Prezime Arkadijević istražili su Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić u rubrici Koreni (frankfurtske „Vesti“):
G. Tomislav Arkadijević nam se javio iz Beča. Rođen je u Petrovom Selu, u Negotinskoj krajini (dodajemo, u predelu Ključ): Otac Dragutin, deda Nastas i pradeda Arkadije, po kome su i dobili prezime. Ne zna prethodno, ili prvobitno prezime svojih predaka, samo da su se (neznano kada) doselili u banatsko selo Uljmu, navodno iz Crne Gore, a pradeda Arkadije je potom prešao na drugu obalu Dunava takođe iz njemu nepoznatog razloga, doselio u Petrovo Selo kod Kladova. Ne zna da li je pradeda imao neku drugu slavu, pre sadašnje – Nikoljdana.
Prvo smo utvrdili da su dva navedena imena, pradede i dede, poznata kao specifično cincarska – ime jedne pitome oblasti u Grčkoj, Arkadija, postalo je simbol pastoralne sredine i stanja duha i osećanja, kasnije i lično, muško ime, a Nastas je skraćeno od Anastas (u posrbljenom obliku Atanasije, Tanasije, Tasa). J. Erdeljanović kaže za stanovnike Uljme da su se mnoge porodice, kao Birta ili Vatulj, tipičnih cincarskih prezimena, u vreme Marije Terezije doselile “iz Makedonije”.
G. Tomislav piše da su njegovi stigli u Banat “navodno iz Crne Gore” što može da bude sasvim tačno, jer oblast Skopska crna gora zahvata krajnji jug Srbije i sever Makedonije. A zašto se Arkadije preselio u Petrovo Selo? Ovo selo na Miroču nastalo je 1852. godine, od kolonista Crnogoraca kojima je Srbija dala obradivu zemlju i sav potrebni inventar da bi otpočeli novi život u bogatijoj sredini. Taj pokušaj da gorštaci, stočari, postanu poljodelci, uskoro je propao i oni su se vratili stočarskom zanimanju i životu na koji su vekovima navikli u svom kršnom zavičaju. Možda je Arkadije, budući i sam stočar “po nasleđu”, jer to su prvobitno bili svi Cincari, poželeo da za susede ima pastire ili je, kao i svaki okretan Cincarin, hteo da u novom mestu, među još nesnalažljivim došljacima, otvori trgovinu ili gostionicu, ne znajući da oni takvih “ustanova” nisu imali u svojim zavičajnim selima, pa ni potrošačkog i kafanskog mentaliteta, a još manje “živih” para. Naravno, ovo je samo pretpostavka.
Monografija o Negotinskoj krajini i Ključu, objavljena pred Drugi svetski rat, ne pominje prezime Arkadijević. Pošto ne znamo kojih se godina pradeda preselio u Petrovo Selo, mada bi se i to dalo izračunati kad bismo znali godine našeg čitaoca, razmotrimo ko je u ovom selu slavio Nikoljdan. Među onima koji su se doselili posle 1860. godine, našli smo Kalinoviće. Pominjemo ih ne samo zbog vremena doseljavanja (jer bi to bilo i vreme dolaska pradede Arkadija u Petrovo Selo), i slave, Sv. Nikola, već zbog samog prezimena. Ono je besumnje matronimičko, po ženskom pretku Kalini, a njegovo poreklo nas vodi u južnije krajeve u kojima je omiljeno. Osim toga, kod Cincara postoji prezime Kalijan, a početkom 19. veka jedan Jovan, ovog prezimena, bio je trgovački kalfa u Starom Bečeju.
IZVOR: Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, „Koreni“, poreklo srpskih porodica i prezimena, rubrika iz frankfurtskih „Vesti“
Komentari (0)