Порекло презимена, село Рогача (Сопот, Београд) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рогача, Градска општина Сопот – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ Порекло становништва села Рогача, Градска општина Сопот – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рогача (Сопот, Београд)

Порекло презимена, село Рогача (Сопот, Београд)

Порекло становништва села Рогача, Градска општина Сопот – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село је југозападно од Космаја, а по косама са обе стране Рогачке Реке, која се у изворишту зове Тресија (поток), а даље испод села Турија. Са десне стране у теку утичу потоци Тројанац и Симеуновац, а са леве Мала Тресија, Кошарник, Самац, Радовац, Лалинац, Лучне Јаруге, Господски Поток и Глоговац.

Земља, паша и шума.

Земље за обрађивање има на местима званим: Пландиште, Брезница, Лом, Дрење, Тасанчић, Самац, Лупоглав, Родовац, Дрењак, Ковијуна, Спахијина Граница, Јендек, Глоговац, Турија, Кујановац, Мешетин, Јапонџица, Дубраве, Ровине, Дучанско Брдо, Мујница, Крушик, Тресије, Бегључара, Ртови, Пољане, Анђечкуша, Милошевица, Велико Поље, Мекоте, Парлози, Међугорје, Велика Ливада, Мађарско Гробље, Мијаиловац, Мандраћ, Ковнице, Табановица, Котлин, Пауново Брдо, Развршине, Орнице, Селиште, Брод, Ћавица и др.

На неким од их места има шуме и паше. Космај и Лупоглав према Рогачи били су сеоска својина до пре неколико година, сали су сада државни.

Тип села.

Село се дели на ове крајеве: Арнаутски, Павића Крај, Кандићи, Шијачки, Јарански и Дебљачки Крај.

У Арнаутском Крају живе: Жујовићи, Обреновићи, Окетићи, Радовићи, Банковићи – сви су једна породица; Михајло Милић, Гаја Срећковић; Катићи, Радојковићи, Милоје Савић (ковач), Васа Поповић („Шваба“), Радован Радовановић (ковач), Чеда Николић и други.

У Павића Крају су: Павићи, Моричићи – једна породица; Катићи, Тимотијевићи, Богосављевићи, Попадићи, Борикићи, Павловићи-Гогићи; Дачићи, Ракићи и други.

У Кандића Крају су: Кандићи, Вуица Блажић, Дача Милосављевић и други.

У Шијачком Краху су: Милосављевићи, Швабићи-Јовановићи, Бељанчевићи, Бујагићи, Блажићи, Ивковићи, Стојковићи, Бугарчићи, Цветковићи, Чекићи, Чамџићи (Павловићи), Милоје Павловић-Џеврљић и други.

У Јаранском Крају су: Платонићи, Тодоровићи, Јарановићи, Аћимовићи и други.

У Дебљачком Крају су: Јарановићи, Антонијевићи, Мишићи, Окетићи, Бложићи, Петар Радосављевић-Крнић и други.

Школа и црква су у средини села, између Шијачког и Јаранског Краја.

Име селу.

Не прича се ништа о имену села, а крајеви су, изузев Дебљачки, названи по презименима породица у њима.

Старине у селу.

У селу постоји Маџарско Гробље и Селиште. За Селиште се прича, да су ту некада становали Цигани, па се одатле разишли и од тада остало име Селиште.

У крају села под самим Космајем има развалина од манастира Тресија.

 

Постанак села и пореколо становништва.

Прича се, са су у селу старинци ове породице:

Чекићи***,

Катићи***,

Милосављевићи***,

Павићи***,

Антонијевићи***,

Стојковићи***,

Јарановићи***,

Старинчевићи (Павловићи)***,

Платонићи*** и

Тодоровићи***.

За остале породице се зна одакле су досељене:

Жујовићи, Окетићи, Обреновцићи и Мишићи су пореклом од Сјенице, из села Корита. Катићи су их настанили на месту, где су им данас куће – под Космајем а са обе стране потока Мале Тресије. Преци су њихови, доселивши се у ово село, у почетку чували Катићеве овце а Антонијевићима свиње. Зови их „Арнаутима“***.

Банковићи су пореклом од Сјенице, из села Шароње***.

Кандићи су досељени из југоисточне Србије, од Ниша***. Отуда су и:

Цветковићи („Бугари“)***.

Бугарчићи*** и

Ивковићи***.

Алексићи („Цинџарини“) су од Призрена***.

Павловићи („Швабићи“) су „из прека“ ***, одакле су и:

Поповић Васа („Шваба“)***,

Стошић Милан*** и други.

 

***Не каже се ни за једну породицу коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

  • Šarko

    O ovom selu ima opširnije podatke u monografiji „Kosmaj“ Dr. Borivoja M. Drobnjakovića

    Одговори
  • Милодан

    Šarko
    O ovom selu ima opširnije podatke u monografiji „Kosmaj“ Dr. Borivoja M. Drobnjakovića
    ______________________________________________________________

    Ни сам нисам задовољан са књигом коју користим, али немам друге. Колико знам, на терену је било 40-так школараца, који су прикупљали ове податке, преточене у књигу. Неки су (ђаци-теренци) то урадили сјајно али многи нису испунили задатак.
    Имам још Дрлупу и Раниловић (ако већ није постављен) па потом прелазим на „Ужичку Црну Гору“ Љубе Павловића. Биће знатно боље.
    Требао си то раније да ми кажеш, као у претходном случају, код „Шумадије“.
    Поздрав!
    Милодан

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top