Порекло презимена, село Кална (Црна Трава) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кална, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног е Порекло становништва села Кална, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног е Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кална (Црна Трава)

Порекло презимена, село Кална (Црна Трава)

Порекло становништва села Кална, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Kalna, spomenik

 

Настанак села:

Село Кална је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 147 становника (према попису из 1991. било је 127 становника).

У насељу Кална живи 131 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 52,1 година (47,8 код мушкараца и 56,4 код жена). У насељу има 72 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,04.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) је иузгледала овако: 1948.године (826 становника), 1953.(817), 1961. (885), 1971.(720), 1981.(441), 1991.(217) и 2002.г.147 становника).

Село Кална се налази на надморској висини од 1081 метара.

Село Кална је старо српско насеље у садашњој црнотравској општини. Налази се на североисточном крају општине, удаљено од Црне Траве 35км.

Смештено је између планине Тумбе и српскоо-бугарске границе на надморској висини од 500 до 1100 метара.

Просторно је једно од највећих села у општини и Лесковачком региону.

На крајњем истоку простиране црнотравске општине на самој бугарског граници са Србијом, се налази село Кална.

Махале овог села начичкане су углавном странама долине Каланске реке. Обронци планине Тумба и Грамаде (Чуклатица и Каралуковица, Чука, Дебели дел и Сулин гроб) чине планинским и овај предео.

Село Кална чине ове махале (1964.г.):

– Махала К о б а ч е в ј е (9 к),

– Махала А р и з а н о ви (3к),

– Махала Т о д о р о в и (3 к),

– Махала Б е л ч и н и (14 к),

– Махала Т о н ч и н и (6 к),

– Махала Р а д и в о ј и н и (5 к),

– Махала С т р а њ е (2 к),

– Махала В и д њ и ш т е (4 к),

– Махала С е л о (6 к),

– Махала в л а с и н ц и (2 к),

– Махала П е ј и н и (2к),

– Махала Л е п о ј и н и (2 к),

– Махала З а р и ј и н и (2 к),

– Махала Ш а и н о в и (3 к),

– Махала Ђ и л и н и (7к),

– Махала С т а н и н ц и (2 к),

-Махала Д и н и н и (14 к).

С е л о је на коси с десне стране реке Калне. Ковачева и Терзиска Махала су под Тумбом.

Радојева и Селиште су на десној страни реке Калне,Махала В л а ш к а Л и в а д а је под стеновитом стрмени Пезуљка.

Г а р и њ е је под Каралуковицом(1231 m висине).

Између два изворишна крака реке Калне лежи Г р а д и ш т е (1137 m висине).

Кална је изразито брдско-планинско село, са пуно стрмих падина оштрих коса, долова и дубоко усечених удолина преко којих се прилично посне њиве, ливаде и пашњаци смењују са буковом шумом и габровином.

У шаренилу рељефне разуђености има више десетина малих извора, потока и поточића. Кроз село протиче Каланска река која се у месту Састав Река улива у реку Власину.

Предања о имену села Кална:- У народу живи предање да је Кална добила име по калу, блату кога је овде наводно било.

„Беле кали“ је нарочито било на месту садашњег центра села па су жене са њим прале веш.

Колико има истине у овом народном предању није утврђено.

Поред овог тумачења постоји једно сасвим другачије тумачење имена Калне.

По речима Петра Гагулића, пензионисаног свештеника из Ниша, који се дуго бавио проучавањем црквених прилика у овом делу Србије, име Кална потиче од грчке речи „калос“ што у преводу значи “добар“.

Из ње се изводе речи калинора – добра земља, калолимани – добра лука. У прилог овој тврдњи иде чињеница да се Кална према турским прописима из 16. века првобитно звала Кална Лука.

По другом предању се каже да је име села Кална, овом месту наденуто, стога што су први поновни насељеници овога села дошли из Власине и настанили се у једном мочварском удубљењу између Преслапа и Калне.

С обзиром да је у овом удубљењу било много блата („кала“) то читавом селу дају име Кална. И тада се Власинска Махала преселила због блата на место где је данас, ово име се задржало.

На читавом подручју Калне (нарочито код Радивојиних-где је центар Калне), има доста беле земље (глине-„кала“) којом су жене вековима прале веш, и правиле црепуље; па се и истога ово име тако задржало и распространило.

Први нови становници досељавају се са Власине, Црне Траве и Знепоља (сада Бугарска).

Први становници Калне су живели у родовским задругама. Живели су у веома примитивним кућама („иземице“ и „бусаче“) саграђеним од дрвета или прућа и омазаним блатом, углавном са једном просторијом.

* * *

Насељавање становништва:

Данашње калне на основу археолошких локалитета, остатка говорног дијактолошког културног блага, обичаја; може се дати оцена да су у стара времена овде живели:Илири, Келти, Латини..

Нарочито је помињан појам „високих људи“-ЏИДОВИ, који се помињу скоро у читавом крају овог дела Југа Србије, према дугачким скелетима који су проналажени у гробовима.

Риста Николић, истраживач је дао своју оцену да су се после Латина овде населили Латини (били око 2.века нове ере све до 6 или 7 века нове ере).

Временски то задире у Источно римско царство (Византија), после чега настају велике миграције српског становништва, нарочито под Арсенијем Чарнојевићем (1690.г.) и Арсенијем IV Шакабентом (1739), када се народ испред турске најезде и зулума склањао у планине Црне Траве и Власине.

Насељеност предела Црне Траве, Власине и Знепоља српским живљем датира још из доба Немањића, што је посебно значајно за калну, јер се она временом насељавала управо из ових предела.

Историску чињеницу да је Знепоље некада било насељено српским становништвом, сликовито потврђује податак који је забележио М. Милићевић:

„ Те исте године по смрти Мусиној (злогласни султан Муса), која би 10. јуна 1413.године, Копријан (Курвин Град, заједно са Знепољем, враћен би, као земља српска, Деспоту Лазаревићу“.

О овоме пише и Сретен Динић: „све битке вођене су између нас и Бугара у прошлости на земљишту садање Бугарске, која је негда била српско и то:

Знепоље (1291), Ћустеднил (1330)… Читава села на самој граници српско бугарској славе српског светитеља Св. Саву (Страњево, Брод, Дарковце, Кална итд.), па су ту славу славили и они у Знепољу око Трна.

Али су им Бугари забранили,чим су завладали тим земљиштем 1878.године и наметнули друге своје свеце да славе“.

Први становници Калне су живели у родовским задругама, а на челу тих задруга били су најстарији чланови задруга и то мушкарци.

Овакав облик задружног живота и привређивања задржао се још у неким махалама све до почетка XX века, када настаје нагло раслојавање задруга, а тиме и уситњавање поседа.

Живели су у веома примитивним кућама („иземице“) и „бусаче“-бусењаче), саграђеним од дрвета или прућа и омазаним блатом или балегом, углавном са једном просторијом.

Бусаче (Бусењаче) су биле обложене бусењем, па су се зато и тако звале. Покривене су биле папратом или сламом и биле налик на кошаре (трмке-за пчеле).

На мале отворе, који су служили и као прозори, стављане су остругане и осушене овчје или козје коже, кроз које је допирала у унутрашњост кућа једва приметна светслост.

Поред ових кућа, плели су велике кошеве од прућа, облажући их балегом, и у њима држали жито и друго убрано са поља. Бавили су се претежно сточарством и то овчарством и имали велика стада.

У Турско време прве аутентичне трагове о постојању Калне налазимо у турским званичним пописима становништва (дефтерима) из XVI века, који не потврђују, али и не искључују забележена предања о постанку села.

Кална се тада звала Кална Лука и припадала је Лесковачкој нахији (Дубочица) Крушевачког (Алаџа Хисар) санџака.

Припадала је тимару (феудални посед), али без спахије. Становници су имали дербенџијски статус, као и становници суседног Јабуковика.

Према тим пописима стање је било следеће:

1516.године Тимар (име имарника није уписано) Село КАЛНА

дербенд, припада Длбочици (Дубочица) Домова: 13 Неожењених 5 Приход. 506 акчи.

Према попису из 1536.године стање је овакво: 12 домова, приход: 300 акчи, испенџа: 120 акчи, пшеница: 5 лукна=60 акчи, зоб(овас): 2 лукма=45 акчи.

Нијабет, бадухава, такса на удају и такса на винску бурад=75 акчи.

Према попису из 1584.г стање је било овакво: 38 кућа, неожењених 3, приход:2.205 акчи; испенџа 1.205, пшеница, 16 лукна=800 8акчи); раж, 12 лукна=300 нијабет, такса на удају, такса на винску бурад 80.

На основу ових пописа и пописа у лесковачкој нахији у 16. веку се број становника повећавао на основу померања становништва због појачаном феудалном експлотацијом и злоупотребом турске власти, као и појава епидемија куге („чуме“).

Нарочито се становништво разбежало те 1706. године када је читав крај захватила епидемија куге(„чуме“) када се умирало.

У село кална после те „чуме“-епидемије, становништво које се разбежало, је било допуњено са подсручја Власине, Црне траве и делом из Знепољске области.

Досељавање становништва села Калне је највероватније завршено до половине XVIII века.

У времену миграционих кретања становништва (до ослобођења од Турака 1878.године), у Калну се доселило неколико српских породица из Знепољских села, па је после ослобођења, повлачењем границе између Србије и Бугарске, земљишни поседи ових породица остао на територију Бугарске.

Након ослобођења од Турака, неке од ових породица су се вратиле на своја имања у Бугарској, па су све до 1941.госдине имали двовласнички однос земље(један у село кјалана а други у Бугарској).

У марту 1895.г. догодио се инцидент у погранично село Населевци, када су сељаци овог бугарског села одбили да два пута плаћају таксу на сечу дрвета, Погинуло је неколико сељака.

Kalna, selo

То је био повод да се из Калне на своја имања у Бугарској врате ове породице:

У бугарско село М и л о с а в ц е: Љубен Момчиловић, Момчило Ђорић, Аризан Љубеновић, Аранђел Стојиљковић, Јанићије Гигић, Величко Митић, Атанас Стојановић, Искрен Манчић, Ђора Младеновић, Пејча Крстић, Раде Петковић, Анђел Радић, Ђора Андрејевић, Ђора Миловановић, Тодор Аврамовић, Илија Стојановић, Најдан Миленовић, Аранђел Ивановић, Гига Љубеновић и Петар Величковић.

У Р а в н и Л у г: Тричко Илијић, Станиша Јарчевић, Стојилко Добросављевић, Илија Самарџић, Крста Тодоровић и Матеја Тодоровић.

На  Д а ш ч а н о м  к л а д е н ц у: Таса Димитријевић.

* * *

Миграције после ослобођења од Турака (1878.г):

После ослобођења од Турака 1878.г, за становнике калне, као и за све ноовослобођене крајеве, настаје процес поступног увођења у кнежевину Србију.

Од посебног значаја за село било је разграничење између Србије и Бугарске, сходно одлукама Берлинског конгреса из јула 1878.године, по коме је кална била граница Србије.

Први попис становништва у ослобођеном селу и извршен је 1878.године и то је био основ за организовање општине али и за утврђивање државног пореза и других дажбина.

По том попису каланска општина (са селима: Преслап, Градска, Јабуковик, Кална) према броју домаћинства је изгледала овако: Преслап(49 к), Градска (34 к), Јабуковик (59 к) и кална (96 к).

Шест година касније 1884.године према попису у општини кална је стање овакво: Преслап (44 к), Градска (34 к), Јабуковик (48 к), Кална (90 к).

Број становника се смањио, јер је на основу закона о аграрним односима од 1879.г. су сељаци из планинских села власинскога краја напустили планинска села и купили напуштене нтурске куће и поседе турских поданика у селима у Јужном поморављу, Јабланици и Пустој Реци.

Користећи овај Закон, иселили су се:

Из Ј а б у к о в и к а: Стојан Цветковић и Бранко Стевановић у Реткоцер, Аранђел Крстић, Никола Соколовић, Милош Петковић, Стојилко Спасић и Стеван Раденковић у Кацабаћ, Спаса Соколовић, Димитрије Станковић и Бранко Стевановић у Бучумет, све у срезу Јабланичком.

Из П р е с л а п а: Драга Миленковић и Никола Миљковић у Лапотинце, срез Јабланички.

Из К а л н е: Јован Стевановић, Урош Марковић, Станко Ђорђевић, Радован Димић, Мита Јанковић, Груја Јовановић, Васа Димитријевић, Радојица Вељковић, Глигор Петковић, Јован Стојиљковић, Дина Андрејевић и Наум Стојановић, сви у Кацабаћ, Недељко Митровић и Петар Цветковић у Прекопчелице, Панта Марковић у Штулац, све у срезу Јабланичком.

Од породица исељених из Калне, у срезу Јабланичком, настали су ови родови:

К а ц а б а ћ:  Тричковићи, 3 куће; Јовановићи-Русинчани (по баби Русији), 21 кућа; Станкоићи, 8 кућа; Тодоровићи, 7 кућа; Љубеновићи, 25 кућа; Станишићи, 7 кућа; Милошевићи, 5 кућа; Павловићи, 6 кућа; Динићи, 8 кућа, Кузмановићи, 5 кућа; Јанковићи, 2 куће; Миленковићи, 4 куће; Ђорићи, 11 кућа; Вељковићи, 9 кућа; Митровићи, 1 кућа; Анђелковићи, 9 кућа; Митићи, 11 кућа; Ђорђевићи (Стојанча), 1 кућа; Ивановићи, 5 куће; Грујићи, 2 куће; Михајловићи, 2 куће; Младеновићи, 2 куће; Илићи, 3 куће; Радојчићи (Станко), 1 кућа; пешићи (Никола), 1 кућа; и Стојковићи, 3 куће.

Л а п о т и н ц е: Игњатовићи, 3 куће, миленковићи, 2 куће, Игњатовићи (Драгољуб) 1 кућа.

П л а в ц е: Недељковићи, 3 куће; Ранђеловићи, 6 кућа.

П р е к о п ч е л и ц а:– Митровићи, 3 куће; Станковићи-Чокини, 4 куће; банковићи, 2 куће.

С т у б л а:-Пејчићи, 2 куће.

Ћ у к о в а ц:-Тричковићи, пореклом из околине трна, ,одатле дошли у Калну, а из калне у Ћуковац, 10 кућа.

Ш т у л а ц:– Јовановићи, трећи род 6 кућа; Драгановићи, 6 кућа; Костићи, други род, 4 куће и Костићи, трећи род, 2 куће.

* * *

Литије (сеоских слава):- Велика Госпођа (Богородица),

Крсне славе су: Св. Сава, Митровдан и Св. Арханђеловдан ( а неки славе и св. Николу)

Сва домаћинства у Кални славила су крсне славе, и то оне исте које су славили њихови преци.

Свака кућа је имала у соби окачену слику свеца који је слављен и испод ње кандило које је паљено само на дан славе.

Највише слављени свеци били су св. Арханђел (Ковачеви, Новковии, Аризанови, Пејни, Ђилини, Марјанови, Станинцим Вигњиште, Страње); св. Јован (Џорини, Попови, Динини), св. Никола (Шумћини); мала Госпојина-Мала Богородица (Терзијини).

Неке махале, као Марјанови, Станинци, Ђилини и друге славиле су и св. Николу.

Један део махала од 19. века славе и св.Саву, када је та слава заснована код Срба у овом крају.

* * *

Порекло становништва:

Први нови становници села Кална се досељавају са Власине, Црне Траве и Знепоља (сада Бугарска).

Пре данашњих насеља Кална, постојало је према предању истоимено насеље на месту где су данас потеси: – Селиште, црква, школа и задружни дом.

Сво становништво живело је заједно („на куп“). 1706 године куга(„црна чума“) је косила у Македонији (у Скопљу је тада умрло од куге-„чуме“ две хиљаде становника) па је десетковала и овај крај.

Због куге( која је у овом крају позната као “чума“) старо становништво Калне се разбежало и населило између Пирота и Књажевца, где су основали истоимено село Калну.

На старом огњишту остала су само две куће Радивоја и Јована, које су старином из Росомана близу Скопља (насеље Градско).

Неки кажу да су ови из Македоније или Црногорци, као и Раденкови у Градској.

Први придошли становници расељене Калне били су Ш а и н о в ч а н и (Влашка Ливада). Они су додељивали земљу и плацеве онима што су после њих дошли.

Када су Ш а и н о в ч а н и дошли тада у село Кална је било свега шест кућа. За Шаиновчане се тврди да су са Власине, Знепоља или Шаинове-лесковачко.

Од истога рода су Ђилини (Ђилин Хан- је остатак кафана у којима су трговали трговци и пролазници и спавали и одмарали).

Џ о р и н и (6к) су из Вучјег Дела (Ракита-Лужница). Прадед им је био поп Димитрије, кога су Турци 1863 године убили на превару зато што им је пркосио при убирању харача.

Син Димитрије поп Глигорије био је четовођа и руководио устанком Калне у борби против Турака.

В л а с и н с к а М а х а л а (5 кућа у Барју), В и д њ и ш т е  и  С е л о су из Власине. Највећи део Калне је досељен из Власине.

К о в а ч е в и су из Главановца, Знепоље-околина Трна, Бугарска), а З а р и н и из Раног Луга (Знепоље-околина Трна, Бугарска),

С т р а њ е  и  Б е л ч и н е су из села Брод.

А р и з а н о в и  из Црне Траве. Т е р з и ј и н и  из Дарковца.

Џ е в е р о в и су из Клисуре.

М а р ј а н о в и  и  С т а н н и н ц и се доселили из Зеленог Града (Знепоље-Бугарска) .

Милош (Павла) из махале Б и р о в ц и, доселио се из околине Требиња (Херцеговина).

* * *

Порекло презимена “мушке линије” по родовима (малама) рођених до 60.г. 20. века:

Mахала З А Р И Ј И Н И

Махала се налази испод Страже и испод махале Ђиздавини. Крајња је махала на источној страни села. У махали је било 6 кућа.

З а р и н и су пореклом насељени из из Раног Луга (Знепоље-околина Трна, Бугарска).

Први становник махале З АР И Ј И Н И је био И л и ј а, а махала је ово име добила по Илијином унуку З а р и ј и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:-Илија-Илић(Илијић), Јован-Јовановић, Марко-Марковић, Костадин-Костадиновић, Павле-Павловић, Радивоје-Радивојевић, Ђора-Ђорић, Цветко-Цветковић, Игњат-Игњатовић, Ђика-Ђикић, Никола-Николић, Риста-Ристић, Величко-Величковић,…

Познат Родослов:

Илија:-Милија

Милија :-Зарије

Зарије:Јован, Марко и Костадин (одселио се у Штулац).

*

Марко:-Панча(одселио се у Штрулац).

*

Јован:-Павле, Драган (одселили се у махалу Ђиздавини), Радивоја, Ђора (одселио се у Штулац) и Цветко.

Радивоје:-Игњат, Ђика и кћи Драгојћа.

Игњат (Радивоје):-кћери: Северинка и Ђурга. Северинка(махала Заријини)- Јованчу (призетио се из махале Белчини ):-Мија и кћери Милева и Стојћа.

Мија (Јованче):-Харалампије, Михајло, Богоја и Тодор. Харалампије(Мије, одселио се у Црну Траву):-Борисав(живи у Београд), Стојанка, Зора и Деска. Михајло(Мије):-Миле, Мића, Душанка, Лоза, Браниска и Росанда. Богоја(Мије):-Благоје, Борко (одселили се у Смедерево) и кћи Нада. Тодор (Мије):- Стана, Драгица, Вера, Зорица, Борица и Тодорка.

Ђика (Радивоје):- Мица и Осија (сви се одселили у Штулац).

*

Цветко:-Никола, Риста и кћи Васка.

Никола(Цветка):-Јован, Александар, Стојан, Загорка.

Јован (Николе):- Величко (одселио се у махалу Ђилини), Витко, Јоца, Олга, Десанка, Лоза, Загорка, Донка и Наца. Витко(Јована, живи у Београду):- Весна, Биљана, Ана.

Александар (Николе, колонизиран у Српски Милетић):-Стојанча и Радисав. Стојанча(Александра):-Жељко, Милка, Станка и Мирта. Радисав (Александра, живи у Београд):- Зоран и Снежана.

Стојан (Николе, живи у Београду):-Милан, Бранислав. Милан има Жарка а Бранислав Оливеру и Светлану.

Риста (Цветка):-Петко и Марика. Петко (Ристе, одселио се у Гудурицу):- Драгољуб, Живојин, Божура, Косовка, Роса, Ратка и Славица. Драгољуб (Петка):-Јоца, Бранко, Верица, Зорица и Борица.

* * *

Махала Ђ И З Д А В И Н И

Налази се јужно од Страже, између махала Лепојини и Заријини. У махали су биле само 2 куће. Првви становници памте, или су браћа Павле и Драган.

Они су се доселили из махале Заријини и нису имали деце па су усинили браћу Бојана и Гмитра из Вучијег Дела(Лужница).

Родоначелник из махале З а р и ј и н и  је Јован:-Павле, Драган (одселили се у махалу Ђиздавини), Радивоја, Ђора (одселио се у Штулац) и Цветко.

Махала је добила име по Гмитровој жени Ђиздави.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Јован-Јовановић, Павле-Павовић, Гмитар(Митар)-Гмитровић (Митровић),

Познат родослов:

Гмитар (Митар)Павловић (19.век):- Павловић:- Јован, Стојан, Јана, Стојанка и Дона.

Јован (Гмитра-Митра)Павловић:- :Богосав, Ставрија, Јоса, Сотир, Станица, Спасена.

Богосав(Јована) :-Стојан, Јован и кћи Насту. Ставрија(Јована):-Величко, Милевка, Нада. Јоса (Јована):- Славча, Боска. Сотир( Јована):-Славољуб (Сви колизирани у Белу Цркву).

* * *

Махала Л Е П О Ј И Н И

Налази се непосредно испод Страже и махале Ђиздавини. У махали су биле две куће.

По предању, први становник је био Димитрије, али се не зна одакле је дошао. Махала је добила име Л е п о ј и н и  по Димитријином унуку Лепоји.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Димитрије-Димитријевић, Златан-Златановић, Лепоје-Лепојевић, Гмитар(Митар)-Гмитровић(Митровић),..

Познат родослов:

Димитрије:- Димитријевић Пејча, Димитријевић Станоје, Димитријевић Ђура (сви се одселили у Кацабаћ).

*

Златан:-Лепоје Златановић (19.век).

Лепоје Златановић (19.век):-Гмитар(Митар), Кола и кћи Цона.

Гмитар(Лепоје):-Стојан (без порода), Лазар, Миле, Никола (без порода), Воја (одселио се у Бољевац) кћери Милева, Стојана, Божура и Борка. Лазар(Гмитра, одселио се у Белу Цркву):- Душан, Томислав, Нада, Вида и Боска. Душан(Лазара)-има два сина, а Томислав има кћерку. Миле (Гмитра):-Станоје(одселио се у калуђерицу).

Кола (Лепоје):-Радосав, Владимир, (без порода). Радосав(Коле):-Станиско, Јованча и кћери Борку и Дику. Станиско(Радосава, одселио се у Гудурицу):-Аца , Јованка, Душанка, Милевка и Радмила. Јованча(Радосава):-Чеда (одселио се у Калуђерицу) и кћи Стојанку.

* * *

Махала Д И Н И Н И

Налази се на јужним падинама Страже, испод махале Ђизданови а између махала Заријини и Лепојини. Првобитно се налазила на званом месту Даин Дел и звала се Даинделска махала. У махали је било 10 кућа.

Први становник се пмати био је Дина и по њему је махала добила име Д и н и н и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Дина-Динић, Недељко-Недељковић, Никола-Николић, Јаков-Јаковљевић,

Познат родослов:

Дина:- Динић Недељко и Динић Никола.

Динић Недељко(одселио се у Кацабаћ):-има кћери Дону и Драгуну.

Никола(Дине) Динић(19.век):-Димитрије, Андон, Тодор, Сотир и кћи Северинка.

*

Димитрије (Николе) Николић: Николић Риста(19.век)(без порода), Николић Дина, Николић Јоса и Николић Мика.

Дина(Димитрије):-Милисав, Александар и Мара.

Милисав(Дине):- Душан, Стојан, Драгица и Пенка. Душан(Милисава):- Стања, Јагода. Стојан(Милисава):-Раде (одселио се у Калуђерицу) и кћери Снежану и Биљану.

Александар(Дине, одселио се у В. Поповић):-Радомир и кћери:Верица, Добринка, Борица и Дажа.

Јоса (Димитрије):-Гранисав, Драгомир, Дарица, Гранисав(Јосе, одсаелио се у Петровац на Млави):- Радисав, Зора и Нада.

Мика (Димитрије):-Светислав, Стојан, Миле (умро као момак) Верка и Милка. Светислав (Мике, одселио се у Мали Пожаревац):-Тихомир и кћерка Драга. Тихомир (Светислава):-Станиско, Благоја и Славко. Стојан (Мике, колонизиран у Српски милетић):-Љиља и Видосава.

*

Андон (Николе):-има кћерке:Тала и Десанка.

*

Тодор(Николе):- Станко (умро момак), Борисав и кћи Милева. Борисав(Тодора):- Витко, Станиша, Влада (без порода) и Воја. Витко (Борисава):- Јоца, Раде и кћи Станија (сви живе у Београду). Станиша (Борисава, одеслио се у Власотинце):- има кћери:Боса и Мира. Воја (Борисава, одселио с еу Власотинце):- Надица и Верица.

*

Сотир (Николе):-Велисав, Ратомир и кћери:Даца и Роска. Велисав(Сотира):-Сотир, Николча, Тоша и кћери: Олга, Коса и Рада. Сотир (Велисава, одселио се у Српски Милетић):-Миле, Драгиша и Драгомир. Николча(Велисава, одселио се у Калуђерицу):- Чеда и Новица. Ратомир (Сотира, одселио се у Српски Милетић):-Раца, Перса и Зона.

*

Јаков се касније доселио у ову махалу и има сина Јаковљевић Глигорију(19.век). Глигорија има Пејчу. Пејча има кћери: Дика и Верка. Удова Пејче Ђулена привела Мију из Грацке и има Воју. Воја (Мије) живи у Пироту, има Милана и Владимира.

* * *

Махала М А Т Е Ј И Н И

Налази се испод махале Динини, а између махале Заријини и Динине долине. У махали је била само 1 кућа. Први становник био је Матеја и по њему је махала добила ово име. Према предању, доселио се из Вучидела код Раките(Лужница).

Махала је добила име М а т е ј и н и према том првом становнику Матеји.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Матеја-Матејић, Игњат-Игњатовић,

Познат родослов:

Матеја:-Игњат Матејић(19.век).

Матејић Игњат(19.век):- Игњатовић(Матејић) – Стева, Никодије, Тома (одселио се у Манини),Јован (без порода) и кћери:Пенка и Марија.

Стева (Игњата):-кћи Стана.

Никодије (Игњата):-Мија, Михајло, Тодор, Роса и Јорданка. Мија(Никодије, колонизиран у Српски Милетић):- Стојанча, Власта и Вера. Михајло (Никодије, живи у Бору):- Милан, Радмила и Славица. Тодор (Никодије, колинизиран у Српски Милетић):-Јованка, Нада и Драгица.

* * *

Махала Ђ И Л И Н И

Налази се на крају на источној страни села, непосредно поред каланске реке. У махали је било 7 кућа. Први становник је био Риста. Он је дошао из махале Шаинови . Ова махала је добила име Ђ и л и н и по Ристином сину Ранђелу-Ђили.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Риста-Ристић, Страхиња-Страхињић, Ранђел-Ранђеловић, Златан-Златановић, Стојан-Стојановић…..

Познат родослов:

Риста:- Ристић Страхиња, Анђелко Ристић (19.век) , Гига Ристић (19.век) и Ристић Ранђел-Ђила

*

Страхиња (Ристе) Ристић:-има кћери:Совика и Анђелија. Пошто није имао мушке деце усинио је Златана, сина његове слушкиње.

Златан:- Златановић Стојан, Златановић Мика, Златановић Тодор, Златановић Радован (без порода) и кћери:Васка и Ђукена.

Стојан (Златана)Златановић:-Ђорђе, Јован, Ратомир и кћери: Тала, Ленка и Мара.

Ђорђе (Стојана):- Миле, Витко, Предраг, Страхиња(сви колонизирани у Белу Цркву) и кћери: Олга, Раја, Душанка и Винка. Миле (Ђорђа) има Милорада и кћи Драгицу. Витко (Ђорђа) има Ђоку и Новицу. Предраг (Ђорђа) има Данила и Радишу. Страхиња (Ђорђа) има кћери верицу и Снежану.

Јован(Стојана):Никола, Лазар, Раде, Славица, Перса (сви колонизирани у Српски Милетић). Ратомир (Златана) има Тазу (одселио се у Житковац), Саву и кћери Станију и Марику.

Мика (Златана):-Гранисав(одселио се у Белу Цркву), Сибинка и Божура. Гранислав (Мике) одселио се у белу Цркву, има Стојана (живи у београду), Милоша и кћери Драгу и верку. Милош има радета, воју и кћери Стану, Словенку и Славицу.

Тодор (Златана):-Воја (без порода) и кћери:Роска, Јулка, Перса, Загорка и Ружа. Ружа је привела мужа Величка из махале Заријини. Величко има Милета (живи у Калуђерици), Радета, Славка и кћерке Борицу и Славицу.

*

Ранђел-Ђила (Ристе) Ристић:- Денча и Миленко (без порода).

Денча (Ђиле):-Сотир, Сима, Димитрије, Риста (без порода),Стева и кћи Радунка. Сотир(Денче, колинизиран у Српски Милетић):-Станко, Даринка, Параскева, Стојћа и Савка.

Станко( Сотира) има Светомира, Стојана и кћи Добрицу. Сима (Денче) има зарета (живи у Нишу). Заре има Станоју.

Димиттрије( Денче):- Лазар-:-Илија(колонизиран у Српски Милетић-деца:Мирољуб, Верица и Борица), Радисав(деца:Ранко одсељен у Калуђерицу, Јоца и Мира), Миодраг(деца: Снежана и Биљана), Радомирка и Наста.

Стева(Денче):-има кћери: Кона, Севда и Нада.

* * *

Махала  П Е Ј Н И

Налази се испод Суљиног Горба, а изнад махала Шаинови и Влашке ливаде. У махали је било 6 кућа. Први становник је био Пеја, по коме је махала и добила име П е ј н и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:-Пеја-пејић, Сокол-Соколовић, Стојица-Стојичић, Марко-Марковић, …

Познат родослов:

Пеја (имао је 6 синова):- Памте се ови синови:Пејић Сокол, ПејићСтојица и Пејић Марко. Марко се одселио у Кацабаћ, а Стојица је сишао у махалу Шаинови.

*

Пејић Сокол:-Вељко Соколовић(19.век,без порода), Зарије Соколовић, Андон Соколовић, Соколовић: Наста и Милунка.

Зарије (Сокола):-Стојан, Лазар, Витомир, Росанда, Талијанка и Драгиња.

Стојан(Зарије):-Стојча, Саватије, ратка, Боса и Даница. Стојче(Стојана, колонизиран у Белу Цркву):- Александар и Радмила. Саватије(Стојана, колонизиран у Белу Цркву):- Милорад и Радмила.

Лазар(Зарије):-Јован, Деса и Стојанка. Јован(Лазара):-Јоца, Чеда, Борис (живи у Панчево), Мирко (живи у Старчево). Јоца(Јована, живи у Вучје):- Миодраг и Мирјана. Чеда(Јована) живи у Београду, а има ненада и кћи Верицу.

Витомир(Зарија):-Раде, Борка и Ружа. Раде (Витомира) одселио се у калуђерицу, има Зарка, Зорана и кћи Радмилу.

Андон (Сокола):-Тоза(колонизиран у Срп. Милетић-деца:Благоје(деца:Илија(живи у Неготин-деца:Владан и Мирослав), Воја, Ђерђина и Видосава), Ранђел, Александар и Ђерђина), Јоса и кћи Тала.

Воја(Благоје):-Бобан и Анка.

Ранђел (Тозе) живи у Београду, има Јоцу и кћериДушанку и Стојанку. Јоца(Ранђела) живи у Белој Цркви, има Дејана, Марка и Николу.

Александар (Тозе) живи у Београду, има Стојана, Зорана и кћи Надицу. Стојан има Милана.

Јоса(Андона) има Милета, Драгољуба, Ђоку (без порода), Милорада, Душка и кћери Добринку и Божуру.

Миле(Јосе) колонизиран у Српски Милетић, има Славољуба, Јована и кћи Стану. Славољуб (Милета):-Миладин. Драгољуб(Јосе) живи у Краљеву, има Мићу и кћери Босу, Олгу и Веру.

Милорад (Јосе) колонизиран у Српски Милетић, има Стојана и кћи Љиљану. Душко (Јосе) колнизиран у Српски Милетић, има Ацу и кћи Драгану.

* * *

Махала Ш А И Н О В И

Налази се испод махале Пејни, на заравни Влашке ливаде. У махали су биле 4 куће. Према предању, први становници махале дошли су из Шаинца код Врања (Р.Костадиновић наводи село Шаиновце код Лесковца-подвукао М.М. 2013.г.), па је по њима и добило ово име Ш а и н о в и.

Први становници који се пмате су били браћа Динча и Риста. Риста се одселио у махалу Ђилини.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Динча-Динчић, Стаменко-Стаменковић, Веселин-Веселиновић, Виден-Виденовић, Пеја-Пејић, …

Познат родослов:

Динча:- Стаменко Динчић (19.век), Веселин Динчић (19.век, оба одсељени), Виден Динчић (19.век), Велимир Динчић(19.век) и Танча Динчић(19.век).

Динчић (Динче) Виден(19.век, одселио се у Блато код Пирота):-Свиленка.

Велимир (Динче) Динчић:-Мика и Смиљана. Мика(Велимира):-Ђорђе и кћи Анча.

Динчић (Динче) Танча:-Мика (без порода), Стојилко и Сима (без порода). Стојилко (Танче):- Стојча и Стана. Стојча (Стојилка):-Драгослав, Србислав и Верка. Драгослав (Стојче, одселио се у Баточину):- Ранко и Нада. Србислав (Стојче):-Јоца, одсеелио се у Власотинце):-Радољуб.

*

Пејић (Пеје) Стојица (19.век, доселио се из махале Пејни), има синове: Стојичић (Стојице) Радивоје и Стојичић (Стојице) Радована (19.век,оба без порода), Стојичић Нику, Стојичић Стевана (без порода) и кћери Стојичићи: Вида и Љубица.

Ника (Стојице):-Кола(без порода), Сотир и Јован. Сотир (Нике):- Коста, Стојанка, Мара, Станија и Јованка. Коста(Сотира):-Јоца (живи у Бања Луци):-Слободанка, Анка и Славица.

Јован (Нике, колинизиран у Белу Цркву):- Томислав, Раде, Воја и кћери: Косовка, Наста, Боса и Добрица.

* * *

Махала М А Р Ј А Н О В И

Налази се јужно од Суљиног Гроба, испод махале Пејни и Шаинови, а источно од махале Станинци. У махали је било 5 кућа. Први становник је био Сава.

Према предању, доселио се из Зеленог Града (Знепоље-Бугарска) .

Махала М а р ј а н о в и је добила име по Савином унуку Марјану.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Сава-Савић, Марјан-Марјановић, Симон-Симоновић, Цветко-Цветковић, …

 Познат родослов:

Сава:- Савић Марјан(без порода), Савић Симон и Цветко Савић.

*

Симон (Саве) Савић:- Симоновић Сава(19.век), Симоновић Милош(19.век) и Симоновић Јордан (19.век).

Сава (Симона) Симоновић:- Тодор и Милена. Тодор (Саве):- Сотир, Станислав, Славка.

Сотир (Тодора):- Милко, Воја (без порода), Лазар (без порода), Сима и кћери: Динка, Деска и Мара. Милко (Сотира):-Томислав, Града и Стојанка. Томислав (Милка):-Предраг и кћери:Зона и Рада. Града (Милка, одселио се у Власотинце):- Горан. Сима (Сотира ):-Зоран, Борица, Драгица и Кона.

Станислав (Тодора, колонизиран у у Српски Милетић):-Стојан (без порода), Коста, Благоје (без порода),, Петар, Тодор и кћери:Радмила и Милка.

Милош (Симона) Симоновић(19.век):-Мика, Ђорђе,, Божура и Десанка.

Мика (Милоша):-Јован, Милисав (без порода) и кћи Смиљана. Јован (Мике):-Чедомир, Петар, Величко (без порода), Криста, и Симка. Чедомир (Јована):-Миодраг и Милорад. Чедомир и Петар живе у Нишу, а Величко и Криста у Београду.

Петар (Јована):- синови:Драгомир и Тихомир. Криста(Јована):-Слободан и Гордана

Ђорђе (Милоша):-Бориз, Драгиша (без порода), Јоса, Десимир, Сима и кћери:Видосава, Ранча и Илинка. Бориз(Ђорђа):- Петар (одселио се у Велики Поповац). Јоса (Ђорђа, живи у Нишу):- Раде и Драгица. Десимир (Ђорђа):- Најдан и Мира. Сима (Ђорђа, одселио се у Сухотно код Алексинца):-:-Драган и Станимирка.

Јордан (Симона)Симоновић:-Спаса, Лазар и Добривоје (сви се одселили у Росоман-Македонија).

Спаса (Јордана):-Стојан, Јован и кћери:Добринка и Стевка. Стојан(Спасе):-Гале, Јордан, Драгица и Вукица. Лазар(Спасе):-Драгутин, Александар, Бошко и Браниславка. Добривоје (Јордана):-Љубомир, Ђорђе, Божурка и Перса.

*

Цветко (Саве):- ЦветковићПетар (одселио се у Прекопчелицу).

Петар (Цветка) Цветковић:-Ђорђе, Харалампије и Васка. Ђорђе(Петра, живи у Битољу):-Вукица. Харалмшије(Петра, живи у Београду):- Цане.

* * *

Махала В Е С Е Л И Н О В И

Налази се испод махале Марјанови, непосредно поред Каланске реке с њене десне стране. У махали су биле 4 куће. Први становник је био Мита. Махала В е с е л и н о в и добила име по Митином унуку Веселину.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Мита-Митић, Динча-Динчић,Веселин-Веселиновић,…

Познат родослов:

Мита:-Динча Митић и још два сина одсељени у Кацабаћ (Пуста Река).

Динча (Мите Митић ):-Чандрил Динчић. Чандрил (Динчета):- Веселин Динчић.

Веселин(Чандрила) Динчић:- Веселиновић Тодораћија и Милтен Веселиновић.

Тодораћија(Веселина) Веселиновић:-Николча (без порода), Илија (без порода),, Милетија, Дикомир (без порода) и кћери: Роска, Совика, Косара, јевђенија и Тодора.

Милетија(Тодораћије):-Ранђел, Сава, Станика и Иванка. Ранђел (Милетије):-Новица и Бранко (одсељен у Гроцку). Сава (Милетије, одселио се у Гроцку):- Нацко и Радица.

Милтен (Веселина):- Стојан, Станко, Драгомир и кћери:Даринка, Станојка и Роса.

Стојан (Милтена):-Јован, Мита, Града и кћери:Божура, Кона и Роса. Јован (Стојана, одселио се у Власотинце):-: Раде и Миша. Мита (Стојана, живи у Кумодражу):- Зоран. Града има Алесандра и кћи Добрилу.

Станко (Милтена):- Радисав, Ђока, Лаза и Видосава (сви колонизирани у Српски Милетић),

Драгомир (Милтена):Криста, Витко, Станија, Добринка и Роса. Криста (Драгомира, одселио се у мали Пожаревац):- Благоје и Станимирка. Витко(Драгомира, одселио се у Смедеревску Паланку):-Јовица, Станка и Добрица.

* * *

Махала С Т А Н И Н Ц И

Налази се испод ливаде и махале Шаинови. У Махали је било 6 кућа. Први становник махале је била Стана, па је по њој махала добилиа име С т н и н ц и. Доселили се из махале Марјанови. Према предању, доселили се из Зеленог Града (Знепоље-Бугарска).

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Стојан-Стојановић, Ђика-Ђикић, Радоња-Радоњић, Дојчин-Дојчиновић, Радивоје.Радивојевић, Стојан-Стојановић, Златко-Златковић,

Познат родослов:

*

Стана:-Стојан.

Стојан(Станин):-Стојановић Ђика, Радоња Стојановић и Дојчин Стојановић.

Ђика (Стојана)Стојановић :-Костаћија Ђикић. Костаћија(Ђике):-Пејча, Сава и кћери:Роска, Ранча, Дика и Драга.

Пејча (Костаћије, колинизиран у Српски Милетић):- Војислав, Драгољуб, Милан(живи у Власотинце и има Драгишу и кћи Наду. Драгиша (Војислава) има Горана и кћи Соњу). Драгољуб (Пејче, живи у Сомбору):-Небојша и Јован.

Сава (Костаћије, живи у Лесковцу):- Славица и Борица.

Радоња (Стојана)Стојановић:-Тренча Радоњић, Радоњић:Стојана и Мирјана. Тренча је усвојио Борисава из Грацке. Борисав има Зорана, Небојшу и кћи Јованку.

Дојчин (Стојана)Стојановић:-Василије Дојчиновић, Микаил Дојчиновић и Радослав Дојчиновић(без порода).

Василије (Дојчина) Дојчиновић:Стеван, Сима, Светозар, Џорџ (сви без порода) и кћи Даринку.

Микаил (Дојчина):-Стојанча и Станко.

Стојанча(Микаила):-има кћери: Душанка, Иванка, Стевка, Радмила, Нада и Стојанка. Душанка (Стојанче) привела је супруга Братислава из Градске, има Драгана (одселио се у Трњане) и кћи Славицу. Станко (Микаила):-Бошко (живи у Реснику).

*

Познат родослов:

Радивоје(Џавера):- дослеио се из Клисуре, синови: Радивојевић Стојан(19.век) и Радивојевић Златко(19.век).

Стојан(Радивоја) Радивојевић:- Стојановић: Ђорђе и кћи Тона. Ђорђе (Стојана) колинизиран у Српски Милетић, има Чедомира и кћерке: Дара и Ђилена. Чедомир (Ђорђа) има синове: Радисав и Аца (оба без порода) и кћери: Роса и Винка. Роса привела Славка из Студене има Ацу и Јована.

Златко (Радивоја) Радивојевић:-Златкови Стања и Харалампије Златковић( без порода). Стања (Златка) Златковић:- Стојанча и кћи Каната. Стојанча(Стање) колонизиран у Српски Милетић, има Станка и Душана.

* * *

Махала М А Н И Н И

Налази се испод махале Станинци, непосредно поред Каланске реке с њене десне стране. У махали су биле само 2 куће. Према предању први становник је био Мана и по њему је махала добила име М а н и н и.

Први становник који се памти био је Илија.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Илија-Илић, Марко.Марковић, Никола-Николић, ….

Познат родослов:

Илија:-Марко и Никола. Марко (Илије):-Таско .

Таско је има дванаесторо деце која су умрла, па је усвојио Ранђела (који није имао порода). Касије Таско је усвојио Тому из махале Матејини.

Тома(Игњата):-Жика. Жика (Томе):-Срећко, Јоца и кћери: Глигоринка и Душанка.

Никола (Илије):-Макса, Танча, Пејча и кћи Сета. Макса(Николе):-кћери: Синђелија, Јелена, Наталија, Севда, Стојанка и Цана. Танча(Николе): Благоје. Пејча (Николе, одселили се у Брестовик):-Милисав, Ранђел и кћи Драгиња.

* * *

Махала Г А Р И Њ Е – Б А Т Л А Ц И

Налази се у подножју Бичотине Чуке, непосредно испод косе „Седлар“, с леве стране каланске реке. Махала је имала 5 кућа.

Ова махала имала је три посебне породице:Маринкову звани „Мраћини“; Вељкову „Батлаци“ и Миленкову „Гаринчање“. Махала је добила назив „Гариње“ по месту где су се ове породице доселиле.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:-Маринко-Маринковић, Петар-Петровић, Миленко-Миленковић, Вељко-Вељковић,

Познат родослов:

*

Петар (Маринка):- Сотир(без порода) и Никодије. Петар се доселио из мајале Власинци.

Никодије(Петра):-Драгомир (без порода), Петроније (без порода), Стојан, Бора, Драгутин и кћери:Добринка, Васка и Ружица.

Стојан (Никодије):-Стања (без порода), Воја, Ђока, Милан, Јоца и кћери:Борка, Олга, Косовка и Милевка. Воја (Стојан, живи у Нишу):-Марко, Жарко и кћери:Славица и Соња. Ђока(Стојана):-Сотир, Града, Зоран и Снежана. Милан(Стојана):-Драган, Дивна и Борица. Јоца (Стојана):-Звонко.

Бора (Никодије):-Данил, Даница и Анча . Драгутин (Никодије):- Станиша и Савета.

*

Вељко:-Стратија.(Порекло се не зна)

Стратија (Вељка):-Стања (без порода), Бошко, Андон (без порода) и кћери: Младена, Смиља и Марјонка. Бошко(Стратије, колонизиран у Српски Милетић):-Видојко, Мирко, Воја и Стојанка.

*

Миленко се доселио из махале Шумћини

Миленко:-Димитрије Миленковић (19.век), Спаса Миленковић (19.век), Виден Миленковић (19.век) и кћери: Бона и Марија Миленковић.

Димитрије (Миленка)Миленковић:-Станислав (без порода), Јања и кћи Пенка. Јања (Димитрије):-Станча, Драгован (одселио се у Смедеревску Паланку) и кћери: Симка, Милевка, Борица и Нада.

Спаса(Миленка)Миленковић:-Харалампије (без порода) и кћи Стана. Виден(Миленка )Миленковић:Загорка.

* * *

Махала Ш У М Ћ И Н И

Налази се испод махале власинци, с леве стране Селске долине на домаку каланске реке. У махали су биле само 2 куће. Ова махала је добила назив према густој шуми (Шумћа). Први насељеник био је Илија, доселио се из махале Бировци.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Илија-Илић(Илијчић), Радивоје-Радивојевић, Миленко-Миленковић, ….

Познат родослов:

Илија:Урош Илић (19.век), Мирко Илић (19.век)(оба без порода), Илић Радивоје (19.век) и Миленко Илић (19.век, одселио се у Гариње).

Радивоје(Илије) Илић:-Никола, Вукашин (без порода) и Јован (без порода). Никола (Радивоје):-Драгоје, Стојан, кћери:Јева и Ружа.

Драгоје (Николе):-Стојанча, Ранђел и (оба без порода), Чеда, Миле и кћери: Јерђена, Персида, Донка и Добрица. Стојан(Николе, колонизирани у Белу Цркву) :-Најдан, Јоца и Милка.

* * *

Махала В Л А С И Н Ц И

Налази се на заравни барице (Барје) испод Големе њиве. У махали је било 8 кућа.

Први становник био је Д и н а који је дошао са Власине, и по Власини махала је добила име В л а с и н ц и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Дина-Динић, Никола-Николић, Станиша-Станишић, Голуб-Голубовић, Станко-Станковић, Риста-Ристић, Момчило-Момчиловић, Стојан-Стојановић, Стеван-Стевановић, Аризан-Аризановић, Јеврем-Јевремовић, Младен-Младеновић,…

Познат родослов:

Дина(први брак):Никола.

Дина(други брак)-друга жена је довела пасторка Станка „Барнодолца“ из Црне Траве.

Никола(Дине):- Николић Станиша. Станиша има Михајла Станишића (одселио се у Вигњиште), Радована Станишић и Гоцу (одселили се у Кацабаћ). Радован има кћи Анђелију.

*

Станко „Барнодолац“:- Станковић Голуб и Станковић Никола.

Голуб (Станка „Барнодолоца“) Станковић: Голубовић Милутин(19.век) и Голубовић Манојло (одселили се у Кацабаћ). По смрти Голуба његова удова привела Аризана из Грацке и има Антонија.

Антоније Аризановић (19.век) има Стевана (без порода) и кћери Персиду и Стојанку.

Никола (Станка „Барнодолоца“Станковић :- Риста, Стојан и Момчило.

*

Риста (Николе) Николић:-Божа и Милан.

Божа (Ристе) Ристић:- Станоје (нема порода), Тоша (нема порода) и Јеврем.

Јеврем (Боже) Ристић:- Јевремовић: Игњат, Младен, Зарко и кћи Милева.

Игњат(Јеврема) Јевремовић (колнизиран у Српски Милетић):- Миле, Воја и кћери: Видосава и Милевка. Миле има Слободана а Воја има Томислава.

Младен(Јеврема) Јевремовћ(, колинизиран у Српски Милетић):-Миодраг, Душан, Љуба, Станко, Радован, Ранко и Ђорђе. Миодраг(Младен) Младеновић (, вратио се у Калну ):-Величко, Бориша и Драган.

Љуба (Младена) Младеновић:-Бориша. Радован (Младена) има Горана. Ранко (Младена) живи у Крагујевцу, има Дарка и кћи Соњу. Ђорђе (Младена) има Небојшу. Зарко(Јеврема) има Ацу и кћи Атану. Аца има Марка, Мирка и кћи Мирјану.

Милан (Ристе): Ристић-Радисав, Димитрије, Милентије (сви без порода) и Јована.

Јован(Милана, колонизиран у Српски Милетић, затим се одселио у Пожаревац):-Танасије, Цане (без порода), Видосава, Тодора и кћери:Донка, Верка и Бранка.

Танасије (Јована):-Борко и Најдан. Видосав (Јована):-Радомир и Радован. Тодор(Јована):-Иван и Драган.

*

Стојан (Николе) Николић:- Стојановић:Павле и Алекса (одселио се у Вигњиште).

Павле(Стојана):- Мика (без порода), Харалампије, Петроније и кћери: Тала, Стана и Селима.

Харалимпије(Павла, колинизиран у Српски Милетић):- Витко (без порода), Мика и кћи Влада. Мика има Јована,

Петроније(Павла):-Стојанча, Иван и кћери: Славда и Душанка. Стојанча има Радета (живи у Смедереву) и кћери Анкицу и Милицу. Иван (Петронија) има Мирољуба и кћери Надицу и Горицу.

*

Момчило (Николе) Николић(19.век):- Момчиловић: Станко, Јоца (обоје умрли као младићи) и Пејча. Пејча има Лазара (живи у Рипњу) и Илију. Илија има Симу(без порода) и кћери Добринку и Ђурђу.

*

Стеван:- Сревановић Маринко, Стојко Стевановић и Марко Стевановић. Стеван се доселио у ову мајхалу из Вучидела(Лужница).

Маринко(Стевана) Стевановић:-Петар(одселио се у Гариње-Батлаци).

Стојко „Перчимлија“(Стевана) Стевановић:-Ђора (исељен) и Живко. Живко има вељу, Вукашина (без порода) и кћи Милеву. Веља има Стојана (без порода) и кћерке Стојану, Ленку, Драгу и Јонку.

Марко (Стевана) Стевановић:-Тодораћија. Тодораћија има Најду. Најда (колонизиран у Белу Цркву) има Цветка, Драгомира, Велибора (без порода) и кћери Кату, Олгицу и Станку.

* * *

Махала С Е Л О

Ова махала је вентар села, где су школа, црква, зафружни дом и споменик ратницима палим за слободу. У махали је било 7 куће. На овом месту су живели први становници села. Звало се „Селиште“, па је по томе и остало име С е л о.

После исељавања првих становника у ову махалу су дошле нове породице које нису у међусобном сродству.

Трифун (Михајла) са синовома се доселио из Вигњиште, Харалампије (Глигорија) доселио се из мајхале Џорини, Јован сед оселио из Обреновца код Пирота и Глигорије се доселио из Власотинца.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Михајло-Михајловић,Трифун-Трифуновић, Ђорђе-Ђорђевић, Крста-Крстић, Веља-Вељовић, Јован-Јовановић, Глигорије-Глигоријевић,…

Познат родослов:

Трифун (Михајла) доселио се из махале Вигњиште са синовима Тазом, Миком и кћерима Јовом, Ленком, Кајчом и Драгом.

Таза (Трифуна) има Крсту и кћери Божуру и Савку. Крста (Тазе) живи у Нишу, има Вању, Горана и кћи Тању. Таза је колонизиран у Српски Милетић.

Мика(Трифуна) има Драгишу (без порода), кћери Јулу и Ђерђину. Ђерђина има ванбрачног сина Вељу, а касније привела за мужа Ацу из махале Терзијини. Веља (Ђерђине) има Горана и Владимира.

*

Мика (Ђорђа) доселио се из махале Бировци, има Радисава, Сотира, Јосу, Ђоку и кћери Персу и Верку.

Радисав (Мике) живи у Београду, има Воју. Воја (радисава) живи у Сарајеву, има Милована и кћери Наташу и Тању.

Сотир(Мике) има Александра, Радета, кћери Радмилу и Виту. Александар (Сотира) живи у београду, има Марјана и кћи Биљану. Раде (Сотира) живи у Светозареву(Јагодини), има Сашу и Дејана.

Јоса (Мике) живи у Власини, има Драгомира (живи у Београду) и кћери Душанку, Стојименку и Наду.

*

Харалампије (Глигорија) доселио се из махале Џорини, има Александра, Стању, Чедомира и кћери Селену, Талу, Добринку, Верку и Загорку.

Александар(Харалампије) има Душка, Тозу и кћи Станку. Душко живи у београду,а Тоза у Пироту.

Стања (Харалампије има Милета и Радета. Миле има Мишу и кћи Борицу, а раде има Драгана. Чедомир (Харалампије) има кћи.

*

Јован доселио се из Обреновца код Пирота, има микицу, Јоцу и кћери Добринку, Борку и Зору. Микица (Јована) живи у Власотинцу, има Вацу (живи у Новом Саду) и кћи Драгицу.

*

Глигорије доселио се из Власотинца, има Благоју (живи у Скопљу), Бошка (без порода), живи у Лесковцу, Добривоју и кћи Васку. Благоје (Глигорије) има кћери Иванку, Драгојку и Дацу. Добривоје(Глигорија) има Стојанчу и кћери Верку, Радмилу и Станку.

* * *

Махала К А Л А Џ И Ј И Н И

Налази се испод махале Село, јужно од цркве. У махали су биле 3 куће. Први становник је био Никола. По знаимњау калаџија, па је по њему махала названа К а л а џ и ј и н и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Никола-Николић, Радојица-Радојичић,…

Познат родослов:

Никола :-Раденко Николић (без порода), Радојица Николић и Михајла Николић(без порода).

Радојица (Николе) Николић:- Стојан Радојичић, Јованча Радојичић и Ђорђе Радојичић.

Јованча (Радојице) Радојичић:- Стојана и кћи Стојану.

Стојан (Јованче) има Витка, Владу, Јању и кћери Верку и Доску. Витко(Стојана) одселио се у Лучици, има Новицу, Ацу, Мишка, Слободана и кћери Наду и Горицу. Јања је глухонем без порода.

Ђорђе (Радојице) Радојичић:-Никола, Мика и кћери Марјонка, Марика, Десанка и Божура. Никола (Ђорђа) има Воју (без порода), Љубу, Саву и кћи Мару.

Љуба (Николе) има кћери Славицу, Драгицу и Зону.

Сава (Николе) има Радета и кћи верицу. Мика (Ђорђа) колонизиран у Ратково, има Станиска, Мирка, Јоцу и кћи Косовку.

* * *

Махала Д О Ц И Н И- Д О Њ И Н О В К О В И

Налази се испод махале Село, југозападно од цркве и махале Калаџијини. Махала је имала 4 куће. Први становник је био Стојан. Доселио се из Новкови.

Првобитно се махала звала Д о њ и Н о в к о в и, а касније је добила назив Д о ц и н и по Стојановом праунуку Доци.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Стојан-Стојановић, Сава-Савић, ..

Познат родослов:

Стојан:- Сава.

Сава Стојановић:- СавићТаћија и Златко Савић (одселио се у махалу Златкови).

Таћија (Саве) Савић:- Доца, Александр (Без порода), Милисав (без порода), Ника (без порода), Богосав и кћери Милева, Мица, Тала и Јовка.

Доца (Таћије) колонизиран у Српски Милетић, има Сотира, мику, Боривоју, Раку, Зарета (без порода), Милана (без порода), Богоју и кћери Добринку, Наду и Деску.

Сотир (Доце) има кћери Станку, Бжуру и Зору. Мика (Доце) одсељен у Клисуру, има Ацу, Милчу, Љубу и кћери Иванку, Мицу, Донку, Веру и Виду.

Боривоје (Доце) има Петра (одселио с еу Гроцку), Радисава, Косту, Јоцу (одсељени у См. Паланку), Љубишу (живи у Црној Трави) и кћери Персу и Милку.

Рака (Доце) одселио се у Клисуру, има Горана. Богоја (Доце) има радована и кћери Славицу и Олгу.

Богосав (Таћије) колинизиран у Српсаки Милетић, има Рашка (без порода), живи у Сурчину, Стојанчу и кћерке Кону, Слободанку и Ику. Стојанче (Богосава) има кћи Љиљу.

* * *

Махала З Л А Т К О В И

Налази се испод махале Село и калаџијини, а источно од махале Доцини (Доњи Новкови). Махала је имала 3 куће.

Први становник је Златко и по њему је добила махала име З л а т к о в и. Доселили су се из махале Доцини. Миодраг-Драга, доселио се у махалу Златкови из Преслапа.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Сава-Савић,Златко-Златковић,

Познат родослов:

Златко (Саве) Савић:-Таза Златковић, Стања Златковић и Андон Златковић.

Таза (Златка) Златковић:- има Бошка и Милета. Бошко (Тазе) одселио се у Гроцку, има Витка, Кристу и кћи Донку. Витко (Бошка) има Драгана и кћи Драгицу. Криста (Бошка) има Зорана и Здравка. Миле (Тазе) има Душана (живи у Гроцкој) и кћи Верицу.

Стања (Златка) Златковић:-има кћи Верку. Стања је после Првог светског рата прешао у Бугарску да живи.

Андон (Златка) Златковић :-колонизиран у Српски Милетић, има Мику, Велисава, Мирка, Воју и кћери Десанку, Видосаву и Ленку. Мика (Андона) има Драгољуба и кћи Косовку. Велисав (Андона) има Борка, кћи Божуру и још деце. Мирко (Андона) има Драгана, Душка и кћи Добривоју. Воја (Андона) има Новицу и Власту.

Миодраг-Драга, доселио се из Преслапа, има Љубу, Јована (одселио се у Клисуру), Драгомира, Владу и кћи Милку.

*

Љуба (Миодрага) има Милета, Стојанчу и Новицу, одселили се у Лучицу. Драгомир (Миодрага) има Станоју и кћери Борицу, Зорицу и Миру. Влада (Миодрага) одселио се у Мали Пожаревац, има два сина и кћи.

* * *

Махала В И Г Њ И Ш Т Е

Налази се на саставу Преслапске и Мале реке. У махали су биле 4 куће. Име је добила по „вигњу“(направи за топљење руде)- В и г њ и ш т е.

По предању, ту је у давна времена топљена руда. Први становник који с епамти је Михајло, доселио се из махале Власинци.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Станиша-Станишић, Михајло-Михајловић, …

Познат родослов:

Михајло (Станише) Станишић:- Трифун Станишић(Михајловић), Сотир Станишић и кћи Станишић Стојанка.

Трифун (Михајла) Михајловић:- Михајловић(Трифуновић) Стева, Михајловић Таза, Михајловић Мика, Михајловић Никола и кћери Михајловић:Јова, Ленка, Кајча и Драга.

Михајловић Трифун са синовима: Тазом и Миком и кћеркама одселио у махалу Село.

Стева (Трифуна) Трифуновић(Михајловић):-Ђока, Виден и кћери Милка и Срба.

Ђока (Стеве) колонизиран у Српски Милетић, има Бориза(без порода) и кћери Зору и Мицу. (Бориса (Ђоке) су бугарски фашисти 1941.г. протерали са родитељима из Македоније, радио је у општини Кобишница код Неготина и био сарадник НОП-а (снабдевао је илегалце документима). Умро је маја 1943.године)

Виден (Стеве) има Борка (живи у Димитровграду) и Бранислава (одселио се у Лесковац). Никола (Трифуна) колонизиран у Белу Цркву, има Мирка, Милорада (живи у Зрењанину) и кћерке Владу и Милевку. Мирко (Николе) има Чеду и кћи Славицу.

*

Сотир (Михајла) Михајловић(Станишић):-има Саву, Бошка и кћери Грозду и Даницу. Сава (Сотира) има Милета, Величка (без порода) живи у Крагујевцу, Томислава и кћери Иванку и Стану.

Миле (Саве) има Ђоку (живи уСрпски Милетић), Јована (живи код Ваљева) и Стојчу (живи у Калуђерици).

Томислав (Саве) одселио се у Гроцку, има мкћери Нацу, Славицу и Десу. Бошко (Сотира) има Благоју, Јосу и кћери Видосаву и Ранчу. Благоје (Бошка) одселио се у Гроцку, има Воју, Милка и кћи Борицу. Јоса (Бошка) одселио се у Гроцку, има Станишу, Драгана и кћи Станимирку.

* * *

Махала А Л Е К С И Н И

Налази се непосредно поред Преслапске реке, с њене леве стране, између махале Вигњиште и Страње. У махали су биле 2 куће. Први становник је био Алекса. По њему је махала добила име В л а с и н ц и. Доселио се из махале Власинци.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Стојан-Стојановић, Алекса-Алескић, …

Познат родослов:

Алекса (Стојана) Стојановић:- Алексић(Стојановић): Витомир, Коца и кћери Љубица, Јова и Славда. Витомир (Алексе) Алексић(Стојановић):- Кола (без порода), и кћери Боса, Борка и Стојанка.

Коца (Алексе) Алескић(Стојановић):- Жику, Милета и кћери Божуру и Росу (колонизирани у Српски Милетић).

* * *

Махала С Т Р А Њ Е

Налази се на југоситочнним падинама Чукљатице, изнад махале Алексини узводно, непосредно поред Преслапске реке. У махали је било 7 кућа.

Махала је добила име по стрмој падини на којој се налази-С т р а њ е. Први становници били су Станишини (Петковић) синови: Трендафил, Милоја, Сотир и кћери Селима и Стана, који су се доселили из махале Белчини.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Петко-Петковић, Станиша-Станишић,…..

Познат родослов:

Станиша Петковић(из махале Белчини)

Трендафил (Станише) Петковић:- Петковић(Станишић) Кола, Радул, Стања, Ита и кћи Марјонка.

Кола(Трендафила) колонизиран у Српски Милетић, има Јању, Јована, Дуку, Велислава, Чеду и кћери Роду и Симку. Јања (Коле) има Милета и Србислава. Јован (Коле) има Стојана, петра, Борка и кћи Добрицу. Дука (Коле) имја Милорада и кћи весну. Велислав (Коле) живи у Куманову, има Јанка и кћи Радицу. Чеда (Коле) има Александра и кћи Олгицу.

Радул(Трендафила) има Бориза (без порода), Уроша и кћери верку и Борку.

Стања(Трендафила) колонизиран у Српски Милетић, има Воју, Душка, Гацу (без порода), Лазара (без порода) и Витка (без нпорода). Воја (Стање) живи у београду, има кћери Љиља и Драгицу. Душко (Стање) има Стојанчу и Благоју.

Ита (Трендефила) одселио се у Житковац

Милоја (Станише) има Таку, Стојана (без порода), Кристу (без порода), Стеву и Петронију (без порода).

Така (Милоје) има Сенту (без порода), Госу (одселио се у Борчу. Госа (Таке) има Ђоку и кћери Насту и Косовку.

Стева (Милоша) одселио се у Белу Цркву, има кћи Видосаву. Петронија (Таке) присинио је Стаменка из Градске. Стаменко има Јоцу и Драгана.

Сотир (Станише) има кћери Деску, Драгу и Даринку.

* * *

Махала Н О В К О В И

Налази се на јужној страни Ђилиног Хана и Лазиња, изнад махале Ковачеви и гробља. У махали је било 9 кућа.

Први становник је био Новко и по њему је махала добила име Н о в к о в и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Новко-Новковић, Анђелко-Анђелковић, Тоша-Тошић, ….

Познат родослов:

Новко: Анђелко и Стојанн (одселио се у махалу Доњи Новкови). Анђелко (Новка) Новковић:- Анђелковић(Новковић): Тоша, Радоња и Ђорђе.

Тоша (Анђелка) Анђелковић(Новковић):- Тошић Велија и Тошић Стојан(19.век)

Велија (Тоше) Тошић:-Дејан, Светозар и кћери Рајина и Велика.

Дејан (Велије) има Мику, Бранислава, Харалампију (одселио се у махалу Тодорови), Милисава, Велисава, кћери Васку и Мару.

Мика (Дејана) има кћи Стојанку. Бранисалв (Дејана) одселио се у Власотинце, има Братислава (живи у Београду) и кћери Станимирку и Анку.

Милисав ( Дејана) одселио се у Борчу, има Сотира, Драгутина (живи у Београду) и кћи Рају. Сотир (Милисава) има Милета и кћи Борицу. Драгутин (Милисава) има Јоцу и кћи Драгу.

Велисав (Дејана) има Радисава, Тихомира, велибора и кћи Радомирку. Радисав (Велисава) живи у београду, има кћи Славицу. Тихомир (Велисава) живи у београду, има кћери Евицу и Весну. Велибор (Велисава) живи у Новом Саду, има кћери Љиљу и Валентину.

Светозар (Велије) колонизиран у Српски Милетић, има Живојина, Александра и кћерке Венију, Косару, Јелену и Даринку. Живојин (Светозара) колонизиран у Белу Цркву, има Томислава, Бориза и кћери Милку и Драгицу. Александар (Светозара) има Мирка (живи у Новом Саду) и кћери Илинку и Драгицу.

Стојан (Тоше) Тошић:- Станичко. Станичко (Стојана) има Станислава и кћери Стојану, Десанку, Драгу, Калијонку и Божуру. Станислав (Станачка) има Радета, Јоцу, Драгољуба, Граду и кћери Босанку, Миру, Милку, Ратку и Левту.

Раде (Станислава) има кћи Персу. Јоца (Станислава) живи у Београду, има кћери Лидију и Катарину. Драгољуб (Станислава) одселио се у Калуђерицу, има Бранка и Сашу. Града (Станислава) одселио се у Калуђерицу, има Горана и кћи Весну.

*

Радоња (Анђелка) Анђелковић(Новковић):-: Радоњић Илија, Радоњић Милорад и кћи Тона. Илија (Радоње) Радоњић:- Радоњић (Илић)Жика.

Жика (Илије) Радоњић(Илић):-Чеда, Величко и кћери Стевка, Милевка и Косвка. Чеда (Жике) колонизиран у Белу Цркву, има Радета, Јовицу и Ђокицу.

Величко (Жике) има Драгана и кћи Добрицу. Милорад (Радоње) има Витка и кћери Загорку и Савку. Витко (Милорада) има Новицу, Бранка и Ђоку (сви се одселили у Калуђерицу).

*

Ђорђе (Анђелка) Анђелковић (Новковић):-има кћери Марјонку, Параскеву, Росанду и Евђенију.

*

Јован, доселио се касније у махалу Новкови, има Стању и кћери Стану. Милеву и Васку. Стања (Јована) има Џорџу и Милоша (без порода). Џорџа (Стање) има кћи Стојанку која приводи за мужа Тозу из махале Тодорови и има ненада и Слађана.

* * *

Махала К О В А Ч Е В И

Налази се на јужним падинама Лазиња, испод махале Новкови а између гробља и Ковачеве долине. У махали је било 13 кућа. Први становници махале били су браћа Голуб, Пејча и Цветан.

Предак ове махале су сигурно био ковач у времену рудовања у овом крају, па је махала добила име К о в а ч и. Крсна слава је Свети Ранђел. К о в а ч е в и су пореклом из Главановца( Знепоље-околина Трна, Бугарска).

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Голуб-Голубовић, Тодор-Тодоровић, Милутин-Милутиновић, Пејча-Пејчић, Цветан-Цветановић, Стоилко-Стоилковић, Цветко-Цветковић, Стојан-Стојановић, Лепоја-Лепојевић,…

Познат родослов:

Голуб има Тодора и Милутина. Тодор (Голуба) има кћери Стану и Дану. Стана је привела за мужа Пејчу из Дарковца. Пејча има Најду и кћери Ратку, Стојану и Стојанку.

Најда (Пејче) има Милета, Радета и кћи Гордану. Миле и Раде одсељени су у Калуђерицу. Милутин (Голуба) има Санататаћију (без порода) и кћи Совику.

*

Пејча :-Пејчић Димитрије и Пејчић Искрен.

Димитрије (Пејче) Пејчић:- Пејчић Јевта, Пејчић Петар и Пејчић Петко.

Јевта (Димитрије) има Ивана, Велисава (без порода), Станиска и кћери Стојанку и Роску.

Иван (Јевте) колонизиран у Српски Милетић има Воју, Милана и кћи Персу. Станиско (Јевте) колонизиран је у Српски Милетић.

Петар (Димитрије) има Иту, Петронију и кћери Стану и Божуру.

Пејчић Ита (Петра) има Борисава и кћи Добринку. Пејчић Борисав (Ите) рођен 1926.г има Мићу(1953) и кћери: Борица (1949.г.) и Надица (1950)

Пејчић Петроније(Петра) има Радета и кћерку Косовку и Добрицу. Пејчић Раде(Петронија) има Бранка.

Петко (Димитрија) има Ставрију, Чеду (без порода) и кћери Стојћу, Грозду и Мару. Ставрија (Петка) има Војислава, Ранђела и кћи Стевку.

Војислав (Ставрије) има Ранка и кћи Миру.

Искрен(Пејче) Пејчић:- има Стојана и кћи Станицу. Стојан (Искрена) колонизиран у Белу Цркву, има Милосава, Тошу, Воју и кћери Талу и Јаворку.

*

Цветан:- Цветановић Стоилко(19.век), Цветко Цветановић, Вукадин Цветановић и Така Цветановић.

Стоилко (Цветана) Цветановић (19.век):- Тома и кћи Бона.

Тома (Стоилка) Стоилковић(Цветановић):-има Кристу. Милета и кћери Анчу и Стану. Криста (Томе) има Борка, Златомира и кћи Милку. Борко (Кристе) живи у Нишу, има кћи Наду. Златомир (Кристе) одселио се у Лештане, има Радета и кћи Славицу. Миле (Томе) има кћери Стојанку, Божурку и Персу.

Цветко (Цветана) Цветановић:- Цветковић(Цветановић): има Ранђела. Ранђел има Благоју (без порода, живи у Нишу), и кћери Аску, Драгу и Божуру. Ранђел се оженио трећом женом Јонком, бугарске народности, која је довела сина Љубомира и кћи Кату. Љубомир (Јонке) живи у Нишу, има Владимира и Ивана.

Вукадин (Цветана) Цветановић одселио се у околину Гњилана.

Така (Цветана) Цветановић:-има Мијату. Мијат (Таке) има Станчу, Стојана и Јована. Станча (Мијата) има кћи Видосаву. Стојан (Мијата) живи у Београду, има Ратка и Срећка. Велибор (Стојана) одселио се у Калуђерицу, има Зорана и кћи Виду. Јован (Мијата) има кћери Наду и Милену.

*

Андон (Стојана) Стојановић:-доселио се из махале Тодорови, има Славка Харалампију (одселио се у Неготин) и кћери Милеву, Стану и Јову.

Славко (Андона) Стојановић(Андоновић):-има Александра), Чеду и кћери Наду, Ђерђину, Даницу и Росанду. Александар (Славка) има кћери Стојанку и Анчу. Чеда (Славка) одселио се у Белу Цркву, има Стојана.

*

Лепоја (Тодора) Тодоровић доселио се из махале Тодорови, има Ристоска (одселио се у махалу Пејни), Сотира (без порода) и кћи Марију.

*

Додатак на Порекло презимена Ц в е т н о в и ћ:

О пореклу презимена Ц в е т а н о в и ћ, било је интересовања многих из лесковачко-власотиначко-црнотравско-лужничког краја. Постаљана су од стране потомака да нешто сазнају више о настанку самог презимнена и његовог порекла.

Читао сам на интернет издању „Корене“-порекла породица, сајта ВЕСТИ, као и на сјату ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА породица.

Дати су одговори на овим сјатовима на постављено питање једног мог земљака родом из села Ладовице, са презименом Ц в е т а н о в и ћ-чије се род иселио у Смедерево, а он се јавља са питањем о свом пореклу презимена из Сент Галена у Швајцарској.

Све сам тада прочитао, али нисам „хтео“ да дајем икаакв одговор(већ сам проучавао његов род, јер сам чекао да нешто напишу и други истраживачи, а и мени је још било потребно да истражим скоро све родове са презименом у селима власотиначко-црнотравско-власинско-лужничког и једног дела у лесковачком крају.

Сада када сам обрађивао род Ц в е т ан о в и ћ у махали К о в а ч е в и села Кална (Црна Трава), уочио сам многа заједничка својства по крсној слави и нарочито према физичким својствима личности свих оних са презименом Ц в е т а н о в и ћ.

Пошто је овај род од порекла КОВАЧА (мајстора), онда да би се кујало железо на наковању је била потребна и физичка снага од посебног значаја.

То обележје сам уочио код скоро већине рода Ц в е т а н о в и ћ, па чак и међу својим ученицима из различитих села у власотиначком крају.

Дуго сам истраживао и остале елменте њиховог сккопа МЕНТАЛНЕ ЛИЧНОСТИ.

Уочио сам велики број истих психо-физичких и интелектуалних својства личности.

Зато и овај ПРИЛОГ одговора кога сам „скинуо“ са извора „Корена“, мислим да ће допринети расветљавању порекла и настанка презимена Ц в е т а н о в и ћ.

То нарочито има и важност, што сам те склопове личности и проучавао у непосредном додиру већ 40. година у селима Порече( са „Брсјанима“)-одакле ће сигурно и бити мало више истраживачког материјала на ову тему о овом Српском племену и уопште о родовима из тог дела Старе Србије.

26.децембар 2013.г. Власотинце Мирослав Б Младеновић Мирац

ПРИЛОГ:

Порекло фамилије Цветановић

(Извор: „Корени”)-

“ ЦВЕТАНОВИЋ:- Млади Александар Цветановић, из Сент Галена у Швајцарској, хвали „Вести“ и „Корене“, за које сматра да је једна од „најинтересантнијих“ страна, и веома се интересује за порекло свог презимена.

Рођен је у Смедереву, у које су се његов отац и деда доселили из села Ладовице, у општини Власотинце код Лесковца. Од бабе је чуо да се дедин отац звао Јован, али су га у селу звали Стамболија.

Неки човек, истог презимена, причао му је да је читао књигу о стаблу Цветановића, чији аутор „академик Владимир Цветановић“ наводи да су они пореклом са Копаоника и да чак потичу директно од кнеза Лазара.

Признајемо да нисмо чули ни за ту књигу, ни за тог академика, мада не тврдимо и да не постоје… Зато саопштавамо оно што знамо:

– Презиме Цветановић је, по правилу, везано за јужније крајеве Србије и тзв. Стару Србију, данашњу Македонију.

У области Кичевије, уз Шару наилазимо на род Цветановци у селу Чифлик Мало, досељени из села Шутовци, где је становништво поарбанашено још крајем 19. века. Славили су Св. Алимпија Столпника (или „посног Ђорђа“, како су га називали у овим крајевима).

У непосредној близини ових села су и Стрелци и Лазаровци (по кнезу Лазару) и Кнежино, па Видране у коме су такође настањени Цветановци. Ови последњи славе Св. Николу, а по предању су се доселили пре три века од Дебра.

Сва ова побројана места настањивали су (а верујемо и данас) Срби, звани Брсјаци.

У области Јужне Мораве и Изморника, у Жегри и Пасјану (испод Карадага) наилазимо на презиме Цветанови(ћи).

Почетком 20. века у Жегри је већ увелико био у току процес исламизације. Тако је један брат од Цветановаца(ића) био Цветан, а други се звао Сејдија.

По њему је исламизован род Цветанових(ћа) добио презиме Сејдовићи. Цветанови(ћи), православни Срби у овој области славили су Св. Тодора.

Једна од етапа у сеоби Цветановића на север била је, свакако, у врањској Пчињи. У селу Наставце забележена је фамилија Крстини, или Калаици, у које спадају Цветановићи, Дејковићи и Џоџини.

Доселили су се због бољих услова за живот два и по века раније, из села Нагоричано, у околину Куманова. Сви славе Св. Николу.

У околини Крагујевца Цветановића има у Баточини и Грацу. У Баточину су се доселили пре Првог српског устанка из Црне Траве (Власина), а славе Св. Василија.

Ови други су досељени после 1836, из Црне Горе, а славе Св. Петку.

А што се Смедерева тиче, презиме Цветановић налазимо у Врбовцу, у смедеревском Подунављу, по предању, досељених од Лесковца.

Слава је Митровдан, а старо презиме је било Тасић. Тасић је настало од личног имена Таса, што је хипокористик од Атанасије, а то нас води у пределе Старе Србије, јер се ово име јавља поглавито код Цинцара или старих Срба који су живели на територији Грчке и данашње Албаније, односно некадашње Византије.

Садашње презиме Цветановић је опет патронимик од мушког имена Цветан и вероватно су га у једном тренутку преузели по имену неког претка. По деди Јовану нису, јер су њега звали Стамболија, можда зато што је често ишао у Цариград (Стамбол).

*

Извор: [email protected]Порекло презимена ПОРОДИЦА): По молби породице Цветановић, родом из села Ладовице у општини Власотинце (код Лесковца), сарадници „Вести“ су истражили њихове корене”

* * *

Махала Г О Р Њ И Џ О Р И Н И (П О П О В И)

Налази се испод махале Ковачеви, а изнад махале Џорини, западно од сеоског гробља. У махали је било 5 кућа. Први становник је био поп Глигорије, дошао је из махале Џорини и по њему је махала добила име П о п о в и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Поп-Поповић, Димитрије-Димитријевић, Глигорије-Глигоријевић, Ђорђе-Ђорђевић, Богоје-Богојевић, Ранђел-Ранђеловић,….

Познат родослов:

Глигорије (Димитрија) има Харалампију (одселио се у махалу Село), Ђорђа, Сотира и Мику.

Ђорђе (Глигорија) има Станка (без порода) и кћи Васку. Васка је за супруга довела Богоју из Преслапа. Богоје има Стојанчу и кћери Раду и Стојанку. Стојанча (Богоје) живи у Београду, има Зорана и Граду.

Сотир (Глигорија) има Борисава, Хранислава, Ранђела, Лазара и кћи Ружу. Борисав (Сотира) колонизиран у Српски Милетић, има Душка, Сотира и кћи Борку. Душко (Борисава) живи у Београду, има Мишу. Сотир (Борисава) има кћери Борицу и Зорицу.

Хранислав (Сотира) има Илију и Војислава.. Илија (Хранислава) има Воју, Јоцу (без порода) и кћи Зорицу. Војислав (Хранислава) одселио се у Српски Милетић, има Велибора и кћи Анкицу.

Ранђел (Сотира) има Миодрага и кћи Стану. Миодраг (Ранђела) има Славка (живи у Београду) и кћи Милицу. Лазар (Сотира) колонизиран у Белу Цркву, има Стојанчу, Благоја и Јоцу.

Мика (Глигорије) има Милисава, Тошу (без порода) и кћери Мару, Стојанку, Анку и Дику. Милисав (Мике) има Драгољуба, Радисава и кћи Винку. Драгољуб (Милисава) има Драгана и кћери Донку и Славицу. Радисав (Милисава) има Градимира и кћери Љиљану и Иванку.

* * *

Махала Џ О Р И Н И

Налази се у дну југоисточне падине Тумбе, испод махале Ковачеви. У махали су биле 3 куће. Према предању, махала Џ о р и н и је добила ово име по неком Џори, који се доселио са Власине. Први становник који се памти био је Станко.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Станко-Станковић, Димитрија-Димитријевић, Богоје-Богојевић, Младен-Младеновић,…

Познат родослов:

Станко (Џоре):- Станковић Димитрије и Станковић Богоје.

Димитрије (Станка) Станковић:- има Глигорију који се населио у Горње Џорине.

Богоје (Станка) Станковић:- има Ђигу, Младена, и кћери Веселу, Латинку, Анђелију и Драгуну.

Ђига (Богоје) Богојевић(19.век):- има Илију и кћи Мару. Илија (Ђиге) има Симу (без порода и кћи Ику.

Младен (Богоја) Богојевић(19.век):- има Зарета (без порода), Сотира, Николу, Михајила и кћери Селиму и Љубицу.

Сотир (Младен) Младеновић (Богојевић):-има Драгутина, Велисава и кћери Кону и Косару. Драгутин (Сотира) има Стојанчу, радета, Тодора и кћери Косовку (сви колонизирани у Српски Милетић). Велисав (Сотира) има Станка, Станимира, Милана, Томислава и кћери Кону и Славицу.

Никола (Младена) Младеновић (Богојевић):-има Витка (без порода), Богоју (без порода), Јосу и кћери Добринку, Драгицу, Марију и Мару (сви колонизирани у Српски Милетић).

Михајло (Младена) Младеновић (Богојевић):- има Воју и кћери Стојанку, Спасену, Стевку, Божуру и Драгицу. Воја (Михајила) живи у нишу, има Зорана и Драгана.

* * *

Махала Т О Д О Р О В И

Налази се испод источне стране Чуке(врх Тумбе) и Ђилиног Хана. У махали су биле 3 куће. Први становник је био Тодор и по њему је махала добила име Т о д о р о в и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Тодор-Тоодоровић, Дојчин-Дојчиновић, Лепоја-Лепојевић, Стојан-Стојановић,

Познат родослов:

Тодор:- Тодоровић: Јованча, Дојчин, Лепоје и Стојан.

Јованча (Тодора) Тодоровић:- има мику (без порода) и кћери Љубицу и јевгу. Јевга је за мужа привела Харалампију из махале Новкови. Харалампије (Дејана) има Војислава, Љубисава, Милета и кћери Видосаву и Браниславку. Војислав (Харалампије) одселио се у Борчу, има Радета, Мишу и кћи Миру. Миле (Харалампије) има Зорана и Драгана.

*

Дојчин (Тодора) Тодоровић:- Дојчиновић: Петрићије (без порода), Светозар и Стања. Светозар (Дојчина) има Бошка (без порода), Раку (без порода), Милоша (без порода) и кћери Веселину и Олгу.

Стања (Дојчина) Дојчиновић:- има Харалампију (без порода), Сотира и кћи Лепосаву.

Сотир (Стање) Дојчиновић:- има Чеду (одселио се у Градску), Јоцу, Борка, Рацу (живи у Новом Саду) и кћи Донку. Јоца (Сотира) има Томислава, Бранка и Слободана.

Борко (Сотир) Дојчиновић одселио се у Ниш, има Родољуба и кћи Неђицу.

*

Лепоја (Тодора) Тодоровић одселио се у махалу Ковачеви.

*

Стојан (Тодора) Тодорвић: Стојановић Кола (без порода), Андон Стојановић (19.век) (одселио се у махалу Ковачеви) и Стојановић Јоса.

Јоса (Стојана) Стојановић:- има Милисава, Жику и кћи Десанку. Милисав (Јосе) има Јосу, Томислава, Видосава и кћи Радицу. Стојанча (Жике) има Драгана, Бранка и кћери Борицу и Ратку. Милан(Жике) има Родољуба и Мирољуба.

* * *

Махала А Р И З А Н О В И

Налази се јужно испод Чуке (врх Тумбе), између Ковачеве долине и Преслапине. У махали је било 5 кућа. Први становници који се памте били су браћа Момчило и Вељко. Ту су се доселили из махале Ковачеви. Махала је добила име А р и з а н о в и по Момчиловом сину Аризану.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Момчило-Момчиловић, Вељко-Вељковић, Аризан-Аризановић, Вељко-Вељковић, Илија-Илић,..

Познат родослов:

Момчило:- Момчиловић Аризан(19.век) и Китан Момчиловић(19.век).

Аризан Момчиловић (19.век):-има Илију и Давида, а Китан има Радисава (одселио се у Црвену Јабуку)

Илија (Аризана) Аризановић:- Илић (Аризановић): Живојина, Лазара, Сефронију, и кћери Маројку и Драгу.

Живојин (Илије) Илић (Аризановић):- има Радомира (одселио се у Српски Милетић), Благоју, Бориза (без порода) и кћери Донку и Борку.

Благоје (Живојина) има Ранка и кћери Донку и Милену. Лазар (Илије) има Стојана, Граду (одселили се у Калуђерицу) и кћери Марију, Анку и Стевку. Сефроније (Илије) има Гојка (одселио се у Власотинце), Борка и Душана (одселили се у Пирот).

Давид (Аризана) Аризановић:- има Данчу и кћи Евросију. Данча (Давида) има Радисава, Тодора и кћери јелену, Душанку и Владу. Радисав (Данче) одселио се у Старчево, има Зорана и кћи Снежану.

*

Вељко:- Вељковић Павол(19.век), а Павол Вељковић има Димитрију, Јосу (без порода) и кћери Николајћу, Сименку, Злату, Јовку и Даринку. Димитрије (Павола) има Заку (без порода) и кћери Добринку, Севду и Милену. Вељкова породица се угасила на Преслапини.

* * *

Махала Б И Р О В Ц И

Налази се у подножју косе Гладила, између Џорине и Димине долине, непосредно изнад Каланске реке. У махали је било 9 кућа. Ово име Б и р о в ц и је, према предању, добило због тога што су њени становници махале били чести „бирови“(пандури) у општини.

Први становници махале били су: Стојан, Милош, Стојко и Златан, који нису били у сродству.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Стојан-Стојановић, Милош-Милошевић, Стојко-Стојковић, Златан-Златановић,Јанко-Јанковић, Миленко-Миленковић, Димитрије-Димитријевић, Таса-Тасић, Ђорђе-Ђорђевић, Мика-Микић, Марко-Марковић, Младен-Младеновић, Стојадин-Стојадиновић, Милисав-Милисављевић, ……

Познат родослов:

Стојан:- Стојановић Постол(19.век), Стојановић Лепоје и Стојановић Дојчин.

Постол (Стојана) Стојановић(19.век):- Димитрије, Јованчуа (без порода) и кћери Петка и Севета.

Димитрије (Постола) има Добривоју и Стојана (без порода). Добривоје (Димитрија) има кћери Загорку, Мару и Насту. Загорка је за супруга довела Драгишу из махале Марјанови(без порода).

Лепоја (Стојана) има Трифуна (без порода) и кћи Наталију.

Дојчин (Стојана) има Сотира и Тодора (одселио се у Смедерево). Сотир (Дојчина) одселио се у околини Прокупља, има Богосава, Боривоја, Ананију и кћери Радунку, Наду, Јелицу и Ђерђину.

*

Милош (Павла) , доселио се из околине Требиња (Херцеговина), има Ђорђа, Тасу (одселио се у Смедерево) и Станка (одселио се у Видин-Бугарска).

Ђорђе (Милоша) има Мику (одселио се у махалу Село), Харалампију и кћери Ранчу, Сибинку и Стану.

Харалампије (Ђорђа) има Танасију, Божидара, Заку и кћери Севду и кону. Танасије (Харалампије), колонизиран у Српски Милетић, има Саву, Витка и кћи Персу. Сава(Танасија) има Ненада а Витко (Танасија) кћи Борку (сви живе у Београду).

Божидар (Харалампије) има Најдана (одселио се у Баточину) и кћи Станију. Зака (Харалампије) има Радисава и милета (одселили су се у Градску).

*

Стојко има Марка и кћи Стану.

Марко (Стојка) има Милорада, Александра и кћи Сибинку.

Милорад (Марка) има Миодрага и кћери Савку, Росу и Јованку. Миодраг (Милорада) живи у Алексинцу, има Тинка и кћери Станију и Борицу. Тинко (Миодрага) има Алберта и Ану.

Александар (Марка) има Младена и Ђорђа (одселио се у махалу Терзијини). Младен (Александра), одселио се у Београд, има Радета, Јоцу (без порода) и кћери Дажу, Милевку, Донку и Зону.

*

Златан и Јанко су браћа.

Јанко се одселио у Лапотинце, има Ставру. Златан има Николу (без порода), Миленка и Димитрију.

Миленко (Златана) одселио се у Ђинђушу-Кацабаћ, има Милана и Светозара.

Димитрије (Златана) има Ђуру и Стојадина. Ђура (Димитрија) има Харалампију (без порода), Микицу, Илију, Петронију (без порода) и кћери Севду, Зору, Раду, Стојанку и Савку.

Микица (Ђуре) колонизиран у Српски Милетић, има Чеду, Душана и Ранка. Илија (Ђуре), колонизиран у Српски Милетић, има 3 сина и кћи.

Стојадин (Димитрија) има Јоксима, Борисава и Милисава. Јоксим (Стојадина) има Алесандра. Александар (Јоксима) живи у Нишу, има Звонимира и кћи Весну. Борисав (Стојадина) одселио се у Гроцку, има Радета, Стојанчу и кћери Љубинку, Мериму, Славицу и Милку.

Милисав (Стојадина) има Стојадина, Борка (живи у В. Поповићу), Јосифа (живи у Београду) и кћери Верицу и Јаворку. Стојадин(Милисава) има Небојшу, Драгана, Љубишу и Бојанчу.

* * *

Махала Д И М И Н И

Налази се испод махле терзијини и Здравкови, а између махале Бировци и Тончини. У махали је било 6 кућа. Први становник у махали је био Дима, по њему је махала добила име Д и м и н и.

У махали Димини су биле четири породице, које нису биле у сродству.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Дима-Димић, Симон-Симоновић, Младен-Младеновић, Станча-Станчић, Стојан-Стојановић, Сава-Савић,….

Познат родослов:

Дима има сина Симона, а Симон Младена.

Младен (Симона) има Станчу и Колу. Станча (Младена) има Стојана, Саву и кћери Стојанку и Лозу. Стојан (Станче) има Љубу (без порода), Владу, Гранислава и Светомира. Светомир (Стојан) одселио се у Трњане, има Радомира и Горана. Сава (Станче) има Драгана и кћери Бранку, Мироску и Борицу.

Кола (Младена) има Тозу и кћи Динку. Тоза (Коле) колонизиран у Белу Цркву, има Данила (живи у Новом Саду) и кћери Зона и Олгица.

*

Филип има Павла, а Павле има кћи Милеву. Милева за мужа доводи Тому из махале Тончини. Тома (Милтена) има Михајла, Стојана (без порода) и кћери Спасенку и Косу. Михајло (Томе) колонизиран у Белу Цркву, има Борка(без порода), Јанка и кћери Ленку, Добрицу и Насту.

*

Дојчин се доселио из Јабуковика и призетио се за Латинку. Дојчин има Благоју (без порода), илију и кћи Живку. Илија (Дојчина) има Стојана (без порода) и Спасу. Спаса (Илије) колонизиран у белу Цркву, има Стојанчу, Граду и кћи Персу.

*

Станко има ратка а Ратко Драгомира. Драгомир (Ратка) колонизиран у белу Цркву, има Симу, Стоилка, Величка и кћи Савку. Стојилко (Драгомира) живи у Пожаревцу, има Мишка. Величко (Драгомира) има Драгана.

* * *

Махала Б Е Л Ч И Н И:

С т р а њ е и Б е л ч и н е су из села Брод.

Махала БЕЛЧИНЕ(Брод):

Махала Белчине налази се са леве стране Белчинске реке и Гргуловог дола, на надморској висини око 950 метара.

Према неким сстраживачима овај род Б е л ч и н и носи име по првом становнику Б е л ч и, који се не памти, а по другом, по махали белчини која се налази у махали брод, из које су дошли преци који се памте.

Има пподатака и да је та махала Белчини у Драковцу, што с евероватно мислилило на исту махалу само је било вероватно администартивна припадност у одређеном временском периоду територијалних граница општина и села одређенох среза односно округа и бановине..

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Петко-Петковић, Вељко-Вељковић, Ђорђе-Ђорђевић,Стаменко-Стаменковић, Синадин-Синадиновић, Груја-Грујић, Станиша-Станишић , Милоје Милојевић,…

Порекло насељавања: са Власине (махала Белчини-Брод)

Крсна слава: СветиНикола (неке породице у роду славе и друге славе)

Родоначелник:Белча

Први становници махале:- браћа П е т к о и В е љ к о.

Познати родослови:

Петко:-Станиша,Ђорђе и Стаменко.

Вељко:-Сретен и Анђела (одселио се у Јабланицу).

*

Петко:-Петковић Станиша, Петковић Ђорђе и Стаменко Петковић.

Станиша Петковић:-Трендафил, Милоје и Сотир (отишао у махалу Страње) .

Ђорђе Петковић :-Ђорђевић Синадин, Ђорђевић Игњат и Ђорђевић Груја(19.век).

*

Ђорђевић (Ђорђа)Синадин(19.век) :-Недељко, Искрен, Стоимен, Ђорђе и кћи Селена.

Недељко:-Драган, Радован, Петроније и ћерке: Севлија, Борка, Ђерђина и Љубинка. Драган (Недељка):-има ћерке: Перса и Слободанка. Радован (Недељка):- без порода. Петроније (Недељка):- Стојан, Аца и Станиша. Стојан (Петроинја):-Горан.

Искрен (Синадина):-Владимир (одселио се у Грацку) и кћи Стана.

Стоимен (Синадина):- Радисав. Радисав (Стоимена):-Богоје и кћерке: Милева, Милева Драгославка и Душанка. Богоја се одселио у Трњане и има сиа Мишу и кћи Драгу.

Ђорђе (Синадина):- Чедомир (одселио се у Церницу).

*

Игњат (Ђорђа) Ђорђевић:-Микаил, Тома и кћи Звезда.

Микаил (Игњата):- Милисав, Никола, и кћери Перса и Роса.

Милисав (Микаила):-Влада, Тихомир (без порода), Будимир и кћи Радмилу. Влада (Милисава):- има кћери: Нада и Борица. Будимир (Милисава) одселио се у Белу Цркву, има кћи Миру. Никола (Микаила):- одселио се у Власотинце, има сина Милета и кћери Донку и Спасена.

Тома (Игњата):- Драгутин, Јоса, Сава и кћи Иконија.

Драгутин(Томе):-одселио се у Трњане, има Ацу. Аца Има Далибора и кћи Светлану. Јоса (Томе):- колонизиран у Српски Милетић, има Данила и кћери Радицу и Зорицу. Сава (Томе):- живи у Власотинце, има сина Воју који живи у Сплиту и кћи Милку.

*

Груја (Ђорђа)Ђорђевић:- Јота, Сима и Арса.

Јота (Грује):- Ранђел, Заре и кћи Стана. Ранђел (Јоте):- Душан (одселио се у Лесковац), Синиша (одселио се у Пожаревац), Стева (одселио се у Лесковац), Дежда и Иконија. Заре (Јоте):-одселио се у Власотинце, има радисава и кћери Стојанку и Радицу.

Сима (Грује):-Добринка, Росанда и Васка (Васка има ванбрачног сина Најду).

Арса (Грује): Никола (без порода), Петар, Илија, Мика, Харалампије и кћери: Витана, Јелена и Радосава. Петар (Арсе): Коста, Илинка, Добринка, Винка и Милка. Коста (Петра):-Горан и Слађана. Илија (Арсе):- Танасије (одселио се у у Лучицу) и Витка (одселио се у Белу Цркву). Мика (Арсе):-без порода. Харалампије (Арсе):- колонизиран у Белу Цркву, има кћи Босанку.

*

Стаменко (Петка) Петковић(19.век):-Стања, Искрен, Колка, Совика и Влада.

Стања (Стаменка) Стаменковић:-Николча, Радомир, Симеон, и кћери Косану, Марику и Добринку.

Николча (Стање):- Миле, Тодор, Владимир, Раде, Благоје и кћи Наца. Миле (Николче):- Драган и Драгица. Живе у Власотинце. Тодор (Николче):- Драган и Биљана. Владимир (Николче):- Зорица (сви одсељени у Власотинце).

Радомир (Стање):- колонизиран у Српски Милетић, има сина Станимира и кћерке Зону, Ратку, Мару и Борицу.

Симеон (Стање):- живи у Београду, има кћи Сузану.

Искрен (Стаменка):-Криста, Харалампије (без порода) и кћи Добринка. Криста (Искрена):-Војислав, Стојанча (одселио се у Црвену Јабуку) и кћи Милка. Војислав (Кристе):- одселио се у Лештане, има Милисава, Радета и Богољуба.

* *

Вељко:- Вељковић Сретен(19.век) и Вељковић Анђел (19.век, одселио се у Јабланицу).

Сретен (Вељка) Вељковић (19.век):- Стојилко, Радисав, Вељко и Харалампије.

Стојилко (Сретена):- Богоја и кћери: Алексија, Стојћа, Костенка и Стојанка. Богоја (Стојилка):- колонизиран у Српски Милетић, има сина Стојана и кћери: Ратку и Миру.

Радисав (Сретена):-Петраћије, Јован и кћери: Јонка и Донка. Петраћија (Радисава):- Гранисав, Богољуб, Милан и кћери: Борица и Добрица (сви одсељени у Трњане). Јован (Радисава):-одселио се у Власотинце, има кћи Станију.

Вељко (Сретена) Петковић има кћи Цонку,

Харалампије (Сретена ) има Саватију (одселио се у Трњане).

* * *

Махала Ј А Н И Н И (Ђ И К И Н И)

Налазе се испод Чуке и махале Белчини, изнад махале Терзијини. У махали су биле четири куће. Први становник се памти био је Никола. Он се доселио из махале Терзијини.

Махала је добила назив Ј а н и н и по жени Николиног унука Ђике, која се звала Јана. Неки их зову Ђ и к и н и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Анђелко-Анђелковић, Ђика-Ђикић,….

Познат родослов:

Никола има Анђелка, а Анђелко има Ђику.

Ђика (Анђелка) има Богоју (без порода), Крстаћију (одселио се у Градску), Стеву, Спасу, Мију, Мику, Стојана и кћи Руску. Стева (Ђике) колонизиран у Српски Милетић, има Стању и кћи Ружу. Спаса (Ђике) колонизиран у Српски Милетић, има Милета, Борка и кћи Динку.

Мија (Ђике) има Станка (одселио се у Власотинце). Станко (Мије) има Славишу и Звездана.

Мика (Ђике) има Воју, Милетију (без порода) и кћи Божуру. Воја (Мике) има Саву и кћи Горицу. Сава (Воје) има Ивана и кћи Весну.

Стојан (Ђике) има Данила и Томислава. Данило (Стојана) има Стојана (живи у Новом Саду), Јоцу, Славољуба и кћи Десу. Томислав (Стојана) живи у Нишу, има Станишу и кћи Персу.

* * *

Махала Т Е Р З И Ј И Н И

Налази се непосредно испод мајхале Белчини и јанини, између Преслапине и махале Ђорини. У махали је било 9 кућа.

Први досељеник је био терзија (корјач). Његово име с ен епмати. Дошао је као мајстор из Стрелца (Лужница) и по њему је махала добила име Т е р з и ј и н и.

Тај терзија је имао синове Николу (одселио се у махалу Јанини), Здравка (одселио се у махалу Здравкови) и Јована.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Јован-Јовановић,Стојан-Стојановић, Танча-Танчић, Ђура-Ђурић, Богоје-Богојевић, Стаменко-Стаменковић,….

Познат родослов:

Јован има Стојана, а Стојан има Данка, Танчу, Ђигу, Ђуру, Богоју, Стаменка и кћи Радунку.

*

Данко (Стојана) има Јованчу. Јованча (Данка) има кћи Ранчу.

За Ранчу доводи Иву из махале Ђорини. Ива (Синадина) има Воју (без порода), Тозу (без порода), Ацу (призетио се у махали Село), Благоју и кћи Милевку.

Благоје (Ивана) има Светозара (без порода), Зорана и кћи Радомирку.

*

Танча (Стојана) има Николију (одселио се у Градску), Стојилка, Милана, Сотира и кћи Милеву.

Стојилко (Танче) има Кристу (одселио се у Драинце) и кћи Росу. Милан (Танче) колонизиран у Српски Милетић, има Ђоку, Богоју, Велислава и кћи Стојанку.

Стојановић (Милана)Ђока(19.век) има Ацу, Србислава и кћери Божурку, Борку и Добрицу. Аца (Ђоке) живи у Нишу, има кћери Ивану и Милену. Србислав (Ђоке), живи у Раљи, има Предрага и Ненада.

Богоје( Милана) колонизиран у Српски Милетић, има Добрија (живи у Београду), Новицу (живи у Бачку Тополу) и кћи Борицу.

Сотир (Танче) колонизиран у Српски Милетић, има Борисава, Стојана и кћи Видосаву. Борисав (Сотира) има Милета, Јовицу и кћи Славицу. Стојан (Сотира) живи у Београду, има Мићу.

*

Ђига (Стојана) има Мију, Саватију, Косту, Симу (без порода), Влајка (без порода), Светозара (без порода) и кћери Русију, Јану, Стојанку и Злату.

Мија (Ђике) има кћи Добринку. Добринка је супруга довела Ђоку из махале Бировци. Ђока (Александра) има Радета и кћери Наду и Дику. Раде (Ђоке) одселио се у Калуђерицу, има Небојшу и кћи Оливеру.

Коста (Ђиге) има Кону. Кона је за мужа довела Сотира из Градске. Сотир има кћери Радомирку и Горицу.

*

Ђура (Стојана) има Џорџу и кћери Десанку, Севду и Селиму. Џорџа (Ђуре) има Мишу и кћи Росу. Миша (Џорџе) има Митка (живи у петровцу на Млави) и кћери Зону и Борицу.

*

Богоја( Стојана) има Стојана. Стојан (Богоје) има Мирка. Мирко (Стојана) колонизиран у Белу Цркву, има Богољуба, Срећка и кћи Радицу.

*

Стаменко (Стојана) има Милетију (без порода и кћери Лепосаву, Ану, Добринку, Божуру и Јелену.

*

Пејча (Милтена) доселио се из махале Тончини, има Кристивоју и кћи Даринку. Кристивоје (Пејче) има Видосава, Драгомира, Јоцу и кћери Стевку и Ружу. Видосав (Кристивоја) има Банета и кћи. Драгомир и Јоца одсељени су у Мали Пожаревац.

* * *

Махала З Д Р А В К О В И

Налази се испод махале терзијини, између Преслапине и махале Ђорини. У махали је било само 2 куће.

Први досељеник који с епамти је Здравко, по њему је добила назив З д р а в к о в и. Здравко је дошао из мајхале Терзијини, а пореклом су из Стрелца (Лужница).

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Здравко-Здравковић, Станко-Станковић

Познат родослов:

Здравко има Здравковић Станка, Здравковић Станко има Станковић Филипа (19.век, одселио се у Кацабаћ), Василију, Илију и кћери Дону, Латинку и Раду.

Василије (Станка) има Стојана, Мирослава и кћи Спасенку. Стојан (Василије) одселио се у Велики Поповић, има Благоју, Ђоку и кћери Стојанку и Милевку.

Мирослав (Василиа) одселио се у велики Поповић, има Војислава, Борка (без порода) одселио се у Власотинце, и Санду (одселио се у Велики Поповић). Војислав (Мирослава) има Милчу и Бранка.

Илија (Станка) има Станислава и кћери Персу и Верку. Станислав (Илије) одселио се у Власотинце, има кћи Зону. Зона за мужа доводи Тодора из махале Белчини. Тодор (Николче) има Драгана и кћи Биљану.

* * *

Махала Ђ О Р И Н И

Налази се испод махале Белчини, а између махале Терзијини и Тончини. У махали су биле 4 куће.

Први становник који се памти био је Ђора и по њему је махала добила име Ђ о р и н и.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Ђора-Ђорић,

Познат родослов:

Ђора има Ђорић Митра (19.век, одселио се), Тасу, Синадина и кћи Каравиљу.

Таса (Ђоре) има Харалампију (одселио се у Буковче код Неготина), Стању, Радована, Николу (одселио се у Градску) и кћи Драгињу. Стања (Тасе) има Витка. Витко се одселио у Лесковац и има Бранка и кћери Нацу и Раду. Радован (Тасе) има Милића (одселио се у Трњане) и кћери Десу и Олгу.

Синадин (Ђоре) има Стојана, Бошка (без порода) одселио се у В. Поповић, Иву (одселио се у махалу Терзијини), и кћери Драгу и Добринку. Стојан (Синадин) колонизиран у Белу Цркву, има Саву и кћери Винку и Браниславу.

* * *

Махала Т О Н Ч И Н И

Налази се на југозападној падини Тумбе, изнад махале Радивојини. У махали је било 7 кућа. Први становник био је Тонча и по њему је махала добила име Т о н ч и н и.

По предању, он се доселио из махале Терзијини, а пореклом род је из Стрелца (Лужница).

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Благоје-Благојевић, Љубен-Љубеновић, Никола-Николић(Вељко Николић, 19.век),,

Познат родослов:

Тонча има Благоју.

Благоје има Благојевић Милтена (19.век). Благојевић Милтен (19. век) има Тому (одселио се у махалу Димини), Пејчу (одселио се у махалу Терзијини), Глигорчу (без порода), Милана, Мију и кћери Агну и Марику.

Милан (Милтена) има Мицу и Радула (одселио се у Чубру код Неготина). Мица (Милана) одселио се у махалу Шаинови, има Васу и кћи Параскеву.

Мија (Милтена) има Лазара (без порода), Александра, Мирослава, Спасу и кћи Драгу. Александар (Мије) има Воју и кћери Олгу, Стојанку и Донку. Воја (Александра) има Милета (одселио се у Ниш), Мирка, Драгољуба (одселио се у Лештане) и кћи Кону.

Мирослав (Мије) има Радета, Љубу и кћери Насту и Стевку. Раде (Мирослава) одселио се у Калуђерицу, има Тазу и Севронију. Љуба (Мирослава) има Славољуба и кћи Станимирку.

Спаса (Мије) има Ранђела и кћери Душанку, Добринку и Борку. Ранђел (Спасе) одселио се у Баточину, има Раденка и кћери Драгицу и Милену.

*

Љубен се доселио касније али се не зна одакле. Он има Љубеновић Ранђела(19.век).

Ранђел(Љубена) Љубеновић(19.век) има Саву, Мику и кћери Росанду и Добринку.

Сава (Ранђела) има кћери Мару, Дику, Насту и Зору.

Мика (Ранђела) има Лазара и Радисава. Лазар (Мике) одселио се у В. Поповић, има Стојанчу, Витка, Радета и кћери Илинку и Добрицу. Радисав (Мике) одселио се у Трњане, има Благоју и кћери Миру и Персу.

* * *

Махала Г О Р Њ И   Р А Д И В О Ј И Н И

Налази се на западној страни села, на јужној коси Јасена, између махале Тончини и села Градске. У махали је било 7 кућа. Први становник махале био је радивоје и по њему махала има име Р а д и в о ј н и.

Радивоје је првобитно живео на Селишту, садашње махале Село. У махали су живеле 4 породице које нису биле у сродству: Радивојна, Јованова, Димитријина и Радованова. Јованова пордица се иселила и о њој се не зна ништа.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” презимена:- Радивоје-Радивојевић,..

Познат родослов:

Радивоје има Стевана и Јону.

Стеван (Радивоја) има Милојка (без порода), Тазу, Давида и кћи Јову.

Таза(Стевана) има Тренчу, Јевтимију, Стеву (без порода), Богоју (одселио се у Бољевац), Јосу и кћери Марјонку, Кону и Добринку. Тренча (Тазе има кћи Наду. Јевтимије (Тазе) има Ђоку, Стојчета и кћи Стојанку. Ђока (Јевтимије) има кћери Драгицу и Босанку. Ђока се одселио у Сомбор. Стојче (Јевтимије) има Радомира. Јоса (Тазе) има Љубу и кћи Донку. Љуба (Јосе) има Милића и кћи Верицу.

Давид (Стевана) има Стању, Михајла, Јованчу и кћи Тану. Стања (Давида) има Благоју (живи у Црној Трави), Ацу (живи у Лесковцу) и кћи Ратку. Михајло (Давида), без порода, живи у Светозареву (Јагодину). Јованча (Давида) има Бранислава (живи у Нишу).

Јона (Радивоје) има Видоју и Михајла.

Видоје (Јоне) има Лазара и кћи Костенку. Лазар (Видоја) има Борка (живи у Лесковцу), Бориза (без порода) и кћи Везирку. Михајило (Јоне) одселио се у Градску, има Станка, Велисава и Симијона.

*

Димитрије дослеио се са Тумбе, и има Ђигу и Стојицу.

Ђига (Димитрије) има Петраћију (одселио се у Кацабаћ), Димитрију (без порода) и кћери Гајтану, Совијанку, Смиљану и Марију.

Стојица (Димитрије) има Чедомира. Чедомир (Стојице) има Мику (без порода) и кћери Ранчу и Персу.

*

Радован има Панчу и Ђорђа.

Панча има Харалампију (без порода), Ђорђа (без порода), Саву, Велислава и кћери Драгу, Канату и Стојанку. Сава (Панче) има Стојанчу и кћери Ђерђину, Милевку и Милку. Стојанча (Саве) има Благоју, Зорана и кћи Радицу.

Велислав (Панче) има Борисава, Милету и кћи Наду. Ђорђе (Радована) има Ранђела, Милоша и кћери Марику, Анчу, Ружу и Донку.

Ранђел (Ђорђе) одселио се у Власотинце, има Благоју и. Благоје (Ранђела) живи у Нишу, има Млађу. Милош (Ђорђа) има Војислава, Тодора и кћи Божуру. Војислав (Милоша) одселио се у Панчево, има кћери Стојанку, Станимирку, и Милену. Тодор (Милоша) има кћи Снежану.

* * *

Махала Д О Њ И Р А Д И В О Ј И Н И

Налази се непосредно испод махале Горњи Радивојини, изнад Каланске реке. У махали су биле 2 куће. Први становник је био Ђора и не зна се одакле се доселио.

Порекло презимена:

Изведена су на основу имена родончелника и носиоца одређеног рода (фамилије):деда, парадеда, чукун деда….

“Изведена” Презимена:- Ђора-Ђорић, Глигорије-Глигоријевић,……

Познат родослов:

Ђора има Ђорић Глигорију(19.век), а Глигорије Зарију и Гмитра.

Зарије (Глигорија) има Стојана и кћери Марјонку (бугарско име) Виду, Смиљу и Миљу. Стојан (Зарија) има Хранислава (одселио се у Вршац) и кћери Мару, Иванку и Персу.

Гмитар (Глигорије) има Сотира и кћи Даринку.

Сотир (Гмитра) има Велисава, Станка и кћи Роску. Велисав (Сотира) има Стојанчу, Воју и кћи Кону. Стојанча (Велисава) живи у Црној Трави, има Александра и кћи Светлану. Воја (Велислава) одселио се у Врбовац-Соко Бања, има Славишу, Горана и кћи Сунчицу. Станко (Сотира) одселио се у Житковац, има Јоцу и Радета.

* * *

Село некад и сад:

Први становници Калне су живели у родовским задругама. Живели су у веома примитивним кућама („иземице“ и „бусаче“) саграђеним од дрвета или прућа и омазаним блатом, углавном са једном просторијом.

На малим отворима који су служили као прозори, стављане су осушене и остругане овчије или козје коже.

У кошевима од прућа држали су пољопривредне производе, првенствено жито. Бавили су се претежно овчарством и имали су велика стада,

Пошто је сточарство било развијено, била је развијена и трговина стоком-овновима и „дѕискама(младим неојагњеним овцама) .

Стари људи овог краја су тврдили да су наши сточари трговали са Турцима, при чему је Солун(Грчка) била важна транзитна област за прелаз стоке на путу за Турску.

Према казивању Пејче Ђикића (1897.г) каланчанина, људи су у времену под Турцима из Калне као дунђери одлазили у печлабу у Турску, у Стамбол (Истанбул) , ради печалбе.

Тамо је одлазио и његов деда Ђика из Калне, а са њим и дедин имењак-али тврди да им печалба није било главно занимање, већ трговина стоком.

Из Калне су на коњима носили „пијалак“ у пљоснатим бурадима, тамо га продавали, а отуда доносили „еспап“.

То је у неку руку била, била трговина путем трампе: роба за робу.

Трговима стоком у овом крају се задржала све до Другог светског рата(1940.г).

Жене су се бавиле пољопривредом, сточарством и домаћим пословима

Село Кална је имала цркву, а од 1908.године и основну школу. Каланчани су похађали грађевинску школу у Црну Траву.

Предратне интелигенције немају, иако је то веома вредан, поштен, славољубив и природно бистар свет.

У другој половини 20. века велики број каланчана је завршило средњу медецинску школу, економску, учитељку, вишу педагошку за наставнике и факултет за професоре, правни, економнски, Факултет примењених уметности, пољоприувредни и други..

Каланчани су су углавном били грађевинари. Као грађевинари више су ишли на пословима занатства, а мање на конструктивно грађевинарство (на какво су радили грађевинари из: уже Црне Траве, Брода, Доброг Поља и др.)..

Кална поседује прирудне ресурсе, који су још не искоришћени.

Ливаде, бројни пропланци, долине река и потока обилују разним биљним светом: траве, висибабе, јагорчевине, камилице, мајчине душице, маслачка, дивље детелине, затим шумских јагода, малина и купина, шипурака, разним врстама печурака.

То огромно богаство биљног света чини да цео крај нарочито у пролеће подсећа на непрегледну башту разнобојног цвећа, дивљег шибља и растиња.

Надморска висина Калне (центар села се налази на 900м) чини је погодном за одмор и опоравак.

Касна као планинско село и читав црнотравски крај је у првој половини 20. века било подпуно одсечено од света, кириџисало се и ишло по потребштина за кућу брдским коњићима чак до Власотинца.

Изградњем путне инфраструктуре у другој пловини 20. века и повезивање са светом, у село кална је стигао и први аутобус.

Пред крај 20 века и почетком 21. века село је захватила велика миграција становништва. Печалбари-грађевинари су школовали своју децу и селили се тамо где су нашли боље економнске услове живота.

Наравно доша је у село Кална асфалт, телефон, реновинирана стара црква, многи су саградили викендице, чувају се пчелична јата у кошницама, али на жалост нема младости и граје деце у село.

Село полако се потпуно исељава и као остала Црнотравска села ће на овакав начин једном нестати са географске карте, ако се не промени демографска слика и економнски развој Србије окрене према селима и варошицама југа Србије.

* * *

Старине и прошлост:

Село Кална јепуна интересантних л о к а л и т е т а. Један од локалитета је Г р а д и ш т е, у којима су нашли „ћунке“ којима се спроводила вода за Градиште. У њему су по причању живели Латини.

Место Престол где се сматрало да је некада била нека престоница неке цивилзацује, а налази се према Бугарској граници.

Други најинтерсенатнији локалитет села Кална је К о л е р д а р с к о г р о б љ е.

 

То место је било такво да када су се ту сретале разне група:коледара, лазарица и краљица, одмах приликом „сусрета“ су тада по причама настајала „крвопролића-сукоби и губилишта“; па је од тадашњих жртава: коледара, краљица и лазарица, настао овај потес К о л е д а р с к о г р о б љ е.

Чак се веровало да тај део око брда и шума доносио несрећу људима, па су га избегавали као место било каквих „сусрета“ са другим људима.

У време куге(„чуме“)-1706.г., приповеда се како је било све под шумом и пуно хајдука.

Кална је имала цркву .

После исељавања становништва из првобитне Калне због куге („црне чуме“) следи поновно њено насељавање.

Први нови становници досељавају се са Власине, Црне Траве и Знепоља (сада Бугарска).

Прво су с е због куге (црне чуме“ иселили у Пирот, потом у Књажевац. У тим местима су засновали нова насеља под називом села Кална.

Један мали број родова се враћа у старо првобитно некадашње сел, из кога су побегли зб ог куге („црне чуме“-па опет по други пут засновали насеље Кална.

Каланчани су као ратници били веома добри. Децембра 1877.године Кална је ослобођена од турског ропства.

У последљим борбама са Турцима на челу локалних добровољачких чета (кумита) стајали су Коле Рашић, Милетије Стојановић (Поповић), Стеван Момчиловић, сви из ЦРНЕ ТРАВЕ;

Станко Барондолац (Борондолац) из Калне, Јовић Стеван Четовођа (барјактар) из Козила, Хаџи Анђелко Димитријевић из Рупља и поп Димитрије из Калне.

Ове добровољачке чете очистиле су и з завршним операцијама овај део од Турака, а са ослобођења Хана и Сурдулице (12. јануар 1878.г.) овај крај доживљава коначно ослобођење од Турака.

Они су имали добровољачке чете (комите) у борби противу Турака и експанзивних тежњи Бугарске.

У српско-бугарском рату каланске добровољачке чете (комите) заједно са онима из суседних села сачекивале су бугарске јединице код Тумбе и Дешчаног Кладенца и натерале их на повчачење.

У Првом светском рату ово мало село дало је 89 палих ратника. Гинули су тада од Куманова до Цера, а преко Скопља, Овчег Поља и Солуна до Београда.

Из списка погинулих у балканским и Првом светском рату ау из општине кална дали своје животе:

1. Харалампије Г. Благојевић из Преслапа,

2. Радул Б. Златановић из Преслапа,

3. Милисав Т. Савић из Калне,

4. Драгомир Н. Стевановић из Калне,

5. Никола Т Николић из Јабуковика,

6. Стојан Б. Стојановић из Калне,

7. Милентије М. Ристић,

8. Петрун. Б. Илић из Јабуковика,,

9. Радован Н. Ђорђевић из Калне,

10. Петрон ије И. Глигоријевић из Градске,

11. Петар Ј. Николић из Градске,

12. Харалампије Вељковић из Калне,

13. Ђорђе С. Миленковић из Јабуковика,

14. Милтен Ђорић из Јабуковика,

15. Филип Р. Стевановић из Јабуковика,

16. Велимир Т. Станишић из Преслапа

Спаљене 2 куће и 3 зграде

(ИЗ књиге Др Живан Стојковић. Хранислав Ракић „Лесковачки крај у Првом светском рату“)

*

ХАРАЛАМПИЈЕ СТОЈАНОВИЋ (с. Кална, Црна Трава)

Рођен је у Кални црнотравској. У Првом светском рату извршио је подвиг достојан дивљења: усред највеће битке, кроз убитачну ватру куршума и гелера, на леђима је изнео тешко рањеног пуковника, комнданта своје јединице. Није дозволио да командант буде заробљен. За осведочену храброст одликован је 1915.године Златним војничким орденом Карађорђеве звезде с мачевима:

*

У току Другог светског рата (1941-1945.г) у селима Кална и Криви Дел су погинули и жртве фашистичког терора, уложили су своје животе за слободу -укупно 25 житеља.

* * *

Познати занатлије, трговци и кафеџије:

У попису из 1895. године исказано је да су у то доба бавило другим занимањима (не наводи се која су) 48 становника Калне-28 мушких и 20 женских.

Према сећању старих Каланаца, у село кална су до балканских ратова постојали ови занати:

-Т е р з и ј с к и(Кројачки):

Најстарији те р з и ј а (кројач) био је Радован из махале Власинци. Радио је још за време Турака. Њега је наследио његов сестрић Станоје Ристић.

Ова терзиска традиција пренела се преко Тазе Михајловић(и он је пореклом из махале Власинци) и Зарка Ристића, братанца Станојевог и у време између два светска рата.

*

-К о в а ч к и:

Танча, из Шаинове и Заре Ристић из махале Ђилини.

*

– К а л а џ и и ј с к и:

Никола, стари досељеник у Кални. Он је и основао махалу калаџијини. Овим занимањем бавио се и његов син Радојица, а затим Јованча, син Радојичин. Са Јованчом се занат угасио.

*

– С т о л а р с к и:

Велија, из махале Новкови, Станаћко Стојановиућ, радоја (бавили се овим занатом још за време Турака), Мика Поповић, Тома Цветановић, Сотир Поповић, Мика Симоновић и његов син Јован Милошевић (овај последњи између два светска рата).

*

– П и н т е р с к и:

Напред поменути велија, Радован, Јован Милошевић, затим Лека Благојевић, Сотир Савић, Стојан Веселиновић, Јован Златановић, (последња петорица и после првог светског рата).

*

– В а љ а в и ц е:

Првобитни ваљавичар био је сава, затим Златко (по њему је и махала добила име Златкови), и његови потомци: Таза и Андон. Имали су две ваљавице.

*

-К р е ч а н е:

Кречане су имали: Таско Манин, из махале манини (правио је и продавао креч још у доба Турака), Драгоје Радивојевић из махале Шумћини, Никодије Маринковић и његов син Стојан, из махале Батлаци (Гариње).

*

– К а ф а н е:

Кафане су држали: Ђорђе Поповић, из махале Попови, Трифун Михајловић и његова жена Мара, из махале Вигњиште (касније се населио у Село), Мика Павловић, Харалампије Поповић и његова жена Миља, Јован Тополчевић и његова жена Савета, сви из махале Село, Глигорије Крстић, дошао из Власотинца и био писар у општини Кална, а затим између два рата Сима Стојановић и, Сотир Павловић, из махале Село.

*

– Т р г о в и н а:

До балканских ратова овлашћени продавци дувана били су: Златан Ристић, из махале Ђилини, Јевта Пејчић, из махале Ковачеви, Јованча Стојановић, из махале Терзијни. Ови су, сем дувана кришом продавали со, шећер, гас, платно и дтуге ситне артикле.

Недозвољеном т р г о в и н о м (контробаном) су се бавили и Коле Јовановић, из Заријине махале, Јоса Соколовић из махале Пејни, Трифун Михајловић, напред поменути кафеџија, Сотир Михајловић, а пре свих, још за време Турака, Ђила, по коме је и добила његова махала име Ђилини.

Ђила, Никола Динић, Ђорђе Павловић, а пре њих Марјан, из махале Марјанови, трговали сму на велико са Турцима и били су веома богати.

Посебно марјан, који је имао велико стадо оваца (око хиљаду) и био утицајан код Турака. Одлазио је чак до Истанбула и тамо склапао трговачке послове.

Према својим сељацима је био добар и штитио их од турских насилника. Тако је једном скинуо са вешала једног каланца, кога су Турци хтели да обесе. Због тога га је народ ценио и поштовао.

*

-К и р и џ и с а њ е к о њ и м а:

Још за време Турака неки Каланци су на коњима, у овчијим кожама, носили неке производе (обично ракију и вино) у Бугарску и Турску продавали, а отуда доносили со, гас, платно и сл.(Ђика, из махале Станинци и његов имењак из махале Заријини, Радивоје из махале Радивојни, Симон и Филип из махале Динини).

Касније су с епојавили легални кириџије, као Златко из махале Златкови, који је имао и по три коња и по наруџби преносио робу. Најчешће своје услуге није наплаћивао у новцу, већ у радној снази, ради обављања пољских радова.

У вези са к и р и џ и с а њ а, остала је једна прича у народу како је неки кафеџија Димитрије из Власотинца, одмах после ослобођења од Турака, купио неку фабрику за израду гајтана од неког Бугарина у Трну.

Да би је лакше прошверцовао преко границе, раставио је у делове и сакрио код Зарка кафеџије, из Главановаца (Бугарска). Одатле су је калански кириџије, кришом, ноћу, део по део, преносили преко границе до Власотинца, а да при томе нису били откривени, иако су и бугарске и српске власти трагале за том фабриком.

* * *

Познати музиканти:

Г у с л а р и:

– После Турака и великих ратова познати гуслари су били: Ђорђе Поповић(махала попови), Станоје и Јован Ристић (махала Власинци). Најбољи гуслар између два светска рата био је Јоса Соколовић(махала Пејни).

*

Г а ј д а р и (Г а ј д а ш и):

-Риста Станковић и његов потомак Живко Станковић (махала Власинци),Младен Симоновић (махала Димини), Пејча Стаменковић (махала Ковачеви)-били су гајдари(гајдаши) за време Турака и ишли да свирају чак до Стамбола. Певали су уз гајде и јуначке песме из ранијих ратова.

*

„Ћ е м а н е“ (в и о л и н а):

У периоду до 1941.године више каланаца је свирало на разним музичким инструментима, „Ћ е м а н е“ (в и о л и н а): Стојан Маринковић, солунац. Пре солунског фронта био је са српском војском у Бизерти и тамо научио да свира на виолини.

У време избора 1936.године свирао је и певао „Марсељезу“ у кафани Сотира Павловића.

*

Б л е х (плех) о р к е с т а р (Трубачи, бас, кланеташи):

К л а н е т а су свирали (кларинет): Андон Савић, Кола Михајловић, Мирослав Благојевић, Петар Грујић, Жика Николић (свирао је и б а с) и Милисав Златановић.

Б а н д а(Блех-Плех музиканти) у саставу: Никола Ђорђевић, банда (труба) и кларинет; Петар Ђорђевић, кларинет; Мика Грујић, бас; Милисав Ђорђевић, тупан (бубањ) Влада Ђорђевић, трубач, познат и ван села Кална.

*

Ф р у л а ш и (д у д у ч е-ф р у л а, д уд у к) и Х а р м о н и к а ш и:

Дудуче (фрула): Лазар Поповић а и сви пастири (овчари и говедари) су знали да свиарју у дудуче(фрулу), а неки су „свирали“ и на буков лист и изводили разне мелодије народних кола.

-Хармоникаши: Јевта Пејчић и Мика Богојевић. На усној хармоници изврсно су свирали Љубомир Динчић и Стојанча Радивојевић. Свирали су на саборима, а најчешће на седељкама и прелима.

*

На саборима, свадбама, и на другим сеоским светковинама играна су разна ора (кола): чачак, жикино коло, кукуљеж, власинка, у шес’, једностранка, бугарчица, ристенка.

Кад није било музике, играно је коло „Стано пиле“ и „Нико Јано Мори“. Такт и музику су давали сами играчи.

Поред ових, певали су и ову песму:

„Јегличе пукличе,

Пукни рано у недељу;

Пукни рано у недељу,

Сабор да се збира;

Сабор да се збира,

Момци да до’оде;

Момци да до’оде,

Коњи да доводе;

Коњи да доводе,

Моме да гледају…

(Запис: 1985.г. Казивач: Видоска Ђикић. Из с. Калне, рођена 1930.г, забележили- аутори: Момнографије села Кална, 1987.г., стр.159-164)

Био је обичај да се коло не кида, а ако се играју истовремено два кола, па једно друго пресече, долазило је до свађа и туча.

Играти до танац(коловођа) била је за све девојке почаст, нарочито за удаваче, па су се девојке утркивале која ће се пре ухватити до онога који наручује и поведе коло.

Између девојака и момака било је и надигравања. Памте се још играчи некадашњемладости у разноразним елементима сложености и лепршавости у колу(ору): Момци-Стања Радивојевић, Стојан Дојчиновић, Лазар Поповић, Пејча Ђикић, Никола Ђорђевић, Станислав Тошић, Богоја Богојевић, Стојанча Радивојевић-а од девојака: Борка Топалчевић, Донка Радивојевић и друге.

О лепоти игре у Кални певана је песмица:

„Огрејала месечина,

Испод облак оро гледа.

Чио оро најубаво,

Сас прстење прекопано…

Огрејала месечина,

Испод облак оро гледа,

Чије оро најубаво.

На момците најубаво,

Сас чизмице прековано,

Испод облак оро гкеда,

Чио оро најубаво,

С ђулове је прекопано..

 

* * *

Локалитети:

У село кална има на десетине локалитета који својим именима, и начином на који су постали, означавају минула времена и на одређени начин говоре о догађајима из ранијег доба.

ГРАДИШТЕ- То је најстарији локалитет „код кога су нашли ћунци, којима су воду спроводили у Градиште“. Налази се на заравни косе којан се спушта од Штрбог Камена до састава Леваче и десначе.

Према предању Градиште је било насеље-град, утврђење, у коме су живели Латини. Ту су пронађени цеви од печене глине (последњу су пронашли овчари 1930.године), па се предпоставља да су њиме доводили воду са извора Корита у Градиште.

*

ЦРКВИШТЕ- Такође стари локалитет, у предањима везиван за Градиште. „Ка је латина седела, црква је това било, па Латина отишла у Градиште“.

Црквиште се налази у подножју Караљуковице, на домаку Ђилине махале, изнад Каланске реке, јужно од Градишта непун километар.

До скора су зидине цркве постојале, али су сељљаци вадили камен из темеља ради зидања кућа, па се ознаке цркве полако губе.

У близини Црквишта налазила се црквена кућа, на чијим темељима је сазидао кућу Ранђел-Ђила 1846.године. Ова кућа је имала клинове и куке за везивање коња.

При копању темеља пронађено је кандило украшено ликовима 12 апостола, са ланцима у четири повеза од по пола метара, од месинга, са ликом Исуса Христа.

Потомци Ђиле дали су ово кандило 1940.године неким мајсторима из Призрена, да утврде вредност и време у којем је кандило прављено. Али ускоро је избио рат и кандилу се изгубио сваки траг.

Између Црквишта и Градишта постоји ливада зв. Црквена ливада, на којој су овчари проналазили ситне новчиће-аспре, како су их стари називали.

*

ИЖИШТЕ- Налази се испод Градишта, у јужној удолини према Десначи. По предању, ту су биле иже-куће, али се не зна да ли су биле пре или после Градишта или у то време.

*

ТОВАРНИЦА- У пределу између потока Левача и Самара и сада се могу приметити откопи где су били улази у рударска окна. Према предању, ту су товарене мазге са рудом која је одношена у Вигњиште, па су ово место и поток због тога назвали Товарница.

*

ВИГЊИШТЕ- На самом ушћу Мале реке у Преслапску реку постоје остаци шљаке која се и сада може видети. Према предању, ту је био вигањ (направа за топљење руде).

Овај локалитет потиче из ранијег доба, као што су Товарница и Самоковиште, вероватно још преТурака. На овом месту је сада махала Вигњиште.

*

САМОКОВИШТЕ- Налази се на ушћу Џорине долине (поток) у Каланску реку. Ту су, према предању, били самокови (направе за ковање железа).

Касније су, на вадама којима је је довођена вода на самокове, прављене воденице. Последња воденица је била Димитрија Стојановића из махале Бировци.

*

СТРАЖА- Налази се на путу Тумба-Дашчани кладенац, изнад махале Заријини. На овом месту су удоба турске владавине становници Калне, као дербенџије(полувојне јединице, састављене од хришћана да чувају(„стражаре“) кланце од хајдука, за пролаз турских каравана у кланцима пролаза за Цариград, ), чували су стражу и по томе је ово место добило име Стража.

*

АРАМЛИЈА- Локалитет из турског доба. То је извор који се налази на путу Тумба-Дашчани кладенац, на месту званом Велики Самар, где се одваја пут за Ракиту.

Према предању, овде су се хајдуци напајали водом и у том периоду сачекивали турске караване и пљачкали их.

Тако су једном, према предању, сачекали турски караван са девет мазги, натовареним сакупљеним харачем, па се преотимању товара једна мазга уплашила и побегла у правцу Црвене Јабуке.

Зауставила се у једном дворишту у садашњој махали Газдинци. Када је домаћин ухватио мазгу скинуо је са ње товар са бисагама пу златом. Потом је то злато присвојио. По томе је та кућа добила назив газдинци, како с екасније назвала и цела махала.

Због честих пресретања и пљачки каравана, Турци су извору на коме су се хајдуци напајали водом дали име Арамлија, што на турском значи неку врсте клетве-уклети извор („арам му било“) задржало се до данашњег дана у Кални и у суседним селима као клетва за оне који нешто на непоштен начин или силом просвоје.

*

ДИМИТРИЈИН ХАН- Налазио се на платоу на Тумби, где је 1931.године подигнут споменик погинулим из ранијих ратова. Хан је служио турској војсци и караванима за ноћивање и опскрбљивање храном.

О његовом власнику Димитрију живи предање како је једне ноћи убио двојицу Турчина који су на коњима носили прикупљени харач и присвојио га.

Бојећи се да га Турци не открију и убију, напустио је хан и настанио се у махали Радивојни, где је засновао и породицу. Са његовим одласком Хан је престао да ради. Зидина Хана се и сада разазнају.

*

СТРАХИЊИН или ЂИЛИН ХАН- (Страхиња и Ђила били су браћа). Налазио се на североисточној страни Тумбе, на месту Друм, на путу Тумба-Дашчани кладенац.

Овај хан је постојао и радио све до протеривања Турака, а зграда је постојала и касније. На овом хану је био и натпис на турском језику, који је означавао да је и турским војницима и јаничарима дозвољено да у њему ноћивају и хране се.

Ту су склапани и трговачки послови (Ђила је био познати трговац, који је сарађивао и са хајдуцима и тако стекао велико богатство, био је један од најбогатих у селу.

О Страхињи је остала прича, да је првобитно био јако сиромашан и да је служио као слуга код попа Димитрија, који је био богат и имао доста злата.

Када су Турци убили поп Димитрија, Страхиња је узео доста злата. Било је скривено испод кошница (трмке) пчела, а он је као слуга знао да га је поп Димитрије ту сакрио.

После тога је као слуга знао да га је поп Димитрије ту сакрио. После тога је саградио хан на тумби и обогатио се. Део тог злата је дао својој ћерки Совики, која се удала за Мику Павловића, из махале зв. Село, и која је, поред синова, имала и ћерку Верку.

О овом злату и Совики занимљиво је сећање учитеља Илије Поповића, који је службовао у кални 1933/36.године:

„Једне вечери био сам у кући код баба Совике, супруге Мике Павловића. Распричала се и рекла: „Ето Лиле (тако су ме из милости звали) саградили смо ову нову кућу, где је сада жандармериска станица. Даћу је ћерки Вери, када се буде удала“.

За тренутак почела је жарачем да копа у пепелу поред огњишта и из пепела извадила мали ћуп. Када га је отворила у њему су се сијали дукати и турске лире.

Био је пун. „Ево Лиле, наставила је баба Совика, ако желиш да ми земаш Верку, све ћу ово теби да дам“.

Али верка није била најлепша. Иако добра домаћица, поштена и храбра, није ме загрејала. У Ковачевој махали биле су две врсне лепотице. Једна је била Ратка Пејчина, друга Стојанка, млада и лепа овчарица, са набујалим грудима“.

*

СУЉИН ГРОБ- Налази се на путу Тумба-Дашчани кладенац, изнад махале Пејни. О овом локалитету постоје два предања.

По једном предању , Суља је био Турчин одметник, који је пљачкао и Србе и Турке, па су га Турци ту сачекали и и место на коме је сахрањен добило је име Суљин Гроб.

По другом предању, између Каланаца и Црвенојабучана је избио спор око шуме у атару Црвене Јабуке, коју су каланци исекли и земљиште отрсили и присвојили (то се место и данас зове Отрсенац), па је Турчин Суља, ваљда је био неки достојанственик, требао да реши спор и постави међу.

Он је то учинио на тај начин, што је коњем играо по Отрсенцу, па где падне његова сабља ту ће бити међа.

Десило се да је сабља пала тачно на друм који од Тумбе води за Драшчани кладенац. Каланци, незадовољни међом, ухвате Суљу и убију га и то место по томе доби име Суљин гроб.

*

БАНКОВ ГРОБ- Налазисе испод Равног дела, на саставу потока Товарнице и Леваче. И о овом локалитету постоје две приче.

По првој, Банко је живео на месту званом Марино, преко реке насурот куће Томиних. Биоје богат и имао доста пчела.

Једног дана, непосредно пред ослобођење од Турака, дођу код њега два хајдука пљачкаша из Вучег Дела, узме му мед и присиле га да им помогне у одношењу меда.

Када су дошли до испод Равног дела, пљачкаши нареде Банку да се врати, али никоме ништа да не прича. На питање да ли их познаје обојицу и притом их ословио по именима.

Један од њих се звао Љубен. Бојећи се да их не ода, убили су Банка, а то место назваше Банков гроб.

По другој, Банко је био слуга код Стојана „Перчимлије“, хајдука и пљачкаша из махале Власинци, који је био врло богат а хајдучио са хајдуцима из Вучег Дела.

У хајдучију је ишао преушен и магарављен да га људи не би препознали. Пљачкао је по селима у понишљављу и Поморављу. (Остали део приче је исти као у предходној легенди. Пошто је Банко препознао Стојка, овај га је убио на месту о коме говори и прва прича).

После ослобођења од Турака 1878.године, потомци Банка су се иселили у Прекопчелице, срез јабланички, где и сада живи род банковићи-2 куће.

*

БУЛИН ПОЖАР и ПАШАЛОВ ЧАРДАК- Булин пожар је потес шуме у пределу изворишта Мале реке, у шумском комплексу зв. Масино. Пашалов Чардак је непун километар од Булиног пожара.

Према предању, турски паша из Трна је чешће долазио у ову шуму и ту имао примитивно саграђен чардак, у који је доводио своје буле и забављао се.

Једнога дана буле су пошле да уберу јагоде. Пошто је било хладно, наложиле су ватру од које се шума упалила и изгорео један мањи комплекс. Сазнавши за узрок избијања пожара, народ место назва Булин Пожар.

*

ПИЗДОДЕРНИЦА- Ово место налази се изнад махале Пејни, испод пута Тумба-дашчани кладенац. Према предању, на овом месту су турци ухватили једну лепу и угледну девојку из Калне, с намером да је одведу своме аги на уживање.

Када је девојка схватила шта је чека, пружила је јак отпор и отргла се од Турака и покушала да бежи. Међутим, Турци су је сустигли, ухватили за ноге и вукли преко камења и трња, тако да су девојци подерали и унаказили стражњицу.

Сазнавши за начин како је девојка настрадала, народ ово место назва оваквим именом.

*

КОЛЕДАРСКА ГРОБИШТА (гробље)- На риду испод махале Златкови и сада се препознаје разбацано камење као обележје овог гробља.

По предању, на овом месту су се у давна времена сусреле две групе „коледара“, па пошто се по ондашњем веровању „коледари“ нису смели сусретати, између љих је избила кавга,а затим туча у којој су сви „коледари“, учесници туче изгинули.

„Коледари“ су на месту туче сахрањени, па то место назваше Коледарска Гробишта (гробље).

*

ЏУРКОВ КРСТ (крст)- Налази с ена месту Бичотине Чуке (део Караљуковице). За време Турака на том потесу су напасали овце и бугарски овчари из граничних села и калански овчари.

Једнога дана ту су били овчари Џурко, из Раног Луха (Бугарска), и овчар из Калне. Посвађају се и потуку. Овчар из Калне је био вештији и убије бугарског овчара Џурка, који је на том месту и сахрањен, а сељаци то место назваше Џурков Крст.

*

СПАСИН ГРОБ- Овај локалитет потиче из доба непосредно после ослобођења од Турака, из времена када се граница између Србије и Бугарске слободније прелазила и када су печалбари из једне у другу земљу ишли слободније.

Једне ноћи бугарски печалбар Спаса, из Раног Луга, враћајући се изпечпалбе, заноћио је у Кални у кафани Трифуна Михајловића.

Жена Трифунова, Мара, ,приметила је да Спаса има доста злата, па је наговорила мужа Трифуна и Трендевила, из махале Страње, да убију Спасу и узму му злато.

Сутрадан су, под изговором да покажу пут Спаси, одвели овога у шумовити предео Тавни Валози, испод Велике Рудине, и убили га. Спаса је ту сахрањен и по томе то место назваше Спасин Гроб.

Мара, трифун и Трендевил су суђени и неко време одлежали на робију.

*

Поред ових локалитета у село кална постоје још неколико локалитета са карактеристичним именима, као што су Ранђелов Горб, Попова Глава и други.

* * *

Топоними (називи места):

– Равна Пад, Павлова гарина, Криви дел, Страње, Чукљатици, Гладила, Преслапина, Шопа, Лазиње, Селиште, Барје, Голема њива, Ћиселица, Раскрсје, Орниче, Ланиште, Росуља, Седлар, Престол, Караљуковица, Бичотина, Чука, Равни дел, Гариње, Тавни валози, Ораов дел, Церемушница, кладенци:Топлик, Барице, Киселичин кладенац, Белила, Николин кладенац, Дашчани кладенац, Димина долина, Левача, Деснача, мала река, Циганска долина, Поток Левча, Поток Самар, Барнос, Каланска река,Пепељштица, Преслапска река, Селиште, Градиште, Црквиште, Ижиште, Товарница, Вигњиште, Самоковиште, Стража, Арамлија, Димитријин хан, Страхињин или Ђилин хан, Суљин Гроб, Банков Гроб, Булин Пожар, Пашалов Чардак, Пиздодерница, Коледарска Гробишта, Џурков Крст,

Спасин Гроб, Штрби Камен,Корито,Отрсенац,Масино,Бичотина Чука, …

* * *

НАПОМЕНА:– Пошто је Родослов у књизи МОНОГРАФИЈЕ села Кална био само према “мушкој линији” са именима (без икаквих презимена и године рођења), онда је било тешко у потпуности извести Порекла презимена за све родове по махалама у село Кална.

Мораће да се накнадном провером допуни или ”избаци” неко погрешно убачено презиме.

Но, боље и овако него никако поствљен РОДОСЛОВ- само са “непознатим” именима, без порекла о презимену и године рођења, што ће бити дата могућност да се допуни “отварањем” црквених књига; јер у овом крају у времену бугарске окупације многе архиве су попаљене, па је тешко доћи до података пре 1879.године (тада је први пут вршен попис становништва на југу Србије .

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

*

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.

[2] Воја Благојевић, Чедомир Милошевић и Борко Томић:-“КАЛНА црнотравска”, 1987.године, Црна Трава

[3] http://sr.wikipedia.org/wiki/Кална_(Црна_Трава)

[4] Симон Симоновић-Монка:-ПЕЧАЛБАРСТВО И НЕИМАРСТВО црнотравског краја, Црна Трава, 1983.

[5] Часлав Динчић:- “ИЗ ПРОШЛОСТИ ЦРНЕ ТРАВЕ-Прилози за историју црнотравскога краја-, Црна Трава, 2007.г.

[5] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:26, 4. август 2006. (CEST)

[6] vesti-online.com

[7] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

26. децембар 2013.године, Власотинце, Република Србија

 


Коментари (8)

  • sanja

    Zanima me poreklo prezimena Zlatkov,selo Vukadinovi(klisura Vlasina)

    Одговори
  • Paja

    Sramota, ispade da mi je stric otac, a moje brace po stricu nema nigde!

    Одговори
  • Ljiljana

    Trebam malu pomoc,
    cukun deda mi je Bogoje, pradeda Blagoje deda Slavko prezivamo se Blagojevic. Deda mi se iz Crne Trave (Gornje Gare) preselio u Smederevo.

    Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Немаш крсну славу и барем рођење неког из тог рода Благојевић да би вам се конкретно одговорило. Може и да „прелисташ“ ПОРЕКЛО(овде на овом сајту) овога рода у селима Власотинца:Липовица, Доња Ломница, Крушевица-као и у неким селима Црне Траве:Криви Дел, Горње Гаре, Преслап, па ћеш наћи одговор на одређени проблем свога порекла.

      Одговори
    • Јоксим

      Љиљана, да ли си чула за Милицу, ћерку Тихомира, полубрата твог деде Славка по оцу, који је Славку купио одело, да изађе из војске. Презиме је Благојевић.
      Милица има неког ко може да ти то ближе објасни. Да напомнем, слава по деди Славку је Ђурђиц 16. новембра.

      Одговори
      • Љиљана

        Тачно! Ми славимо Ђурђиц. Деда ми јесте спомињао Тихомира али се не сећам Милице. Молим Вас уколико имате неки контакт или бар још неку информацију да ми проследите. Деда је преминуо, некад ми је причао нисам га слушала сада када ме занима не могу да га питам. Хвала.

        Одговори
  • Станоје Златановић

    Где и како могу да набавим књигу [2] Воја Благојевић, Чедомир Милошевић и Борко Томић:-“КАЛНА црнотравска”, 1987.године, Црна Трава.
    Да ли негде може да се купи?
    Живим у Зајечару, отаци деда по оцу су из Калне.
    Поздрав
    Станоје Златановић, Зајечар

    Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Књигу нека ти неко СКЕНЕРОМ уради у библиотеци у Црној Трави . Сада барем има свако компјутер па може и да се то уради за мале паре или џабе код пријатеља који су старије генерације који поседују књигу..

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top