Порекло презимена, село Петрово Врело (Гламоч)

21. октобра 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Петрово Врело, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Њиве су око села, у Подхомару, Бреговима и Доловима, и испод кућа у Првим Браздама. Ливаде су у равни, испод њива у Кратељима, Отокама, Ису, Вунама, Чемериковицама и Жежницама. 1917. године један Радоја је очистио поноре и начинио млин; отада зими у пољу не лежи вода. Вода је долазила уз божићни а чешће и уз часни пост. Паша је на Хомару и на планини у Дубравама. Ливаде су на планини у Матрацима и у Рајић-Долу. Радоја, Ђукик и Пољак имају у Рајић-Долу кошаре. Пошто овршу изађу на планину с овцама.

Положај и тип.

Куће леже око извора, по темену и страни једне ниске терасе. Воду носе са Татар-агиног Врела; ту се поји и „блого“, перу се „рубине“ а има и млин, 1920. године, кад је била суша, носили су одавде воду и сељаци из Дубраве и Младешковаца. Изнад овог извора је други, виши, који у позно лето пресушује.

Кућа има: Лукоје 1, Иветића 2, Радивојша 3, Пиљака 7, Радановића 1, Радоје 1, Ђукића 4, Ракуља 6, Ковачевића 1 и Милетића 1. Куће су у кругу, око извора, близу једна друге.

 

Порекло становништва.

Прича се да је „вактиле“ овде „стајао” Петар, од кога је остало име Петрово Врело.

Раније су овде живели Алибеговићи. Једни су „уз буну“ 1875. године побегли у Гламоч, а једни су „од фукарлука“„послије Аустрије” отишли у Бања Луку.

Шехићи су били „сигуни“ и „обамрли су уз кугу“.

Татар-агићи су се одселили у Бугојно око 1869. године.

Бегићи су били дошли из Малкочеваца овде, а „послије Аустрије“ повратили су се у Малкочевце.

Хаћими су били „старина“ у Петрову Врелу; одатле су „отпртљали“ у Исаковце.

Иветићи су стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Стевана.

Ракуљи су давно досељени из Ливањског Поља. Славе Св. Јована.

Ђукићи су се доселили из Хасића почетком 19. века. Славе Св. Стевана.

Радивојше су се доселиле из Грковаца (у Ливањском Пољу) почетком 19. века. Тамо их је у једној кући било шесет и седморо чељади. Служили су три крсна имена: Радивојше Св. Николу, а приводци Св. Ђурђа и Арх. Михајла. Субаша Фирдусов био јо Раде Сагрк. У Радивојша је била „посејана проха“, на коју се навадила Сагркова крава. Једна жена из куће Радивојша, која је била на води, кад угледа краву у проси, завиче: „К врагу и Сагрк и крава му! Баш умете проху, к’о да нема никог мушког у нашој кући!“ Раде Радивојша убије онда краву из пушке. Сагрк полети са секиром к њему, а Раде из пушке убије и Сагрка. Радивојше онда плате „крварину” Сагрковој удовици да не тужи. Кад Фирдус за ово дозна, дигне заптије и Радивојшама узме за „крварину” 12 волова и 400 оваца и коза. Радивојше се онда „изделе и распу“. Једни пређу у Нуглашицу, а једни изиђу у Гламоч; овде дођу најпре у Јакир, где су 6 до 7 година чували сеоска говеда.

Предак Пиљака био је у Малкочевцима у Топчије „најменик“. Одатле је дошао овде на агинску земљу средином 19. века. Слави Св. Ђурђа. У Малкочевце су Пиљци дошли из Јакира.

Радоје су биле у Брду. Одатле су око 1846. год. прешли у Ђуличане и живели где су сада Бабићи. Кад је ту Михајлу Радоју „изгорела кућа а вук му подавио мал“, бег га отера и они око 1855. год. дођу у Петрово Врело.

„Прије буне“, пре 1875. год., доселили су се:

Радановић из Зајаруге. Слави Св. Лазара;

и Милетић (старо презиме Ивић) из Главица. Слави Св. Јована.

„Послије буне“ су дошли:

Лукоја из Хасанбеговаца. Слави Арх. Михајла;

и Ковачевић из Уништа. Он је био у Нуглашици уз сестру. Одатле је овде дошао у најам, а после му је дао земљу Ариф Шврака.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. radivojsa nebojsa

    Pozdrav imenjace!javljam se iz panceva,procitao sam analizu o radivojsama i jedino mi se cini da Radivojse nisu iz grkovaca vec iz Crnog Luga,pored Carica izvora.Pozdrav iz Panceva!

  2. Miodrag Lukaja

    Nije prezime Lukoja nego Lukaja i slave Miholjdan