Порекло презимена, село Јаворје (Власотинце) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јаворје, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалн Порекло становништва села Јаворје, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јаворје (Власотинце)

Порекло презимена, село Јаворје (Власотинце)

Порекло становништва села Јаворје, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Javorje, selo

 

Настанак села и порекло становништва:

Јаворје је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. био је 1 становник (према попису из 1991. било је 14 становника). Насеље је 2014. године остало без сталних становника.

Село Јаворје је сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа, на (надмордкој висини 800-1057 метара) десној долинској страни изворишног крака Градске реке (Бистрице), леве притоке Власине, 21 километара ЈИ од Власотинца.

Дели се на групе родовских кућа, од којих је већина расељена (1948-185 житеља).

Убраја се у стара насеља. Основано је на крчевини као једна од махала Доброг Поља (општина Црна Трава), коме је припадало и данас посебно село Козило.

Становништво је српско (слави Св. Николу, С. Ранђел, Св. Јован, Св. Ђорђу), пореклом из цротравских насеља, Водом се снабдева са уређених извора.

Сеоска слава (Литије) је Спасовдан.

Демографска слика становништва после Другог светског рата је изгледала овако:

1948.(185 становника), 1953.(175), 1961.(182), 1971.(171), 1981.(26), 1991.(14) и 2002.г. (1 становника) и 2013. годину без иједног становника.

Последњи становник села Јаворје Милић Гмитра (1923) у својој 90 години отишла је са овог света. У 2007.г. са 83 године живота живела је сама у суровим условима планине- а о томе су забележиле и дневне новине у Србији.

Занимљиво је да је и село Јаворје било махала села Добро поље, док је Козило била махала села Јаворје(припадало Добром Пољу у општини Црна Трава-данас то село припада са Козилом општини Власотинце на крају 20. века.подвукао М.М).

Према предању назив села Јаворје добило је према дрвету јавору од кога су прављене гусле, као народни иструмент за музику.

Село Јаворје је веома старо насеље, још из средњег века.

Старо село су у почетку чиниле 5 до 10 куће.

Село Јаворје према мишљењу житеља се физиономски састоји из: Горње Мале, Доње Мале.

У тим целинама су насељени родови, који су се последњи пут досељавали из суседних села Црне траве, Власотинца и Грделичке клисуре.

Један део рода населилио се из Гделичке клисуре, К у р т и н ц и (Осотоњаци) се доселили из Божице(нису Срби) и Д е л и м а н ц и (Дилиманци) се у вишеетпапном расељавању као и остали родови доселили из Јастребца (Крушевца).

Један део родова Илић и Митровић се одоселио из Златићева односно Јаковљева.

Према казивању Неше Петковића (1905.г.) фамилија Д е л и м а н ц и (Дилиманци) је најстарија у Јаворје, а доселила су се два брата са сестром бежећи од Турчина из Јастребца (Крушевац).

Сматра се да су у ово насеље живели Латини-Римљани, а да се на њихова места населили Словени, али је то страоседелачко становништво касније због „чуме“ и турског зулума расељено.

У разговору 1973.г. са деда Тозом (солунцем) из рода Јовановић-смо дознали много чега што је горе написано о староседеоцима села Јаворје.

Неке фамилије су се у бекству пред Турцима склањале у овај непроходни планински шумовити крај. Од букове шуме се правио ћумур до пред краја ХХ. века.

* * *

Литије (сеоска слава): Спасовдан, Петрове вериге

Крст, место на коме се слави сеоска слава-Спасовдан

*

Крсне славе: Свети Никола,Св. Јован, Св. Ђорђе, Св. Ранђел

* * *

Село некад и сад:

Некада су Јаворчани били препознатљиви по рударењу, потом били добри ковачи, терзије, воденичари, ћумурџије и наравно сточари.

Свако домаћинство је обавезно имало коње за кириуџисање са кромпиром и ћумуром.

Становници и њихова деца су били су веома сиромашни и запуштени. Нису се ни шишали.

Препознатљиви су били по одећи: белим чарапама од вуне, свињским опанцима, класњеном оделу и шубаром оварском.

Целе породице су живеле бедно, па су и деца ишла бола и гола. У читавом крају се живело бедно, тако и у околним селима Преданча, Златићево, Јаковљево и Равни Дел.

Имање се стално делило и ситнило тако да није било места за проширене породице, јер је деобом постојало све тесње за живот.

Ипак су поједине породице у ХХ веку имале многобројно потомство. На пример су Петковићи имали десеторо деце.

Десето дете је крстио изасланик председника Тита у бившој социјалистичкој Југославији.

До шездесетих година ХХ века јаворци су се бавили искључиво сточарством. Поред тога били су воденичари и длакари. Неки су били рабаџије – коњари.

Носили су коњима и продавали дрва и кромпир до Свођа и до доњег дела Власотинца и тако издржавали своје породице.

Од буковине су правили ћумур и продавали га ковачима и кафанама -помоћу кога се правио познати лекосвачки ћевап, све до пред крај 20. века.

Писменост Јавораца почиње после Другог светског рата. По који је учио самоучки писмо.

Јаворци су похађали основну школу прво у село Козило, потом у село Златићево све до нестајања села с краја 20. века.

Осмогодишњу школу су деца похађала у село свође, пешачећи дневно у два правца више од 20 километањра.

Негде 70.година 20, века село јаворје добија струју, а и славила се сеоска слава.верски празник Петрове вериге, код Душана Милића на средини села.

Ту смо се окупљали са свих страна, често смо 63.г. 20 века морали добро да „угазимо“ велили снег на ливади Душана Милића, да би младеж са свих страна:  Козила, Преданче, Јаовљева, Бистрице, Златићева, Г. Дејана, Равног Дела уживала у народном колу.

Сва моја генерација се сећа харминикаша Власте Младеновића из Преданчу и Толета Голубовића из Рајићева (Јаковљева), како су на великом мразу свирали народна кола до мрака, а после тога се веселило уз грејану ракију и питије у кући Душана Милића.

Добро се сећамо када смо због сиромаштва приликом фотографисања у ОШ Златићево, свако од нас узимао цвет Беле раде и држао у руку као цвет нашег печалбарства и наде да ће нам родитељи печалбари купити гумене опанке за вашар-уместо свињских опанака.

Ето такви сиромасшно поцепани дечаци су постали нахбољи мајстори циглари и зидари широм сатре СФРЈ-е и сада Србије.

Треба ли поменути да је Жика Стоимировић -„кромпирџија“( сви ми се поносимона на своје горштачко порекло), када сам био војник у Вировитици код Бјеловара (Хрватска)-у гуменим опанцима отварао своју циглану и постао међу најбољим предузимачима цигларима печалбарима у бившој Југославији.

Много је велелепних кућа изграђено од триглава до Ђевђелије од жуљавих руку тих малих поцепаних босоногих дечачића са планина овога краја.

Много њих је постало главни ослонац државе у институцијама система државних служби.

Јаворци су били у првој половини седамдесетих година зидари-печалбари. Већина њих су купили плацеве у Власотинцу и Великој Плани и тамо се одселили.

Многи су високо образовани. Тако је у редовима познатих печалбара из Јаворја било доктора, инжињера и професора који се баве зидарским предузетништвом.

Данас на почетку ХХI. века у Јаворју нема ниједног становника. Старији су помрли, а остали се иселили.

Грађевински објекти се распадају и само још по неко из носталгије некада сврати у своје родно село.

Запуштена имања и ливаде су обрасле коровом. Вукови и дивље свиње се данас најчешће могу срести у Јаворју.

Последњих десетак година почетком 21. века у селу су долазили исељеници и славили своју некада заборавну сеоску славу (Литије) Спасовдан. Тада се окупљао велики број становника села јаворје, безобзира ко се где одселио у расејању од родног огњишта.

*

Дечји живот:

 

Сва деца су ишла у школу. Док су једна пасла стоку, друга су учила и тако се завршавала четворогодишња основна школа у селу Златићеву.

За осмогодишњу основну школу се ишло у село Свође, а за средњу у Власотинце. Путовало се дневно и више од двадесет километара по планинском беспућу.

Током лета су, као и деца околних села, најмлађи ишли у печалбу и зарађивали новац за своје фамилије и своје школовање.

Неки су косили планинске ливаде ручном косом и обрађивали површине на којима је расла планинска трава типавац.

Често су та деца се играла дечјих игара овчара и говедара на пашњацима. Ишла на вашре и надала се да иум очеви печалбари купе шарене бонбоне, пиштољчић, огледалце и пиштаљку.

Велика је била радост када се купе гумени опанци за вашар. Од длаке коња и крава су се правиле лопте и са њима играло на пољанчета.

Играо сае џилити, свињка, тирке, трула колиба и друге дечје игре било на ливадама било успут када се ишло у школу.

* * *

ВАНИ СЕ

Море, Мирче, вани се

У оро до овој девојче,

До убаву црнооку Јулијану,

-Море, побро Видоје:

Ванул би се л’ко,

Ал неси знајем

Какој ћу си пројдем,

Ел се Влада ванул,

Па га умочала.

-Море, Мирче, вани се,

Нек се гица колко ’оће,

Море, ће се укроти,

Ко’ млада ждребица.

Такој си беше на оро,

Побре: Видоје и Мирче,

У летњу убаву ноћ,

Због Јулијану, убаву девојку,

Сас песму си од оро,

Планином дома отоше,

(Песма посвећена другару из школе и младости Видоји (Витку) из села Јаворје)

Извор: АБЕР СА ПЛАНИНЕ (збирка песама на дијалекту југа Србије), Аутор: Мирослав Б Младеновић. Мирац, Власотинце, 2011.године, страна: 93

* * *

Старине и прошлост:

По казивањима старијих људи могле су се чути приче о остацима из времена Римљана-Латина.

У овом делу власотиначко-црнотравског краја се рудовало под Турцима тако су се досељивали рудари и ту се настанили са својим породицама.

Постоји и старо латинско-римско гробље, урасло у папрат, које је још неиспитаног временског порекла.

Данас има остатака камења „разређено“ по редовима у сеоској утрини.

На месту звано Видња (Вигња) поред реке Бистрице има остатка из времена под Tурцима. Још има остатака у виду шљаке -„топљења“ руде у „Вигни“

Испод Стојичића вадена руда и прерађивана у ковачницама (самокови).

У Видњи поред реке Бистрице има остацака старог српског гробља- „разређено“ камење у виду споменика.

Од потеса Видње изилази се на потес Гумниште.

Вода од стојану Долину до Ровине је била спроведена „вадом“ пуна два килмометара-долине:јаворске уи козилске до РУДИШТА. Има још зидина од ковачница (Самокова) а било је камње за три зграде.

Црква у село Добро Поље је саграђена 1860.године, а уписивање у књигу рођених и умрлих у цркви почело је 1879.године.

Тада је добропољска парохија чинила села:Јаворје, Горња Бистрица, Доња Бистрица, Козило, Вус, Добро Поље и Крстићеве(Крстићево)-укупно 293 домаћинства са 2334 душе, а опслуживао их је jереј Стоилко Цветковић.

Гарску парохију су чинила села: Доње Гаре, Горње Гаре, Тегошница, Јаковљево и Криви Дел; са укупно 174 домаћинства са 1468 душа, а опслуживао их је јереј Ћирило Поповић.

У времену владавине под Турцима Стојица (Јаворје) био је турски кмет села Добро Поље (Јаворје припадало селу Добро Поље).

Ту су Бугари за време рата чували овце. Још има зидина, а од тог камена су јаворци и козилци користили када су градили своје куће „зиданице“.

У село Јаворје су постојале 5 воденице-2 воденице у Горњу малу (Куртинци) и 3 воденица у Видњу у реку Бистрица. Воденичар је био Милен Стојичић.

*

ИСТОРИЈА

Допропољска насеља су узела видно учешће у свим ратовањима.

У Првом светском рату погинуло је на разним бојиштима 21 бораца из Крстићева, 42 из Добро Поље, 13 из Бистрице, 11 из Козила и нешто више од тога из Јаворја.

Дакле, из ових насеља укупно у Првом светском рату је погинуло више од 100 бораца.

Списак погинулих бораца и од терора фашизма, за време Другог светског рата Власотинца и околине (Из књиге Петар Станковић-Љуба:- „ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈАМА 1903-1945, Власотинце 1979.г.“)

Погинули борци у НОР-у и жртве фашистичког терора 1941-1945.г.:

1.) Стојан С. Илић, од Бугара 11.10. 1943.године, Јаворје;

2.) Радојица Ј. Момчиловић, од Бугара 11.10.1943.године, Јаворје;

3.) Миливоје С. Петковић, од Бугара 11.10. 1943.године, Јаворје;

4.) Влајко С. Станић, од Бугара 11.10. 1943.године, Јаворје;

5.) Вукадин Ђорђевић, од Бугара 11.10. 1943.године, Јаворје;

6.) Станко В. Вељић, од Бугара 11.10. 1943.године, Јаворје;

7.) Владимир В. Милановић, од Немаца 1944.године, власотинце-12/22 дивизије НОП;

8.) Живан В. Момчиловић, од Немаца 1944.године, власотинце-12/22 дивизије НОП;

9.) Бора С. Петковић, од Бугара 1944.године, Грделица-12/22 дивизије НОП;

10.) Витомир С. Петковић, од четника 1944.године, Округлица-12/22 дивизије НОП;

11.) Александар В. Станић, од четника 1944.године, Буковик;

12.) Боривоје А. Петковић, од Бугара 1944.године, Грделица-12/22 дивизије НОП;

13.) Владимир Н. Цветковић, од четника, Округлица-12722 дивизије НОП

* * *

Порекло презимена по родовима (махалама)села Јаворје:

Горња Мала

– Род Момчиловић (св. Никола)

– Миловановић (св. Никола),,

– Род Милић (св. Никола),

– Род Петковић (св. Никола),

– Род Цветковић, Станојевић (св. Никола и Пантале),

– Род Митровић (св. Ранђел),

– Род Станојевић-Цветковић (призећен у Јаворје из Козило и задржао своју крсну славу Пантале );

*

Куртина Мала:

– Род Стојимировић (св. Јован, св. Ранђел),

– Род Цветковић (св. Никола),

– Род Илић (св. Ђорђе „посна“?);

*

Доња Мала

Стојанов рид:

– Род Јовановић, Вељић, Ђорђевић, Лепојевић (св. Никола),

*

Трештена Гарина:

-Род Стојичић (св. Никола),

– Род Станић (св. Јован),

– Стојановић (св. Никола);

*

Бечиница:

-Род Петковић, Стојановић (св. Никола).

* *

Порекло презимена Момчиловић (ГОРЊА МАЛА):

Крсна слава: Св. Никола

Родоначелник: Момчило

Порекло: Божица

Познат родослов:

Браћа: Радован и Стојан Момчиловћ(нису живи)-одсељене фамилије у Власотинце и Велику Плану.

Стојан имао је 2 кћерке удате и 2 сина. Живе у Власотинце.

Радован имао 2 ћерке удате. Живе у Велику Плану.

* *

Порекло презимена Миловановић (ГОРЊАМАЛА):

Крсна слава: Св. Никола

Познат родослов:

Сава Миловановић-Златимирка:- Јовица (1940), Радисав (1942), Драгиша(1950), Мара (1953).

Јовица живи у Власотинце. Радисав у Јагодину, Мара у Београд, Драгиша у Француској.

* *

Порекло презимена Милић (ГОРЊА МАЛА):

Крсна слава: св. Никола

Познат родослов:

Душан Милић (1924)- Гмитра(1923.г. -живела 90 година девојка из с. Јаковљево):-

Стојанка (1948), Драгоје (1948), Лепка(1954), Власта (1950), Снежана (1956).

Драгоје (1948)-живи са породицом у Власотинце. Власта (1950)-живи са породицом у Сакуле код Ковин на слашау отворио фарму..

Стојанка удата у Златићево у род Стојановић (Бранко)-живе у Власотинце.

Лепка удата у Златићево (Чука) за Профира Јовановић(Стојановић).

Снежана удата за Стојанчу Недељковић у Добро Поље-са породицом живе у Власотинце.

* *

Порекло презимена Петковић (ГОРЊА МАЛА):

Крсна слава: Св. Никола

Познат родослов:

Дагомир Петковић -Перка(девојачко Ђорђевић, Преданча, 1920):-Лаза(1942). Зака (1947), Славко (1949), Ленка.

Фамилја одсељена у Велику Плану, изузев Славка Петковића који са породицом живи у Власотинце.

Стари кумови овог рода Петковић је род Вукадиновић из село Златићево(Градомир Вукадиновић, призећен у село Козило).

* *

Порекло презимена Цветковић, Станојевић (ГОРЊА МАЛА):

Крсна слава: Св. Никола

Познат родослов:

Родоначелник: Цветко

Тоза Цветковић (1900).

Тоза: Теодосије (1926), Тренча (1929), Павле.

Теодосије Цветковић, призећен у село Козило, у фамилији Станојевић-где је преузео крсну славу „на земљу“ Пантале.

Теодосије Цветковић-Станко(1956), Светлана (1961)-живе у Власотинце.

Тренча Цветковић одсељена фамилија у с. Коларе (Смедерево).

Тренча:-Ратомир, Ратко и Борица-живе у с Коларе (Смедерево)

Павле Цветковић-ћерка и син-живе у Велику Плану.

* *

Порекло презимена Митровић (ГОРЊА MALA):

Крсна слава: Св. Ранђел

Порекло: с. Јаковљево

Фамилија Митровић одсељена у Власотинце.

Из тог рода један брат је професор практичне наставе у средњој школи, а други инжињер у Водоводу у Власотинце.

Тај други брат је обављао и функцију директора власотиначког Водовода.

Први брат од Митровића има једно, а други брат двоје деце.

* *

Порекло презимена Стојимировић (КУРТИНА МАЛА-„Кромпирџије“):

Крсна слава: св. Јован

Порекло: Божица или Грделичка Клисура

Родоначелник: Стојимир

Познат родослов:

Стојимировић Јован: Жика (1949), Радивоје (1947)-живи у Пожаревац, Тикомир-Будимка(удата у с.Јаковљево а њена кр.сл Св. Ранђел) и Илинка (1950)-удата у Велику Плану и живи у Немачку.

Илинка Стојимировић (1949) је као једина девојчица из суседних планинских села похађала од женске деце осмогодишњу школу у село Свође, пешачећи дневно и више од 20 километара, а завршила је средњу пољопривредну школу у Лесковцу и становала у интернату

Жика Станимировић(1949)-„Кромпирџија“ је ожењен је Хрватицом.

Цигларски предузетник је од 70.г. 20 века у Хрватској (Костајница).

*

Порекло презимена Стојимировић (КУРТИНА МАЛА):

Крсна слава: св. Ранђел

Порекло: Божица или Грделичка Клисура

Родоначелник: Стојимир

Познат родослов:

Стојимировић Милен (1900)-Милосава( с.Свође):-Драгиша(1929), Станомир (1944), Миља, Радмила.

Станомир одсељен у с. Коларе (Смедрево).

Миља удата у Преданчу у „ваљачи“-Илићи, син Новица са породицом одсељен у с. Коларе а имала је 2 ћерке удате.

Радмила удата Јаковљево.

Драгиша Стојимировић (1929)-Допка (Крстићево) :- Мирољуб (1960), Радица (1959)-удата у Бистрицу за Стаменковић Новицу(1952)-живе у Коларе (Смедерево), имају ћерку и сина.

Мирољуб Стојимировић (1960)-Бранка (1960, Милојевић Козило): Милош и Маја. Живе у коларе (Смедерево).

* *

Порекло презимена Цветковић (КУРТИНЦИ-кројачи):

Крсна слава: Св. Никола

Родоначелник: Цветко

Познат родослов:

Данило Цветковић-кројач :-Тома (1946-2009).

Цветковић Тома (1946-2009):- Весна (1961), Владица (1963), Сунчица (1965), Оливера (1969)-удате и сви живе у Власотинце.

* *

Порекло презимена Илић (КУРТИНЦИ):

Крсна слава: Св. Ђорђе „посна“?

Порекло: Чука (Златићево) из рода Илић?

Родоначелник: Илија

Познат родослов:

Браћа: Градомир и Љубомир Илић

Градомир Илић (927):- Воја (1951), Мића (1954), Надица (1949).

Воја ожењен и са породицом живи у Власотинце.

Мића одсељен са породицом у Власотинце. Погинуо у Италији.

Надица Илић удата за Заку Петковић (Јаворје) и живе у Велику Плану.

Љубомир Илић (1930)- Зорица (1948), Мирко (1949), Бранко (1950), Мирјана (1953).

Зораца удата у род „коњари“-Стојиљковић у с. Јаковљево.

Сви остали су одсељени и живе у Лапово.

Постоји једна занимљивост из рода Илић.

Тако у младости је Мирко Илић (1949) имао момачку „везу“ са једном од девојака из рода Илић(Чука-Златићево).

Испоставило се да су „родбинска веза“ истог рода Илић, па је био „прекид силом“.

Тешко је била поднето са „обе“ стране, јер старији нису одобравали „рођачко- младалачке везе“.

* *

Порекло презимена: Јовановић, Вељић, Ђорђевић, Лепојевић, Петковић (ДОЊА МАЛА-Стојанов рид)

Крсна слава: Св. Никола

Порекло: из Црнотавскога краја

У овом роду постоје више презимена, атачно се може увидети потпун родослов у цркви у с. Добро Поље, Историјском архиву у Лесковцу и МЗ с. Тегошница-јер је с. Јаворје припадало ДОБРОПОЉСКОЈ ПАРОХИЈИ.

Тако из ДОЊЕ МАЛЕ је исељено родова: Петковић (Вељић), Ђорђевић. Тако је деда Неше Петковић и Ратка Петковића, по имену Вељко, живео у ДОЊУ МАЛУ, а њихов отац СТАНКО Вељић је погинуо од Бугара у с. Јаворју.

Касније се тај род преселио у махал БАГРОВИТ-која је припадала БЕЧИНИЦИ села јаворје (општина Добро Поље)-да би после Дригог светског рата припала засеоку Преданча(Г.Дејан).

Негде 1973.г стари солунац деда Тоза-СОЛУНАЦ (учесник балканских и Првог светског рата) ми је испричао те сам овај запис овде оставио за наредне генерације, да знају одакле су им корени.

Познат родослов:

Тоза:- Јовановић: Синиша, Никола и Милорад.

Никола са фамилијом се одселио у Власотинце (Росуља)-близу куће С. Митић (Преданча).

Синишини синови су: Станомир (1945), Видоје-Витко(1948), Влада (1959) и сестра.

Станомир са породицом живи у Лесковац,

Видоје-Витко са фамилијом (призетио зета из с. Средор за ћерку) живи у с. Манастириште.

Влада са фамилијом живи у Власотинце(на улазу из с. Манастиришта).

* *

Порекло презимена Станић (ДОЊА МАЛА):

Крсна слава: св. Јован

Познат родослов:

Вукојица Станић-Марица (Јаворје):- Томислав (1948)-одселили се у Власотинце,….

Томислав Станић (1948) оженио се из рода Рајковић из Манкићево(Равни Дел)-имају двоје деце-која су сада формирала пордице.

Нажалост Томислав је несрећно скончао свој живот-обесио се.

* *

Порекло презимена Стојичић (ДОЊА МАЛА-Трештена Гарина):

Крсна слава: Св. Никола

Родоначелник:Стојица

Познат родослов:

Стојичић Милен-Рада:- Криста (1942), Слободан (1949), Станомир (1952), Десимир (1963), Нешко (1966), Добрица (1961).

Криста, Нешко, Слободан и Десимир Стојичић са породицама живе у с. Бобиште (Лесковац). Нешко се обесио.

Станомир Стојичић са породицом живи у Деспотовац.

Њихов предак Стојица је био веома занимљива личност у времену владавине под Турцима. Био је турски кмет за с. Добо Поље(коме је припадало и село Јаворје).

* *

Порекло презимена Стојановић, Петковић (ДОЊА МАЛА- Трештена Гарина-Бечиница):

Ф а м и л и ј а   С т о ј а н о в и ћ

Крсна слава: Св. Никола

Родоначелник: Стојан

Браћа: Мика и Јова

Познат родослов:

Мика Стојановић (погинуо у балканском-првом светском рату1912-1918.г.)- Милана (девојка из Добро Поље из рода Ранђеловић):- Тоза (1885) , Дамњан(1903) (1903.г), Десимирка, Милунка.

Мика Стојановић је живео на крај буковог браништа у Бечиници(преко реке Бистрице према Преданчи, на имању рода Петковић( Милоје-рођ. 1923.г.-умро, и Велимир-жив-одсељене фамилије у велику Палану).

После погибије свога оца Мике Стојановића, Светозар-Тоза (учесник балканског и Првог св,рата, био на опоравак у Француској са Крфа), се призетио за Пејку Арсић(Младеновић)-Ђукинци-„Пи“ у засеок Преданча(Г.Дејан).

Са собом је Светозар Стојановић „привео“ свога брата Дамњана Стојановића(који је касније постао најбољи мајстор зидар, писао, читао књиге и били чланови демократске партије са братом Светозаром).

Са њима је била малолетна сестра Десимирка, која се касније удала у Г. Дејан у род Петровић.

Нису имали деце са Пејком, па су „привели“-„посинули“ Власту Митића (од Пејкине сестре у Манкићево) и Јована Станковића (унука од сестре у Ђорђине).

Светозар Стојановић је свом брату Дамњану Стојановићу (кога је 1940.г. убила буква приликом сече да помери вола) да имање и он је формирао пордицу са Љубом(Љубицом) Јовановић(Петровић) из Преданчу.

Дамњан и Љуба су имали три ћерке:Марица (1925), Иконија (1930) и Зорица (1934).

На направљену кућу удова Љуба је „призетила“ Благоју Младеновића(рођ.1920. г., с. Преданча)-родтељи писца овог записа.

Иконија се удала у род Миленковић (Драгутин) у Црну Бару, а Зорица у род Ђорђевић(Витомир) у Преданчу.

Покојна Милана Стојановић (преудала се за неког Стаменка)са нејаком петогодишњом ћерком Милунком-која се удала за Теодосија Митића у засеок Џакмоново(с. Борин Дол).

Старе зидине колибе Мике Стојановића-потом и куће дуго су стајале у делу Бечиница (село Јаворје) поред букове шуме планинског пропланка.

Баба Милана је родом из села Добро Поље (махала Бобино).

Имала је сестре:Стојану удату у Величковићима у Добро Поље(унук Тома живи у Власотинце и био директор земљорданичке задруге у другој половини 20.века у социјалистичкој Југославији-живи до игралишта) и Сику удата у Козило- -син Благоје -синови:Ђоле(био кланеташ)-живе у Власотинце поред игралишта ФК“Власина“(Росуља) и Момир.

Њен брат Драгутин је живео у Добро Поље.

*

Јова:- Стојановић:Боривоје, Мирко и Божа (одселио сеу Белу Цркву)

Боривоје Стојановић: Сава (1942), Богосав (1945), Мирјана -удата у Јаковљево и живе у Власотинце, Словка (удата за Светомира Митровића у Јаворје)-живе у Власотинце и Стана (1948)-удата у село Јаковљево-живе у Власотинце.

Сава Стојановић (1942) се оженио Мирјаном Станковић(1948., из „Чубрикини“-Златићево)-нису имали деце. Живе у Власотинце. Сава је умро.

Богосав Стојановић(1945) са фамилијом живи у Велику Плану.

*

Стојановић Мирко:- Синови: један живи у Старо Село код Велике Плане, а други у Бачки Маглић- ћерке: Десанка(удата за Сретка Петровић-Преданча-живе у Бачки Маглић) ,Милица је била удата у Преданчу у породици Илић-Младеновић(одсељени у Власотинце, Симка-Драгољуб, Русанда-удата у Брезовицу били одсељени у Банат (вратили се у Власотинце).

Петар Стојановић (1942)-живи у Власотинце:- Зорица (1947), Добринка (удата за Славка Петковића у Јаворје-умрла), Зорица (удата у Брезовицу).

Петар Стојановић(1942)- живи са фамилијом у Власотинце (изнад игралишта „ФК Власина“.

Мирко Стојановић се више пута женио.

* *

Ф а м и л и ј а   П е т к о в и ћ ( Бечиница)

Крсна слава: св. Никола

Фамилија је живела до 70. година 20 века у махалу БЕЧИНИЦА- са десне стране реке Бистрице. Живела су два брата: Милоје (1923) и Велимир.

Милоје Петковић је имао десет детета-девет синова и једну ћерку. „Десето“ дете је крсти изасланик друга тита у бившој социјалистичкој југославији. Од те деце Тома Петковић је постао грађевински инжињер.

Цела ова фамилија Милоја и Велимира се крајем 20. века се иселилау Велику Плану.

* *

Порекло презимена Петковић (махала БАГРОВИТ)

Крсна слава Свети Никола (19.децембар)

Порекло:село Јаворје (засеок Доња Мала)

Презиме: Петковић

Родоначелник: Петко (хајдук)

Илија „Коца“ је продао земљу Станији (Вељку-Вељи), који је засновао род ПЕТКОВИЋ у БАГРОВИТ (Преданча)

Познат родослов:

Петко:-Вељко (Веља хајдук)

Вељко (Веља) Петковић :- Петковић Станија (погинуо 1914.г на Цер у Први светски рат)

Станија Петковић :-Неша Петковић(1905) и Ратко Петковић (1913.г). Десанка (1903).

Неша Петковић (1905)-Јагодинка (с. Вус-Добро Поље):- Милица (1933.), Синиша (усвојен из с.Лопушња од фамилије „музиканти-трубачи“)

Милица Петковић (1933)-Илић Владимир(1933. махала „Пи“.с. Преданча-Г.Дејан).

Кажу у село да су склопили брак по „родној вези„(четврто клолено) и имали ретардирасно дете(ментално неспособно). Живе у Власотинце.

Синиша Петковић (усвојен)- Косовка Станчић (из Ивје, Преданча). Одсељени у Ваљево. Неша Петковић се оделио у Власотинце.

Ратко Петковић- ? :-Рустомир Петковић (1947), Добривоје(одсељен).

Рустомир Петковић (1947.)-Мила (из Босне):- Весна. Одсељени 60.г 20. века у Власотинце, потом у Босну и вратили се поново 1995.г у времену грађанског рата у Босни приликом распада старе Југославије.

Запис: 1975 и 2011.г с. Преданча и Власотинце

Казивачи: Неша Петковић (1905) и Рустомир Петковић (1947.г.) Власотинце

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар

* * *

Топоними (Називи места):

– Осотоњаци, Делиманци(Дилиманци), Куртинци, Горња мала, Доња мала, Стојанов Рид, Крст, Трештена Гарина, Бечиница, Видња, Ровине, Српско Гробље, Латинско (римско) гробље,Воденичиште, Рудиште, Куртиска долина, Јаворска Чука, Јастребац, Драгојчевица,Ковачница, Стојанова долина, Ровине, Градска река (Бистрица),Гумниште, Јаворска река,Трепетличје…

* * *

НАПОМЕНА:

Уколико неко жели да употпуни свој родлов може да нађе податке родова у цркви Добро Поље или у Историском архиву у Лесковцу и МЗ с. Тегошница или МЗ Д. Дејан.

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (А-Ђ).

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2014.г., Власотинце

[3] http://sr.wikipedia.org/wiki/Јаворје_(Власотинце)

Разговор:Јаворје (Власотинце)

http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Јаворје_(Власотинце)

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:02, 26. јануар 2007. (CET)

[4] Мирослав Б Младеновић. Мирац:-АБЕР СА ПЛАНИНЕ(збирка песама на дијалекту југа Србије), Власотинце, 2011.године, страна: 93

[5] Казивања : Јовановић(Лепојевић) Светозар(солунац-Јаворје, запис 1973.г.), Милић Снежана (Јаворје), Вукадиновић Богољуб (Козило)-запис 2014.г.-живе у Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

6. март 2014. Власотинце, Република Србија


Коментари (1)

  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    ДОПУНА ПОРЕКЛА РОДОВА У СЕЛА: КОЗИЛО И ЈАВОРЈЕ (Власотинце):
    (Према Ристи Николићу, 1910.г.-припадала су 1910.г., као махале селу Добро Поље, општина Црна Трава)

    – Род ЗЛАТАНЦИ (5 кућа у Козилу, славе св. Јована)-пореком из Црне Траве;

    – Род ЧУКУРУСЦИ (10 кућа, славе Св. Пантелеја)- из Црне Траве, дошао деда човеку од 40 год.; старина им је пак са Копаоника;

    – Род ДИЛИМАЦИ (17куће, славе Св. Николу)- „на самоковско“, доселио се ЦВЕТАН , прадед човеку од 90 година; међу собом се узимају;

    – Род КУРТИНЦИ ( 5 кућа славе св. Арханђела, као да су у Јаворју)-из Дарковца;

    – Род СОТОЊАЦИ( 2к, славе св. Јована)-из Божице, дошао им прадед СТОИЛКО, чији је син био Спаса.

    – Стојан Ристић(1к., у мали СТАНЦИМА близу Бобино Мале)-из Црквене Мале, од Марковаца.

    (Запис 1910.г., Р Николић).
    ИЗВОР:- ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, Риста Николић, САНУ 1912.г., Београд,стр)

    Приредио:Мирослав Б Младеновић Мирац
    7.март 2017. Власотинце, Србија

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top