Poreklo prezimena, selo Preslap (Crna Trava)

Poreklo stanovništva sela Preslap, opština Crna Trava. Istraživanje „Crna Trava i okolna sela“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Nastanak sela i poreklo stanovništva:

Selo Preslap je naselje u Srbiji u opštini Crna Trava u Jablaničkom okrugu.

Prema popisu iz 2002. bilo je 251 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 329 stanovnika).

U naselju Preslap živi 238 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 55,5 godina (52,9 kod muškaraca i 57,8 kod žena).

U naselju ima 113 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,22.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Demografska slika stanovništva posle Drugog svestkog rata (1945.g.) izgledala je ovako: 1948.g.(730 stanovnika), 1953.(732), 1961.(792), 1971.(764), 1981.(927), 1991.(329) i 2002.g.(251 stanovnika).

Selo Preslap se nalazi na nadmorskoj visini od 1270 metara.

U zagrljaju bregova planine Plane, s obe strane kao kristal bistre Presplanske reke, nalazi se selo Preslap.

To je jedino selo ušoreng tipa na području crnotravske komune. Celo je na eruptivnoj steni u jednoj dubodolini blagog nagiba.

Iako leži na smaoj bugarsko-srpskoj granici i bilo pod dugo pod bugarskom pkupacijom, stanovništvo je očuvalo etničke odlike.

Zadržalo je srpsku slavu, a svadbeni i drugi kućevni običaji su kao u svim drugim srpskim krajevima.

Ekonomski, saobraćajno pa i kulturno odvajkada su bili okrenuti bili Srbiji.

Ovo selo je 1964.godine imalo 119 domaćinstva i 132 stanovnika, a dobilo je ime prema reljefu zemljišta.

Preslap je udubljenje (sedlo) udaljeno oko 1,5 kilometara od centra sela.

Selo Preslap je naselje zbijenog tipa, ono je ipak podeljeno u mahale:

-Mahala M l a đ i n c i(6k),

– Mahala B o j i š i n i (4k),

– Mahala C v e j i n s k a (8k),

– Mahala J e š k o v a (9k),

– Mahala R i d (16k),

– Mahala A n t i s k a (10k),

– Mahala Rajina (13k),

– Mahala K r i v i  D e l (16k),

– Mahala C e n t a r (6k),

– Mahala Č u k a (7k).

Predanje kaže da je selo skorijeg porekla, ali se vrlo brzo razvijalo usled velikog nataliteta.

Po predanju selo Preslap su zaselili preci od tri brata koja su došli iz Strumice (Makedonije). Jedan se naselio u užu Crnu Travu, Drugi u selo Brod a treći ostao u selo Preslap.

Iako samo mesto nije ekonomski razvijeno, preslapska domaćinstva su bila i ostala veoma napredna. Preslapčani su nekada bili čuveni stočari. Mnogi su i „iljadili“ (po hiljadu ovaca čuvali u jedno domaćinstvo).

I sa primitivnom obradom zemlje u prošlosti, Preslapčani su imali prvu reč u planinskoj prozvodnji krompira i žitarica. Brašno se u Preslapu retko kupovalo, jer se od svojih žitarica dobijalo brašno za hleb.

Muškarci su bili i ostali poznati crnotravski građevinari (pečalbari)-zidari i na početku 21. veka.

Neki su preslapčani iseljenici iz Beograda, posle zatvranja tekstilne fabrike „Jumko“ iz Vranja, na početku 21. veka otvorili fabriku vode pod naslovom „Vlasina“, u kojoj je zapošljeno nekoliko radnika.

Ovaj kraj je ekološki čist i nije potpuno iskoršćen u pogledu stvaranja infrastrukrure i otvaranja mogućnosti za proizvodnju zdrave hrane i korišćenja šumskoih borovnica i gljiva u pogledu zapošljavanja mladih kako bi se ostalo na selo.

Država Srbija treba da ulaže kapital u kod stanovnika koji žive u selo Preslap, a ako se samo „izvlači“ kapital – a ne doprinosi blagodeti sela i ovoga kraja, onda od prirodnih državnih resursa u korst opštih razvojnih mogućnosti juga Srbije neće biti ništa..

Prselapčani su se iselili u: Vlasotince, Leskovac, Beograd i druga mesta u Srbiji.

* * *

– Krsna slava rodonačelina najstarije familije Rajini sela Preslap je slava Sv. Jovan, a u selo se slave i druge slave:sv. Nikola, Sv.Aranđel,…..

– Litije (seoska slava): Đurđevdan,

Seoske slave u rod Bojišini iz Bojišina su : Spasovdan i Beli Petak (prvi petak posle Duhova).

* * *

Starine i prošlost:

Međutim, u selu između potesa Rajina Bara i Cremušica postoji šljaka što dokazuje da s eovde u doba Turaka vadila gvozdena ruda.

Po staroj vadi koja je išla od „rudnika“ (samokova) 60.g 20. veka je išla voda za seosku strugaru.

Sve to, kao i nazivi Selište i Latinsko groblje, govore o tome da je tu bilo i ranije neko naselje. Stoga se susrećemo sa pojavom da se za ovo selo kaže da je skorijeg postanka.

Čak se poudano opisuje selo sa svega sedam kuća.

Isto tako se među stanovnicima sela Preslap pamti da gore po planini Plana nisu kosili, jer su za potrebe stoke imali dovoljno sena i u dolinama.

Po predanju selo Preslap je postalo od ona tri brata koja su došla iz Strumice (Makedonije), pa je jedan ostao u Preslapu, drugi otišao u užu Crnu Travu, a treći u Brod. Od ovog

U Prvom i Drugom svetskom ratu selo je pustošila bugarska vojska.

U toku ovog rata ono je u više mahova paljeno, a stanovništvo internirano u Bugarsku, zlostavljano i ubijano, 25. oktobra 1943. godine – dim je kao gusta magla obavijao Preslap.

Zamenik ministra Narodne odbrane Bugarske Slavčo Trnski ovako opisuje taj događaj:

„Toga dana ljudi, deca, žene, gotovo celo stanovništvo, plačući bežali su samo da spasu svoje živote. Stoka u štalama je bespomoćno drečala i gorela. Od ovog straha i užasa mnogo seljaka je poludelo, a drugi su pre vremena ostareli…“.

U krvavoj martovskoj ofanzivi Preslap je bio pretvoren u zgarište, 74 internirca u Bugarsku, zlostavljana su i prinudno sprovedena na radilišta u unutrašnjosti Bugarske..

Šestorica iz ovog sela su hrabro položili svoje živote, a stanovništvo je uzimalo aktivno učešće i NOR za oslobođenje od fašizma u Drugom svetskom ratu (1941.1945.g.).

Preslapčani su izdržali mnoge bugarske najezde i pokušaja bugarizacije čitavog ovog kraja, pa su zato i ljubomorno čuvali svoju nacionalnost i nacionalnu svest o pripadnosti matici Srbije.

* * *

Etničke osobine preslapčana:

Jaka nacionalna osećanja su ih na to upućivala. Mada bugarska granica od ovog sela udaljena je svega jedan kilometar.

To je živalj koji se zaista uvek ponosio srpskim imenom i ljubomorno čuvao svoju nacionalnu čast.

Narod je ovde u planini uvek bio jedinstven. Uvek se u tim surovim uslovima života međusobno pružala pomoć u raznim oblicima nevoolje.

To je slobodoljubiv narod. Uvek je učestvovao u svim bunama i ratovima za socijalno i nacionalno oslobođenje.

U ovim krajevima su preslapčani uvek rado gostili i primali poed „krilu“ svagog izbeglog Srba, u vremenu kada su bile razn ebežanije pod Turcima; ako i krile i bili jataci mnogih hajduka tada junaka u brobi prtotiv turskih Osmanlija.

Naročito kada se vodila borba protivu bugarizacije u oba dva svetska rata u pripajanju geografski svojoj matici Srbiji.

U pogledu kulturnih navika ovo selo je uvek odskakaklo i od mnogih razvijenih sela.

Preslapčani su uvek važili za vredne, čestite, poštene i otresite Srbe.

Uvek kada su odlazili u pečalbu-drtžali su se jedni druge. Pomagali svako savkog. To je pravi druželjubi tip Srbina, koji nikada u nevolji nije ostavljao svoga iz rodnog kraja tamo negde daleko u pečalbari.

* * *

Poreklo rodova (mahala):

Selo Preslap je postalo od tri brata koja su došla iz Strumice (Makedonije), jedan je ostao u Preslapu, drugi otišao u užu Crnu Travu, a treći u Brod.

Od njih u selo Brod je nastao zaseok Slavujevo, u užoj Crnoj Travi je nastala zaseok Strumićevo.

Prvi stanovnik mahale Slavujeve po predanju je Slavuj, koji je došao iz Strumice sa još dva brata.

Jedan brat se odselio u crnotravsku mahalu Pejčinovci, a kasnije je otišao u mahalu Gornje Strumićeve.

Drugi brat je otišao je otišao u selo Preslap i rodonačelnik je najstarije preslapske familije Rajini (slave Sv. Jovan).

Kao potomci tih doseljenika danas se smatraju rodovi: B a j i n č a n i,  C v e j i n č a n i  i  B o j i š i n č a n i.

Rod B o j i š i n i potiče iz selo Bojišina (Grdelička Klisura). Bojišina je relativno mlado selo osnovano od doseljenika krajem XVIII ili početkom XIX veka.

Što pokazuje i na nastanak sela Preslap (Crna Trava).

Rod  R a j i n č a n i  su se mnogo iseljavali u Dušnik (Zaplanje) i čitave familije obrazovali.

Rod K r i v o d e l č a n i su iz Krivog Dela (Crna Trava).

Rod  R i d a r č a n i  su poreklom iz Vučidola.

Rodovi: K u z m a n o v č a n i  i  J e š e k o v č a n i  su poreklom iz Strazimirovaca (na bugarskoj granici).

Rod  C v e j i n i  su doseljeni sa Kosova. Nikola koji je došao sa Kosova i imao sina Cveju.

Cveja je imao tri sina: Stevan, Vojin i Anđelko.

Od Stevana je familija Stevanović, a kasnije Nikolić i Dimić, a od Anđelka familija Anđelković.

Rod  C v e j i n i  je rasprostranjen u selima: Preslap, Brod i druga sela ovoga kraja, a iseljavanjem i u druga mesta u Srbiji.

Rod  B o j i š a n i  su iz sela Bojšani u Grdeličkoj Klisuri.

* * *

Poreklo prezimena rodova (po imenu rodonačelnika, mestu i svecu):

Arizan-Arizanović,

Đika-Đikić,

Golub-Golubović,

Zlatan-Zlanović,

Anta-Antić,

Stojan-Stojanović,

Rista-Ristić,

Mihajlo-Mihajlović,

Toša-Tošić,

Nikola-Nikolić,

Mladža-Mladžić,

Mita-Mitić,

Boško-Bošković,

Radonja-Radonjić,

Đorđe-Đorđević,

Anđelko-Anđelković,

Apostol-Apostolović,

Blagoje-Blagojević,

Bogdan-Bogdanović,

Branko-Branković,

Đura-Đurić,

Golub-Golubović,

Jovan-Jovanović,

Maksim-Maksimović,

Marinko-Marinković,

Marko-Marković,

Radojko-Radojković,

Radivoje-Radivojević,

Ranđel- Ranđelović,

Stojko-Stojković,

Toša-Tošić,…

* * *

Toponimi (nazivi mesta):

– Preslap, Selište , Latinsko groblje, Rajina Bara, Cremušica, Samokova, Mahala Čuka, Mahala Ješkova, Mahala Rid, Mahala Antiska, Mahala Rajina, Mahala Krivi Del, Mahala Centra, Mahala Bojišini, Mahala Cvejinska, Plana,Vlasina, Orlovca, Vrtop….

* * *

NAPOMENA:

Ovde je izostavnjen RODOSLOV porekla prezimena, kao i dopuna višeetapnog raseljavanja stanovništa; dok se ne istraži poreklo rodova sa prezimenima iz vlasotinačko-crnotravsko-vlasinskoga kraja.

* * *

IZVORI:

[1] Radomir Kostadinović: Crna Trava i Crnotravci, Leskovac, 1968.

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Preslap

[3] Wikiped:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Crna_Trava

Izvorni tekst za Vikipediju pisao Miroslav Mladenović, Vlasotince –Vl 03:26, 4. avgust 2006. (CEST)

[4] Miroslav B Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa -“Crna Trava i okolna sela” ; 1970-2013.g, Vlasotince

 

Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

26. novembar 2013.godine, Vlasotince, Republika Srbija