Порекло презимена, село Мали Пожаревац (Сопот) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва Мали Пожаревац, Градска општина Сопот – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРП Порекло становништва Мали Пожаревац, Градска општина Сопот – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРП Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мали Пожаревац (Сопот)

Порекло презимена, село Мали Пожаревац (Сопот)

Порекло становништва Мали Пожаревац, Градска општина Сопот – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Црква у Малом Пожаревцу

Положај села.

Село је са десне стране реке Раље, а по северној страни венца, који се, идући од Варовнице на северо-запад завршава местимично стрмо.

Воде.

Потоком Река, који тече кроз село и улива се у Раљу, село је подељено на западни мањи и источни много већи део. Куће су на земљи црници или пескуши. Поток Река само за време јаких киша и топљења снега набуја, али не чини штете селу, као и Раља, која испод села тече и не плави село и када највише надође. Извора има неколико: Точак (у Реци), Јасик (у Равном Гају) и једанн у Караули. Слаби су и лети већином пресуше. Вода се из њих не пије. Бунара има доста.

Земља, шума и паша.

Становници имају доста земље за обрађивање. Она је око села, најдаље пола сата хода. Испаше има на месту Кокорину, далеко од села на 15 минута хода. Шуме има ретко, највише је по Кокорину. Земља је врло родна, а испаше су добре. Једној породици, да може скромно живети, треба 3-4 ланаца земље.

Тип села.

Село је збијеног типа, има ове крајеве: Караулу – источни крај; Реку – око потока Реке; Равни Гај – јужно по билу; Раљу – испод Раље и Старо Селиште – западни крај.

Растојање између крајева није никакво или управо толико, колико чини окућница крајњих кућа; куће су нешто збијеније око механа, у Караули и Реци. Постоји једна главна улица, која иде средином села, упоредо са Раљом, а остале се одвајају од ње десно и лево.

У крају Караули живе: Гајићи, Савковићи и Марковићи.

У Реци су: Симићи и Петровићи.

У Старом Селишту су: Грујићи, Петровићи, Новаковићи и Станковићи.

У Раљи су: Савковићи.

У Равном Гају су: Савковићи, Павловићи, Ђорђевићи и још неколико инокосних кућа.

Задруга је врло мало, највеђа је од 20 душа. Жеља свакога, да се после деобе настани у близини својих, узрок је, што су куће тако близу једна другој по доста неравном земљишту.

Име селу.

О постанку имена Малог Пожаревца прича се ово: У старо доба од Раље, на пола сата хода постојало је мађарско село Престолиште, које је за време бојева са Турцима попаљено и остало пусто, док се нису почели насељавати Срби на десну страну долине Раље. Тада је ту био пожар, због чега је место названо Пожаревцем, а доцније Малим за разлику од града Пожаревца.

Старине у селу.

На северној страни села постоји Селиште. Ту су становали становници, који су побегли, када су Турци попалили Кокорин. Али како су често умирали и како су им врачаре казале, да је отуда што им је гробље, које се зове Шокачко, на источној страни, а требало је да буде на западној, то се они помакну ближе Раљи, где се данас налази село. На Шокачком Гробљу има трагова гробова. На месту где је било мађарско село Престолиште и које сељаци зову Столице, налазе се цигле.

 

Постанак села и порекло становништва.

Симићи су се најпре доселили из Црне Горе. Пошли су да траже плодну земљу и када су дошли у Кокорин, пола сата од данашњег села запева им петао и они се ти населе, Никољдан.

Петровићи су из Белог Потока у Херцеговини. Било их је много. Не зна се зашто су отуда побегли, Никољдан.

Гајићи, Никољдан*.

Марковићи, Никољдан*.

Грујићи, Никољдан*.

Новаковићи, Никољдан*.

Савковићи, Јовањдан*.

Станковићи, Јовањдан*.

Павловићи, Јовањдан*.

Ђорђевићи, Јовањдан*.

Петровићи, Лучиндан*.

Најстарији је крај Селиште (Старо Селиште), па Река, Равни Гај и др. За време Турака ово село је било спахилук Јајића из Београда. Постоји предање, да је из овога села на Косово отишло 70 копљаника.

*Не каже се порекло – одакле су досељени нити било каква евентуална веза-сродство породица које славе исту славу.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top