Poreklo stanovništva sela Šemanovci (Šemenovci), opština Kupres. Stanje iz 1920-21. godine. Prema istraživanju Borivoja Milojevića “Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje”. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Privredne i saobraćajne prilike.
Ispod kuća, u ravni, su samo njive i livade. Paša je iznad kuća, u: Vitorogi, Ćundinim Dolinama, Ljeskovači, Jasiku, Čolinim Podovima itd.; to je krš, po kome je retka trava na vrhovima, osobito na Vitorogi, ima smrčeve šume.
Severno od sela po planini su rasturene nekolike staje; uz njih su njive i livade, i tamo se izdiže sa stokom. Skoro svaki seljak ima na planini nešto njive i livade.
Iz sela jedna staza vodi u Vitorogu, a druga udolinom u Jasik. One vode u šumu, kuda se ide po drva i japiju.
Položaj i tip.
Kuće Krndija i Marića leže ivicom između kršne strane i ravni i okrenute su jugoistoku. Dva niza kuća Knežića, od kojih je u prvom šest a u drugom dvadeset i osam kuća, istog su položaja; samo su prve okrenute severoistoku, a druge jugoisgoku, jugu i jugozapadu; neke knežićske kuće penju se uz kršnu stranu, a dve leže u jednoj vrtači.
Voda se donosi u vučijama, na konjima, sa vrela Jaruge, koje je u ravki polja, daleko oko jedan čas hoda.
Mrtvica dolazi u jesen i u proleće do ponora Ivkuše, u sred polja. Kad tu „zajazi”, ide na severozapad: prvo dođe u ponor Dijelo, zatim u ponor Vrućac i najzad u pokor Peće, kod knežićskih kuća. 1896. i 1906. godine bili su veliki povodnji u ovom delu polja.
Kuća ima: Krndija 6, Marića 11 i Knežića 34. Kuće prvih dveju porodica i šest kuća Knežića rastavljene su od ostalih knežićskih kuća, i to rastojanje iznosi oko 200 m. U obema grupama kuće su u nizu. U drugoj grupi knežićske su kuće jedna do druge; jače su izdvojene samo one dve, što leže u vrtači.
Poreklo stanovništva.
Knežići slave Sv. Jovana. Oni su „od veta“. Priča se da su njihovi stari „pasali sablje“ i išli uz Turke u boj. Kad je bio ovladao „zulum“ jedan od njihovih predaka pobegne „u Kavure”. Docnije se povrati sa tapijama u Kopčić (Uskoplje) i Turci mu dadu njegovu zemlju. On je lodigao prvo kuću u Dolinama, na mestu koje se sad zove „Rimino kućište”; docnije je sišao u selo. Idrizbegovići iz Vrila oteli su im mnogo zemlje.
Marići slave Sv. Đorđa. Staro im je prezime Dosadovići. Njihov praded je došao iz Otkovaca (u Glamoču) prvo u Rilić, zatim u Bajramovce (gde je danas Miralemova kula) i najzad u Šemenovce.
Krndije slave Sv. Đorđa. Došli su „od potrebe” iz Vagana (u Glamoču) oko 1830. godine.
IZVOR: Borivoje Milojević – Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)