Poreklo stanovništva sela Mrđe, opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine.
Mrđe leže uglavnom nalevo od Unca, premda imaju nešto zemlje i u planinama s drugu stranu Unca. Granica im je s južne strane potočić Ljeskovica, sa zapadne strane kose Mrgud i Skrajnja Poljana, sa severne Vijenac i Grab. Selo je za ovdašnje prilike dosta skrovito, smešteno na malom prostoru.
Oranice nose nazive: Sredorijeke, Suvaja, Velike Njive, Bregovi, Jezerac, Prekaje, Luke, Bare, Međumeđe.
Livade: Sjenokosi, Polje, Lunjevača, Čolokraj (Čelokraj), Razvala, Mokre Poljane, Veliki Mrgud, Skrajnja Poljana.
Pašnjaci: Čajire, Bdtalnica, Greda, Vijenac.
Šume: Perušova Dolina, Sedrt, Šljeme.
Vode: Unac, Ljeskovica, Čičića Skop, Aleksića Potok. Ovaj izvire ispod Sedre i teče u Unac kao i ostali.
Izvori: Čičića Vrelo, Simurdića Vrelo. Na ovim potocima melje više mlinova, tako da stanovništvo ne mora nigde „nadalj” ići u mlin.
I Mrđe imaju koliba na daljim zemljama, i to: u Mokrim Poljanama 10, u Razvali 20. Nekome one služe kao ljetnja, nekome kao zimska stavišta za stoku.
Selo je razbijenog tipa, kao i uopšte sva ovdašnja sela. Ima dva kraja: Mrđe i Zagreda, gde su samo tri kuće. U Mrđama su kuće okupljene u porodičnim grupama. Ove se negde dodiruju, a negde je među njnma razmak po 200—300 metara. Grupe su redovno porodične.
Groblja su tri: Čičića Međa, Ikića Groblje, Veliko Groblje (Glavičica). Ovo je rastavljeno u tri dela, jedno uz drugo. Selo nma svega 92 kuće.
O imenu sela mogu se čuti neka narodna nagađanja. Govori se da su ovde u ovaj kraj naselila najpre četiri čoveka: Štrbo, Preko, Mrđa i Vid, i po njima da su postali nazivi sela: Štrici, Prekaja, Mrđe, Vidovo Selo. Drugo kazivanje spominje samo Mrđu i Vida. Mrđa bio dole u Mrđama, Vid gore u Vidovu Selu. Samo njih dvojica i niko više. Dođe putnik Vidu i zapita ga kako živi. Ovaj mu odvrati: „Dobro, da me nije podbočio Mrđa, ubila ga rđa.“
Tragovi kakvnh starina ne nalaze se nigde na otvorenoj površinu u Mrđama.
Poreklo porodica.
— Simurdići (6 k.) slave Jovanjdan. Doselili dosta davno. Zvali se u starini Adamovići, selili odavde u Bjelajsko Polje i u Lijevče.
— Karina (1 k.) slavi Aranđelovdan. Došao po okupaciji iz Otona u Dalmaciji.
— Maksići (21 k.) slave Dmitrovdan. Doselili pre više kolena iz Cetine. Zvali se nekada Šobati.
— Čičići (12 k.) slave Jovanjdan. Od istoga su roda kao i Simurdići.
— Ikići (3 k.) slave Dmitrovdan. Rođaci su Maksićima, prozvani po Iki-Iliji kao i oni po Maksi. Jedan im ogranak otselio pre bune u Čaplje (Sanskn Most).
— Vokić (1 k.) slavi Jovanjdan. Rođaci su Čičićima i Simurdićima.
— Novaković (1 k.) slavi Aranđelovdan. Priveden po okupaciji s Podića u kuću Čičića.
— Radulović (1 k.) slavi Dmitrovdan. Priveden iz Polače po okupaciji u kuću Ikića.
— Rujevići (11 k.) slave Đurđevdan. Od istoga su roda kao i Kesići i doselili iz Dalmacije zajedno s njima. Odavde su selili u okolicu Prijedora i Sanskog Mosta.
— Aleksići (15 k.) slave Đurđevdan. Potiču od roda Gvozdenovića. Starinom su sa Zmijanja. Doselili ovamo vrlo davno. Najpre živeli u Vidovu Selu, pa se premestili u Mrđe.
— Adamović (1 k.) slavi Jovanjdan. Odavno ovde kao i Čičići i Simurdići.
— Popovići (6 k.) slave Đurđevdan. I oni su kao i Rujevići od roda Kesića. Jedan im predak bio pop, pa po njemu prozvani Popovićima. Bili u Vidovu Selu, pa sišli u Mrđe pre 80—90 g. Rujevići sišli malo pre bune.
— Kantari (3 k.) slave Dmitrovdan. Došao Luka Kantar pre 40 g. iz Plavna (Dalmacija) kao uljez u kuću Maksića.
— Škorić (1 k.) slavi Ignjatijevdan. Doselio po okupaciji od Srba.
— Mizdrak (1 k.) slavi Lučindan. Priveden iz Strmice (Dalmacija) po okupaciji u kuću Aleksića.
— Injac (1 k.) slavi Sv. Vasilija. Doselio pre 30 g. iz Grahova.
IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.
29. maj 2017. u 21:36
Sava96
Pomaze Bog i postovanje autorima sajta.Postavio bi vam pitanje u vezi mog prezimena,imam jako malo informacija,konkretno vezano za doseljavanje moje familije.
Prezivam se Barjaktarovic,moji zive u selu Jazak(Srem)na Fruskoj Gori.Kolko sam uspeo da pronadjem prezime vodi poreklo iz Crne Gore(Berane),ali nemam informacija o doseljavanju moje familije.Pronasao sam u jednoj knjizi vezanoj za moje selo,mi smo medju prvima naselilo selo(negde oko 1750),i vise podataka nazalos nema o mojoj familiji.Jako retko prezime u
kraju kojem zivim,nisam nikoga upoznao u okolini sa istim.Pokusacu da kontaktiram crkvu u selo,ali pitanje da li je ostako podataka,arhive su unistene tokom 2 sv rata.Inace bi me zanimali podaci koje vi imate za moje prezime.Bio bi zahvalan da mi odgovorite na email,pozdrav.
29. maj 2017. u 23:48
Milorad Bogdanović
Bogme ti nas na muke stavljaš.
Barjaktarović- selo. Mrđa – Drvar – Fruška Gora- Crna Gora. Slava ništa.
Dobro.
Prezime BarjaktarEvić spominje se 1882. godine u parohiji Rakova Noga kod Sarajeva, čija je slava Đurđevdan, a u parohiji Slatina kod Ključa slave Mijoljdan.
Prezime Barjaktar slavi Jovanjdan u parohiji Graovljani i Kusonji kod Pakraca, a u Kusonjima još slave i Đurđevdan, koji se spominju 1898 u eparhiji pakračkoj.
Izgleda da je tvoje prezime nastalo po pretku koji je bio neustrašivi vojnik, koji je prije toga imao neko drugo.
Izvrši testiranje i mnogo toga biće ti jasnije.
————————————————————————————————————————–
Po ćirilici Srbi se poznaju.
14. avgust 2017. u 21:07
Sava96
Ja sam slucajno postavio post na ovoj temi,vezano za moje prezime,posto mije prezime nema dodirnih tacaka sa temom ovde,Inace mama mi je iz Mrdja.Mi slavimo Sv.Tomu,moje prezime je BarjaktarOvic,tako da je tesko da ima neke veze sa datim koje ste pomenuli iz tih krajeva.Postoji mnoga nagadjanja za moje prezimi,da li su od Kuca ili Bratonozica.Malo sam zakasnio u odgovoru,nisam ni mislio da ce neko osgovoriti na pitanje na ovom postu,hvala na odgovoru.