Порекло презимена, град Бачка Топола

БАЧКА ТОПОЛА

Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

У почетном периоду оснивања средњевековне Угарске, на северном делу Бачке Тополе, постојало је насеље којем се мало зна, али је чињеница да се јужно од Бачке Тополе, на другој страни од сарматског локалитета ”Банкерт – Вагохида”, јужно од велике кривине где Криваја креће ка Бајши (Долина пчелара), на једном узвишењу налазе остаци средњевековне цркве, а око ње велико гробље, односно пространо насеље. Ово место Тополчани зову ”Pusztatemplum” (црква у пустари). Ископавањем 1976. године откривено је 110 гробова и део дубоког шанца који је окруживао цркву. Шанац је доказ да је црква саграђена или обновљена после 1241/42. године односно монголских напада. Велики број гробних места указује на постојање и већег насеља. Угарски краљ Матија Корвин је у Повељи од 17.02.1462. године поменуо место Фибајш (Fybayth) које би се могло поистоветити са овим насељем.

Постоји недоказана претпоставка да се у поменутом документу 1462. године, назив Нађбајш (Naghbayth – Велика Бајша) односи на Бајшу, а Fybayth (Мала Бајша) на данашњу Бачку Тополу. Ипак, ова теорија преовладава. У сваком случају, о средњевековној историји Бачке Тополе и насеља из којих је настала, не зна се много. Која је од понуђених теорија тачна, одговор би могли дати турски архиви.

Мала Бајша се помиње у пореској листи из 1485. године, даровници из 1493. године те калочкој пореској листи 1520/22. године. Такође, претпоставља се да је простор Мале Бајше опустео у време грађанског рата и деловања јединица Цара Јована Ненада Црног те да није ни постојало у време турског освајања ових простора (1529. – 1541. године).

За време Турака, многа насеља су опустела о чему 1553. године сведочи и Антал Веранчић, каноник из Острогона. Он преноси сведочење једног Србина који му је рекао да је некада, пре Турака, у једној општини било више становника него данас у 30.

Ипак, у пореској листи Калочке надбискупије из 1543. године налазимо на помен Бајше (Baysa) која плаћа порез од 24 форинте.

Турци су 1570. године извршили попис целокупног Сегединског санџака који је на мађарски језик превео историчар турколог Елед Ваш из Будимпеште. У наведеном попису, Мала Бајша (Kis – Bajsa) је на седмом месту. У њој је било укупно 14 породица које су плаћале 2.100 акчи пореза. Већ у следећем попису из 1578. године, забелена је 22 породица Мале Бајше која годишње плаћа 7.000 акчи пореза.

Листа пореских обвезника из турских дефтера, санџак сегедински, нахија суботичка, 1570. године:

1

Vukoye Vucsrin Вукоје Вучрин ожењен и брат му Никола, неожењен

2

Jovan Prodan Јован Продан ожењен и синови му Вујич и Вукoдраг, неожењени

3

Ranko Palis Ранко Палиш ожењен и брат му Доброви, неожењен

4

Dragoye Vuszin Драгоје Вусин ожењен

5

Radoszav Petre Радосав Петре ожењен

6

Milovan Ranko Милован Ранко ожењен и син му Вусин, неожењен

7

Vukodrag Vujicsity Вукoдраг Вујичић ожењен

8

Damyan Duvan Дамјан Дуван ожењен

9

Lucsa pop Луча, поп ожењен

10

Vucsa Vuszin Вуча Вусин ожењен

11

Radoszáv Lászko Радосав Ласко ожењен

12

Yovan Zsarkó Јован Жарко ожењен

13

Vuyics Bogdán Богдан Вујић ожењен

14

Milos Radko Милош Радко ожењен

Листа пореских обвезника из турских дефтера, санџак сегедински, нахија суботичка, 1578. године:

1

Vukoye Vucsris Вукоје Вучриш кнез, ожењен и брат му Лазар, неожењен

2

Radoye Vladoye Радоје Владоје ожењен и син му Гундич, неожењен

3

  Радосав Петре ожењен  и син му Ђураћ, неожењен

4

Damyan Yovan Дамјан Јован ожењен и син му Гредич

5

  Милован Радко ожењен и син му Дубин

6

  Милош Радинко ожењен и син му Радо, неожењен

7

Vuycsa Bogdan Вујча Богдан ожењен

8

  Јован Гредан ожењен и син му Козма

9

Ranko Palis Ранко Палиш ожењен и син му Ачонко

10

László Radoszáv Ласло Радосав ожењен и син му Вукоје

11

  Нико Радоје ожењен и син му Никола

12

  Нико Милош ожењен

13

Vuycsa Radics Вујча Радић ожењен и син му Радибој

14

Vukodrag Vuycsa Вукодраг Вујча ожењен и син му Гузлан

15

Yovan Rasko Јован Рашко ожењен  и син му Ђураћ, неожењен

16

Uras Dragisa Ураш Драгиша ожењен и син му Станоје

17

  Вук Доброви ожењен и син му Дамјан

18

Acsonko Popovity Ачонко Поповић ожењен и син му Ђура

19

Ognan Draguylo Огнан Драгујло ожењен

20

  Богун Михаил ожењен

21

  Драгоје Дубин ожењен и син му Гелдура

22

Nikola Babitz Никола Бабић ожењен

Приметно је да су се неке породице задржале и повећале чак и унапредиле (Вукоје Вучрин / Вучриш постаје кнезом, Радосав Петре добија сина као и Ранко Палиш, а брат му Доброви се жени и такође добија сина). Поменути Ачонко Поповић би могао бити син попа Луче из првог пописа. Због начина писања, лично име Uras (Ураш) могло би се читати и као Урош.

У каснијим пореским пописима (1580/82. и 1590/91.), становништво Мале Бајше се креће у стабилном обиму од 21 до 23 породице.

Вреди поменути запис бискупа Бенлиха, сачињена у Бачу 28.08.1653. године који описује стање у области између Тисе и Дунава. Он вели следеће: ”… Шума и планина нема. Земља је плодна, али због ратова ретко настањена. Међу становништвом је много гркокатолика. Њих је више него римокатолика. Турци живе у неколико пропалих утврђења (Бач, Сомбор, Мартонош, Петроварадин, Суботица, Тител, Сента, Сегедин, Баја, Футог, Јаношхалма). Ова утврђења окупатори ретко напуштају јер се плаше хајдука из горње Мађарске, који крстаре овим просторима, пљачкају и чине разбојништва, често одводећи са собом и хришћане. Ако ипак дође до појединачних испада Турака, то се завршава борбама са витезовима мађарских пограничних градова….”

Током 17. века, нестаје име Мале Бајше из турских и угарских докумената, али је гроф Адам Вешелењи (Wesselényi Ádám) између осталих насеља Бачке жупаније, добио и Topolay.  Такође, 1655. године у гарантном писму цара Леополда I (1658. – 1705.) међу 300 насеља Бодрошке, Бачке и Шолтске жупанје помиње и насеље Топола (Тороly). Име је несумњиво славенског порекла и према веровању добило је име по тополама које су расле у мочварној околини. Дакле, може се сматрати да је Топола добила садашњи назив у периоду између 1650. и 1655. Године и да је прихваћен не само од Аустрије већ и Турака.

 

Први колонисти коморског села Топола 1750. године:

   

Становници

коморског села

Топола

Број лица  

 

Примедбе

1

ЧИЗОВСКИ ФЕРЕНЦ   слободнњак

2

МАЈОР ЈАНОШ, биров   сеоски кнез

3

МЕСАРОШ МАРТОН, пом. биров   помоћни кнез

4

МИХАЛЧИК МИХАЉ, пом. биров   помоћни кнез

5

ФЕХЕР ЂЕРЂ   црквењак

6

КОВАЧ МИХАЉ   сеоски поручник

7

КАНАС ЈАНОШ 2  

8

БАЛАЖ ИШТВАН 2  

9

КАТОНА ФЕРЕНЦ 1  

10

УГРО МАЋАШ 1  

11

ШАФРАН МИХАЉ 1  

12

РАЦ ПЕТЕР 1  

13

МАЈОР ЈАНОШ, биров 1  
14 КОЧИШ ЈОЖЕФ   сеоски чикош
15 КОВАЧ АНДРАШ 1  
16 БАЛИНТ ПЕТЕР 1  

1751. година:

   

Становници

коморског села

Топола

Број лица  

 

Примедбе

1

САБО ИШТВАН 1  

2

СИМОЊ ЂЕРЂ 1  

3

КУПЧО ЂЕРЂ 1  

4

ПЕТЕР МИХАЉ 1  

5

КИШ ЂЕРЂ 1  

6

КИШ МИХАЉ 1  

7

САБО ЂЕРЂ 1  

8

ТАЛПАИ ШАНДОР 1  

9

НАЂ ЈАНОШ 1  

10

МОЛНАР ЈАНОШ 1  

11

ШИАЧКИ ЈАНОШ   Exucillator pagi

1752. година:

   

Становници

коморског села

Топола

Број лица  

 

Примедбе

1

КИШ ЈАНОШ    

 

 

 

 

 

Колонисти који су дошли  1752. године, нема података

 

 

 

 

 

2

НЕМЕТИ ЂЕРЂ  

3

ШЕРФЕЗЕ ИШТВАН  

4

РАКОНЦАИ МАЋАШ  

5

МЕРЊАК МАЋАШ  

6

ХЕГЕДИШ АНДРАШ  

7

ХЕГЕДИШ ЈАНОШ  

8

ТОТ ЈАНОШ  

9

ТОТ ИШТВАН  

10

МАЈОРОШ ЂЕРЂ  

11

КОВАЧ ЂЕРЂ  

12

НЕМЕТ ЂЕРЂ  

13

ТАКАЧ ИШТВАН  
14 ЕЧЕКИ, ЈАНОШ  
15 ХИДЕГ ЈАНОШ  
16 ШУРА ЈАНОШ  
17 МЕСАРОШ МАРТОН  
18 КУРУЦ ИШТВАН  

19

ТОТ ЈАНОШ  

20

ЦЕНИ ЈАНОШ  

21

ЧИЗОВСКИ ЂЕРЂ  

22

КОВАЧ ЈАНОШ  
23 ВАРГА ИШТВАН  
24 НАЂ ЈОЖЕФ  

25

РАЦКЕВИ ПАЛ  

26

ТРАБУЛКО МАРТОН  

27

БЕНЧИК МИХАЉ  

28

МИХАЛЕЦ ЈАНОШ  
29 МАЈОР ЈАНОШ  
30 ПИНТЕР ЈАНОШ  
31 ТАКАЧ ПАЛ  
32 СОЛДАШ ЈАНОШ  

33

БУЧАР ЈАНОШ  

34

МАК АНДРАШ  

35

САБО ЈАНОШ  

36

ФОНТАЊИ МАРТОН  
37 ХАТВАЊИ ТАМАШ  
38 САНТО ФЕРЕНЦ  

39

КОВАЧ МИХАЉ  

40

ХАТВАЊИ ЂЕРЂ  

41

КИШ ВИНЦЕ  

42

ТОТ АНДРАШ  
43 ГУЉАШ МИХАЉ  
44 КАЛМАН ЂЕРЂ  

45

ГАШПАР ЈАКАБ  

46

КУШАЊ ИШТВАН  

47

ЦОНТРА МИХАЉ  

48

ТОТ ИШТВАН  

49

БОЦОР МИХАЉ  

50

ЧЕР ИШТВАН  

51

НЕМЕТ ЈАНОШ  

52

ПУЦОВСКИ АНДРАШ  

53

САБО МАРТОН  

54

БОДА МИХАЉ  

55

ЛИНДЕР ЈАНОШ  

56

БРИНДЗА ЈАНОШ  

57

ПАПЕШ МАРТОН  

58

ПЕТЕР ЈАНОШ  

59

КИРАЉ МАЋАШ  

60

ФЕРИ ЂЕРЂ  

61

КОВАЧ ЂЕРЂ  
62 ФАЗЕКАШ ЈАКАБ  
63 ФЕХЕР МИХАЉ  
64 ПЕЛЕ АНДРАШ  
65 ФРИНЂЕИ ТАМАШ  
66 КИШ ЈАНОШ  

67

КОВАЧ АНДРАШ  

68

КУРУЦ ЂЕРЂ  

69

КИШ МАЋАШ  

70

ПЕЛЕ ЂЕРЂ  

Становници коморског села Топола 1756. године:

   

Становници

коморског села

Топола

Број лица  

 

Примедбе

1

ПЕТЕР ЈАНОШ   сеоски кнез

2

БРИНДЗА ЈАНОШ   помоћни сеоски кнез

3

ФАРКАШ ЈАНОШ   помоћни сеоски кнез

4

ТОТ ИШТВАН   црквењак

5

ПАЛИНКАШ ЂУРКА   звонар

6

НАМЕСТОВСКИ ЈОЖЕФ   учитељ

7

НАМЕСТОВСКИ ЂЕРЂ   бележник

8

ЧИЗОВСКИ ФЕРЕНЦ   слободњак

9

КЕРЋ АНДРАШ 1  

10

СИМОЊ ЂЕРЂ 2  

11

УГРО МАЋАШ 1  

12

ШАФРАЊ МИХАЉ,  1/2 1  

13

КОВАЧ ЈАНОШ 1 ковач

14

БЕРГЕШ ФИЛЕП,  1/2 1  

15

БЕРГЕШ ЛЕРИНЦ 1  

16

КОЧИШ ЈОШКА 1  

17

ТАЛПАИ ШАНДОР 1  

18

БОДА МИХАЉ 1  

19

ДУДАШ ЈАНОШ 1  

20

САБО ИШТВАН 1 кројач

21

ФАРАГО ФЕРЕНЦ 1  

22

ПЕТЕР ЂЕРЂ, другачије МАРТОЊ 1  

23

КИШ ТАМАШ 1  

24

СЕП АДАМ 1  

25

КИШ ВИНЦЕ 1  

26

СИРАКИ МИХАЉ 2  

27

СОМБАТ ЈАНОШ   дефектно лице

28

ДИДАИ ИШТВАН 1  

29

БАБУША МАЋАШ 1  

30

БИЧКЕИ ЈАКАБ 1  

31

РАКОНЦАИ МАЋАШ 1  

32

МЕРНЕК МАЋАШ 1  

33

ХЕГЕДИШ АНДРАШ 1  

34

ШИНКОВИЧ АНДРАШ 1  

35

ГРЕГУШ ИШТВАН 1  

36

САБО ЈАНОШ 1  

37

ФОНТАЊИ МАРТОН 1  

38

КОВАЧ ЂЕРЂ 1  

39

ЛИНДЕР ЈАНОШ 1  

40

ОРАВЕЦ ЂУРА 1  

41

ПИНЦЕЛ МАЋАШ 1  

42

ФЕХЕР ЂУРКА 1  

43

МИХАЉ ИГНАЦ 1  

44

ХАТВАЊИ ТАМАШ 1  

45

ХАТВАЊИ ЂУРКА 1  

46

САНТО ФЕРЕНЦ 1  

47

САБОЦКИ МАРТОН,  1/2 1  

48

КОКАИ ЂЕРЂ 2  

49

СЛУКА ЈАНОШ 1  

50

ЊАРЕЂХАЗИ ЂУРКА 1  

51

НЕМЕТ ЂЕРЂ 1  

52

КУРЧА АНДРАШ 2  

53

ВИНЦЕ МАЋАШ 1  

54

ЂУЛАША ПАЛ 1  

55

ГЕРЕГ ИШТВАН, другачије САБО 1  

56

БАЛИНТ ПЕТЕР 1  

57

ТАКАЧ ЂЕРЂ 1  

58

ЈУХАС МАЋАШ   слуга

59

БОЦОР МАРТОН 1  

60

ТОТ АНДРАШ 1  

61

ГЕРЕГ ИШТВАН, другачије НАЂ   јадник

62

ХОРВАТ ЂЕРЂ 1  

63

КОВАЧ ПИШТА 1  

64

ХИДЕГ ЈАНОШ 1  

65

НАЂ ЈАНОШ 1  

66

ХОМОЊИ МИХАЉ 1  

67

КЕВАГО ЈАНОШ 1 желир (племић беземљаш)

68

РОШМАН ГЕРГЕЉ 1  

69

НЕМЕТ ФЕРЕНЦ 1  

70

КИШ ИМРЕ 1 ткач

71

ПЕРЛЕ ЂЕРЂ 2  

72

МАГО ЈАНОШ 1  

73

КАДАК АНДРАШ 2  

74

КРИЖАЊ ИШТВАН 1  

75

КАШИК ЈАКАБ   желир (племић беземљаш)

76

ВАК ЈАНО   богаљ, црквени слуга

77

ГЕЦИ ЈАНОШ 1  

78

БЕРЦЕЛИ ЂЕРЂ   властелински пудар

79

ХАЈБОК АНДРАШ 1  

80

САБО ЈАНОШ 1 желир (племић беземљаш)

81

СЕР (ЦЕР) ИШТВАН 1  

82

ЦИН ГЕРГЕЉ,  1/2 1  

83

НЕМЕТ ЈАНОШ 1  

84

РАЦКЕВЕИ ЈАНОШ,  1/2 1  

85

БЕНЕДЕК ЈАНОШ 1  

86

ВИРАГ ЈАНОШ,  14/2 3  

87

БАРТА ЈАКАБ 1  

88

САЛМА ТАМАШ 1  

89

ТОТ ЈАНОШ   сеоски старешина

90

ЦИФЕРСКИ ЂЕРЂ 1  

91

КОВАЧ ЈАНОШ 2  

92

ПЕТРАШ ЈАНОШ   желир (племић беземљаш)

93

БУДАИ МАЋАШ 1  

94

НАЂ ЈОШКА 1  

95

ТРАБАЈКО МАЋАШ 1  

96

БЕНЧИК МИХАЉ 2  

97

ПЕТУШ МИХАЉ 1  

98

ДЕМЕТЕР АТАНАЦКО    

99

ЈУХАС ЈАНКО 1  

100

ЦЕРЊАИ МАЋАШ 1  

101

КИШ ЂУРКА 1  

102

МАЈОР ЈАНОШ 1  

103

КАРЛ НОДРГРОХ 1 месар

104

КИШ МИХАЉ 1  

105

КОВАЧ ИШТВАН 1 ковач

106

КОВАЧ МИШКА 1  

107

ПАЛУШИК ЈАНОШ 1  

108

РАЦ ПЕТЕР 1  

109

МИХАЧИК МИХАЉ 1  

110

КАРАС ЈАНОШ,  1/2 1  

111

БАЛАЖ ИШТВАН 2  

112

ШИНДЛЕР МАТИАС 1  

113

ХЕГЕДИШ ЈАНОШ 1  

114

ШОЛТИШ ТАМАШ 1  

115

ПУЦОВСКИ АНДРАШ 1  

116

ГУЉАШ МАРЦИ 1  

117

КУРУЦ ЂЕРЂ 1  

118

ШИНКОВИЧ МАРТОН 1  

119

ЧИЗОВСКИ ЈАНОШ 1 властелински пољар

120

ЧЕРНЕИ ФАРКАШ 1 желир (племић беземљаш)

121

ПИНТЕР ЂЕРЂ 1 властелински пољар

122

МАРКАИ МИХАЉ 1  

123

млађи САБО ИШТВАН 1 чикош

 У К У П Н О 120  

 

Немају података:

1. МАЈОРОШ ЂЕРЂ

2. КОВАЧ ЂЕРЂ

3. ТАКАЧ ИШТВАН

4. ЕЧЕКИ ЈАНОШ

5. ХИДЕГ ЈАНОШ

6. ШУРА ЈАНОШ

7. МЕСАРОШ МАРТОН

8. КУРУЦ ИШТВАН

9. ТОТ ЈАНОШ

10. ЦЕНИ ЂЕРЂ

11. ЦИФЕРСКИ ЂЕРЂ

12. КОВАЧ ЈАНОШ

13. ВАРГА ИШТВАН

14. НАЂ ЈОЖЕФ

15. РАЦКЕВИ ПАЛ

16. ТРАБУЛКО МАРТОН

17. БЕНЧИК МИХАЉ

18. МИХАЛЕЦ ЈАНОШ

19. МАЈОР ЈАНОШ

20. ПИНТЕР ЂЕРЂ

21. ТАКАЧ ПАЛ

22. СОЛДАШ ЈАНОШ

23. БУЧАР ЈАНОШ

24. МАК АНДРАШ

25. САБО ЈАНОШ

26. ФОНТАЊИ МАРТОН

27. ХАТВАЊИ ТАМАШ

28. САНТО ФЕРЕНЦ

За обимније податке о свим горе наведенм пописима житеља, кликнути овде.

 

            Интезивно насељавање Бачке па и бачкотополског краја, започела је Марија Терезија. Гроф Грашалкович обавештава бечки двор да је на бачким и арадским коморским пустарама основано 17 насеља. Тачније, цит: ”… коморске пустаре ссе налазе далеко од Дунава где ни бунара нема, па су као такве неподобне за немачку колонизацију. Мађари и Илири (Срби) су погодни за то јер су навикнути на пустош и познају тамошњи начин привређивања….”. Тако су, поред Бачке Тополе, настали и: Бездан (1742.), Букин (1749.), Апатин (1750.), Стапар (1750.), Купусина (1752.), Ново Каравуково (1755.), Нови Колут (1756.) и Дорослово (1757.). Гроф Антал Грашалкович је слободњаку Ференцу Чизовском издао тапију (писмо о насељавању), дана 15.09.1750. године. Том прилико је пустару Тополу населило најмање 200 мађарских и словачких католичких породица.

 

Први досељеници су потицали из пренасељених крајева Горње Мађарске односно из жупанија: Хевеш, Фехер, Естергом и Ђер. Словаци су дошли из жупанија: Пожун (Братислава), Њитра и Тренчин. Црквена власт поверена је фрањевачком реду Света Марија из Суботице који је управљао још и Суботицом, Сентом и Кањижом.

            Коморско село Бачка Топола 1800. Године прелази, као краљевска донација, у руке Пала Краија (Kray Pál), генерала који је победио Наполеонове трупе. Он одмах изграђује своју резиденцију, баронски дворац, са укупно 14 соба, салом и малим кабинетом. Црквени инвентар из 1915. године, набраја да је ова прва спратна зграда у насељу имала у приземљу 7 соба, 1 кухињу, 1 подрум и 1 нужник, а на спрату 8 соба, 1 предсобље и 1 нужник. Собе су биле грејане каљавим пећима. Након Другог св. рата, зграда је постала државно власништво и служила је као банка, Народни универзитет и изложбени простор. Од деведесетих година прошлог века, заштићена је као споменик културе.

 

Последњи представник куће Крајевих био је Јанош Непомук Крај који је са супругом Маријом Венкхајм (Wenkheim) имао сина Павла и ћерку Ирму. Пропаст је уследила када су након смрти сина Павла, 1846. године, Марија и Ирма одселиле у Братиславу (Пожун), а Јанош остао у Тополи. У току Револуције 1848., када се српска војска појавила пред Тополом, Јанош Краи је апеловао суседима Војнићима да пријатељски дочекају Србе. Међутим, сплетом околности, појављују се мађарски добровољци и хусари те се борбени морал Мађара подиже и организују заседу. Како заседа није успела, мађарске снаге беже ка Суботици, а несрећни Јанош Краи бива окривљен за издају. Помоћне зграде су попаљене, новац и коњи одузети као ратни плен. По налогу капетана Димитрија Стејина, сам Јанош завршава у заробљеништву у Карловцима, читавих 5 месеци све док није платио откупнину. У то време га материјално помаже и господар Бајше, племић Ђорђе Зако, обезбедивши му при том и повраћај дела гардеробе која је Јаношу конфискована. По ослобађању, Јанош се није више враћао у Тополу. Умро је у Пешти 21.12.1852. године, у 49. години живота, а посмртни остаци су касније пренети у Бачку Тополу и сахрањени у породичну гробницу Краијевих. Занимљиво је да је срце покојног Јаноша Краија узидано у зид цркве, лево од олтара.

Приликом револуционарних догађаја 1848/49. године, страдале су 43 особе којима је Марија Венкхајм Краи подигла споменик. Прва жртва међу свештенством био је православни свештеник из Бајше, Милош Панин, убијен 28.12.1848. године и то у стану пољског комесара Томе Стрилића, на националној основи. Касније су страдали и католички свештеник Јанош Влојнич (Wlojnich János) и парох Јанош Такач.

Ваља додати да су у периоду колонизације двадесетих година прошлог века, на земљишту Ујпуста (Нова пустара – Újpuszta), насељени солунски добровољци. Новоосновано село добило је име Мићуново и данас има 474 становника. Данас је село спојено са градом Бачком Тополом и сматра се његовим предграђем.

 

Демографска слика Бачке Тополе

1806. – око 4.000 становника у 650 кућа

1859. – 7.785 становника у 1.294 куће

1890. – 10.816 становника

1900. – 12.029 становника

1948. – 14.051 становник

1961. – 15.184 становника

1981. – 17.027 становника

1991. – 16.704 становника

2011. – 14.991 житељ

 

ИЗВОРИ:

Група аутора – ”Монографија Бачке Тополе 1750. – 1945.”, Нови Сад 2001.

http://www.btopola.org.rs/sr/opstina_grad

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2013/10/31/14529492/3.jpg

Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Срђан

    Дакле први становници и оснивачи Бачке Тополе су били искључиво Срби, а онда је од 1750. године почела насилна колонизација и мађаризација. Тек толико да се зна!