Порекло презимена, село Доње Врточе (Дрвар)

1. септембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Доње Врточе, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Ово је село по положају и по облику распростирања готово исто као и Г. Врточе. И оно обујимље комад Жупе па онда стране и висоравни с обе стране Жупе. И оно има природне планинске границе само до запада и истока, а према северу и југу нема ништа приметно ни истакнуто што би обележавало границе села. Село је уско а дуго, н жупно је и планинско.

Оранице носе називе: Разбојина, Превија, Велика Њива, Велика Долина, Локва, Јањило, Гајеви, Плитвина, Даљуша, Солиштине, Рашљашица, Луке, Стрмоглавнице, Брежине.

Косанице: Криводо, Ковин Вршак, Пометеник, Тодорића До, Коса, Зарачев Бријег, Мацина Пољана, Гајеви, Баре.

Пашњаци: Ћојлук, Палеж, Вршчић, Греда, Кланац, Вушића Поље, Плећине, Брине.

Шуме: Међеђа Долина, Увала, Бубањ, Бакина Главица, Пријека Главица, Брина.

Колиба има на Подовима три, у Црвљивици две. Све су то летње колибе.

Воде: кроз Жупу тече Унац, а има и неколико мањих извора. То су: Рујевац, Точак, Груборски Бунар. На Каменици и на Подовима нема живе воде.

Село је као и сва друга овде разбијеног типа. Дели се на четири краја: Црвљивица, Подови, Жупа, Каменица. По крајевима је више група кућа, где већих где мањих.

Гробаља има шест: Црвљивица, Торбичино Гробље, Шевино Гробље, Срдића Гробље, Симишића Гробље, Градина Торбичина. У селу има данас 142 куће.

У подручју села има више трагова и остатака из старине. У Црвљивици имају две градине: Мали Град и Велики Град. Ту се распознају зидови, има хрбина, а налазило се је и новца. На Градини код куће Баукове види се срушена гомила камења. Код куће Пећаначке налази се старо гробље са зиданим и шћемереним гробницама. Такво гробље постоји и на Морачиној Градини (близу Морачине куће). Народ мисли да је овде била црква. Пувача орући близу куће нашао канале зидане каменом и покривене циглом. Све знаци да је овде била римска насеобина.

 

Порекло породица.

Најстарија и најснажнија породица су Пећанци (37 к.). Славе Јовањдан. Живе овде у две групе: у Жупи 28 к., на Подовима 9 к. О њиховом пореклу већ јс говорено.

Бабићи (4 к.) славе Јовањдан. Доселили из Вагана (личког) но окупацији.

Руњићи (5 к.) славе Никољдан. Старином су из Грахова. Отуда преселе нешто пре Серашћера у Ведро Поље. Дошла их тамо четири брата и живели спрва по најму. На три године пред буну двојица пређу овамо у Црвљивицу.

— Зорићи (9 к.) славе Ђурђевдан. Доселили с Бобољусака пре буне на 20 г. Били најпре за Обљајем у Бастасима. После 12 г. прешли у Врточе и променили овде два кућишта. У Црвљивици им до буне биле само колибе. Сада су и ту четири куће.

Торбице (8 к.) славе Стевањдан. Доселили из Вагана (личког) по окупацији. Пре 40 г. закућили у Ваганцу. У старини се звали Добријевићи. Некакав им старац носио браду “колик торба” због тога их свет прозове Торбицама. У Ваган су дошли из Плавна.

Бауци (3 к.) славе Ђурђевдан. Дошли нз Тишковца по окупацији.

Адамовићи (6 к.) славе Јовањдан. Старином су од Травника. Преселили овамо из Смољане пре четири колена. Била то поповска породица, дала четири попа и три калуђера. По окупацији један огранак изишао из Жупе и закућио у Црвљивици.

Јанкелић (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна ио окупацији.

Шеве (5 к.) славе Лучиндан. Доселили но окупацији из Вагана (личког).

Грубори (4 к.) славе Ђурђевдан. Прешли овамо пре 80 г. из Бастаха.

Родићи (10 к.) славе Аранђеловдан. Преселили из Трубара пре 80 г. Били најпре сви у Жупи. После се један одели и изиђе на Подове.

Новаковић (1 к.) слави Никољдан. Дошао као најамник па се закућио.

Мораче (12 к.) славе Никољдан. Доселили из Далмације врло давно и дошли на Очијево. С Очијева прешли у Врточе Мало после него што су населили Пећанци. Пре 80 г. отселио један огранак у Буковачу. Говори се да су Мораче далеком старином из Црне Горе, од воде Мораче.

Ђумићи (4 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Тишковца ире 90 г.

Срдић (1 к.) слави Никољдан. Прешао из Бастаха пре буне.

Симишићи (5 к.) славе Јовањдан. Они су од рода Пећанаца, прозвани по Сими-Симиши.

Керкез (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен с Цвјетнића у кућу Опачићеву. Пре њега био у истој кући приведен за зета Добријевнћ па умро.

Кунићи (3 к.) славе Никољдан. Пре 80 г. дошли из Врбника у Далмацији.

Зарачи (4 к.) славе Ђурђевдан. Доселили пред буну из Плавна.

Кнежевићи (4 к.) славе Никољдан. Приведени пре 80.г. с Цвјетнића у кућу Пећанчеву.

Глогиње (3 к.) славе Аранђеловдан. Доселио Глишо Глогиња на 20 г. пре буне из Голубића у Далмацији. Звали се раније Родићи. Неко им од старих ишао путем и зобао глогиње. Због тога га прозову тако.

Гвозденовић (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен из Видова Села у кућу Пећанчеву пре 80 г.

Бјелотомићи (2 к.) славе Никољдан. Приведени из Тишковца пре 100 г. у кућу Морачину.

Пухаче (2 к.) славе Никољдан. Приведени у Зориће пре 80 г. из Срба.

Грбић (1 к.) слави Срђевдан. Прнведен пре 30 г. с Осредака.

Шобат (1 к.) слави Дмитровдан.

Бурсаћи (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Калдрме после окупације.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.