Порекло презимена, село Велики Црљени (Лазаревац)

10. септембар 2013.

коментара: 6

Порекло становништва села Велики Црљени, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Велики Црљени су на крајњим огранцима космајских побрђа, која се провлаче између Пештана и Турије до саме Колубаре. Оно се граничи према Цветовцу Пештаном, до Соколове и Степојевца Туријом, до Јунковаца је поток Вирови, Дреновити Поток је до Вреоца а западну границу чини река Лукавица. Насеље је углавном мање збијеног типа, збијеније су куће само у Доњм Крају, особито поред главног пута који води од Београда за Ваљево. Село се дели на крајеве: Нешковића Крај (Милинковићи), Кокоровића Крај (Илићи), Доњи Крај или Доња Капија, где је била „капија“ за испуст стоке у сеоски потес.

Воде.

За пиће и друге домаће потребе употребљава се изворска и бунарска вода, а стока се напаја и на потоцима. Извори су: Чесма поред главног пута, Пантинац, Волујак код угљенокопа, чесма Марковица, која је затрпана. По предању Марко Краљевић је бацио буздован са Соколове и где је он пао, ту је потекла вода која се, по њему, назвала Марковица. У брегу више Катине Баре је нека баба Ката закопала „златан разбој“*.

*И данас се мође чути „ткање разбоја“ у земљи, тј, отицање подземне воде.

Колубара и Пештан, а понекад Турија и Вирови плаве њиве и наносе штете. Кроз село тече поток Јагодинац. Код Катине Баре је каменолом „црљеног“ (црвеног) јасписа по коме је село добило име.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Волујак до Сакуља, Станови до Соколове, Велико Поље или Широко Поље, Катина Бара, Зелена Бара, Бољетин, Планина, Конарац, Пландиште, Аџиница, Ревенац, Ковачева Бара, Јасике, Кључ, Очага, Дубока Јаруга, Унука, Криваја, Селиште, Црквине „Дојчиновица“, Језеро је паша испод пута, Слатина, Конопљар, Пожаре, Црљено Брдо и Превале.

Старине у селу.

Старо село је било у Селишту пореед главног пута, где су данас њиве. Пошто је на том месту често плавио Пештан, село је премештено на данашње место.

На месту Селишту налазе се у дубини од 5 метара рбине од земљаних лонаца и металне гривне. Ту је и место Црквине, на коме је била нека црква, али од ње данас нема никаквог трага.

Код главне воде Чесме била је друга црква, коју су, по предању, порушили Маџари кад су напуштали Србију.

Подаци о селу.

Данашње гробеље је на Вису до Соколове. Ту је било и старо гробље. Садашња црква и школа су поред главног пута. Црква брвнара, која стоји поред данашње цркве, је из турског времена. Литија се носи на Марковдан а заветни дани су Сретење и Мали Спасовдан, који празнују због богиња.

Ово насеље се први пут помиње као „Црна Међа“ 1732. године, а затим 1818. године када је имало 71 кућу, 1844. године имало је 65 кућа са 378 становника. Данас у њему има 44 рода са 240 кућа и 3 циганска рода са 30 кућа.

 

Порекло становништва.

Не зна се поуздано када су се доселили најстарији родови овога села, али пошто су се неки стари родови већ давно разродили, то су, по свој прилици, њихови преци, који су овамо дошли још у 17. веку.

То су родови:

Пакићи (Јеремићи), Кокоровићи (Илићи), Пауновићи, Радојичићи су један род, доселили су се однекуд из „Старе Србије“ а једни казују да су од Сјенице. Њима су по свој прилици крвни сродници и ови стари родови, који, као и претходни, славе Ђурђевдан, па су се у току времен разродили. То су: Милинковићи, Ивановићи, Костићи, Милановићи, Степановићи, Милошевићи, Стојановићи, Ђурђевићи, Миловановићи, Јовановићи, Бабићи, Гајићи, Павловићи, Јанковићи, Матејићи, Радовановићи, Петровићи, Ђорђевићи и Милићи.

Последњи сеоски кнез био је Иван, предак данашњих Ивановића. По казивању њихови преци су у овом селу били кнезови преко „триста година“.

После Карађорђевог устанка доселили су се родови који славе Никољдан, али су се и они већ разродили. То су: Матићи, Маринковићи, Димитријевићи, Вукајиловићи, Бабићи други и Коцићи. Овамо су се доселили из околине Ваљева а старином су од Веласа.

Аћимовићи и Грчићи су један род, доселили су се однекуд из „Старе Србије“, славе Игњатијевдан.

Родови који славе Стевањдан не знају за своју старину а данас су се већ разродили. То су:

Чолићи, Петровићи други, Живановићи, Павловићи и Петронијевићи.

Јовановићи и Стевановићи су један род, доселили су се из Срема, славе Јовањдан.

Живковићи не знају за своју старину, славе Ђурђиц.

Симићи и Радомировићи су један род, доселили су се из Каленића у Тамнави, а старином су из Црне Горе, славе Аранђеловдан.

Владисављевићи су пореклом из Лике, славе Часне Вериге.

Милановићи су из Повадарја, славе Пантелијевдан.

Констатиновићи су однекуд из Македоније, славе Св. Петку Параскеву.

Јовановићи су из Хомоља, славе Аранђеловдан.

Спасићи, прадед дошао из Просека код Ниша, славе Никољдан.

Шарићи су пореклом из Срема, славе Никољдан.

Николићи су из Славковице код Љига, славе Никољдан.

Борићи су пореклом из Лике, славе Никољдан.

У другој половини прошлог века доселило се дванаест родова:

Ђорђевићи су се доселили око 1860. године из Присјана у Власотиначком срезу, славе Стевањдан.

Стојановићи су из Присјана, славе Никољдан.

Димитријевићи други су из Велеса, славе Никољдан.

Ђурђевићи други су из Араповца, славе Алимпијевдан.

Жујовићи су из Врачевића у ваљевској Колубари, славе Аранђеловдан.

Васиљевићи су из Призрена, славе Часне Вериге.

Врбашки су из Славоније, славе Ђурђевдан.

Пајковићи су из села Лушца у околини Берана а даљом старином су из Цеклина у старој Црног Гори, славе Ђурђиц.

Веселиновићи су из Срема, славе Ђурђевдан.

Димитријевићи трећи и Тајсићи су један род, доселили су се из околине Битоља, славе Митровдан.

Јанковићи су из Тетова, славе Ђурђиц.

Стојадиновићи су из Михајловца код Смедерева, славе Ђурђевдан

Новији досељеници су:

Николићи су из Зеока, славе Ђурђиц.

Станићи су из Барошевца, славе Никољдан.

Лазаревићи су из Араповца, славе Аранђеловдан.

Ђорђевићи други су из Вреоца, славе Никољдан.

Николићи други су из Врбовна, славе Никољдан

Лукићи су из Баната, славе Јовањдан.

Станојевићи су из Дејана у Власотиначком срезу, славе Алимпијевдан.

Ђоинчевић се призетио у роду Матића, дошао из Вранића, славу Св. Петку Параскеву.

Рашић је из Врбовна, слави Трифундан.

Констатиновић други је из Арнајева у околини, слави Јовањдан.

Илић је из Петке, слави Стевањдан.

Јовичић је из Великог Борка, слави Петровдан.

Лукић други је из Арнајева, слави Никољдан.

Дракулић је из Кулпина у Бачкој, слави Мратиндан.

Миладиновићи су из Кнића у Гружи, славе Никољдан.

Рушчуклићи су изумрли по мушкој лози, овамо су дошли из Барзиловице а старином су из Рушчука у Бугарској.

Од старих изумрлих родова зна се за Нешковиће, Чамиће и Рајчиће (ови последњи су славили Ђурђиц) по којима се и данас називају крајеви насеља; Нешковића Крај, Чамски Крај и Рајчића Крај. Зна се још и за изумрле Шарчиће.

Цигански родови имали су насеље у потоку Јагодинцу, па се отуда доселили у Велико Поље, па онда прешли у Доњи Крај.

Њихови родови су:

Митровићи, Тодоровићи и Радосављевићи су један род, славе Аранђеловдан.

Живковићи, Васићи, Ружићи, Недељковићи и Јанковићи су један род, славе Св. Петку Параскеву.

Јовановићи славе Малу Госпојину.

Сви су они дошли из околине Пожаревца а даљом старином су из Влашке у Румунији.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Села у општинама Лазаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%

  2. djordje

    samo da uputim na gresku u prezimenu vladisavljevic.Pravo prezime je vlaisavljevic,mama mi je odatle!

  3. djordje
    27. октобар 2013. у 20:29

    samo da uputim na gresku u prezimenu vladisavljevic.Pravo prezime je vlaisavljevic,mama mi je odatle!
    _____________________________________________________

    Проверио сам. Постојала је могућност да сам погрешио у прекуцавању. Нисам, што ће рећи да је писац погрешио у писању или је погрешно разумео.
    Нема разлога нико да оспори то што Ви тврдите. Такве грешке су могуће.
    Поздрав!

  4. predrag jovicic

    treba mi neke informacije u vezi velikih crljena, pa da ne pisem sve da li mozemo da se cujemo nekako gospodine Milodan

  5. Tražim istorijat o kosturnici i ćesmi u Velikim Crljenima kad je sagradjena i kosturnica i ko su sve sahranjeni u toj kosturnici

  6. Da li neko moze da mi kaze poreklo mojih Živanovića iz Velikih Crljeni koji slave Svetog Stefana.Unapred HVALA Slobodan Živanović