Poreklo prezimena, selo Javorje (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Javorje, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

 

Nastanak sela i poreklo stanovništva:

Javorje je naselje u Srbiji u opštini Vlasotince u Jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bio je 1 stanovnik (prema popisu iz 1991. bilo je 14 stanovnika). Naselje je 2014. godine ostalo bez stalnih stanovnika.

Selo Javorje je stočarsko-ratarsko seosko naselje razbijenog tipa, na (nadmordkoj visini 800-1057 metara) desnoj dolinskoj strani izvorišnog kraka Gradske reke (Bistrice), leve pritoke Vlasine, 21 kilometara JI od Vlasotinca.

Deli se na grupe rodovskih kuća, od kojih je većina raseljena (1948-185 žitelja).

Ubraja se u stara naselja. Osnovano je na krčevini kao jedna od mahala Dobrog Polja (opština Crna Trava), kome je pripadalo i danas posebno selo Kozilo.

Stanovništvo je srpsko (slavi Sv. Nikolu, S. Ranđel, Sv. Jovan, Sv. Đorđu), poreklom iz crotravskih naselja, Vodom se snabdeva sa uređenih izvora.

Seoska slava (Litije) je Spasovdan.

Demografska slika stanovništva posle Drugog svetskog rata je izgledala ovako:

1948.(185 stanovnika), 1953.(175), 1961.(182), 1971.(171), 1981.(26), 1991.(14) i 2002.g. (1 stanovnika) i 2013. godinu bez ijednog stanovnika.

Poslednji stanovnik sela Javorje Milić Gmitra (1923) u svojoj 90 godini otišla je sa ovog sveta. U 2007.g. sa 83 godine života živela je sama u surovim uslovima planine- a o tome su zabeležile i dnevne novine u Srbiji.

Zanimljivo je da je i selo Javorje bilo mahala sela Dobro polje, dok je Kozilo bila mahala sela Javorje(pripadalo Dobrom Polju u opštini Crna Trava-danas to selo pripada sa Kozilom opštini Vlasotince na kraju 20. veka.podvukao M.M).

Prema predanju naziv sela Javorje dobilo je prema drvetu javoru od koga su pravljene gusle, kao narodni istrument za muziku.

Selo Javorje je veoma staro naselje, još iz srednjeg veka.

Staro selo su u početku činile 5 do 10 kuće.

Selo Javorje prema mišljenju žitelja se fizionomski sastoji iz: Gornje Male, Donje Male.

U tim celinama su naseljeni rodovi, koji su se poslednji put doseljavali iz susednih sela Crne trave, Vlasotinca i Grdeličke klisure.

Jedan deo roda naselilio se iz Gdeličke klisure, K u r t i n c i (Osotonjaci) se doselili iz Božice(nisu Srbi) i D e l i m a n c i (Dilimanci) se u višeetpapnom raseljavanju kao i ostali rodovi doselili iz Jastrebca (Kruševca).

Jedan deo rodova Ilić i Mitrović se odoselio iz Zlatićeva odnosno Jakovljeva.

Prema kazivanju Neše Petkovića (1905.g.) familija D e l i m a n c i (Dilimanci) je najstarija u Javorje, a doselila su se dva brata sa sestrom bežeći od Turčina iz Jastrebca (Kruševac).

Smatra se da su u ovo naselje živeli Latini-Rimljani, a da se na njihova mesta naselili Sloveni, ali je to straosedelačko stanovništvo kasnije zbog „čume“ i turskog zuluma raseljeno.

U razgovoru 1973.g. sa deda Tozom(soluncem) iz roda Jovanović-smo doznali mnogo čega što je gore napisano o starosedeocima sela Javorje.

Neke familije su se u bekstvu pred Turcima sklanjale u ovaj neprohodni planinski šumoviti kraj. Od bukove šume se pravio ćumur do pred kraja HH. veka.

* * *

Litije (seoska slava): Spasovdan, Petrove verige

Krst, mesto na kome se slavi seoska slava-Spasovdan

*

Krsne slave: Sveti Nikola,Sv. Jovan, Sv. Đorđe, Sv. Ranđel

* * *

Selo nekad i sad:

Nekada su Javorčani bili prepoznatljivi po rudarenju, potom bili dobri kovači, terzije, vodeničari, ćumurdžije i naravno stočari.

Svako domaćinstvo je obavezno imalo konje za kiriudžisanje sa krompirom i ćumurom.

Stanovnici i njihova deca su bili su veoma siromašni i zapušteni. Nisu se ni šišali.

Prepoznatljivi su bili po odeći: belim čarapama od vune, svinjskim opancima, klasnjenom odelu i šubarom ovarskom.

Cele porodice su živele bedno, pa su i deca išla bola i gola. U čitavom kraju se živelo bedno, tako i u okolnim selima Predanča, Zlatićevo, Jakovljevo i Ravni Del.

Imanje se stalno delilo i sitnilo tako da nije bilo mesta za proširene porodice, jer je deobom postojalo sve tesnje za život.

Ipak su pojedine porodice u HH veku imale mnogobrojno potomstvo. Na primer su Petkovići imali desetoro dece.

Deseto dete je krstio izaslanik predsednika Tita u bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji.

Do šezdesetih godina HH veka javorci su se bavili isključivo stočarstvom. Pored toga bili su vodeničari i dlakari. Neki su bili rabadžije – konjari.

Nosili su konjima i prodavali drva i krompir do Svođa i do donjeg dela Vlasotinca i tako izdržavali svoje porodice.

Od bukovine su pravili ćumur i prodavali ga kovačima i kafanama -pomoću koga se pravio poznati lekosvački ćevap, sve do pred kraj 20. veka.

Pismenost Javoraca počinje posle Drugog svetskog rata. Po koji je učio samoučki pismo.

Javorci su pohađali osnovnu školu prvo u selo Kozilo, potom u selo Zlatićevo sve do nestajanja sela s kraja 20. veka.

Osmogodišnju školu su deca pohađala u selo svođe, pešačeći dnevno u dva pravca više od 20 kilometanjra.

Negde 70.godina 20, veka selo javorje dobija struju, a i slavila se seoska slava.verski praznik Petrove verige, kod Dušana Milića na sredini sela.

Tu smo se okupljali sa svih strana, često smo 63.g. 20 veka morali dobro da „ugazimo“ velili sneg na livadi Dušana Milića, da bi mladež sa svih strana:  Kozila, Predanče, Jaovljeva, Bistrice, Zlatićeva, G. Dejana, Ravnog Dela uživala u narodnom kolu.

Sva moja generacija se seća harminikaša Vlaste Mladenovićaiz Predanču i Toleta Golubovića iz Rajićeva (Jakovljeva), kako su na velikom mrazu svirali narodna kola do mraka, a posle toga se veselilo uz grejanu rakiju i pitije u kući Dušana Milića.

Dobro se sećamo kada smo zbog siromaštva prilikom fotografisanja u OŠ Zlatićevo, svako od nas uzimao cvet Bele rade i držao u ruku kao cvet našeg pečalbarstva i nade da će nam roditelji pečalbari kupiti gumene opanke za vašar-umesto svinjskih opanaka.

Eto takvi siromasšno pocepani dečaci su postali nahbolji majstori ciglari i zidari širom satre SFRJ-e i sada Srbije.

Treba li pomenuti da je Žika Stoimirović -„krompirdžija“( svi mi se ponosimona na svoje gorštačko poreklo), kada sam bio vojnik u Virovitici kod Bjelovara (Hrvatska)-u gumenim opancima otvarao svoju ciglanu i postao među najboljim preduzimačima ciglarima pečalbarima u bivšoj Jugoslaviji.

Mnogo je velelepnih kuća izgrađeno od triglava do Đevđelije od žuljavih ruku tih malih pocepanih bosonogih dečačića sa planina ovoga kraja.

Mnogo njih je postalo glavni oslonac države u institucijama sistema državnih službi.

Javorci su bili u prvoj polovini sedamdesetih godina zidari-pečalbari. Većina njih su kupili placeve u Vlasotincu i Velikoj Plani i tamo se odselili.

Mnogi su visoko obrazovani. Tako je u redovima poznatih pečalbara iz Javorja bilo doktora, inžinjera i profesora koji se bave zidarskim preduzetništvom.

Danas na početku HHI. veka u Javorju nema nijednog stanovnika. Stariji su pomrli, a ostali se iselili.

Građevinski objekti se raspadaju i samo još po neko iz nostalgije nekada svrati u svoje rodno selo.

Zapuštena imanja i livade su obrasle korovom. Vukovi i divlje svinje se danas najčešće mogu sresti u Javorju.

Poslednjih desetak godina početkom 21. veka u selu su dolazili iseljenici i slavili svoju nekada zaboravnu seosku slavu (Litije) Spasovdan. Tada se okupljao veliki broj stanovnika sela javorje, bezobzira ko se gde odselio u rasejanju od rodnog ognjišta.

*

Dečji život:

 

Sva deca su išla u školu. Dok su jedna pasla stoku, druga su učila i tako se završavala četvorogodišnja osnovna škola u selu Zlatićevu.

Za osmogodišnju osnovnu školu se išlo u selo Svođe, a za srednju u Vlasotince. Putovalo se dnevno i više od dvadeset kilometara po planinskom bespuću.

Tokom leta su, kao i deca okolnih sela, najmlađi išli u pečalbu i zarađivali novac za svoje familije i svoje školovanje.

Neki su kosili planinske livade ručnom kosom i obrađivali površine na kojima je rasla planinska trava tipavac.

Često su ta deca se igrala dečjih igara ovčara i govedara na pašnjacima. Išla na vašre i nadala se da ium očevi pečalbari kupe šarene bonbone, pištoljčić, ogledalce i pištaljku.

Velika je bila radost kada se kupe gumeni opanci za vašar. Od dlake konja i krava su se pravile lopte i sa njima igralo na poljančeta.

Igrao sae džiliti, svinjka, tirke, trula koliba i druge dečje igre bilo na livadama bilo usput kada se išlo u školu.

* * *

VANI SE

More, Mirče, vani se

U oro do ovoj devojče,

Do ubavu crnooku Julijanu,

-More, pobro Vidoje:

Vanul bi se l’ko,

Al nesi znajem

Kakoj ću si projdem,

El se Vlada vanul,

Pa ga umočala.

-More, Mirče, vani se,

Nek se gica kolko ’oće,

More, će se ukroti,

Ko’ mlada ždrebica.

Takoj si beše na oro,

Pobre: Vidoje i Mirče,

U letnju ubavu noć,

Zbog Julijanu, ubavu devojku,

Sas pesmu si od oro,

Planinom doma otoše,

(Pesma posvećena drugaru iz škole i mladosti Vidoji (Vitku) iz sela Javorje)

Izvor: ABER SA PLANINE (zbirka pesama na dijalektu juga Srbije), Autor: Miroslav B Mladenović. Mirac, Vlasotince, 2011.godine, strana: 93

* * *

Starine i prošlost:

Po kazivanjima starijih ljudi mogle su se čuti priče o ostacima iz vremena Rimljana-Latina.

U ovom delu vlasotinačko-crnotravskog kraja se rudovalo pod Turcima tako su se doseljivali rudari i tu se nastanili sa svojim porodicama.

Postoji i staro latinsko-rimsko groblje, uraslo u paprat, koje je još neispitanog vremenskog porekla.

Danas ima ostataka kamenja „razređeno“ po redovima u seoskoj utrini.

Na mestu zvano Vidnja (Vignja) pored reke Bistrice ima ostatka iz vremena pod Turcima. Još ima ostataka u vidu šljake -„topljenja“ rude u „Vigni“

Ispod Stojičića vadena ruda i prerađivana u kovačnicama (samokovi).

U Vidnji pored reke Bistrice ima ostacaka starog srpskog groblja- „razređeno“ kamenje u vidu spomenika.

Od potesa Vidnje izilazi se na potes Gumnište.

Voda od stojanu Dolinu do Rovine je bila sprovedena „vadom“ puna dva kilmometara-doline:javorske ui kozilske do RUDIŠTA. Ima još zidina od kovačnica (Samokova) a bilo je kamnje za tri zgrade.

Crkva u selo Dobro Polje je sagrađena 1860.godine, a upisivanje u knjigu rođenih i umrlih u crkvi počelo je 1879.godine.

Tada je dobropoljska parohija činila sela:Javorje, Gornja Bistrica, Donja Bistrica, Kozilo, Vus, Dobro Polje i Krstićeve(Krstićevo)-ukupno 293 domaćinstva sa 2334 duše, a opsluživao ih je jerej Stoilko Cvetković.

Garsku parohiju su činila sela: Donje Gare, Gornje Gare, Tegošnica, Jakovljevo i Krivi Del; sa ukupno 174 domaćinstva sa 1468 duša, a opsluživao ih je jerej Ćirilo Popović.

U vremenu vladavine pod Turcima Stojica (Javorje) bio je turski kmet sela Dobro Polje (Javorje pripadalo selu Dobro Polje).

Tu su Bugari za vreme rata čuvali ovce. Još ima zidina, a od tog kamena su javorci i kozilci koristili kada su gradili svoje kuće „zidanice“.

U selo Javorje su postojale 5 vodenice-2 vodenice u Gornju malu (Kurtinci) i 3 vodenica u Vidnju u reku Bistrica. Vodeničar je bio Milen Stojičić.

*

ISTORIJA

Dopropoljska naselja su uzela vidno učešće u svim ratovanjima.

U Prvom svetskom ratu poginulo je na raznim bojištima 21 boraca iz Krstićeva, 42 iz Dobro Polje, 13 iz Bistrice, 11 iz Kozila i nešto više od toga iz Javorja.

Dakle, iz ovih naselja ukupno u Prvom svetskom ratu je poginulo više od 100 boraca.

Spisak poginulih boraca i od terora fašizma, za vreme Drugog svetskog rata Vlasotinca i okoline (Iz knjige Petar Stanković-Ljuba:- „VLASOTINCE I OKOLINA U RATOVIMA I REVOLUCIJAMA 1903-1945, Vlasotince 1979.g.“)

Poginuli borci u NOR-u i žrtve fašističkog terora 1941-1945.g.:

1.) Stojan S. Ilić, od Bugara 11.10. 1943.godine, Javorje;

2.) Radojica J. Momčilović, od Bugara 11.10.1943.godine, Javorje;

3.) Milivoje S. Petković, od Bugara 11.10. 1943.godine, Javorje;

4.) Vlajko S. Stanić, od Bugara 11.10. 1943.godine, Javorje;

5.) Vukadin Đorđević, od Bugara 11.10. 1943.godine, Javorje;

6.) Stanko V. Veljić, od Bugara 11.10. 1943.godine, Javorje;

7.) Vladimir V. Milanović, od Nemaca 1944.godine, vlasotince-12/22 divizije NOP;

8.) Živan V. Momčilović, od Nemaca 1944.godine, vlasotince-12/22 divizije NOP;

9.) Bora S. Petković, od Bugara 1944.godine, Grdelica-12/22 divizije NOP;

10.) Vitomir S. Petković, od četnika 1944.godine, Okruglica-12/22 divizije NOP;

11.) Aleksandar V. Stanić, od četnika 1944.godine, Bukovik;

12.) Borivoje A. Petković, od Bugara 1944.godine, Grdelica-12/22 divizije NOP;

13.) Vladimir N. Cvetković, od četnika, Okruglica-12722 divizije NOP

* * *

Poreklo prezimena po rodovima (mahalama)sela Javorje:

Gornja Mala

– Rod Momčilović (sv. Nikola)

– Milovanović (sv. Nikola),,

– Rod Milić (sv. Nikola),

– Rod Petković (sv. Nikola),

– Rod Cvetković, Stanojević (sv. Nikola i Pantale),

– Rod Mitrović (sv. Ranđel),

– Rod Stanojević-Cvetković (prizećen u Javorje iz Kozilo i zadržao svoju krsnu slavu Pantale );

*

Kurtina Mala:

– Rod Stojimirović (sv. Jovan, sv. Ranđel),

– Rod Cvetković (sv. Nikola),

– Rod Ilić (sv. Đorđe „posna“?);

*

Donja Mala

Stojanov rid:

– Rod Jovanović, Veljić, Đorđević, Lepojević (sv. Nikola),

*

Treštena Garina:

-Rod Stojičić (sv. Nikola),

– Rod Stanić (sv. Jovan),

– Stojanović (sv. Nikola);

*

Bečinica:

-Rod Petković, Stojanović (sv. Nikola).

* *

Poreklo prezimena Momčilović (GORNJA MALA):

Krsna slava: Sv. Nikola

Rodonačelnik: Momčilo

Poreklo: Božica

Poznat rodoslov:

Braća: Radovan i Stojan Momčilovć(nisu živi)-odseljene familije u Vlasotince i Veliku Planu.

Stojan imao je 2 kćerke udate i 2 sina. Žive u Vlasotince.

Radovan imao 2 ćerke udate. Žive u Veliku Planu.

* *

Poreklo prezimena Milovanović(GORNJAMALA):

Krsna slava: Sv. Nikola

Poznat rodoslov:

Sava Milovanović-Zlatimirka:- Jovica (1940), Radisav (1942), Dragiša(1950), Mara (1953).

Jovica živi u Vlasotince. Radisav u Jagodinu, Mara u Beograd, Dragiša u Francuskoj.

* *

Poreklo prezimena Milić (GORNJA MALA):

Krsna slava: sv. Nikola

Poznat rodoslov:

Dušan Milić (1924)- Gmitra(1923.g. -živela 90 godina devojka iz s. Jakovljevo):-

Stojanka (1948), Dragoje (1948), Lepka(1954), Vlasta (1950), Snežana (1956).

Dragoje (1948)-živi sa porodicom u Vlasotince. Vlasta (1950)-živi sa porodicom u Sakule kod Kovin na slašau otvorio farmu..

Stojanka udata u Zlatićevo u rod Stojanović (Branko)-žive u Vlasotince.

Lepka udata u Zlatićevo (Čuka) za Profira Jovanović(Stojanović).

Snežana udata za Stojanču Nedeljković u Dobro Polje-sa porodicom žive u Vlasotince.

* *

Poreklo prezimena Petković(GORNJA MALA):

Krsna slava: Sv. Nikola

Poznat rodoslov:

Dagomir Petković -Perka(devojačko Đorđević, Predanča, 1920):-Laza(1942). Zaka (1947), Slavko (1949), Lenka.

Familja odseljena u Veliku Planu, izuzev Slavka Petkovića koji sa porodicom živi u Vlasotince.

Stari kumovi ovog roda Petković je rod Vukadinović iz selo Zlatićevo(Gradomir Vukadinović, prizećen u selo Kozilo).

* *

Poreklo prezimena Cvetković, Stanojević (GORNJA MALA):

Krsna slava: Sv. Nikola

Poznat rodoslov:

Rodonačelnik: Cvetko

Toza Cvetković (1900).

Toza: Teodosije (1926), Trenča (1929), Pavle.

Teodosije Cvetković, prizećen u selo Kozilo, u familiji Stanojević-gde je preuzeo krsnu slavu „na zemlju“ Pantale.

Teodosije Cvetković-Stanko(1956), Svetlana (1961)-žive u Vlasotince.

Trenča Cvetković odseljena familija u s. Kolare (Smederevo).

Trenča:-Ratomir, Ratko i Borica-žive u s Kolare (Smederevo)

Pavle Cvetković-ćerka i sin-žive u Veliku Planu.

* *

Poreklo prezimena Mitrović(GORNJA MALA):

Krsna slava: Sv. Ranđel

Poreklo: s. Jakovljevo

Familija Mitrović odseljena u Vlasotince.

Iz tog roda jedan brat je profesor praktične nastave u srednjoj školi, a drugi inžinjer u Vodovodu u Vlasotince.

Taj drugi brat je obavljao i funkciju direktora vlasotinačkog Vodovoda.

Prvi brat od Mitrovića ima jedno, a drugi brat dvoje dece.

* *

Poreklo prezimena Stojimirović (KURTINA MALA-„Krompirdžije“):

Krsna slava: sv. Jovan

Poreklo: Božica ili Grdelička Klisura

Rodonačelnik: Stojimir

Poznat rodoslov:

Stojimirović Jovan: Žika (1949), Radivoje (1947)-živi u Požarevac, Tikomir-Budimka(udata u s.Jakovljevo a njena kr.sl Sv. Ranđel) i Ilinka (1950)-udata u Veliku Planu i živi u Nemačku.

Ilinka Stojimirović (1949) je kao jedina devojčica iz susednih planinskih sela pohađala od ženske dece osmogodišnju školu u selo Svođe, pešačeći dnevno i više od 20 kilometara, a završila je srednju poljoprivrednu školu u Leskovcu i stanovala u internatu

Žika Stanimirović(1949)-„Krompirdžija“ je oženjen je Hrvaticom.

Ciglarski preduzetnik je od 70.g. 20 veka u Hrvatskoj (Kostajnica).

*

Poreklo prezimena Stojimirović (KURTINA MALA):

Krsna slava: sv. Ranđel

Poreklo: Božica ili Grdelička Klisura

Rodonačelnik: Stojimir

Poznat rodoslov:

Stojimirović Milen (1900)-Milosava( s.Svođe):-Dragiša(1929), Stanomir (1944), Milja, Radmila.

Stanomir odseljen u s. Kolare (Smedrevo).

Milja udata u Predanču u „valjači“-Ilići, sin Novica sa porodicom odseljen u s. Kolare a imala je 2 ćerke udate.

Radmila udata Jakovljevo.

Dragiša Stojimirović (1929)-Dopka (Krstićevo) :- Miroljub (1960), Radica (1959)-udata u Bistricu za Stamenković Novicu(1952)-žive u Kolare (Smederevo), imaju ćerku i sina.

Miroljub Stojimirović (1960)-Branka (1960, Milojević Kozilo): Miloš i Maja. Žive u kolare (Smederevo).

* *

Poreklo prezimena Cvetković (KURTINCI-krojači):

Krsna slava: Sv. Nikola

Rodonačelnik: Cvetko

Poznat rodoslov:

Danilo Cvetković-krojač :-Toma (1946-2009).

Cvetković Toma (1946-2009):- Vesna (1961), Vladica (1963), Sunčica (1965), Olivera (1969)-udate i svi žive u Vlasotince.

* *

Poreklo prezimena Ilić(KURTINCI):

Krsna slava: Sv. Đorđe „posna“?

Poreklo: Čuka (Zlatićevo) iz roda Ilić?

Rodonačelnik: Ilija

Poznat rodoslov:

Braća: Gradomir i Ljubomir Ilić

Gradomir Ilić (927):- Voja (1951), Mića (1954), Nadica (1949).

Voja oženjen i sa porodicom živi u Vlasotince.

Mića odseljen sa porodicom u Vlasotince. Poginuo u Italiji.

Nadica Ilić udata za Zaku Petković (Javorje) i žive u Veliku Planu.

Ljubomir Ilić (1930)- Zorica (1948), Mirko (1949), Branko (1950), Mirjana (1953).

Zoraca udata u rod „konjari“-Stojiljković u s. Jakovljevo.

Svi ostali su odseljeni i žive u Lapovo.

Postoji jedna zanimljivost iz roda Ilić.

Tako u mladosti je Mirko Ilić (1949) imao momačku „vezu“ sa jednom od devojaka iz roda Ilić(Čuka-Zlatićevo).

Ispostavilo se da su „rodbinska veza“ istog roda Ilić, pa je bio „prekid silom“.

Teško je bila podneto sa „obe“ strane, jer stariji nisu odobravali „rođačko- mladalačke veze“.

* *

Poreklo prezimena: Jovanović, Veljić, Đorđević, Lepojević, Petković(DONJA MALA-Stojanov rid)

Krsna slava: Sv. Nikola

Poreklo: iz Crnotavskoga kraja

U ovom rodu postoje više prezimena, atačno se može uvideti potpun rodoslov u crkvi u s. Dobro Polje, Istorijskom arhivu u Leskovcu i MZ s. Tegošnica-jer je s. Javorje pripadalo DOBROPOLJSKOJ PAROHIJI.

Tako iz DONJE MALE je iseljeno rodova: Petković (Veljić), Đorđević. Tako je deda Neše Petković i Ratka Petkovića, po imenu Veljko, živeo u DONJU MALU, a njihov otac STANKO Veljić je poginuo od Bugara u s. Javorju.

Kasnije se taj rod preselio u mahal BAGROVIT-koja je pripadala BEČINICI sela javorje (opština Dobro Polje)-da bi posle Drigog svetskog rata pripala zaseoku Predanča(G.Dejan).

Negde 1973.g stari solunac deda Toza-SOLUNAC (učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata) mi je ispričao te sam ovaj zapis ovde ostavio za naredne generacije, da znaju odakle su im koreni.

Poznat rodoslov:

Toza:- Jovanović: Siniša, Nikola i Milorad.

Nikola sa familijom se odselio u Vlasotince (Rosulja)-blizu kuće S. Mitić (Predanča).

Sinišini sinovi su: Stanomir (1945), Vidoje-Vitko(1948), Vlada (1959) i sestra.

Stanomir sa porodicom živi u Leskovac,

Vidoje-Vitko sa familijom (prizetio zeta iz s. Sredor za ćerku) živi u s. Manastirište.

Vlada sa familijom živi u Vlasotince(na ulazu iz s. Manastirišta).

* *

Poreklo prezimena Stanić (DONJA MALA):

Krsna slava: sv. Jovan

Poznat rodoslov:

Vukojica Stanić-Marica (Javorje):- Tomislav (1948)-odselili se u Vlasotince,….

Tomislav Stanić (1948) oženio se iz roda Rajković iz Mankićevo(Ravni Del)-imaju dvoje dece-koja su sada formirala pordice.

Nažalost Tomislav je nesrećno skončao svoj život-obesio se.

* *

Poreklo prezimena Stojičić(DONJA MALA-Treštena Garina):

Krsna slava: Sv. Nikola

Rodonačelnik:Stojica

Poznat rodoslov:

Stojičić Milen-Rada:- Krista (1942), Slobodan (1949), Stanomir (1952), Desimir (1963), Neško (1966), Dobrica (1961).

Krista, Neško, Slobodan i Desimir Stojičić sa porodicama žive u s. Bobište (Leskovac). Neško se obesio.

Stanomir Stojičić sa porodicom živi u Despotovac.

Njihov predak Stojica je bio veoma zanimljiva ličnost u vremenu vladavine pod Turcima. Bio je turski kmet za s. Dobo Polje(kome je pripadalo i selo Javorje).

* *

Poreklo prezimena Stojanović, Petković(DONJA MALA- Treštena Garina-Bečinica):

F a m i l i j a   S t o j a n o v i ć

Krsna slava: Sv. Nikola

Rodonačelnik: Stojan

Braća: Mika i Jova

Poznat rodoslov:

Mika Stojanović (poginuo u balkanskom-prvom svetskom ratu1912-1918.g.)- Milana (devojka iz Dobro Polje iz roda Ranđelović):- Toza (1885) , Damnjan(1903) (1903.g), Desimirka, Milunka.

Mika Stojanović je živeo na kraj bukovog braništa u Bečinici(preko reke Bistrice prema Predanči, na imanju roda Petković( Miloje-rođ. 1923.g.-umro, i Velimir-živ-odseljene familije u veliku Palanu).

Posle pogibije svoga oca Mike Stojanovića, Svetozar-Toza (učesnik balkanskog i Prvog sv,rata, bio na oporavak u Francuskoj sa Krfa), se prizetio za Pejku Arsić(Mladenović)-Đukinci-„Pi“ u zaseok Predanča(G.Dejan).

Sa sobom je Svetozar Stojanović „priveo“ svoga brata Damnjana Stojanovića(koji je kasnije postao najbolji majstor zidar, pisao, čitao knjige i bili članovi demokratske partije sa bratom Svetozarom).

Sa njima je bila maloletna sestra Desimirka, koja se kasnije udala u G. Dejan u rod Petrović.

Nisu imali dece sa Pejkom, pa su „priveli“-„posinuli“ Vlastu Mitića (od Pejkine sestre u Mankićevo) i Jovana Stankovića (unuka od sestre u Đorđine).

Svetozar Stojanović je svom bratu Damnjanu Stojanoviću (koga je 1940.g. ubila bukva prilikom seče da pomeri vola) da imanje i on je formirao pordicu sa Ljubom(Ljubicom) Jovanović(Petrović) iz Predanču.

Damnjan i Ljuba su imali tri ćerke:Marica (1925), Ikonija (1930) i Zorica (1934).

Na napravljenu kuću udova Ljuba je „prizetila“ Blagoju Mladenovića(rođ.1920. g., s. Predanča)-rodtelji pisca ovog zapisa.

Ikonija se udala u rod Milenković (Dragutin) u Crnu Baru, a Zorica u rod Đorđević(Vitomir) u Predanču.

Pokojna Milana Stojanović (preudala se za nekog Stamenka)sa nejakom petogodišnjom ćerkom Milunkom-koja se udala za Teodosija Mitića u zaseok Džakmonovo(s. Borin Dol).

Stare zidine kolibe Mike Stojanovića-potom i kuće dugo su stajale u delu Bečinica (selo Javorje) pored bukove šume planinskog proplanka.

Baba Milana je rodom iz sela Dobro Polje (mahala Bobino).

Imala je sestre:Stojanu udatu u Veličkovićima u Dobro Polje(unuk Toma živi u Vlasotince i bio direktor zemljordaničke zadruge u drugoj polovini 20.veka u socijalističkoj Jugoslaviji-živi do igrališta) i Siku udata u Kozilo- -sin Blagoje -sinovi:Đole(bio klanetaš)-žive u Vlasotince pored igrališta FK“Vlasina“(Rosulja) i Momir.

Njen brat Dragutin je živeo u Dobro Polje.

*

Jova:- Stojanović:Borivoje, Mirko i Boža (odselio seu Belu Crkvu)

Borivoje Stojanović: Sava (1942), Bogosav (1945), Mirjana -udata u Jakovljevo i žive u Vlasotince, Slovka (udata za Svetomira Mitrovića u Javorje)-žive u Vlasotince i Stana (1948)-udata u selo Jakovljevo-žive u Vlasotince.

Sava Stojanović (1942) se oženio Mirjanom Stanković(1948., iz „Čubrikini“-Zlatićevo)-nisu imali dece. Žive u Vlasotince. Sava je umro.

Bogosav Stojanović(1945) sa familijom živi u Veliku Planu.

*

Stojanović Mirko:- Sinovi: jedan živi u Staro Selo kod Velike Plane, a drugi u Bački Maglić- ćerke: Desanka(udata za Sretka Petrović-Predanča-žive u Bački Maglić) ,Milica je bila udata u Predanču u porodici Ilić-Mladenović(odseljeni u Vlasotince, Simka-Dragoljub, Rusanda-udata u Brezovicu bili odseljeni u Banat (vratili se u Vlasotince).

Petar Stojanović (1942)-živi u Vlasotince:- Zorica (1947), Dobrinka (udata za Slavka Petkovića u Javorje-umrla), Zorica (udata u Brezovicu).

Petar Stojanović(1942)- živi sa familijom u Vlasotince (iznad igrališta „FK Vlasina“.

Mirko Stojanović se više puta ženio.

* *

F a m i l i j a   P e t k o v i ć ( Bečinica)

Krsna slava: sv. Nikola

Familija je živela do 70. godina 20 veka u mahalu BEČINICA- sa desne strane reke Bistrice. Živela su dva brata: Miloje (1923) i Velimir.

Miloje Petković je imao deset deteta-devet sinova i jednu ćerku. „Deseto“ dete je krsti izaslanik druga tita u bivšoj socijalističkoj jugoslaviji. Od te dece Toma Petković je postao građevinski inžinjer.

Cela ova familija Miloja i Velimira se krajem 20. veka se iselilau Veliku Planu.

* *

Poreklo prezimena Petković (mahala BAGROVIT)

Krsna slava Sveti Nikola (19.decembar)

Poreklo:selo Javorje (zaseok Donja Mala)

Prezime: Petković

Rodonačelnik: Petko (hajduk)

Ilija „Koca“ je prodao zemlju Staniji (Veljku-Velji), koji je zasnovao rod PETKOVIĆ u BAGROVIT (Predanča)

Poznat rodoslov:

Petko:-Veljko (Velja hajduk)

Veljko (Velja) Petković :- Petković Stanija (poginuo 1914.g na Cer u Prvi svetski rat)

Stanija Petković :-Neša Petković(1905) i Ratko Petković (1913.g). Desanka (1903).

Neša Petković (1905)-Jagodinka (s. Vus-Dobro Polje):- Milica (1933.), Siniša (usvojen iz s.Lopušnja od familije „muzikanti-trubači“)

Milica Petković (1933)-Ilić Vladimir(1933. mahala „Pi“.s. Predanča-G.Dejan).

Kažu u selo da su sklopili brak po „rodnoj vezi„(četvrto kloleno) i imali retardirasno dete(mentalno nesposobno). Žive u Vlasotince.

Siniša Petković (usvojen)- Kosovka Stančić (iz Ivje, Predanča). Odseljeni u Valjevo. Neša Petković se odelio u Vlasotince.

Ratko Petković- ? :-Rustomir Petković (1947), Dobrivoje(odseljen).

Rustomir Petković (1947.)-Mila (iz Bosne):- Vesna. Odseljeni 60.g 20. veka u Vlasotince, potom u Bosnu i vratili se ponovo 1995.g u vremenu građanskog rata u Bosni prilikom raspada stare Jugoslavije.

Zapis:1975 i 2011.g s. Predanča i Vlasotince

Kazivači: Neša Petković (1905) i Rustomir Petković (1947.g.) Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar

* * *

Toponimi (Nazivi mesta):

– Osotonjaci, Delimanci(Dilimanci), Kurtinci, Gornja mala, Donja mala, Stojanov Rid, Krst, Treštena Garina, Bečinica, Vidnja, Rovine, Srpsko Groblje, Latinsko (rimsko) groblje,Vodeničište, Rudište, Kurtiska dolina, Javorska Čuka, Jastrebac, Dragojčevica,Kovačnica, Stojanova dolina, Rovine, Gradska reka (Bistrica),Gumnište, Javorska reka,Trepetličje…

* * *

NAPOMENA:

Ukoliko neko želi da upotpuni svoj rodlov može da nađe podatke rodova u crkvi Dobro Polje ili u Istoriskom arhivu u Leskovcu i MZ s. Tegošnica ili MZ D. Dejan.

Ovde je izostavnjen RODOSLOV porekla prezimena, kao i dopuna višeetapnog raseljavanja stanovništa; dok se ne istraži poreklo rodova sa prezimenima iz vlasotinačko-crnotravsko-vlasinskoga kraja.

* * *

IZVORI:

[1] Stamenković Srboljub: Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (A-Đ).

[2] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa:“ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2014.g., Vlasotince

[3] http://sr.wikipedia.org/wiki/Javorje_(Vlasotince)

Razgovor:Javorje (Vlasotince)

http://sr.wikipedia.org/wiki/Razgovor:Javorje_(Vlasotince)

Izvorni tekst za Vikipediju pisao Miroslav Mladenović, Vlasotince –Vl 03:02, 26. januar 2007. (CET)

[4] Miroslav B Mladenović. Mirac:-ABER SA PLANINE(zbirka pesama na dijalektu juga Srbije), Vlasotince, 2011.godine, strana: 93

[5] Kazivanja : Jovanović(Lepojević) Svetozar(solunac-Javorje, zapis 1973.g.), Milić Snežana (Javorje), Vukadinović Bogoljub (Kozilo)-zapis 2014.g.-žive u Vlasotince

* * *

Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

6. mart 2014. Vlasotince, Republika Srbija