Порекло презимена, село Бранешци (Чајетина)

27. марта 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Бранешци, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Branesci

Положај села.

Бранешци се спуштају од Златибора на исток до Мачката, у дужину од два часа (хода). Бреговити су. До Златибора су брда: Оштра Коса, Ћава и Обрадово Брдо. Око Сушице је Бранешко Поље.

Село се дели на ове засеоке: Бјелиш у којима су Драгутиновићи, Миловановићи, Костадиновићи, Вукмановићи, Војиновићи, Лазовићи и Зарићи, Пријани у којима су Лојанице, Ђекићи, Рајевци, Пенези, Росићи, Јевремовићи, Јеремићи и Чоровићи; Подгорица где су Урошевићи, Драгутиновићи, Симићи, Јездовићи, Пантовићи, Новаковићи, Нинчићи, Спасенићи, Ђуричићи, Џамбићи и Јовановићи и Очка Гора у којој су Сргиловићи, Пенези и Каљевићи.

Воде.

Извори су: Студенац, Кремен, Рајевска Врела, Бјелиц и Око (у Очној Гори).

Земље и шуме.

Земљишта се зову: Котурача, Благоњиште, Николино Брдо и Дубока Долина а забрни су: Осоје, Равни Гај, Церић, Поповина, Пераја и Потркуља.

Име селу.

Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка. Беглуци су били читлук неког Аџавди-бега а када су Турци отерани присвојио их је сердар Мићић, те се по њеему један део зове Мићића Лука.

Старине у селу.

У Пријанима постоји Грчко Гробље и две гомиле камења од Римске Мисе. У Анској Луци био је турски хан. Никићи су живели у Никиној Страни на месту Кућиште, касније одсељени у Чајетину.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Ђуричићи (Нинчићи, Џамбићи и Спасенићи) су најстарија породица чији су рођаци Шишовићи у Чајетини***.

У 18. веку досељени су:

Јевремовићи су из Бабина, повећа задруга. Бежећи од Турака у Смишљу код Пожеге остали су им рођаци Дејовићи у Севојну, јер нису имали коње да потоваре ствари, славе Аранђеловдан.

Рајевци су из Дробњака, има их у Отњу код Пожеге где су остали бежећи од Турака, славе Никољдан.

Росићи су из ариљских Богојевића од Зечевића (Роса била од Костадиновића у Богојевићима, где јој Турци побију 7 деверова а снахе се врате у свој род), славе Ђурђевдан.

У време Првог Устанка и касније досељени су:

Војиновићи су из Колашина, славе Ђурђевдан.

Јездовићи су из Врбова код Пријепоља, славе Ђурђевдан.

Пантовићи су из Скочајине код Никшића, има их одсељених у Горевници код Чачка, славе Симеундан.

Драгутиновићи (Бакари и Пјевчевићи) су из Бучја у Херцеговини, славе Стевањдан.

Урошевићи су из истог села као и претходни, славе Лучиндан.

Каљевићи су из Шљивовице***.

Вукмановићи су из Бистрице, славе Срђевдан.

Миловановићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.

Ђокићи (Сргиловићи) су из Тушине, славе Лучиндан.

Лојанице су из Кучина, где их има као и у Бистрици и Косатици, славе Никољдан.

Пенези су из Јабланице***.

Симићи (Видаци) су из Крешева у Босни, славе Ђурђиц.

Зарићи су из села као и претходни, славе Ђурђевдан.

Костадиновићи су из Шљивовице***.

Лазовићи су од Лима, славе Никољдан.

Јовановићи, дед им је дошао из Источне Србије („Бугарије“) као слуга код сердара Мићића, призетио се у Џамбиће и примио њихову славу***.

Новаковићи су од „преко Увца“, славе Никољдан.

Ћоровићи су из Чајетине од Марјановића***.

Јеремићи су досељени 1876. године из Радојне, славе Јовањдан.

 

Напомена:

***Не каже се коју славу славе – мада није тешко утврдити нa oснову порекла из околних места.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.