Порекло презимена, село Велика Сејаница (Грделица, Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велика Сејаница код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолог Порекло становништва села Велика Сејаница код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолог Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Велика Сејаница (Грделица, Лесковац)

Порекло презимена, село Велика Сејаница (Грделица, Лесковац)

Порекло становништва села Велика Сејаница код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села и порекло становништва

Велика Сејаница је насељено место града Лесковца у јабланичком округу. Према попису из 2002.године било је 791 становника (према попису из 1991. било је 760 становника); док је према попису из 1948. године било 680 становника. Занимљиво је да прегледом пописа становништва од 1948 (680 становника) број становника из годину у годину до 2002. године се стално повећавао.

Село лежи на надморској висини од 626 метара у североисточном делу Грделичке Клисуре. Околна насеља су: Козаре, Ковачева бара, Дедина Бара и др.

У Великој Сејаници су махале: Доња, Средња, Горња и Јеремиска махала. Махале су међу собом оштро издвојене. Куће појединих родова су на окупу. У свему насеље има 123 дома (1958.г.).

По садашњем становништву велика Сејаница је стара око 150 -160 година (основана 1798.г-1808.г). Име је добила по првим досељеницима, који су били пореклом из Сјенице у Новопазарском Санџаку. Њих су одатле „изгонили Турци“.

Родови М а р к о в ц и  и  М р ке и н ц и (крс. сл Свети Никола) први насељеници велике Сејанице из Сјенице. Потичу од два брата, од којих се један звао Марко.

Позната је генеалогија рода Марковци: Драгутин 63.г.-рођен 1895.г.)-Александар—Ђоко-Илија-Марко, први досељеник и оснивач рода Марковци.

Први досељеници данашње Велике Сејанице нашли су „све са шумом, курјацима и лисицама“. Они су основали данашње село и по месту старине (Сјенице) дали име Сејаница.

Касније се она звала велика Сејаница за разлику од Суседне мале Сејанице. Она лежи у долини Козарачке реке.

Занимљиво да је истраживањима се дошло до вишеетапног расељавања становништва. То је било често номадско-сточарско становништво са простора Косова, Македоније, Солуна, Грчке, Црне Горе и Херцеговине.

Они су се или у потреби за сточнимпашњацима или од прогона турака или избегавања исламизације или од „крвних освета“ често насељавали у ове делове планинских крајева власотиначко-црнотравско-власинскога краја, па и у Грделичкој Клисури.

Некада се „мењала“ крсна слава а некада и сама национлна припадност, да би се опстало биолошки у животу од турског зулума Османлија.

Сеоска слава је Спасовдан. Тада се одржавао сабор код крста. Та места су: Басковац, Чука и Крст (у средини села).

Добром пијаћом водом становници се снабдевају из бунара, са једне чесме (Големо Корито), постоје и два позната извора (Бела Вода и Мртвица).

На почетку 21. века у село око 200 домаћинства која се махом баве грађевином, печалбари широм Србије; добри мајстори зидари, тесари – неимари.

* * *

Старине и прошлост:

На месту Орниче, које лежи ниже В. Сејанице, некада је постојала „латинска црква“, а око ње је било „латинско гробље“. Сада су тамо најбоље њиве.

Од поменуте цркве приликом орања становници налазе „цигле и камен на који су се лепиле упаљене свеће“. Овај камен се сада налази код сеоског крста (1958.г.).

По народној традици, на потесу Чуке било је насеље оних становника који су живели када је постојала поменута црква. Ту се једно место зове Селиште са извором Свињарник .

Сељаци су налазили остатке од некадашње ковачнице, затим су у виноградима ископавали: „врчеви, котлови и широке цигле“.

Приликом ослобођења од Турака 1878.године Срби Велике Сејанице привремено су се склонили на потесу Војдана Рид. Тамо у једној долини они су имали 100 земуница. Неке се познају и сада. Има парчад од црепуља у којима су сељаци тада пекли хлеб (1958.г.).

На гробљу код места Чука саграњују се умрли становници Јеремиске Махале. У Великој Сејаници нема цркве, већим верским празницима сељаци посећују цркве у Козару и Грделици.

* * *

Порекло родова (1958.г.):

-Род М а р к о в ц и (12к) и М р к е и н ц и (8к)- слава св. Никола, порекло Сјеница (Новопазарски санџак);

– Род К о л а р ц и (5к)-слава св. Никола, потиче од претка деда Илије, који по занимању био колар. Доселио се после после рода М а р к о в ц а из села Кукавица (Власотинце). Његово досељење је било пре око 135 година (око 1828.г.). Позната генеалогија: Вељко (75.г-рођен 1893.г.)-Сава-Стојиљко-Илија;

– Родови: Т е р з и н ц и (7к), Г е г о њ ц и (12к), Ј а н к о в ц и (4к), и Р и с т и н ц и (3к), славе св. Ђорђе (св. Алимпије). Они су из неког краја „од Турци“ добегли овде (око 1828.г.) када и род Коларци. Сви становници ових родова живе у једној махали;

– Род Ј е р е м и с к и (40к)-слава Ђурђиц, порекло Јастребац (Власотинце). За њих се говорило д асу у Јастребац убили Турчина и пребегли у Велику Сејаницу, а и сада се прича да су склони свађи и да се тучу;

– Род Ђ у р и н ц и (10к)-слава св.Арханђео, дошли су из планинско село Битврђе (Сурдулица). Раније су се звали Сурлинци. Они и сада одржавају кумовске везе у Битврђи (одлазе по „крштавања“);

– Род Д у н ђ е р ц и (3к)-слава Петковдан или „Пекчиндан“, потичу од претка Деда Јована који се доселио из Дејана у околини Власотинца;

– Род С т р е ш к о в ц и (1к)-к.слава Ђурђевдан, најмлађи досељеници у В. Сјеници. Дошли су из суседне Лопушње и тамо имају рођаке досељени однекуда.

– Род Јовичинци (10к).слава св. Никола;

– Род Шишковци или Живковци (7к)-слава Св. Никола;

– Род Пешинци (1к)-слава Св. Никола. У роду Пешинци био је познат предак Вучко. Имао је 300 оваца и 30 овчарских паса. Због поменуте стоке он је напустио стару кућу, и саградио нову у удаљеном атару села.

Исељеници:

Грделици: Тукејинци(4к), Цекићи (2к), Синадиновићи (1к), Савићи (1к).

Тупаловце: Сардинци (16к).

Козаре: Јовинци (10к).

Мала Сејаница: Кукурекци (3к), Зец (1к).

Дедина Бара: Цветковићи (3к).

Власотинчани: Сејаничани (Живковићи) и Жељци.

Сува Морава (Врање): Росуљци (15к).

Смедерево: иселила се 5 домаћинства после Другог светског рата (1945.г).

* * *

Топоними (називи места):

– Свињарник, Чука, Селиште, Војдана Рид, Басковац, Крст, Јеремиска Махала, Белутак, Големо Корито, Бела Вода, Мртвица, Големо Корито, Живкова Чука, Лазове, Старчевица, Церова Глава, Свињарица, Орниче, Дулан, Бачевиште, Језеро, Деја, Мужан, Сејанички Рид, Чукар.

* * *

ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОМЕНЕ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадала је општина Грделица са селима и њиховим засеоцима (Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци, Лични Дол, Крпејци); као и општина Предејане (са селима: Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље).

Та територијално-административна припадност општине власотиначком срезу (која је била општина до 1965.г. и припојена општини Лесковцу) је трајала до 1941.године.

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата (1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у Заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

До 1965, године Грделица као насеље је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Велика_Сејаница

[3] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Села у власотиначком крају” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

28. новембар 2013. године Власотинце, Република Србија

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top