Poreklo prezimena, selo Veliko Očijevo (Drvar)

1. septembra 2013.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Veliko Očijevo, opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine.

 

Veliko Očijevo se nalazi celo s desne strane Unca. Utoliko se razlikuje od Boboljusaka, koji jednim delom prelaze i na desnu stranu Unca. I Očijevo ima uglavnom prirodne granice. Prema zapadu granica je korito Unca, prema istoku kose planine Osječenice. Do juga i severa nisu granice baš dobro izrazite, ali se ipak po izvesnom prelomu zemljišta mogu da primete kao neka prirodna pregrada. U jugozapadnom delu sela dolina Unca pravi malo proširenje i tu ima nešto niskog župskog položaja (Luke). Svi ostali položaji su visinski, neki i planinski. Selo je jako krševito, s vrlo plitkim slojem zemlje.

Oranice nose nazive: Obadina, Dolovi, Do, Šipkin Do, Šljivice, Milandžina Njiva, Gromiljača, Klanci, Dugačka Njiva, Cijepci, Donje Njive, Tavan, Luke, Uvala, Topole, Podnć.

Livade: Prodolje, Golo Brdo, Brdo Mrđino, Pleća, Torovine, Dolovi, Korito, Žabljak.

Pašnjaci: Šipkina Glavica, Dolovi, Grabeži, Strana.

Šume: Jovanova Kosa, Cjepala.

Žive vode nema osim Unca granicom sela i Ajznar-bunara u Osječenici, sasvim izvan naseljenih krajeva. U selu imaju tri oveća bunara koji se nalevaju kišnicom.

Mlin ima samo jedan na Uncu, ali ni on leti ne melje, jer se voda iz Unca gubi i nestaje kroz sitne ponore u samom koritu, tako da u to doba dovde nikako i ne dopire. Koliba i naslana ima u Prodolju i u Dolu Miljanovu.

Selo je razbijenog tipa. Deli se na tri grupe: Očijevo, Prodolje i Luke. Glavni deo sela je kraj Očijevo, ona druga dva kraja su tek kao neki privesci. U krajevima su kuće rasute u manje grupe. Celo selo ima 72 kuće.

Groblja su četiri: Obadina, Tavan, Pod Glavicom, Dedino Brdo. Starinsko groblje ima u dolini kod škole. Vele da su tu izginuli svatovi i ukopani na tom mestu.

O imenu sela čuje se kazivanje da su ovde bili stanovi manastira Rmnja i da je manastirska stoka ovde pasla. Stoga se ovo nazivalo „ovčije mjesto“, a onda malo po malo reč “Ovčije” iskrenula se u „Očijevo“. Krajevi su dobili imena po položaju.

Gradina ima nekoliko, tako: u Šipkinoj Glavici, uvrh Međeđe Drage, na Čunjgeru iznad Zelenvira, na Glavičnci kod Milandžine Njive. Na Karanovića Njivama ima Crkvina. Tu se vidi gromila srušena kamenja.

 

Poreklo porodica.

Kao najstarija porodica ovde smatraju se Šarci (2 k.). Slave Blagočasne Verige. Ne znaju ništa pouzdano o svome poreklu. Začudo slabo su se množili, iako se nisu mnogo raseljavali. Pre bune je otselila jedna grana u Bjelaj.

Tankosići (15 k.) slave Đurđevdan. Doselili iz Dugopolja (Lika) pre 130 g. Došao ovamo Petar Tankosić sa svoja četiri sina: Isom, Markom, Gavrom i Jandrijom. Kad je „Vrancuz” vladao Dalmacijom, Jandrija uteče iz Zadra ispod puške, pa ne smedne ostati u Plavnu nego s braćom i s ocem pobegne u Vagan, posle dve godine u Dugopolje, a uskoro potom ovamo u Očijevo. Pre njih bile ovde Šipke pa prešle na Stjenjanin. Bilo tada vrlo malo iskrčene zemlje, svuda okolo velika planina. Pre 90 g. Marko pređe odavde na Malo Očijevo.

Karanovići (16 k.) slave Đurđevdan. Žive ovde na tri mesta. Ovde su oko nekih 70 g. Jedni prešli amo s Malog Očijeva, jedni s Boboljusaka (iz Panića Drage).

Rodići (20 k.) slave Aranđelovdan. Doselili ovamo iz Dugopolja na desetak godina pre Tankosića. Došli tada braća Ćiro i Jovan, utekli i oni od vojske. Nekoliko godina iza njih doselio i Stevan Rodić iz Plavna. Od njih trojice svi su ovi današnji Rodići ovde. Pre bune (1875) selili Rodići odavde u Knešpolje, a posle rata (1914—18) na Kosovo i u Banat.

Šipke (13- k.) slave Markovdan. Doselili iz Vrljike u Dalmaciji pre 200 godina. Oni su posle Šaraca najstariji u selu. Ranije se zvali Bajići. Marko Bajić išao uvek uz kapetana prkoškog, pa svet okrenuo govoriti: „Marko uz kapetana k’o šipka uz bubanj!” Oni što su na Lukama (2 k.) sišli onamo odmah iza okupacije.

Bosnići (3 k.) slave Jovanjdan. Pre 80 g. došao Bosnić iz Drvara i priženio se u kuću Šarčevu.

Pećanac (1 k.) slavi Jovanjdan. Privela ga mati iz Vrtoča u kuću Karanovića pre 60 g.

Ševići (2 k.) slave Lučindan. Doselili iz Plavna pre 120 g.

 

IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.