Објављена књига “Борина – прошлост и порекло становништва”

Из штампе је изашла књига “Борина – прошлост и порекло становништва” аутора Небојше Мићића. Књига обухвата историју Доње и Горње Борине у свим раздобљима, а појављује се у сусрет јубилеју шест векова од првог спомињања Бохорине у писаним изворима, 1415 – 2015.

Кроз два дела и десет поглавља, обухваћене су следеће тематске целине:

Остаци старина – поглавље у коме се говори о изгубљеном благу Борине, средњовековним надгробним споменицима (стећцима), који су махом разнети и уништени.

Доба српске деспотовине, у коме су приказани сви подаци о старој Бохорини сачувани у дубровачком архиву.

Доба турске власти, у коме су приказани подаци из три турска катастарска пописа Зворничког санџака: 1528, 1548 и 1604. године. Ови пописи, такозвани дефтери, чувају се у цариградском архиву и до сада никад нису били у потпуности преведени нити објављени у нашој литератури. Поред детаљних спискова домаћинстава и привреде у Борини, у овом поглављу су приказани и сумарни подаци за остала села у саставу такозване нахије Бохорине: Ковиљачу, Брасину, Воћњак, Пасковац, Зајачу и Радаљ. Нешто од ових сумарних података за 1528. и 1604. годину објављено је раније у књизи “Јадар у прошлости”, али овде се дају пуно детаљније.

Поглавље о борби за ослобођење од турске власти сачињено је углавном на основу старе и заборављене литературе, а завршава се 1834. годином, када су Јадар и Рађевина напокон издвојени из Босанског пашалука и прикључени Кнежевини Србији. Између осталих података, овде су приказана два писма Проте Матеје Ненадовића на основу којих се даје одговор на вечито питање: Да ли Борина и околна села припадају Јадру или Рађевини?

Поглавље о Борини у обновљеној српској држави доноси обиље података из литературе, старих карти, архивске грађе, докумената у приватном власништву, са надгробних споменика, из прича и предања. Завршава се Првим светским ратом и досад најкомплетнијим (али још увек не потпуним) списковима страдалих у ратовима 1912-1918. године. У прилогу се налази и опис ратних операција на подручју Борине у току Битке на Дрини 1914. године.

Последње поглавље односи се на порекло становништва које насељава Доњу и Горњу Борину. Детаљно, на основу архивске грађе (пореских тефтера 1831-1839. године, пописа становништва из 1863. године и протоколних црквених књига), али и усмених предања, расправља се о пореклу три велике групе боринских фамилија: Стјепањштака из Горње Борине, Јовањштака са Гучева и Ђурђевштака са Лепенице. Уз то, говори се и о пореклу осталих фамилија, укључујући и новије, досељенике до Другог светског рата. Аргументовано се побијају наводи Љубе Павловића из књиге “Соколска нахија”.

[box type=”info” font=”arial” head=”Набавите књигу преко портала Порекло”]Књигу “Борина – прошлост и порекло становништва”  можете да купите у Београду, у редакцији портала Порекло, у Илије Гарашанина 5. Претходно се најавите на имејл [email protected]. Повлашћена цена књиге је 800 динара. Број примерака је ограничен.[/box]

У другом делу књиге, опет на основу архивске грађе и усмено прикупљених података, дати су детаљни родослови свих боринских фамилија: Антонића (Св. Стефан), Антонића доњоборинских (Ђурђевдан), Богановића, Васића (Св. Стефан), Васића са Лепенице (Св. Никола), Вукашиновића, Гаврића, Деспотовића, Деспотовића – Неагића, Ђокића, Ђукановића, Живановића, Игњатовића, Илића – Пиргића, Илића горњоборинских (Ђурђевдан), Јанковића, Јахурића, Јекића, Јовића, Јокића, Јосиповића, Кикановића, Којића (Св. Стефан), Којића – Бакића, Којића са Гучева, Костића, Крстића, Лазића, Лукића (Св. Јован), Лукића (Ђурђевдан), Љубинковића, Макевића, Максића, Митровића, Мићића, Павловића из Андраче, Павловића са Гучева, Павловића са Лепенице, Перића, Петковића, Петровића – Катића, Петровића – Чавкуна, Поповића Црногораца, Поповића поп-Ђокиних, Радића, Ристановића, Симеуновића, Софронића, Спасеновића, Стојановића, Тадића, Танасковића и Атанацковића, Филиповића и Цветковића. Обрађене су такође и три фамилије које насељавају гранично подручје између Борине и Брасине: Којићи са Гаја, Секулићи и Новаковићи.

Уз то, дати су чланци о неким фамилијама које више не постоје у Борини, али имају потомке по женској линији, или можда имају потомака негде ван Борине: Арсеновићи (Св. Никола), Димитријевићи, Ђокићи (Св. Никола), Живановићи (Св. Стефан), Јаковљевићи, Јевтићи са Гучева, Лембићи, Марковићи – Бојанићи, Мићановићи, Ранковићи, Ћирковићи и Цветиновићи.

Родослови су писани на основу расположивих података од 1800. године, за неке фамилије и од раније, па закључно са генерацијом која је рођена између два светска рата. Нажалост, није било техничких и материјалних услова да се нацртају и графички родослови. У овим текстовима о фамилијама могу се, наравно, појавити грешке и празнине. Немогуће је сакупити и обрадити тако велику количину података, споменути скоро сваког човека који је живео у Борини у задњих двеста година, а да се не направе пропусти.

Аутор Небојша Мићић се захваљује свима који су учествовали и помогли остварење овог великог пројекта. По изласку књиге из штампе, њима ће бити подељени први примерци: Светлана Петровић, дипл. археолог Верица Танасић, проф. историје Дејан Павић, оријенталиста Александар Јаковљевић, лектор Жељка Танасковић, Црквена општина Борина, Архив Србије, Београд Оријентални институт, Сарајево Срђан Стојанчев, пред. Српског библиофилског друштва Сви они који су дали значајне податке или уступили документе: Милорад Бошков Мићић (у име свог деде пок. Миће), Ђорђе – Ђоко Којић, Милован Илић (Мићо Пирго), Радосав Јокић (Радо Балмаз), Петроније – Бећа Петровић, Милан Вукашиновић, Драган Максић Макс, Драгољуб Радић (у име свог оца пок. Здравка), Мико Богдановић (у име свог оца пок. Маринка), Добрија Тадић, Радомир Деспотовић (Радо Бабин), Здравко – Вијара Игњатовић, Милоје Петковић, Миливоје Спасеновић, Милица Зељић, Урош Атанацковић итд.