Poreklo prezimena, selo Petrovo Vrelo (Glamoč)

Poreklo stanovništva sela Petrovo Vrelo, opština Glamoč. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Privredne prilike.

Njive su oko sela, u Podhomaru, Bregovima i Dolovima, i ispod kuća u Prvim Brazdama. Livade su u ravni, ispod njiva u Krateljima, Otokama, Isu, Vunama, Čemerikovicama i Žežnicama. 1917. godine jedan Radoja je očistio ponore i načinio mlin; otada zimi u polju ne leži voda. Voda je dolazila uz božićni a češće i uz časni post. Paša je na Homaru i na planini u Dubravama. Livade su na planini u Matracima i u Rajić-Dolu. Radoja, Đukik i Poljak imaju u Rajić-Dolu košare. Pošto ovršu izađu na planinu s ovcama.

Položaj i tip.

Kuće leže oko izvora, po temenu i strani jedne niske terase. Vodu nose sa Tatar-aginog Vrela; tu se poji i „blogo“, peru se „rubine“ a ima i mlin, 1920. godine, kad je bila suša, nosili su odavde vodu i seljaci iz Dubrave i Mladeškovaca. Iznad ovog izvora je drugi, viši, koji u pozno leto presušuje.

Kuća ima:Lukoje 1, Ivetića 2, Radivojša 3, Piljaka 7, Radanovića 1, Radoje 1, Đukića 4, Rakulja 6, Kovačevića 1 i Miletića 1. Kuće su u krugu, oko izvora, blizu jedna druge.

Poreklo stanovništva.

Priča se da je „vaktile“ ovde „stajao” Petar, od koga je ostalo ime Petrovo Vrelo.

Ranije su ovde živeli Alibegovići. Jedni su „uz bunu“ 1875. godine pobegli u Glamoč, a jedni su „od fukarluka“„poslije Austrije” otišli u Banja Luku.

Šehići su bili „siguni“ i „obamrli su uz kugu“.

Tatar-agići su se odselili u Bugojno oko 1869. godine.

Begići su bili došli iz Malkočevaca ovde, a „poslije Austrije“ povratili su se u Malkočevce.

Haćimi su bili „starina“ u Petrovu Vrelu; odatle su „otprtljali“ u Isakovce.

Ivetići su stari doseljenici nepoznatog porekla. Slave Sv. Stevana.

Rakulji su davno doseljeni iz Livanjskog Polja. Slave Sv. Jovana.

Đukići su se doselili iz Hasića početkom 19. veka. Slave Sv. Stevana.

Radivojše su se doselile iz Grkovaca (u Livanjskom Polju) početkom 19. veka. Tamo ih je u jednoj kući bilo šeset i sedmoro čeljadi. Služili su tri krsna imena: Radivojše Sv. Nikolu, a privodci Sv. Đurđa i Arh. Mihajla. Subaša Firdusov bio jo Rade Sagrk. U Radivojša je bila „posejana proha“, na koju se navadila Sagrkova krava. Jedna žena iz kuće Radivojša, koja je bila na vodi, kad ugleda kravu u prosi, zaviče: „K vragu i Sagrk i krava mu! Baš umete prohu, k’o da nema nikog muškog u našoj kući!“ Rade Radivojša ubije onda kravu iz puške. Sagrk poleti sa sekirom k njemu, a Rade iz puške ubije i Sagrka. Radivojše onda plate „krvarinu” Sagrkovoj udovici da ne tuži. Kad Firdus za ovo dozna, digne zaptije i Radivojšama uzme za „krvarinu” 12 volova i 400 ovaca i koza. Radivojše se onda „izdele i raspu“. Jedni pređu u Nuglašicu, a jedni iziđu u Glamoč; ovde dođu najpre u Jakir, gde su 6 do 7 godina čuvali seoska goveda.

Predak Piljaka bio je u Malkočevcima u Topčije „najmenik“. Odatle je došao ovde na aginsku zemlju sredinom 19. veka. Slavi Sv. Đurđa. U Malkočevce su Piljci došli iz Jakira.

Radoje su bile u Brdu. Odatle su oko 1846. god. prešli u Đuličane i živeli gde su sada Babići. Kad je tu Mihajlu Radoju „izgorela kuća a vuk mu podavio mal“, beg ga otera i oni oko 1855. god. dođu u Petrovo Vrelo.

„Prije bune“, pre 1875. god., doselili su se:

Radanović iz Zajaruge. Slavi Sv. Lazara;

i Miletić (staro prezime Ivić) iz Glavica. Slavi Sv. Jovana.

„Poslije bune“ su došli:

Lukoja iz Hasanbegovaca. Slavi Arh. Mihajla;

i Kovačević iz Uništa. On je bio u Nuglašici uz sestru. Odatle je ovde došao u najam, a posle mu je dao zemlju Arif Švraka.

IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić