Порекло презимена, село Преслап (Црна Трава)

Порекло становништва села Преслап, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Настанак села и порекло становништва:

Село Преслап је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу.

Према попису из 2002. било је 251 становника (према попису из 1991. било је 329 становника).

У насељу Преслап живи 238 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,5 година (52,9 код мушкараца и 57,8 код жена).

У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографска слика становништва после Другог свестког рата (1945.г.) изгледала је овако: 1948.г.(730 становника), 1953.(732), 1961.(792), 1971.(764), 1981.(927), 1991.(329) и 2002.г.(251 становника).

Село Преслап се налази на надморској висини од 1270 метара.

У загрљају брегова планине Плане, с обе стране као кристал бистре Преспланске реке, налази се село Преслап.

То је једино село ушоренг типа на подручју црнотравске комуне. Цело је на еруптивној стени у једној дубодолини благог нагиба.

Иако лежи на смаој бугарско-српској граници и било под дуго под бугарском пкупацијом, становништво је очувало етничке одлике.

Задржало је српску славу, а свадбени и други кућевни обичаји су као у свим другим српским крајевима.

Економски, саобраћајно па и културно одвајкада су били окренути били Србији.

Ово село је 1964.године имало 119 домаћинства и 132 становника, а добило је име према рељефу земљишта.

Преслап је удубљење (седло) удаљено око 1,5 километара од центра села.

Село Преслап је насеље збијеног типа, оно је ипак подељено у махале:

-Махала М л а ђ и н ц и(6к),

– Махала Б о ј и ш и н и (4к),

– Махала Ц в е ј и н с к а (8к),

– Махала Ј е ш к о в а (9к),

– Махала Р и д (16к),

– Махала А н т и с к а (10к),

– Махала Рајина (13к),

– Махала К р и в и  Д е л (16к),

– Махала Ц е н т а р (6к),

– Махала Ч у к а (7к).

Предање каже да је село скоријег порекла, али се врло брзо развијало услед великог наталитета.

По предању село Преслап су заселили преци од три брата која су дошли из Струмице (Македоније). Један се населио у ужу Црну Траву, Други у село Брод а трећи остао у село Преслап.

Иако само место није економски развијено, преслапска домаћинства су била и остала веома напредна. Преслапчани су некада били чувени сточари. Многи су и „иљадили“ (по хиљаду оваца чували у једно домаћинство).

И са примитивном обрадом земље у прошлости, Преслапчани су имали прву реч у планинској прозводњи кромпира и житарица. Брашно се у Преслапу ретко куповало, јер се од својих житарица добијало брашно за хлеб.

Мушкарци су били и остали познати црнотравски грађевинари (печалбари)-зидари и на почетку 21. века.

Неки су преслапчани исељеници из Београда, после затврања текстилне фабрике „Јумко“ из Врања, на почетку 21. века отворили фабрику воде под насловом „Власина“, у којој је запошљено неколико радника.

Овај крај је еколошки чист и није потпуно искоршћен у погледу стварања инфраструкруре и отварања могућности за производњу здраве хране и коришћења шумскоих боровница и гљива у погледу запошљавања младих како би се остало на село.

Држава Србија треба да улаже капитал у код становника који живе у село Преслап, а ако се само „извлачи“ капитал – а не доприноси благодети села и овога краја, онда од природних државних ресурса у корст општих развојних могућности југа Србије неће бити ништа..

Прселапчани су се иселили у: Власотинце, Лесковац, Београд и друга места у Србији.

* * *

– Крсна слава родоначелина најстарије фамилије Рајини села Преслап је слава Св. Јован, а у село се славе и друге славе:св. Никола, Св.Аранђел,…..

– Литије (сеоска слава): Ђурђевдан,

Сеоске славе у род Бојишини из Бојишина су : Спасовдан и Бели Петак (први петак после Духова).

* * *

Старине и прошлост:

Међутим, у селу између потеса Рајина Бара и Цремушица постоји шљака што доказује да с еовде у доба Турака вадила гвоздена руда.

По старој вади која је ишла од „рудника“ (самокова) 60.г 20. века је ишла вода за сеоску стругару.

Све то, као и називи Селиште и Латинско гробље, говоре о томе да је ту било и раније неко насеље. Стога се сусрећемо са појавом да се за ово село каже да је скоријег постанка.

Чак се поудано описује село са свега седам кућа.

Исто тако се међу становницима села Преслап памти да горе по планини Плана нису косили, јер су за потребе стоке имали довољно сена и у долинама.

По предању село Преслап је постало од она три брата која су дошла из Струмице (Македоније), па је један остао у Преслапу, други отишао у ужу Црну Траву, а трећи у Брод. Од овог

У Првом и Другом светском рату село је пустошила бугарска војска.

У току овог рата оно је у више махова паљено, а становништво интернирано у Бугарску, злостављано и убијано, 25. октобра 1943. године – дим је као густа магла обавијао Преслап.

Заменик министра Народне одбране Бугарске Славчо Трнски овако описује тај догађај:

„Тога дана људи, деца, жене, готово цело становништво, плачући бежали су само да спасу своје животе. Стока у шталама је беспомоћно дречала и горела. Од овог страха и ужаса много сељака је полудело, а други су пре времена остарели…“.

У крвавој мартовској офанзиви Преслап је био претворен у згариште, 74 интернирца у Бугарску, злостављана су и принудно спроведена на радилишта у унутрашњости Бугарске..

Шесторица из овог села су храбро положили своје животе, а становништво је узимало активно учешће и НОР за ослобођење од фашизма у Другом светском рату (1941.1945.г.).

Преслапчани су издржали многе бугарске најезде и покушаја бугаризације читавог овог краја, па су зато и љубоморно чували своју националност и националну свест о припадности матици Србије.

* * *

Етничке особине преслапчана:

Јака национална осећања су их на то упућивала. Мада бугарска граница од овог села удаљена је свега један километар.

То је живаљ који се заиста увек поносио српским именом и љубоморно чувао своју националну част.

Народ је овде у планини увек био јединствен. Увек се у тим суровим условима живота међусобно пружала помоћ у разним облицима невооље.

То је слободољубив народ. Увек је учествовао у свим бунама и ратовима за социјално и национално ослобођење.

У овим крајевима су преслапчани увек радо гостили и примали поед „крилу“ свагог избеглог Срба, у времену када су биле разн ебежаније под Турцима; ако и криле и били јатаци многих хајдука тада јунака у броби пртотив турских Османлија.

Нарочито када се водила борба противу бугаризације у оба два светска рата у припајању географски својој матици Србији.

У погледу културних навика ово село је увек одскакакло и од многих развијених села.

Преслапчани су увек важили за вредне, честите, поштене и отресите Србе.

Увек када су одлазили у печалбу-дртжали су се једни друге. Помагали свако савког. То је прави дружељуби тип Србина, који никада у невољи није остављао свога из родног краја тамо негде далеко у печалбари.

* * *

Порeкло родова (махала):

Село Преслап је постало од три брата која су дошла из Струмице (Македоније), један је остао у Преслапу, други отишао у ужу Црну Траву, а трећи у Брод.

Од њих у село Брод је настао засеок Славујево, у ужој Црној Трави је настала засеок Струмићево.

Први становник махале Славујеве по предању је Славуј, који је дошао из Струмице са још два брата.

Један брат се одселио у црнотравску махалу Пејчиновци, а касније је отишао у махалу Горње Струмићеве.

Други брат је отишао је отишао у село Преслап и родоначелник је најстарије преслапске фамилије Рајини (славе Св. Јован).

Као потомци тих досељеника данас се сматрају родови: Б а ј и н ч а н и,  Ц в е ј и н ч а н и  и  Б о ј и ш и н ч а н и.

Род Б о ј и ш и н и потиче из село Бојишина (Грделичка Клисура). Бојишина је релативно младо село основано од досељеника крајем XVIII или почетком XIX века.

Што показује и на настанак села Преслап (Црна Трава).

Род  Р а ј и н ч а н и  су се много исељавали у Душник (Заплање) и читаве фамилије образовали.

Род К р и в о д е л ч а н и су из Кривог Дела (Црна Трава).

Род  Р и д а р ч а н и  су пореклом из Вучидола.

Родови: К у з м а н о в ч а н и  и  Ј е ш е к о в ч а н и  су пореклом из Стразимироваца (на бугарској граници).

Род  Ц в е ј и н и  су досељени са Косова. Никола који је дошао са Косова и имао сина Цвеју.

Цвеја је имао три сина: Стеван, Војин и Анђелко.

Од Стевана је фамилија Стевановић, а касније Николић и Димић, а од Анђелка фамилија Анђелковић.

Род  Ц в е ј и н и  је распрострањен у селима: Преслап, Брод и друга села овога краја, а исељавањем и у друга места у Србији.

Род  Б о ј и ш а н и  су из села Бојшани у Грделичкој Клисури.

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и свецу):

Аризан-Аризановић,

Ђика-Ђикић,

Голуб-Голубовић,

Златан-Злановић,

Анта-Антић,

Стојан-Стојановић,

Риста-Ристић,

Михајло-Михајловић,

Тоша-Тошић,

Никола-Николић,

Млаџа-Млаџић,

Мита-Митић,

Бошко-Бошковић,

Радоња-Радоњић,

Ђорђе-Ђорђевић,

Анђелко-Анђелковић,

Апостол-Апостоловић,

Благоје-Благојевић,

Богдан-Богдановић,

Бранко-Бранковић,

Ђура-Ђурић,

Голуб-Голубовић,

Јован-Јовановић,

Максим-Максимовић,

Маринко-Маринковић,

Марко-Марковић,

Радојко-Радојковић,

Радивоје-Радивојевић,

Ранђел- Ранђеловић,

Стојко-Стојковић,

Тоша-Тошић,…

* * *

Топоними (називи места):

– Преслап, Селиште , Латинско гробље, Рајина Бара, Цремушица, Самокова, Махала Чука, Махала Јешкова, Махала Рид, Махала Антиска, Махала Рајина, Махала Криви Дел, Махала Центра, Махала Бојишини, Махала Цвејинска, Плана,Власина, Орловца, Вртоп….

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Преслап

[3] Wikiped:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:26, 4. август 2006. (CEST)

[4] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села” ; 1970-2013.г, Власотинце

 

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

26. новембар 2013.године, Власотинце, Република Србија