Poreklo prezimena, selo Jastrebac (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Jastrebac, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

 

Nastanak sela i poreklo stanovništva:

Selo Jastrebac je naselje u Srbiji u opštini Vlasotince u Jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 423 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 458 stanovnika).

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002.g-), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika. U naselju ima 122 doma.

Demografska slika stanovništva posle Drugog svetskog rata(1945.g.) je izgledala ovako: 1948.g(664 stanovnika), 1953.(670), 1961.(664), 1971.(595), 1981.(507), 1991.(458), 2002.g.(423 stanovnika).

Selo Jastrebac je ratarsko-stočarsko-voćarsko seosko naselje poluzbijenog tipa, na (350-480 m-534 m-588m) razvođu između izvorišnog dela potoka Provaljenik i klisuraste doline potoka Stanci, s obe strane lokalnog puta ka Vlasotincu, 3 kilometara južno od Vlasotinca.

Nekada u prošlim vremenima starim putem se trgovalo od Vlasotinca, preko sela:Jastrebac-Lopušnja-Bistrici-Čobanac-Brod.

Danas na početku 21. veka od Vlasotinca do sela Jastrebac je put asfaltiran.

Podeljen je na dve mahale: Gornju i Donju. Posle oslobođenja od Turaka ima 64 kuće i 342 žitelja (1884). Stanovništvo je srpsko (slavi S. Aranđela i Sv. Nikolu; seoska slava Spasovdan).

Donja mahala:-Marinkovci, Miškovci, Stefanovci.

Gornja mahala:– Đuzilci, Čapešinci, Raskrsje, Cokanovci, Gorčinci, Cupinci, Šljapinci i Dodini.

Stanovništvo koje slavi slavu Sv. Aranđel je starosedalačko, dok sa slavom Sv. Nikola je doseljeničko sa višetapnim doseljavanjima iz susednih sela vlasotničako-crnotravskih sela, Vlasine , Lužnice i sa Kosova.

U prošlosti su se jastrepčani bavili stočarstvom, voćarstvom i ciglarskim zanatom-pečalbari, dok danas na početku 21- veka su postali poznati građevinari-zidari.

Njihova osobina je da su uvek bili slobodoljubivi i učesnici svih ratova za nacionalno oslobođenje od Turakam u kome je uzelo učešće veliki broj njih u balkanskim i prvom svetskom ratu.

U preedelu Jastrepca i Lopušnje vođeni su ratovi u Prvom srpskom ustanku, kada je Vojvoda Belkić tu poginuo 1809.godine i gde postoji potes sa njegovim spomen obeležjem BELKIĆEV GROB.

Naročito je u narodu bio zapamćen Ilija Nikolić iz Jastrebca, učesnik „Bojadžiske bune“(1841.g.) protivu Turaka.

A nisu izostala ratna stradanja i u Prvom i Drugom svetskom ratu u vremenu Bugara i Nemaca a i međuratno- ideološko-bratskog sukoba do krvoprolića.

Nažalost, mnogo Jastrepčana je bilo i žrtve ideološko-bratoubilačkog rata u vremenu pod fašizmom u Drugom svetskom ratu(1941-1945).

Sva ova stratišta i razna ratna sukobljavanja po ideološkoj osnovi:“brat na brata“-neka ostanu kao pouka za sva vremena da nikada više ne „udari brat na brata-Srbin na Srbina“.

Među Jastrepčanima su bili poznati mnogi zanatlije:kovčai, potkivači, drvodelje, krojači i posebno muzikanti.

Tako je zapamćen svuda po okolnim selima do vašara na Čobancu-Crne Trave i vlasotinačkih sela: Jova DOLMAK „klanetaš-Đokić, sa braćom trubačima u svom orkestru posle Drugog svetskog rata.

Još postoje „požutele“ fotografije sa sabora i vašara na Dobropoljskim livadama, Čobancu, kako se vodi kolo u crnotravskim litacima a ispred njih svira Jova „klanetaš“ DOLMAK sa Tomom Ilićem tupamdžijom i braćom trubačima sve do 87. godine 20. veka.

Jastrepčani po odevanju i govornim dijalektom su isti kao i susedna sela-kosovsko prizrenskog narečja.

Među Jastrepčanima danas najpoznatiji je preduzetnik-zidar, pečalbar-Jovan Petković.

Mnogo njih je završilo škole za radnička zanimanja i radilo do kraja 20 veka u tekstilnim fabrikama kao tekstilne radnice.

Jedan deo sa višim školama je radilo ili radi u opštinskoj administraciji organa uprave i sudovima.

U toku zimskih i rano prolećnih dana jastrepčani su poznati i ako „kalemari“-majstori, koji odlaze u Vojvodini (Vršac) na „rezanje“ i „kalemljenje“ voća i vinove loze.

Među njima najpoznatiji su majstori iz rodova:Tasić i Đorđević.

Ima čevororazrednu OŠ. Proizvodnja voća ima tržišni karakter. Meštani su od davnina poznati po izradi drvodeljskih proizvoda (stolice, kreveti, kovčezi i sl.).

Mnogo Jastrepčana je steklo visoko obrazovanje, a među njima je najpoznatiji Bojan Savić, na funkciji u MUP Srbije.

Za sada je veoma važno što na početku druge dekade 21. veka u selo Jastrebac ima još stanovnika koji nisu napustili svoje selo.

Osnovna škola i dalje radi i u njoj pd šrvog do četvrtog razreda ima do 20 učenika, a OŠ pripada gradskoj OŠ „Siniša Janjić“ u Vlasotincu.

Veoma je bitno da su Jastrepčani veoma vredni i marljivi ljudi, kji se uvek late rada u polje, na njivi, fabrici ili u pečalbu kao majstori zidari-građevinari.

* * *

ISTORIJA

Poginuli i umrli ratnici (1912-1918):

– Aleksandar Mitrović, 1. četa, 3. bataljon, 1. puk. Umro 1.12.1916.godine u Moravskoj bolnici. Sahranjen na groblju sela Jarapanja.

– Nunča Stojanović, 1. četa, 2. bataljon, 1. puk. Umro u Prvoj poljskoj bolnici Moravske divizije 2.2.1916.godine. sahranjen u Donjem Ipsosu na Krfu.

– Stanko Ilić, 1. artiljeriski puk. Umro 1.4.1916.godine u bolnici na Vidu.

(Izvor: Vojni arhiv u Beogradu)

–Aleksa M. Marinković, Blagoje T. Miljković i Dragutin J. Todorović. (Izvor: “Leskovački kraj u Prvom svetskom ratu”, Autori:Dr Živojin Stojković i Hranislav Rakić)

* * *

Spisak poginulih boraca, za vreme Drugog svetskog rata Vlasotinca i okoline (Iz knjige Petar Stanković-Ljuba:- „VLASOTINCE I OKOLINA U RATOVIMA I REVOLUCIJAMA 1903-1945, Vlasotince 1979.g.“)

Poginuli borci u NOR-u i žrtve faišističkog terora 1941-1945.g.:

1.) Stojadin Stanimirović, od Nemaca 6.4.1941.g., Lapovo, biša jug. Vojska;

2.) Blagoje S. Ilić, od Bugara 20.3. 1943.ggoidne, Predejane;

3.) Borivoje G. Petković, od Bugara 20.3.1943.g., Predejane;

4.) Vlajko V. Todorović, od Bugara 26.4. 1943.g., Kruševica;

5.) Milan S. Jović, od Bugara 26.4. 1943.godine, Kruševica;

6.) Blagoje V. Nikolić, od Nemaca 10.9. 1944.g., od Nemaca, Jastrebac;

7.) Živojin Stanimirović, dete -od Nemaca 10.9. 1944.godine,, Jastrebac;

8.) Ćirko T. Mladenović, od Nedićevca 10.9. 1945.godine, jastrebac;

8.) Stavra V. Mladenović, od Četnika 10.9. 1945.godine, Jastrebac.

* * *

ZAPIS JEDNOG UČITELJA U LETOPISU ŠKOLE U SELO KRUŠEVICA.-(O vremenu buna-ustanaka u ovom kraju):

-Posle Karađorđevog ustanka u Šumadiji, ceo vlasotinački kraj je bio, neprestano, za čitavih 70 godina u neprekidnoj grozničavoj akciji za oslobođenje od Turaka. To je iskazano i pesmom:

„Puše puška niže Beograda
Druga puče ukraj Dubokoga
Treća puče usred Šumadije
Uzdiže se butun Šumadija
I pred njom Petrović Đorđe
Zadrma se Turska carevina
Začudi se sedam kraljevina
Da što radi mlada Srbadija“.

Tako je narodni pesnik izrazio svoje divljenje prema borbi koju je srpski narod poveo protiv silne turske carevine.

Ta oslobodilačka psihoza zahvatila je narod snažno i držala ga do oslobođenja 1878.godine. dakle, skoro ceo 19.vek. takva psihološka gotovost s jedne strane i sa druge strane: zulum i bezakonje svake vrste-dizalo je narod na oružje.

Jedan od prvih ustanka bio je 1809.godine avodili su ga: Ilija(Strelja) , Sava Dedobarac, Cvetko i drugi.

Drugi ustanak izveden je 1821.godine (Vladika Milentije), treći ustanak izveden je pod vođstvom Stanka Antonijevića zvana „Bojadžiska buna“-godine 1841.godine.

Do oslobođenja 1878.godine bilo je još dva ustanka manjih razmera, ali, ovaj pod vođstvom „bojadžije“-Stanka Antonijevića-bio je jedan od najačih, najpripremljenih. Iz ovih ustanka datira poznata sevdalinka:

„More vrćaj konja ago, Abdul-ago
More vrćaj konja, pišmen ćeš da budeš
More negu vrćam, da znam da poginam
Puče puška iz gusti orasi
Te obori agu Abdal-agu“.

Stanko je sa svojim bratom prokrstario ceo vlastinački, leskovački, niški, zaplanjski i lušnički kraj. Svuda je pronašao i organizovao najbolje ljude.

U Leskovcu je imao Kocu Muldžiju i popa Đorđe iz Poljanice. Niš mu je vodio Miloje Jovanović iz Kamenice, Zaplanje: Nikola Srndaković iz Gornjeg Dušnika.

Pored ovih, glavne vođe i organizatori ovog ustanka bili su sledeći: Ilija Nikolić iz Jastrepca, Cvetko Kucula i Mita deda Uljin iz Vlasotinca, Stojan iz Matejevca, Stojan Čavdar iz Kruševice , Stojan i Kitka-braća iz Kravlja i drugi. Aprila 1841.godine je buknula buna-ustanak u Vlasotince.

Prema Grdelici je bio Ceka Vučković, prema Leskovcu Stanko, prema Predejanu Ilija Nikolić, prema Svođu Lepoje iz Gare i drugi. Ustanici su se držali 4-5 meseci.

No, kad je u Niš stigao Jakup-paša sa Rafit –begom i carigradskim komesarom Terfik-begom i Đuruk-Teskeredžijom-na vlasotinačke ustanike je upućena vojska od deset hiljada i oni su posle žilavog otpora podlegli. Vlasotince je zapaljeno.

Narod se razbežao i dugo krio po šumama (bila je „bežanija“ po zbegovima). U poznu jesen vraćao se narod na svoja kućna

Zgarišta. Te godine su vinogradi bili rodili kao nikad a bačve i burad nije bilo, jer je sve izgorelo. Tada je narod kopao jame u zemlju i tu sipao grožđe.

Glavne bitke su bile: na Kosovici, Vrapčem Ridu, Orašja, Gložanu, na ušću Vlasine u Moravu i kod sela Crna Bara(gde su stajli spomenici, koji su porušeni-podvukao M.M) tadašnjih predvodnika(vojskovođa).

Turci, da bi omrzli kod naroda „Bojadžiju“ za sve su krivili njega, tako da je ceo događaj ostao u sećanju naroda pod imenom „bojadžiska pljačka“.

* * *

Drugi svetski rat

Nemci su zauzeli Vlasotince 10. aprila 1941. godine. Tokom Drugog svetskog rata su na teritoriji i u okolini Vlasotinca delovale razne vojne grupacije: partizani, četnici, kvislinzi, ljotićevci, nedićevci, Nemci i Bugari. Opširnije o delovanju četničkih formacija na teritoriji Vlasotinca se može pročitati u članku Četništvo u Vlasotinačkom kraju- pristup istoriji. Delovanja vlasotinačkog partizanskog pokreta su detaljnije opisana u članku Partizanski pokret u Vlasotinačkom kraju. Dana 10. oktobra 1944. je Vlasotince oslobođeno ulazom Prve vlasotinačke brigade (partizani) u grad. Nova istorija Vlasotinca počinje posle Drugog svetskog rata.

Delovanja vlasotinačkog partizanskog pokreta su detaljnije opisana u članku Partizanski pokret u Vlasotinačkom kraju. …. Miroslav Mladenović , lokalni etnolog iz Vlasotinca, je kao momak negde sedamdesetih godina…

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B5

*

Četništvo u Vlasotinačkom kraju — Vikipedija

sr.wikipedia.org/sr/Četništvo_u_Vlasotinačkom_kraju‎

Tokom Drugog svetskog rata su na teritoriji Vlasotinca i okoline delovale … Lokalni etnolog i istoričar Miroslav Mladenović je zabeležio sledeće … državne poljske straze, 2. ljotićev odred, dobrički četnički odred, …

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83

Tokom Drugog svetskog rata su na teritoriji Vlasotinca i okoline delovale raznorazne četničke formacije. Ovo je pristip istoriji četništva u Vlasotinačkom kraju koji bazira na činjenicama iz Drugog svetskog rata. Lokalni etnolog i istoričar Miroslav Mladenović je zabeležio sledeće o delovanju četnika:

*

Miroslav Mladenović je izvorni tekst za Vikipediju pisao.–Vl 13:16, 27. jun 2006. (CEST)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83

*

Četnički pokret u Vlasotinačkom kraju 1941-1945 – MyCity Military

www.mycity-military.com › Drugi svetski rat‎

04.03.2010. – Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar …. Drugi svetski rat me zatekao 1941. godine u Paraćin-pa dobijem telegram ….. mali deo sam objavio na WIKIPEDIJI(ali iz literatureo četničkom pokretu).

Zlodela Bugara u I i II svetskom ratu u crnotravskom kraju …

19 mar 2010

Zlodela Bugara u I i II svetskom ratu u vlasotinačkom kraju …

5 mar 2010

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g …

3 mar 2010

Više rezultata od www.mycity-military.com

Ovu stranicu ste posetili više puta. Poslednja poseta: 22.1.14.

http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Cetnicki-pokret-u-Vlasotinackom-kraju-1941-1945.html

*

Vlasotince — Vikipedija

sr.wikipedia.org/sr/Vlasotince‎

Delovanja vlasotinačkog partizanskog pokreta su detaljnije opisana u članku Partizanski pokret u Vlasotinačkom kraju. …. Miroslav Mladenović , lokalni etnolog iz Vlasotinca, je kao momak negde sedamdesetih godina, …

Partizanski pokret u Vlasotinačkom kraju

Partizanski pokret je tokom Drugog svetskog rata u borbi protiv fašizma delovao je u Vlasotincu i okolini. Grupacije partizana bile su aktivne na teriritoriji celog Vlasotinačkog sreza: u početku kao desetine, potom odredi, pa čete, brigade i korpusi, do armije partizanske vojske.

Lokalni istoričar i etnograf Miroslav Mladenović iz Vlasotinca je iskazao hronološki partizanska delovanja u Vlasotinačkom kraju u Drugom svetskom ratu od 1941-1945. godine. Zbog svoje dužine je članak podeljen na više dela po ratnim godinama.

• Ratna 1941. godina

• Ratna 1942. godina

• Ratna 1943. godina

• Ratna 1944. godina

• Ratna 1945. godina

Oba moja roditelja su učesnici u partizanskog pokreta-kao i čitavo selo i planinski … Četnici su surovo zaklali i učitelja Nagornog u selo Ladovica-a o tome ….

* * *

ČETNIČKI POKRET U VLASOTINAČKOM KRAJU (1941-1945.g.)

Tokom Drugog svetskog rata(1941-1945.g.) su na teritoriji Vlasotinca i okoline delovale raznovrsne četničke formacije. Ovo je pristup istoriji četništva u vlasotinačkog kraja, koji se bazira na ličnom istraživanju i činjenicama iz Drugog svetskog rata

Hronologija četničkih aktivnosti

Ratna 1942. godina:

23.februar 1942.godine: U Gornjoj Bistrici su saradnici NOP-a obavestili partizane da se u Donjoj Bistrici nalazi major bivše jugoslovenske vojske Jovan Filipović, koji vrbuje ljude za četnike Draže Mihajlovića. Grupa partizana (desetar Vukašin Stoljković, Čedomir Stanković) ubrzo ga je pronašla i dovela u Gornju Bistricu.

Maja 1942.godine: U Vlasotincu se pojavljuju četnici Draže Mihajlovića (dotada ih nije bilo): poručnik Živojin Mitić iz Surdulice, podoficir Vojislav Guberović i Dragiša Bogosavljević iz Vlasotinca. Ova četvorka je tada sačinjavala četničko rukovodstvo, bez jedinica, jer ih u to vreme u rejonu Vlasotinca nije bilo.

Juna 1942.godine: U šumi Sokolovica kod Vlasotinca održan je sastanak radi dogovora o atentatu na četničkog vojvodu Jovana Ivkovića-Korvinskog. 23.juna 1942.godine na drugom kilometru puta Vlasotince-Leskovac, grupa skojevaca koju su sačinjavali: Dragoljub Jović, Vladimir Jovanović-Dulac i Đura Cekić, izvršila je atentat na četničkog vojvodu Jovana Ivkovića-Korvinskog, koji nije uspeo.

24.juna 1942.godine: U Vlasotincu su uhapšeni atentatori na četniškog vojvodu Korvinskog. Neki su pusteni, dok su Dobrivoje Dikić, Slaviša Jović, Milja Kalanović i Vera Popović, iz četničkog zatvora, predati Gestapou u Leskovcu, da bi potom nešto kasnije Dobrivoje Dikić, Milja Kalanović, bili sprovedeni u nemački koncentracioni logor na crvenom krstu u Nišu.

20. avgusta 1942. godine: Partizani Dragoljub Jović-Luka i Vladimir Jovanović-Gorća, u povratku sa zadataka kod sela Lipovica naišli na četnike, zarobili Jovanovića (jednog od atentatora na četničkog komandanta Korvinskog) i predali nemcima, koji je kasnije iz logora na Crvenom krstu u Nišu uspeo da pobegne, potom uhapšen i predat nemcima i streljan.

Septembar 1942.godine: Grupa četnika Draže Mihajlovića, predvođena poručnikom Živojinom Mitićem, prodrla je na crnotravski teren i kod sela Mlačište u Sinadinovoj vodenici, zarobila partizane Dragoljuba Petkovića-Stoleta i Milorada Veličkovića-Časlava, kao i organizovane saradnike NOP-a.

Četnici su zarobljenike doterali u selo Bankovce, gde su na intervenciju mestana, pustili Sinadina i Vatroslava, a Stoleta i Časlava poveli u Donju Lopušnju.

U mahali Ivkovci zarobljene partizane čuvali su četnici Čedomir Ristić i mobilisani mladić David. Kada je pijani Ristić zadremao, David je odvezao partizane, a zatim svoju pušku dao Časlavu. U puškaranju koje je nastalo, poginuo je Časlav, nešto kasnije Ristić je ubio mobilisanog četnika Davida. Stole je uspeo da pobegne kroz prozor. Seljaci su partizane Časlava i Mladića sahranili u istu raku.

11.novembra 1942.godine: Babičku grupu opkoljavaju neprijateljske snage: 12.odred srpske državne poljske straze, 2. ljotićev odred, dobrički četnički odred, četnički odred Jovana Ivkovića-Korvinskog. Nedićev odred srpske državne straže iz Vlasotinca sa žandarmeriskim stanicama iz Ravne Dubrave, Dušnika, Gadžinog Hana, Pukovca i drugih mesta

12. novembra 1942.godine: Dva seljaka iz Zapađa, zaselak Stupnice, obavestili su kvislinge o prisustvu partizana u njihovoj mahali. Oko podne odred nedićeve srpske državne poljske straže opkoljava mahalu Zapađe.

U borbi pri proboju iz okruženja poginuo je politički komesar babičkog NOP odreda Sinisa Janić-Pera, organizator ustanka u Vlasotinačkom srezu i Dragomir Miladinović-Dragiša, prvoborac iz Crvenog Brega kod Predejana.

Tada su ranjeni i zarobljeni Miodrag Milenković-Jova i Stojan Petrović-Uča, koji su kasnije streljani na Bubnju kod Niša. U ovoj borbi bili su ranjeni Dragomir Nikolić-Aca iz Svođa, zamenik političkog komesara babičkog NOP odreda i Jelena Spasić-Lala

Decembar 1942.godine: Preko sela Ravni Del, pošla je u pravcu Bistrica grupa četnika Draže Mihajlovica, koju su partizani naterali u bekstvo

Ratna 1943. godina:

4.maj 1943. godine druga vlasotinačka četa kojom je komandovao Živko Kocić, napala je štab Vlasinskog četničkog korpusa u rajnopoljskim šumama. Tada je poginuo. četnički narednik, a ostali su, zajedno sa komandantom korpusa Živojinom Mitićem, naterani u bekstvo.

Ratna 1944. godina:

1.januar 1944.godine: Na prostoru sela Lipovice, Rajnog Polja i Komarice, nalazio se štab Vlasinskog četničkog korpusa sa prvom brigadom u jačini oko 130-150 cetnika. Komandant korpusa bio je poručnik bivše kraljevske vojske Zivojin Mitić iz Surdulice. U selo Velika Sejanica bila je locirana druga četnička brigada vlasotinačkog korpusa sa oko 130 četnika. Komandant brigade bio je podnarednik bivše vojske jugoslovenske Čedomir Todorović-Ahil. U selo Dadince bila je locirana treća četnička brigada Vlasinskog korpusa sa oko 80-100, četnika.. Komandant brigade bio je poručnik bivše jugoslovenske kraljevske vojske Sćepan Cerović

25. februar 1944.godine: Preko dana vođena je borba sa četnicima, nedićevcima, koji su iz pravca Vlasotinca i sela Konopnica napadali partizanske položaje u Lipovici. Napad četnika i žandarma podržavala je bugarska avijacija, sa dva aviona sa niškog aerodroma. Poginuo je jedan a ranjeno više partizana-

3-8. april 1944.godine: Partizani su napali drugu četničku brigadu u selo Velika Sejanica. U kraćoj borbi poginula su deset četnika sa ozoglašenim koljačem, žandarmeriskim narednikom Petrom Mihajlovićem.

24.april 1944. godine: Četnička crna trojka iz sastava Vlasinskog četničkog korpusa zaklala je saradnika NOP-a Aleksandra Nagornog, učitelja u selu Ladovica.

9/10. jul 1944. godine: Na prostoru Vlasotince, Ravna Dubrava, Gadžin Han, Južna Morava, bile su kvislinške formacije: četničkih korpusa (Manojlovca, Slatina), Vlasinski korpus (Konopnica, Lipovica, Rajno Polje, Čegarski četnički korpus (Jarsenovo, Stupnica, Dragovlje), a u Vlasotincu odredi nedićeve srpske državne poljske i granične straže.

Glavni štab NOV i PO Srbije, pojačao je 22. srpsku diviziju (njena 8. brigada je tada bila u Makedoniji) 11. brigadom, a kasnije i 3.bugarskom partizanskom brigadom-a divizija je dobila zadatak da napadne i razbije navedene četničko-nedićevske formacije.

Štab 22. divizije uputio je samo 12. brigadu, ostale snage je zadržao na levoj obali Južne Morave u rejonu Miroševca i Vučja. 12. srpska brigada je padom mraka 9.jula prešla železničku prugu između Leskovca i Đorđeva i Južnu Moravu kod sela Gložane, a zatim je u ponoći napala Vlasinski četnički korpus u Konopnici i Lipovici.

Brigada je uspela da u noćnim jurišima nanese teške gubitke četnicima i da ih razbije. Po razbijanju Vlasinskog četničkog korpusa, 12. srpska brigada je posela položajem rejon sela Lipovice.

Tu su je oko 10 časova napale velike neprijateljske snage: nedicevci iz pravca Vlasotinca, četnički čegarski korpus iz pravca Popovog gumna i kozjački četnički korpus od Beljanice i Slatine.

Zapretila je opasnost da brigada bude okružena, pa je stab NOP naredio posedovanje novih polozaja po dubini, na liniji Vita Kruška-Gunjetina-Komarički Vis.

Brigada je sa ovih polozaja odbijala sve napade do pada mraka, a zatim je na čekanju – štab divizije prešao demarkacionu liniju i došao u rejon Ravni del, Jakovljevo, Javorje.

26.avgust 1944.godine: 8. brigada je kod sela Dadince napala i razbila drugu četničku brigadu iz sastava Vlasinskog četničkog korpusa.

U borbi je tada poginulo 15, a zarobljeno 25 četnika. 9.septembar 1944.godine 12. srpska brigada je u rejonu Gadžinog Hana likvidirala Čegarski četnički korpus. Tada je zarobljeno 250 četnika.

Likvidacijom 2.niške četničke brigade, delovi Vlasinskog četničkog korpusa i zarobljavanjem gotovo celokupnog ljudstva iz čegarskog četničkog korpusa, 12.srpska brigada je očistila Zaplanje od četništva.

* * *

Sećanja

DRAŽIĆEVCI I NJIHOVA NESLOGA

Na našem malom prostoru delovalo je nekoliko frakcija-struja, to jest dražićevaca.

U selo Konopnica u vlasotinačkom kraju, bila je stacionirana jedinica dražićevaca pod komandom poručnika ŽIKE. Bio je protivnik partizana, ali je sarađivao sa nedićevcima. Ne pamtim da su sa nekim ratovali, osim što su njih često napadali partizani.

Zakletva: Mislim u leto 1943. godine komandant Žika naredio je svim vojnim obveznicima Šišave i okoline da se okupe na JEZAVI i da se zakunu KRALJU I OTADŽBINI.

Tog sunčanog dana na Jezavi okupilo se hiljadu ljudi.

Bili su postrojeni po četama, a na čelu bio je BARJAKTAR. Raport je predao poručnik LJUBA, nosio je svečanu oficirsku uniformu, svom komandantu poručniku ŽIKI, koji je bio takođe u svečanoj uniformi.

Zatim je ovaj komandant održao govor, čijeg sadržaja se ne sećam.

Potom je grupa sveštenika čitala molitve-OPELO.

Na kraju je poručnik Žika rekao ovim ljudima da sada mogu da idu svojim kućama, a kad „kucne čas“ dužni su da se odazovu pozivu i da brane svoju državu.

Ove ceremonije se sećam i po jednom događaju.

Neko od dece Julke Burdinove dotrčao je i donese vest da je tetka Pravka teško bolesna i da Jovan odmah ide kući, naravno, njemu je to saopšteno tek kada je ceremonija završena.

Četnici poručnika Žike zaposeli su parohiski dom konopničke crkve, a imali su stražu na kapiji i na brdu „Gradac“.

Jednom prilikom partizani su se nekako privukli, zaklali stražara, a kasnije ubili i nekoliko četnika-među njima i jednog Italijana.

Pre toga, tog istog Italijana mi smo u našoj kući lečili od nekoliko prostrelnih rana i on je zalečen u našoj kući.

Naučili smo i neke italijanske reči. Žudeo je za svojim domom i roditeljima i govorio da će nam sve platiti ako se živ vrati kući. Ali ovaj jadnik to nije doživeo.

U selo Dadince neki ČEDA AHIL je imao svoju vojsku. Ovaj četnik nije sarađivao sa nedićevcima i Nemcima.

Sećam se da su jednom prilikom sa svojim lakim topom iz našeg vinograda Čuke, gađali nemačku kolonu kamiona (proleće 1944.godine) na putu Vlasotince-Leskovac, mi deca kupili smo čaure, jer su bile velike i interesantne.

Kasnije, pred njihovo povlačenje, ova jedinica bila je stacionirana na našem jezeru.

Ovi četnici su jednom prilikom gađali lipovačku trlu, takođe iz našeg vinograda, i to minobacačem. Dvogledom su opazili navodno dva partizana kada su se sklonili u jednu kolibu, pa su dve mine pogodili kolibu i zapalili je. A da li su to bili partizani i da li su stradali, to ne znam.

U Ravnoj Dubravi i Krčimiru bio je poručnik LJUBA iz Velikog Bonjinca sa svojom jedinicom četnika. Ljuba je bio pod komandom Žike poručnika.

Ovaj četnički komandant često je boravio u našoj kući i naše žene su ga prale. Jednom prilikom hteo je da strea naše komšije Spasu i Sinišu Maljinog, jer su bili seoski stražari,a zaspali.

Mi deca gledali smo kako ovi ljudi kopaju svoj grob i kad su ga završili, vojnici su ih vratili u našu kuću, a Ljuba ih je išibao prutem i to im je bila kazna što su zaspali. A šta su ovi ljudi preživeli dok kopali svoj grob, to su samo oni znali.

Ljuba je tada išibao TISU PAŠINOG, ne znam tačan razlog, a možda je imao nekog bližnjeg u partizanima.

Posle rata Tisa nas je optuživao i krivio samo zbog onoga što se to desilo u našem dvorištu.

U selo Ladovica bio je još jedan četnički komandant sa jednom malom jedinicom.

Interesantno je je to što je ovaj komandant bio Slovenac. Sećam se, boravio je i u našoj kući i pisao nešto na pisaćoj mašini.

Ne znam tačnu sudbinu ovih Dražinih komandanata, mislim da su svi stradali osim poručnika ŽIKE.

Pričalo se da je poručnik sa svojom jedinicom došao na Jadran i da su otišli u Italiju. Žiku krivimo za stradanje našeg Čiča Race, jer ga je mobilisao i oterao u smrt.

U našoj seoskoj školi u Šišavi su boravili Ćorini graničari.

U toj jedinici bilo je nekoliko Šišavaca. VLADA sin Luke Rozovskog i SRETKO DRAGUTINOV (brat Bocin).

I jedan i drugi su preko Italije otišli u Englesku zahvaljujući spoosbnosti komandanta Ćore. Tamo su radili, oženili se i zasnovali porodice. Ne znam da li nekad su dolazili u selo Šišava. Znam da su braća bila u poseti, to mi je pričao Milča.

(Izvor: Iz knjige: Dr.J.B. Konstatinović:-MOJ ZAVIČAJ, 2007.g, Novi Sad-rodom ŠIŠAVCA(Podvukao M.M 2013.g., Vlasotince)

* * *

ČETNICI

Selo LIPOVICA, Vlasotince

Četnici:- Jovan Janković bio u četnicima a umro 1985. godine u selo Lipovica, Sojanović Dragutin četnik umro je 1980.godine, Janković Ilija kao četnik pobegao je u Šumadiju u selo Badnjevac i tamo je umro 1988.godine.

Kocić Petar četnik umro je u Lipovici 1990.godine, Stanković Stajko bio je četnik i prebegao u vreme Drugog svetskog rata u Nemačkoj, tamo je zarobšen i tamo umro, Stanković Micko kao četnik poginuo na reci Drini 1944.godine, Cvetković Živojin bio je četnik i umro je 2000.godine, Jović Mirko četnik umro je 1990.godine od prirodne smrti.

Zapis: 2009.g.odine

Kazivač Sava Cvetković selo Lipovica

Zabeležili učenica Jelena Cvetković i Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Braća Milenković” s. Šišava, Vlasotince

*

Selo KKRUŠEVICA, Vlasotince

Četnici:-Bogdan Stojčić(kafedžija-bonbondžija i sodadžija), Aleksandar Mečkar, Stojadin Rajkin(Tovak), Radomir (šumar)-njegov Crni Dobrivoje Dimitrijević-Jarčevci, Joca Kušinski(Stamenković), Đukinski Petar-belokapac-Velika Kruševica-izdajnik i švabski podanik, najopasniji.

Izdala ga devojka. Zaklali ga partizani.

Bogdanova sestra Bogosavka išla sa četnici, s nemci i bugari-i pobili ih. Iz Vlasotince: Čočka Mirko-ubio ga narednik graničarski nedićevac Krstić, živi u Leskovac, Žika Darkovce.

Zapis: selo Kruševica 1980. godine

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petović2 selo kruševica, Vlasotince

Kazivač:Borko Ranđelović četnik u Drugom svetskom ratu,

*

Deda Voja Icić ostao siroče sa pet godina u selo Kruševica u mahali Petkovci, kada je njegov otac 1915. godine Vasiljko ubio bugarskog sekretara u selo Kruševica, da bi bio potom streljan u Prištini. Deda Voja imao sestru Persu a brat po majci Blagoje Pešić je streljan kao četnik u drugom svetskom ratu.

Zapis: selo Kruševica 1980. godine

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petović2 selo Kruševica, Vlasotince

* * *

Selo GUNJETINA, Vlasotince

Četnici:- U četnicima su bili: Miladinović Petronije (ubijen u Nišu od strane partizana), Stanković Sima, Milošević Vladimir.

Zapis: 2006. godine selo Gunjetina

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar

*

Selo BORIN DOL, Vlasotince

Četnici:- Stojanović, koga su partizani ubili u selo Predanča, na potesu Rudine(oko 1000 metara n.v.). Na bukvi mu creva okačili. Te priče sam slušao kao dete dok sam bio ovčar u rođeno selo Predanča u vlasotinačlkpoj opštini.

Dugo vremena sam sanjao taj prizor kao dete i zapamtio tu bukvu koja je kasnije posečena.

Zapis 1975. godine selo Predanča Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar

* * *

ISPOVEST: BORKO RANĐELOVIĆ-ČETNIK Vlasinskog četničkog korpusa

-Rođen sam 1912.godine u selo Gornji Dejan i u selo živeo do pete godine, da bi 1915. godine ostao siroče jer mi je otac poginuo u Prvom svetskom ratu sa Austrougarskom. Tada me je sestra Julka, koja živi u Soko Banju, dala na čuvanje-usvajanje u mahalu Vidonjci sela Kruševica. Majka mi se tada preudala. Bio sam sluga u Sanu Velikina(Kruševica) pune tri godine.

Tražio me učitelj Danilo Tepavac 1924/25. godine da me školuje-ali me nije dao očuh da idem u školu.

Vojsku sam služio 1934. godine u Somboru-tamo je bilo batina u vojsku. Kao momak bio sam muzikant-klanetaš, svirao sam klanet.

Oženio sam se 1936. godine. Drugi svetski rat me zatekao 1941. godine u Paraćin-pa dobijem telegram da idem u 16. puk u Nis, a Paraćin vec nemci zauzeli.

Otišao sam kod presednika opštine u Paraćin-pa uz prisustvu nemaca mi rekao:” Idi kući, treba da obrađujes imovinu”. Težak život i siromaštvo su uticali na mene.

Nisam ni znao ko su partizani, a ko su četnici, ni ko su nedićevci-važno je bilo da se preživi. Često su noću u selima dolazili partrizani-a danju četnici sa barjacima.

Ljudi su davali i jednima i drugima. Kosta Pećanac je bio poznat u našem narodu-po njegovim komitama, pa sam se 1941. godine prijavio u četnike Koste Pećanca, pa sam bio u odredu do 1942. godine.

Tada sam dobio knjižicu i oružje-kao četnik Koste Pećanca. Kao četnici Koste Pećanca bili smo u Vučje na planini Kukavica.

Na planini Kukavica određeni smo bili da stražarimo-da se partizanima prikupi oružje i nosili smo im: 12. sanduka municije, 12. puškomitraljeza-a bio je glavni Vojvoda Jovan Ivković, pa smo se opet vratili u Vučje . Nemci i bugari su nas razoružali.

Tako nas 100 duše smo tada bili. Onda je Vojvoda Ivković dao obaveštenje ko hoće da ide kući a ko hoće da ide u graničare-neka ide na prijem u Beograd u srpsku graničnu stražu.

Nas 12. duše smo krenuli za Beograd i onda su sve rasporedili za Ivanjicu-a ja sam tražio Vlasotince i dobio ga, gde sam bio kao graničar srpske straže do 1944.godine.

Kao stražar sam pomagao našim ljudima, koji su kao rabadžije sa stokom vukli žito iz Puste Reke i moravskih sela-da bi izdržavali svoje porodice.

Tako sam jednog crnobarca spasao-trebalo je da se zakolje, a ja sam mu rekao da beži iz kuće-što je to i učinio, pa sam ga spasio života.

Dobrunka Simonović iz selo Krusevica, je radila za svi -pa je spasila Lazu iz Orašje-koji je držao i za partizani. Ta Milunka je posle rata , čujem umrla u bedi.

Vlasotince je 1944.godine trebalo da bude spaljeno i uništeno, a spasio ga komandir III voda Strešnjal-čehoslovak, koji je spasio Vlasotince.

Tu je došao nemački komandant iz Leskovca u patrolu- a jedan četnik ga ubije 1944. godine pred Sokolski dom-prema sud ( u njemu je bio stab).

Tad je Ćora sedeo u Stojadinovu kafanu, Strešnjak je napisao na nemačkom cedulju i metnuo mu u džep-da je došao nemački komandant da se preda, sa ključevima od magacina iz Leskovca i tako je spasao Vlasotince.

Strešnjak kao komandir cete poginuo je u Sloveniji-ubili ga partizani.

U Kuševici je bila mobilizacija. U četnici su mnogi bili i zbog sirotinje. U četnici su 1943. godine iz Krusevice bili: Bogdan Stojčić(posle bio i u partizanima)-sada kafedžija, Aleksandar mečkar, Stojadin Rajkin (tovak), Radomir šumar, Dobrivoje Dimitrijevic-Jarčevci, Joca Kušinski, Petar Đukinski-belokapac (za njega kažu da je bio švabski podanik i da ga devojka-Bogdanova sestra izdala, pa ga streljali partizani).

U Vlasotince od četnika najgadniji je bio Cocka Mirko-ubio ga narednik graničarski-nedićevac Krstić (živi u Leskovcu). Komandant Jovan Ivković poginuo. Iz Svođe (Babebici-Dobrivije-sa bratom)-kao četnici bili loši prema narod: silovali ženske, pljačkali –braća Markovići iz Svođa se priča u narodu i da su pljačkali i klali ljude..

U Ravni Del je agitator četnika bio Nikola Gulaveza. U Veliko Bonjince je bio loš cetnik Ljuba Milošević (brat mu Vlada sada učitelj u Boljare-ubili ga partizani u Krčimir).

Kad je 27 septembra 1942.godine formiran granični odred-za graničara je došao Petko Petkoski (Trandafiloski) iz sela Crešnjevo, opština Makedonski Brod, zapadna Makedonija-koji je tamo u Kičevo bio milicioner (žandar), pa nije po naređenju mogao da ubija ljude, pa je pobegao kod nas u Srbiju i prijavio se za graničara.

U porodici Dinkić je ostavio stvari. Tu je samnom bio do septembra 1944. godine. Tad smo u borbi sa partizanima odstupili i ičli pored Moravu, na ćupriju Beljanicu, preko Babičko u Nič-pa na Crveni Krst vozom do Ćićevac, pa do Varvarina, preko planine Golije-tu smo konačili.

Preko Novi Pazar, Prije Polje, Duge Poljane-Sjenica (3. meseca peice)-preko Bosne, Nova Varoš (tu su nas ruski avioni napali i potikali nas (razbežali smo se na sve strane), pa kad čujemo trubača, tad se zbiramo (sakupljamo)-onda preko Romanije. Naišli smo na 100 mrtvih-golih nemaca, ubijenih-onda smo dočli na Han Pjesak (zimi) kod kraljeve palate, tu smo zakonacčli, tu se borba vodila.

Tu nas je u borbi vodio Dragutin Keserović-komandant brigade Draže Mihajlovića. Moj bataljon je imao oko 300 ljudi- a komandant je bio Milosav Bogdanović, zvani Ćora, a komandir voda bio je Žika Marinković iz Grdelice-poginuo na Foču.

Drugi su tad vodili borbu a naš bataljon je bio u pripravnosti. Krenuli smo napred do Doboj u Bosanski Brod (američki avioni su nam ubili 37 ljudi i komadir nam je bio ranjen, pa je umro u Zagreb ili Beč)- tu su slovenački domobranci hteli da nam uzmu oružje.

Oružje smo položili u Slavonski Brod-pod nemačkom komandom, odatle smo upućeni u Salzburg u Austriju bez oružje-gde smo živeli u logor austriski- čitavu godinu u zimu 1945. godine.

Protiv partizana-imali smo oružje, italijanske puške. Kad su navalili partizani s tenkovima i teškim oružjem-mi smo se povukli preko Soče na italijansku teritoriju, a onda nas je srela Engleska armija koja se borila protiv nemaca i onda smo imali tumača. On je preveo sve na engleski.

Krenuli smo u logor u Forli u Italiju-negde u proleće. Tamo smo bili 2-3 meseca. Englezi su bili dobri, a naši su se pojeli međusobno (svađali se)-zakolju jedan drugog i bace ga u klozet-ko je jači za partije se svađali:drazićevci, četnici, domoroci, belogardejci (najgori ljudi), ustaše-a bilo je oko 500-600 ustaša (najgori sa dobrovoljcima-belokapcima).

Onda smo prešli u drugi logor zvani Ebolija u Italiju-tamo smo bili godinu dana (250 hiljada iz Jugoslavije: Crnogorci, srbi, hrvati, bosanci, dalmatinci.

Bio nam odred u Drinski puk, komandir mi je bio Ljubomir Grdanović.-Bio sam u odredu godinu dana.

Međusobno se klali za partije, a odatle smo bili podeljeni u grupe da čuvamo Engleske logore u Italiju.

Čuvali smo na tri meseca-a u logore bio pleh koga smo mi prodavali za hleb (krijoćom-krili se)-u grad, a onda smo od međunarodnog suda (misije) raspoređeni u Nemačku u Muster lager, a tu nas je ispitivala međunarodna komisija-ko hoće da se vrati, a ko neće da se vrati.

Jedan je pokušao da se vrati a naši ga odmah ubili na stanicu i nismo smeli ni da pokušavamo da se vraćamo.

U Nemačku smo dobili naređenje ko hoće da ide na dobrovoljni rad 1946.godine. Opredelio sam se (zajedno sa Petkom iz Makedonije)-sa grupom od 100 ljudi u Englesku.

Četiri godine u Engleskoj na ciglani, živeli smo u logor, a posle u privatne stanove. Tamo je bila četnička organizacija-plaćali smo članarinu.

Glavni je bio Mihajlo Todorović (granični oficir), a poverenik Stevan Berić-dalmatinac, dobar čovek.

Nekadašnji komandir žandarmerije u selo Svođe, kod Vlasotinca-Ilija Drljača bosanac (žena bugarka) optužila je moju Ružu-da je Titov pandur-ona je rekla-jesam, bila sam kuvarica u miliciji posle rata 3. godine.

Kole Čelić iz Vlasotinca dao dokumenta mojoj Ruži 1957. godine da me odvede u otadžbinu (bila je 3. godine u Engleskoj-a bila je i sa kraljicom Marijom, kraljem Petrom i Andrijom u crkvu.

Ruža je u našu ambasadu u Englesku opravljala da se vratimo u Jugoslaviju. Otišli smo u dom “Draže Mihajloviđ” da doručkujemo, a četnici su pitali moju ženu Ružu-jel ti oćeš da našeg brata vodiš da ga predaš Titu-a ona je odgovorila-šta se vas tiče-a oni odgovorili-to može da bude i obratno.

Rekao sam izvinite, a onda sam je ja nagazio na nogu ispod astala, a svi su nas gledali, pa smo taksijem odma otišli u stan. Dolazili su naši noću-mi smo se pakovali-ujutru došla kola za posao-rekao sam da mi je žena bolesna-a mi izašli na druga vrata-utovarili se i pravo za Jugoslaviju.

Oko dokumenta pomogao nam je ratni zarobljenik Miloje Nikolić iz Niša i 1960 godine smo se vratili u Jugoslaviju.

Iz našeg kraja najopasniji za naš narod su bili braća od tetku na Bogdana sada kafeđiju iz Kruševicu,koji su zaklali na svadbu-ubijeni su.

U Englesku sam radio na ciglanu, pa eto sada primam njihovu penziju.

P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ispred njihove kuće u selo Kruševica 1980. godine, tada radeći i živeći u selo Kruševica kao prosvetni radnik- i sam sam u sebi imao straha što zapisujem ovaj zapis- da se to nedozna, jer ni oni nisu bili raspoloženi da mi govore sve, plaseci se posledica.

Jer je postojala opasnost da i ja i oni budu proglašeni za “državne neprijatelje’. No, poverenje tih ljudi u jednog seoskog Uču, ostavilo je traga da se i sada na pošetku u 21. veka nešto dozna i pročita na teške ideološke sukobe partizana i četnika i ostalih u bivšoj Jugoslaviji.

Neka ovaj zapis ostane c kao pouka i trag za buduća pokolenja.

Tada iz straha u svesci nisam smeo ni da napišem ni ime ni prezime, jer sam se plašio “pretresa’ i dugo sam krio tu svesku, da se niko ne dokopa nje. U svojo sredini sam pokušavao da objavim ovaj tekst, ali sam samo imao neprilike, jer se smatralao da kao dete iz partizanske porodice nisam smeo da pišem ništa o četnicima kao našim “krvnim” i “klasnim” neprijateljima socijalizma.

Vaspitavani smo da ih tako tretiramo. Tako smo se nažalost u mladosti kao “vernici” komunističke paretije I ponašali. Ideologija je bila tada surova.

Zapis : selo Kruševica, opština Vlasotince, 1980. godina

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, Vlasotince

* * *

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g …

http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/ISPOVEST-Cetnika-Vlasinskog-cetnickog-korpus-1941-1945-g.html

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18810&sid=85835367b2036bd907a231497f92fd26

http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=35179

DA SE NE ZABORAVI:

(Posledice građanskog BRATOUBILAČKOG rata 1941-19145.g u Srbiji):

DA SE NE ZABORAVI (streljanja četnika u selima u vlasotinačkom kraju-Prvi deo filma Ilić Nebojše-ILke, pod nazivom GUMNIŠTE )-ISTORISKI ZAPIS(a i etnološki); u istoriskom istraživanju SPO u stradanju četnika od partizana u građanskom ratu 1944. godine u vlasotinačkom kraju.)….

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/91063/Masovna-grobnica-zrtava-komunizma-kod-Vlasotinca*

* * *

DRUGI SVETSKI RAT I GRAĐANSKI RAT

Nemci su zauzeli Vlasotince 10. aprila 1941. godine.

Tokom Drugog svetskog rata su na teritoriji i u okolini Vlasotinca delovale razne vojne grupacije: partizani, četnici, kvislinzi, ljotićevci, nedićevci, Nemci i Bugari.

Devedesetih godina 20 veka došlo je do raspada stare socijalističke Jugoslavije. Raspad zemlje je dovelo do krvavih etničko-verskih sukoba i ratova po republikmama i pokrajinama.

U tim sumornim godinama pri kraju 20 veka u tim strahotama ratova i krvoprolića veliku cenu su platili i vlasotinčani, kao i mnogi Srbi u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

Uticajem velikih sila došlo je do potpunog ekonomskog i potpunog rasula i raspada stare Jugoislavije, pa je tako veliki broj Srba ostao bez svojih domova i teritorija a jedan deo vlasotinčana je dao i svoje živote boreći se u Hrvatskoj za Vukovar i na kosovu boreći se opstank Kosova u sastavu republike Srbije.

Njihova imena su isklesana na Spomen ploči u parku-SPOMEN OBELEŽJA ported reke Vlasine.

Kao i svi ratni spomenici-počev od borbe protivu Turaka, Nemaca, Bugara i sada u brobi za očuvanje svoga nacionalnog identiteta za Kosovo, treba da sve generacije sada i naredne to imaju kao amanet da se nikada ne zaboravi svi on i koji su davali svoje živote za našu nacionalnu slobodu i socijalnu pravdu

Trag naše istorije je naš trag našega postojanja i opstankai kao nacije i kao države na Balkanu. Zato se koreni nesmeju zaboraviti.

Neka nikada više ne bnude bartoubičalačko-ideoloških ratova među Srbima-što nas je koštalo u istoriji veoma skupo za naš biološki opstanak kao nacije i države. Neka i takva istorija bude opopmena budućim generacijama kao nauk.

* * *

Poreklo prezimena rodova (po mahalama) i krsna slava:

Donja mahala:

– Zaseok Marinkovci:- Savić, Janković, Miljković-svi slave Sv. Nikolu;

– Zaseok Miškovci:-Kostić, Veselinović,Nikolić, Mitrović-svi slave Sv. Ranđel;

– Rod Stefanovci:- Stefanović(sv. Nikola);

*

Gornja mahala:

– Zaseok Đuzilci:- Đorđević(1) –sv. Nikola;

– Zaseok Čapešinci(od reči Ča-„stric“ i ime PEŠA):- Petković(sv.Ranđel), Stevanović(sv. Ranđel), Rančić (sv. Ranđel-prizećen Petar(rođen 1931.g.) „moler“ iz s. Zlatićevo i uzeo slavu na „zemlju“ i prezime);

– Zaseok Raskrsje:-svi slave Sv. Nikolu-Nikolić (2), Mladenović, Terzić i Tasić;

– Zaseok Cokanovci:-svi slave Sv. Ranđel-Ilić, Đokić, Miljković (2)

– Zaseok Gorčinci (iz Lužnice):-Đokić (sv. Ranđel), Ilić (Sv. Ranđel), Đorđević (sv. Nikola-stari kumovi Tasići iz Raskrsje, slave sv. Nikolu), Ignjatović (sv. Nikola);

-Zaseok Cupinci:-Stanimirović (sv. Ranđel);

– Zaseok Šljapinci (doseljeni iz Novo Selo) :- Stojanović (sv. Ranđel)

– Zaseok Dodini (ispod groblja):-Cvetković(Sv. Ranđel ili Sv. Nikolu).

*

Iseljeni u:

– Vlasotince (Đokić, Cvetković, Nikolić,…,) ,

– Beograd (Savić,…,),

– Smederevo,

– s. Kranjce (prizećen iz roda Kostić).

Zapis: februar 2014.g. s. Jastrebac, Vlasotince

Kazivač: Novica Đorđević (1954.g.9 selo Jastrebac, Vlasotince

Zabeležili: Žaklina Zlatanović (devojačko Đorđević, s. Jastrebac)-živi u Vlasotince i Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar

* * *

Toponimi (nazivi mesta):

– Gumnište, Kitka, Širine, Rid, Kosaljevica, Stranje, reka, Osoje, Belkićev grob (prema Lopušnji),Crkvište, Markovica, Virovi, Čukarka, Pričje, Kladanac, „Krst“, Dodini, Šljapinci, Cupinci, Cokanovci, Gorčinci, Raskrsje, Čapešinci, Đuzilci, Miškovci, Provaljenik, Stanci, Dolmak,….

* * *

NAPOMENA:

Ovde je izostavnjen RODOSLOV porekla prezimena, kao i dopuna višeetapnog raseljavanja stanovništa; dok se ne istraži poreklo rodova sa prezimenima iz vlasotinačko-crnotravsko-vlasinskoga kraja.

* * *

IZVORI:

[1] Stamenković Srboljub: “Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (a-đ), Beograd

[2] sr.wikipedia.org/sr/Vlasotince‎

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Jastrebac_(Vlasotince)

[4] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: “Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

[5] Velimir Stamenković-Lima:- “VLASOTINAČKI KRAJ U BALKANSKIM I PRVOM SVETSKOM RATU”, Vlasotince, 2010.

[6]http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18810&sid=85835367b2036bd907a231497f92fd26

[7] http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/ISPOVEST-Cetnika-Vlasinskog-cetnickog-korpus-1941-1945-g.html

[8] http://danubius.bestoforum.net/t9254-miroslav-b-mladenovia-istorija

[9] http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=35179

[10] Masovna grobnica Žrtve komunizma Vlasotince Srbija Srđan Cvetković Kraljevska vojska u otadžbini

* * *

2. februar 2014.godine Vlasotince, Republika Srbija

Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije