неесхумирани са гробља бившег логора, онда је то бројка од 8700 која превазилази до јуче највеће Српско стратиште у Солуну од 7441војника и цивила на Зејтинлику. Свакако да то више није иста бројка умрли и у екс Чехословсчкој од 15.575 него је данас 17.170 жртава. О свим тим подацима логора у Јиндриховицама, нема записа у нашој историји, остали публикација такође, електронских медија стидљиво понекад, штампа само као информацију и на томе се завршава упознавање јавности. О логорима у Бохемији-Чешкој постоје бројни релевантни подаци које чувају адекватне институције: архив Прага, комуна-МЗ Јиндриховице, Војно историјски архив Србије и друге институције као и појединци врли родољуби и патриоте свог народа. Постоји велики број историчара у нашој земљи, где могу једним системским истраживањем у поменутим институцијама ту нашу голготу из Првог светског рата у логору Јиндриховице презентирати јавности. Публиковати сазнања, медијски екранизовати и приказати јавности о нељудским, не цивилизацијским поступцима према том нашем недужном народу од 1914-1918.г. То треба да је перманентна брига науке и интелектуалаца, а пре свега државе.
Завршавајући обилазак том нашем заборављеном највећем стратишу I светског рата у западној Чешкој, лагано аутобусом са потомцима кроз борову шуму и пропланке планинског масива Рудних планина, напуштамо тај прелепи крајолик који вечно чува наше претке где осташе и на том далеком северу од своје домовине.
Налазити се у Рудним планинским пределима (Крушне горе) и близини једне од најлепши монденски бања, Карлове Вари, где отседаше светска имена из музичког, глумачког ,политичког света, где цареви и краљеви градише и сами уживаше у тим благодетима кроз векове. Не видети је био би грех за душу! Колонаде (изрезбаренa дрвенa предворја) термални вода читавом бањом и из различитих времена градње. Речица Тепла и сама је лековита топла вода све до ушћа у реку Охру где се улива и мала речица Ролаве које чине водоток на коме се пружа читав град. Паркови са споменицима и скулптурама из света музике, Моцарт, Бетовен, Вагнер и други. Ту је и Јохан Фолфанг Гете, писац, филозоф, који нађе и љубав четрдесет година млађу од њега у малом месту Локет недалеко бање. Његов боравак у Локету, средњовековном замку и ресторану где је испијао чаше„љубавних јади“
данас су добрим маркетингом ти пословни људи тог малог и веома лепог места искористили тај његов боравак. У том планинском прелепом месту, Локет, боравио и први космонаут Јуриј Гагарин где засади и липу давне 1961.г. у знак сећања на његов долазак у Карловарски крај. Своје место у бањи доби и модерни музички ствараоц поп рок певач Макјл Џексон. Ни споменик филозофа Карл Маркса у парку није заборављен као госта Карловарске бање. Безброј светских државника прошло је Карлововарске чари, забаве и лепоте бањске. Српски пријатељ, председник тадашње Чехословачке, Томаш Масарик био је чест гост у бањи. Свој народ одужи се прелепим спомеником у централном делу града. Глумачка светска елита борави у бањи сваке године или снимајући филмове, раније о Џемс Бонду у коцкарницама бањским,или су на фестивалу савременог филма који долазе најчешће из „источног света“. Одржавање тог светског фестивала у модерном не барокном хотелу Термал, присутна је и наша кинематографија и то веома успешно на том веома популарном фестивалу. У бањи поред лепи хотелски здања надвисују и богомоље својим куполама, међу којима је прелепа на брегу бањске котлине крај лековите речице Тепле, Руска православна црква посвећена апостолима Петру и Павлу. Знао је творац и градитељ бање, Карло IV у XIV веку, да моденски живот у Карловим Варима је за елите али и за обичног човека и за сва времена! Имали смо задовољство да је читаво поподне разгледамо и дивимо се тој лепоти што људска рука створи. Оста занама по много чему познат тај Краловарски крај, да га памтимо и сећамао се кроз време, од предака за потомке.
У повратку ка домовини, заустависмо се у Будиму и некада трговачкој Пешти, XVII и XVIII ом веку, том барокном граду са посебно израженом готском архитектуром на „плавом Дунаву.“Обиђосмо прелепе улице, централни трг Миленијум и плато Хероја где се налази и Српска амбасада у делу Пеште. Такође видесмо и Мађарски парламент и многа друга барокна здања. Ту у Пешти је и велика Српска просветна институција: Школе, библиотека, културна удржења и другх садржаја, Текелијанум, коју остави Сава Текелија 1838.г. нашем народу. Интелектуалац, задужбинар и велики српски војсковођа! Близу задужбине Текелијине је и Српска православна црква Светог Ђорђа коју саградише Срби 1685 године, а Патријарх Арсеније Чарнојевић је обнови 1698.године. Цркву Св. Ђорђа у Пешти на темељима старе, 1733.године саградише нову Срби из Будима и Пеште, која окупља православни живаљ у епархији Будимској У Будиму је такође била црква у XVI и XVII веку, нестала је у ратним вихорима и никад није обновљена.
Преласком из Пеште у Будим преко „Ланчаног Сечењијевог моста“ једним од симбола града, који премости Дунав 1849.године а 1876.г. и дефинитивно административно споји Будим са Пештом, данас главни град Мађарске Републике, Будимпешта .У Будиму близини моста постоји омањи стуб и на њему обележена 0 ! То је Мађарска држава означила полазни репер за мерење дужине до свих дестинација у држави и ван ње.
Од будимског нулта репера, опет ка северу десном страном Дунава на 20.ом километру благе узвишице налази се град Сент Андреја. Бити у Будиму а не видети Сент Андреју, незахвално према свом роду! Данас је то етнолошки прелепа туристичка дестинација на обали рукавца Дунава, која наста градњом Српског народа доласком у Великој сеоби 1690. године. Доласком не својом вољом, изградише своја нова стамбена пребивалишта, продајне и занатске просторе, улице и тргове, школе, изградише и своје светиње које данас надвисују стамбене објекте Сент Андреје. Торњеви цркава барокног изгледа могу се видети са било ког дела града, и сви су различито обојени, нежних и топлих боја. Православних цркава у Сент Андреји имало је 7 и све су саграђене у XVIII веку са мањим разликама у годинама градње. По доласку 1690.г. најпре су градили цркве брвнаре да би касније градили од тврдог материјала и са стилом.
Прва црква која је саграђена у Сент Андреји од чврстог материјала, барокне градње је Оповачка и посвећена Св. Николају Чудотворцу. Градили је Срби из Опова и села панчевачке околине 1692.године. Падом наталитета српског живља, уступљена је Реформаторској цркви у Сент Андреји 1913. година. Иконостас приликом уступања премештен је у цркву Сантова. Налази се и данас на западном делу језгра старог града и доста добро је очувана.
Збешки храм посвећен је празнику Силаска Светог Духа и саграђена је 1738.године. Налази се око једног километра од Сент Андреје у селу Избег где су се населили први српски досељеници 1690.године. Уступљена је и она Римокатоличкој цркви због немања верника више у селу. Иконостас премештен је 1948.г. у Српску цркву у Печују.
Црква Преображењска, посвећена је великом православном празнику Преображењу Господњем и саграђена 1746.г. у северном делу града недалеко Дунава. Барокног је стила градње. Зову је и Табачка црква јер су у том делу града живели мајстори табачлије- кожувари и били ктитори цркве вероватно. Активна је и данас.
Храм посвећен Благовестима је Благовештенска црква и налази се у средишту града. Око њене градње побринули се највише трговаци Цинцари православаци грчког порекла, па се често каже да је Грчка црква, коју и данас слове. Саграђена је 1752.године на темељима старе цркви брвнаре као и остале, а уз цркву и основна школа 1796.године. Поред основне 1812.г. радила је и прва учитељска школа све до 1816.г. када је премештена у Сомбор.
Пожаревачка црква саграђена је на темељима старе брвнаре цркве коју је однео поток Бучин приликом бујице, коју је киша изазвала па чак и поплавио читаву Пожаревачку махалу како су звали тај јужни део града. Године 1759. народ српски из Пожаревца, Кличевца, Курјача и читавог краја, сагради нову и дариваше је Св.архангелу Михајилу као што је била, а и данас у Пожаревцу. Данас се обавља служба само приликом велики Православни празника у току године у њој.
Саборна црква или како је раније називаше Београдска је у строгом центру града на највишем узвишењу и посвећена је Успењу пресвете Богородице. Саграђена од 1756-1764.г. и била је једна од водећи цркава у Мађарској. Како по хијарархији тако и по бројности верника. Саградио је Српски народ из Београда и његове околине. Крај цркве је и Владичански двор саграђен 1903.г. и данас у њему је седиште владичански епископа Будимске епархије од краја Другог светског рата јер у Будиму је срушен бомбардовањем. Поред двора ту је и музеј епархије, ћелија-Арсенија Чарнојевића и многа друга знаменитост тог нашег избеглог и напаћеног народа
Последња црква која је сагрђена у XVIII веку у Сент Андреји од тврдог материјала, поред претходни брвнара, и по трећи пут је Ћипровачка. Саградише је Срби из Ћипровца код Видина 1792. године по занату већина кујунџије и посветише је Св.Петру и Павлу. Налази се на пола пута између Пожаревачке и Благовештењске. На порту цркве са источне стране „наслања“ се двориште књижевника, политичара и нај познатијег Србина у Сент Андреји, Јакова Игњатовића 1822-1889.г. који живеше и радише за Србе и ван Србије. Његова биста данас краси парохијско двориште . Црква је живела и радила све до 1938.г. када је продата Римокатолицима. Иконостас се налази у Призрену а остали инвентар чува Епархијском музеју.
У низу препознатљиви етнички обележја нашег народа у Сент Андреји су имена улица змаменити личности, тргови и други објекти. Два су веома карактеристична и имају поруку трајне вредности, на време људе и догађаје. Трговачки крст на главном тргу некада пијаца, кога подиже сентандрејско Привилеговано друштво трговаца 1763.г. као својевремени симбол града. На врху стуба православни крст симбол вере хришћанске, симбол котве (сидра) добра и сигурна пловидба Дунавом, а број 4 који је уграђен као симбол, проценат поштене зараде трговачке. Друго обележје, Лазарев крст на кеју обале Дунава где је некад била капела брвнара Светог Луке која је била подигнута 1798.г. и место где су биле мошти Кнеза Лазара од 1690-1697.године донете из Србије, као и драгоцености које понеше са њима у великој сеоби 1690. године. Обновом манастира Раваница код Врдника по дно Фрушке Горе, мошти Кнеза Лазара и вредности из Сент Андреје пренете су 1697.године у манастир.
Обилазак Сент Андреје је и последња планирана дестинација потомака по Европском средишту. У смирају летњег августовског дана 2012. приближи смо се и нашој граници Србије са далеког пута. Помало од умора, мало од утисака, ћутке прелазимо границу а и мислима смо већ у породичном кругу и обавезама које чека нови дан .
Утиске с путовања које „понесмо“ са средњоевропског пута: Сазнање да остасмо недужни у ратним вихорима широм Европе, с обележјима а многa од њих и нема! Сазнасмо и да остависмо трага много раније као Лужички Срби у Саксонији, Ердељу, Влашкој, Олтенији, Бесарабији и на истоку, на западу северу и југу. Остасмо и као Срби градитељи своје културе, културних наслеђа и баштине: Дрездену, Сент Андрији, Будимпешти, Печују, Араду, Темишвару, Видину и другим градовима као стари градитељски цивилизован народ Европе.
Извор: ПРАВОСЛАВЉЕ У ХОЛАНДИЈИ
6. мај 2019. у 16:01
Velickovic dejan
Cukun deda Velickovic Spira je poginuo na frontu ali ga nema na spisku,ako moze bilo kako da se proveri.Hvala
17. јун 2019. у 14:08
Rada Vuksanov
Poštovani!
Potkrala se greška u prezimenu koje počinje sa L. Ovako je napisano LAKIĆ ŽIVKO, grobno mesto 606 a TREBA LOKIĆ ŽIVKO. Pokojnik je rodom iz Gospođinaca, opština Žabalj, AP Vojvodina.
3. август 2019. у 13:03
С Красић
На овој страници можете наћи списак сахрањених на Зејтинлику (у секцији на средини странице “Списак сахрањених”):
https://prvisvetskirat.rs/spomenici-page/spomen-obelezja-u-inostranstvu/grcka-spomenici/groblje-zejtinlik/
Нпр. за презимена која почињу на “К”:
https://prvisvetskirat.rs/spomenici-page/spomen-obelezja-u-inostranstvu/grcka-spomenici/groblje-zejtinlik/zejtinlik-spisak-sahranjenih-k/
За многе су дати и број гроба, као и место одакле је. Наравно, многи подаци недостају, али је остављена напомена да контактирате страницу ако приметите да нешто недостаје или је нетачно.
Можда би било добро да се сви подаци пребаце у једну табелу и поставе овде на “Пореклу”. Радо бих помогао око тога, ако су модератори/администратори заинтересовани.