Порекло презимена, село Велики Цвјетнић (Дрвар)

2. септембар 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Велики Цвјетнић, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Велики Цвјетнић лежи на доста равној висоравни која се као какав таван уздиже изнад долине Уне и Крке. Село има одасвуда природне границе. Према југу, до Малог Цвјетнића, границу означује поток Ћелије, према западу до Беглука и до Лике долине Крке и Уне, према северу до Очигрија шума Увале, а према истоку планина Загорје. Радне земље су углавном на поменутој заравни, али их има и на планинама, а нешто мало и у врло уској Жупи поред Уне.

Оранице носе називе: Језерина, Брежина, Јаричиште, Округлица, Градина, Доње Ограде, Горње Ограде, Поткрш, Вицкова Ограда, Кућерине, Пањеви, Криваја, До Сјерића, Дуга Њива, Мишанова Њива, До Барбијеров, Грбића Њиве, Брежине, Влачице, Главичица, Увала, Поље.

Ливаде: Крива Лука, Ковачева Лука, Мале Хрњади, Велике Хрњади, Јелова Коса, Вршчић, Бајина Долина, Сјеница.

Пашњаци: Увале, Шљемена, Бркића Драга, Миљушева Драга, Косијери, Унске Брине, Крчке Брине, Крш, Поточка Брина, Борје.

Шуме: Увале, Брине, Загорје, Сјеница.

Воде: Уна и Крка теку границом села и служе селу за напојишта, за млине и за прање рубља. Поток Ћелије долази из Бобољусака и утиче у Крку. И он додирује село само као гранични поток. Још су у селу као живе воде бунар Миљушевац и вреоце Ћелије ниже Језерина. Млини су на Крци три, и на Потоку два.

Колиба има на Хрњадима и на Бобари, свега их је петнаест. Стока излази горе по косидби и остаје до Ђурђевдана.

Село је разбијеног типа. Дели се на четири краја: Језерина, Доњи Крај, Савичића Крај и Подборје (Горњи Крај). Куће су у крајевима размештене по мањим групама. У неким групама су куће прилично нагусто. Село је углавном равно, па се стога показује ипак нешто више правилности у распореду кућа. Свега је у селу 121 кућа.

Гробља су три: Поље, Над Потоком, Црквено Гробље.

О имену села нема никаквих казивања. У предању Пилиповића навели смо већ у општем делу оно место како су њихови преци угледавши с Чемернице Цвјетнић узвикнули: „Оно је Цвјетнић, добро мјесто, ајмо ондје населити!” Неки овим казивањем хоће да реку као да је Цвјетнић тада први пут назван тим именом. Али то је мало вероватно јер се ништа не казује како се је Цвјетнић раније звао. Да му је тада предевено име знало би се и оно пређашње.

Од старина има овде неколико градина и црквина. Тако: Градина Крчка, изнад Крке, грађена сувозидом; Градина Сјеничка, на Сјеници; Шиљак-Градина, грађена кречним зидом. На месту где је данас црква била је старинска Црквина. Веле да је садашња црква озидана сасвим по староме темељу. У гробљу код цркве има старинских крупних гробних плоча. Исто таквих плоча има и у гробљу у „Пољу“. Једно предање о давнашњем добу Цвјетнића каже и ово: „На Цвјетнићу били некада, Бог зна када, Угри. Окрене пувати бура и није престајала седам година узаманице. Настане црна глад и Угри побјегну овдален“. Ово предање, како се види, сачувало је сећање на Угре (угарско-хрватску државну власт), а затим оно истиче колико може овде „бура“ (северац), када дува у пролеће и по лету, да нашкоди летини.

 

Порекло породица.

— У великом Цвјетнићу нема много породица, али су зато неколике између њих врло јаке. Најстарија је а и најснажнија породица Пилиповића. Славе Алимпијевдан. Има их свега 56 кућа, у четири одвојене групе. Како је већ речено у општем делу, они су доселили овамо из Далмације. Пре њих, веле, било овде све пусто. Разгранали су се у више огранка и добили посебна породична презимена да се лакше разликују. Тако: Савичићи по Сави, Сјерићи по „Сјери“ (проседом човеку), Тривићи по Триви, Буркићи по претку Мили, прозваном „Бурко“, Далићи по Дали (Давиду), Ђудићи по Ђуди (Ђурђији). Ћојановићи, прозвани по Ћојану (Стојану), преселили су већ доста давно на Бобољуске.

— Друга по јачини породица јесу Кнежевићи. Славе Никољдан. Има их 28 кућа у две групе. Једни имају предевак Ковачевићи (12 к.), други Барбијери (16 к.). Ковачевићи доселили најпре из Отона у Срб (под Кланац). Ту био Никола ковач и имао девет синова. Његови потомци названи Ковачевићи, а потомци брата му Дмитра немају тога предевка. Барбијери прешли овамо с Малог Цвјетнића. Утекли отуда из страха од освете. Неки Тубе Кнежевић убије Стевана Кнежевића. Играли једном у колу па се Стеван узме подругивати Туби. Овај за пушку па посред њега. Утече одмах одатле на Крчко Брдо, а мало после на В. Цвјетнић. После неког времена помире се ове две куће. Направе мир на Трогрли, иа извору Крке. Дођу ту и једни и други и много народа се обе стране. Један од укућана погинулог зовне Тубу на веру: „Хајде, тврда је вјера!“ Тубе му приђе и клекне пред њим. Овај га ухвати руком за перчин, а другом измахне му сабљом изнад главе и повиче: „Чуј народе, пуче велики и мали! Ево крвника који је нашега брата погубио, хоћемо ли га посјећи или му опростити?” Нато сви углас: „Опростити!” Тако пита трипут и после одговора свакипут му махне сабљом изнад перчина. Затим га подигне и пољуби се с њиме. Онда се помеће јело и пиће и отпочне гозба.

Грбића има 16 кућа. Славе Срђевдан. Живе у две групе, а две су куће одбачене подалеко од свију осталих, за Драгом. Прешли на В. Цвјетннћ пре којих 150 г. с М. Цвјетнића. Дошли на кућиште Ћојановића, када су ови отселили на Бобољуске. Оне две одвојене куће нису прави Грбићи него Мудрице, само приведени у Грбиће и примили њихово име. Они се хоће да су прави Грбићи и приповедају да су Грбићи пореклом од Грбљановића. У Зрмањи и околини живе Бреке. Они су од исте крви од које и Грбићи.

Родићи (6 к.) славе Аранћеловдан. Нису сви од једне исте гране. Шест кућа њихових воде порекло од привотка који је пре 70 г. приведен у кућу Пилиповића из Беглука. Две куће су потомци Марка Родића који је пре 70—80 г. доселио из Дреновца (Тишковца).

Стојсављевићи (2 к.) славе Аранђеловдан. Доселили иза буне с Попине у Лици.

Новаковић (1 к.) слави Аранђеловдан. Доселио иза буне с Попине.

Јованићи (2 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Добашнице по окупацији. У Добашницу доселили с Попине пре каквих 100 г. Најпре долазили онамо с благом и направили нешто колибе. Свикло им се ту као добро блажно место, те се одели од браће на Попини и насели се у Добашници.

Јурићи (5 к.; славе Михољдан. Доселили из Срба по окупацији.

Цвркаљ (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Палучака по окупацији, приведени у кућу Кнежевића. У Палучке доселили доста давно с Пађена (Далмација).

Ларић (1 к.) слави Никољдан. Доселио по окупацији из Зрмање.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Jovo pilipović

    Pozdravljam sve Pilipoviće u svjetu, kao i sve porodice i prezimena nastale i razvijene iz našeg prezimena. Slobodno ko poželi može da me kontaktira na mail, biće mi drago.
    Ja sam od Pilipovića iz Palučaka So Drvar.
    Volim sve ljude, a prezimenjake i rodjake naše najviše.
    Inače sakupljam sve podatke o našim rodjacima i seobama od davnina.
    email.: [email protected]

  2. Jovo pilipović

    Želim da pozdravim sve iz Palučaka So Drvar, gde god da su u svetu, najpre naše rodjake Došenoviće, Cvrklje, Obradoviće, Kneževiće, Karanoviće, Zeljkoviće, Bursaće, Petroviće, Raiče, Đurice, te sa strane moje majke Pajiće i Radakoviće, te ostale iz Doljani SO Donji Lapac.
    email:[email protected]