5. марта 1940. – Рођена српска глумица и певачица Оливера Катарина (Оливера Вучо или Оливера Шакић рођена Петровић).
Рођена је у Београду у породици Петровић (два пута се удавала а име Оливера Катарина је изабрала по мајци).
Студирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Своју позоришну каријеру као студент почела је главном улогом у Народном позоришту у представи „Коштана“. Постаје супруга тадашњег позоришног критичара Вука Вуча.
Играла је у десетак домаћих и двадесетак иностраних филмова. За филм Гоја награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији, a њена најпознатија улога је у филму Скупљачи перја (1967) Александра Саше Петровића, који је награђен на филмском фестивалу у Кану. Овај фестивал је затворила концертом где су поред ње певале и Нана Мускури и Дајан Ворвик.
Глумила је у филмовима Пурише Ђорђевића, Миће Поповића, Соје Јовановић, Ђорђа Кадијевића… Код иностраних режисера играла је у филмовима Ђанфранка Паролинија, Алберта Латуаде, Мајкла Армстронга, Конрада Вулфа…
Kao интерпретатор изворних народних песама и циганских романси одржала је више од стотину концерата широм света, снимила је сингл и LP плоче са српском, циганском, грчком, индонежанском и црначком музиком. Певала је композицијe Ениа Мориконеа, Шарла Демона, Дома Сузукија, Микиса Теодоракиса, Корнелија Ковача… У чувеној француској „Олимпији“ одржала је 72 узастопна концерта којима су присуствовале све водеће француске звезде филма и музике тога времена.
Оливера Катарина је остала запамћена и као „једина жена пред којом је клечао Салвадор Дали“ након њеног концерта у Паризу, будући да је био одушевљен њеном лепотом и гласом.
Незаборавни су њени снимци изворних народних песама: „Алај ми је вечерас по вољи“, „А што ти је мила кћери“, „Ђелем, ђелем“, „Верка калуђерка“, „Нишка бања“, „Црвена јабука“, „Ево банке, цигане мој“… Певала је шансоне и поп музику: „У име љубави“, „Љубав (седим у једном париском локалу)“, „Причај ми о љубави“, „Буди мој“, „Никад не заборави дане наше љубави“, „Није то, људи, истина“, „Шошана“…
Аутор је збирке песама Бели бадњаци и заступљена је у Антологији песама o Косову. Написала је мемоарску прозу под називом Аристократско стопало.
Из брака са Миладином Шакићем има сина Манета који је сликар и неколико година је живео у Мадриду, а данас живи и ради у Београду.
ИЗВОР: Википедија
Коментари (0)