Порекло становништва села Шепшин, Градска општина Младеновац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села, земље и воде.
Село је са три стране опкољено брдима, изузев према северу куда тече Шепшиница. Куће су поред потока и по косама са леве и десне стране потока, нарочито са десне стране, где је блажи нагиб; има их на глинуши и пескуши. У селу има бунара и извора, већином запуштених.
Тип села.
Село се дели на ове крајеве. Језеро, Бугарски Крај, Јаношевски, Вуковски и Кекићски Крај. Крајеви су међусобно удаљени 300 до 400 метара а средње одстојање између кућа је 50 до 60 метара. У једном крају има највише 28 кућа (у Вуковском), а најмање 11 (у кекићском).
Име селу.
Прича се да је село названо по потоку Шепшиници.
Постанак села и порекло становништва.
–Крњићи или Милушићи су најстарија породица у селу***.
–Тинугићи су једна од најстаријих породица у овоме селу, од којих је последњи потомак отишао у Селевац.
Остале породице су се доселиле после њих:
–Ратковићи су из Лисица – Руднички округ***.
–Вуковићи су дошли после Ратковића али се не зна одакле***.
–Јаношевци су од Новог Пазара, најпре су се населили у Ужичком округу и тамо променили славу, па их отуда раселио кнез Милош, јер су пљачкали Турке***.
–Гајићи су из села Црнућа – Руднички округ, отуда је побегао Гаја због крађе црквених пара***.
–Јеремијићи су из лесковачког среза удкуда се доселио Јеремија***.
–Ристићи („Бугари“) су из Тимочког округа***.
–Ђерго је из Тетова***.
–Стеван Колар је дошао међу последњима – не зна се одкуда***.
Прича се да је при досељавању било мађарских кућа и изгледа да данашње село није постојало раније од пре 120 до 150 година.
***Не зна се коју славу славе.
ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
22. октобар 2019. у 12:21
Vitavita
http://www.mediafire.com/file/y1axa33b39s14kq/Arsic_Miladin-_Popis_stanovnistva_i_poljoprivrede_u_selima_opstine_Mladenovac_1863.pdf/file
Na ovom linku se nalazi popis svih stanovnika opštine Mladenovac pa tako i sela Šepšin 1863 godine (pred kraj) Možda nekom pomogne u traženju predaka.
22. октобар 2019. у 12:44
Vitavita
Ima Mihailovića i Miailovića, dva Damjana (jedan rođen cca 1859, drugi cca 1849), Vučković Đorđe u dobi od 25 godina i njegova buduća žena Živana,, tada žena Mateje Prodanovića…
21. новембар 2021. у 15:20
Nikola
Da li mozda znate u kojoj crkvi su zavodjene maticne knjige za podrucje Sepsina? Crkva u Malom Pozarevcu je izgradjena 1862. pa bi mi trebao podatak iz koje crkve da trazim knjige pre tog perioda.
Hvala unapred
2. март 2022. у 23:14
Владан
Матичне књиге за житеље Шепшина су уписиване у цркви у суседном селу Влашка од 1845.
5. мај 2022. у 22:46
В
Ипак нису уписивани у Влашкој, већ поједини мештани помињу цркву у Умчарима или манастир Рајиновац
1. фебруар 2023. у 14:53
Milan
Istražujući porodično stablo, došao sam do podatka iz Matične knjige venčanih /Crkva svetog Save u Beogradu/ da mi je prababa Jelena Ratković od oca Milana i majke Stane iz Šepšina. U istom dokumentu piše da je stara 17 godina /dakle rođena 1883/.
U popisu stanovništva iz 1863 našao sam pod rednim brojem 35. Milana Ratkovića /žena Mara, sinovi Lazar,Jovan, Milenko/ starog 30 godina. Predpostavljam da je to rod moje prababe /možda deda?/, ali nigde ne mogu pronaći podatke iz osamdesetih godina 19 veka.
Ako neko nešto zna, molim za pomoć.