Порекло презимена Берар

17. септембра 2013.

коментара: 2

Презиме Берар истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Г. Берар је, према подацима и тону његовог писма, национално стопостотни Србин, православне вере, слави Св. Јована, говори само српски и српски се осећа. Није нам написао из ког је места у Банату, али смо по презимену закључили да је француског етничког порекла.

Откуд, откад, зашто и како Французи у Војводини?

У време својих испитивања у Банату средином двадесетих година прошлог века, проф. Ј. Ердељановић је у Панчеву забележио и породицу Француски, за коју је тврдио да припада фамилијама чије се порекло не зна. У исто време, у месту Баранда постојале су две продице с презименом Франуз које су дошле из Кикинде. Славиле су Јовањдан. У (Великој) Кикинди живела је само једна породица Француски (у скраћеном виду Французи) која је славила Св. Јована. У селу Јарковац, такође међу родовима неутврђеног порекла, спомињу се и две породице Француски које су славиле Св. Николу. За себе су тврдили да су пореклом из Француске.

Својевремено, у Србији, у Великом Селу, једну породицу, Павловиће, звали су Вранцузима. Њени чланови су тврдили, а нема разлога да сумњамо, да је то дошло по надимку њиховог деде, Илије, који је био у Француској и врло често причао о данима које је тамо проживео.

Пре нешто више од два века, у време аустријске царице Марије Терезије, у Банат су заиста насељени Французи, као и десетине хиљада Немаца, са породицама, Италијани (из Тирола), Словаци, Чеси, Пољаци (из Галиције), Власи и Срби. Французи су стизали из немачко-француских пограничних области, етнички мешовитих Алзаса и Лорене (Елзаса и Лотарингије), чије су двојезично становништво својатали и Немци и Французи. Десетина хиљада Француза, који су као хугеноти, присталице реформације, преживели Вартоломејску ноћ 1572, покољ који су организовали њихови сународници, католици, живеле су у немачким кнежевинама, Швајцарској и другим земљама. Стотину година касније, биће послати у пусте просторе Баната. Временом су се асимиловали у Немце, Мађаре, али и у Србе. Пошто француска презимена нису била лака ни за изговор, ни за памћење, остали су их сводили на земљу порекла, па су сви посатјали Французи, Француски или Французови. Тако и г. Берар, иако национално Србин, има француско презиме (изворно Бéрард), јер је, етнички, француског порекла. У “Новој малој Ларусовој енциклопедији” наведена је једна кота, центар зимских спортова у Савојским Алпима – Ла Бéрарде, куда су хугеноти свакако пролазили, што нас наводи на закључак да је ово презиме настало према том топониму.

Иако читалац није навео место свог банатског завичаја, Бераре смо нашли и у (Великој) Кикинди и банатском Крстуру, код Новог Кнежевца, али није искључено да их има и другде на овом простору, као и других посрбљених француских породица.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Bilja

    Ja se prezivam Bera. Bere u Bosanskoj Krajini slave više slava( Sv.Luku, Sv.Panteliju, Đurđevdan i Jovandan. Nije sigurno da li su svi u srodstvu. Doseljeni su prije okupacije.

  2. Jovan

    Da ste se malo temeljnije posvetili obradi prezimena Berar, lako bi videli da to prezime vise vekova postoji i u Backoj, pa i dan danas, u selu Vilovu nadomak Titela, na primer.