Порекло презимена, село Штрпци Мали (Босанско Грахово)

30. августа 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Штрпци Мали, општина Босанско Грахово. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. 

 

Штрпци Мали леже источно од Великих и граниче још Црним Врхом и Прекајом. С источне стране опкољени су планином Клековачом, чији су, на догледу селу, највиши врхови: Црни Врх, Кук, Иковац, Јаворова Коса. Са свију других страна нема ово село никаквих природннх граничних знакова, него се неприметно надовезује на земљиште осталих села. Штрпци Мали мањим делом заузимају котлину потока Шатора, а већим делом пристранке планинске и таванасте заравни. Пристранци и заравни се овде међусобно измењују и чине прелаз и везу између нижих и виших положаја. Куће и земље су претежнијим делом на горњим положајима, и тек незнатним делом у низини.

Оранице се називају: Кућерине, Низбрдне, Под Брдом, Циганка, Слатке Њиве, Диљке, Подворнице, Дуге Њиве, Поље, Иза Поља, Гњило Брдо.

Ливаде: Пољанци, Кућар, Голумњача, Оградица, До Јелића, Пољана, Малињак, Брегови, Равнице, Палеж, Јаровине, Борје, Горица, Шишмановац, Баре, Прибранци.

Пашњаци: Коса, Реповац, Подвршина, Чурум, Штрбоња, Палеж, Иковац, Голо Брдо (Лисо Брдо), Брдо, Борик, Главичице, Паљевиие, Прибранци, Јаричиште, Збјег, Брда, Букови Крај, Гробница, Борова Главица.

Шуме: Иковачка Коса, Паљевнице, Увала, Вршчић, Агића Палеж, Агића Врело, Јаворова Коса, Старчева Пољана, Вршина, Срнећа Коса, Цјепала, Петрова Ливада, Лујин Врх, Дубока Увала, Иликоловића Палеж, Тисова Коса, Косијер, Палешчић.

У горњем, пространијем делу села нема живе воде. Кроз доњи део протиче поток Шатор.

Колиба има: у Палежу 1, у Горици 4, у Пољани 1, за Пољем 6.

Штрпци Мали су село разбијеног типа и деле се на четири краја: Пољице, Бунчевац, Жупица, Брда. У крајевима су куће размештене по групама. О имену села вреди оно што смо рекли о Великим Штрпцима. Крајеви су добили имена по своме земљишном облику, једино име Бунчевац друкчијег је постанка. Али народ нема никаквог свога тумачења за тај назив. У селу је данас свега 102 куће.

Гробаља има седам, а називају се: Пољанак, Лисина, Прибранци, Гробница, Долина Глијаковића, Радановића Гробље.

На земљишту Штрбаца Малих има трагова некадашњих насеља и старинских грађевина. Тако Градина Орловачка у Жупици, па онда Гротина Громила. Код ове се види хрпа камења као да се је срушио зид. Штрпци Мали, као насеље данашњег становништва, стари су поприлици исто као и Велики Штрпци, јер и у овом селу станује и живи од врло давних времена један део овдашњег најстаријег рода — Штрбаца.

 

Порекло породица.

Кајтези (16 к. у Пољицу, 5 к. у Жупици) славе Никољдан. Стара су и јака породица, али зачудо не знају ништа о своме ранијем пребивалишту. Живели су најпре сви у Жуници и било их ту пет брата. Двојица врло давно, пре четири колена, изиђу горе у Пољице и овде добро напредују и чељадима и имућством. Њихови одељеници отселили одавде пред буну у Ребровац и у Голеше (Бања Лука).

Агићи (11 к. у Пољицу, 3 к. на Бунчевцу) славе Јовањдан. Доселили пре којих пет колена од Дрниша у Далмацији.

Јелићи (8 к.) славе Јовањдан. И они су од истог рода од кога н Агићи. Били најпре у Жупи, па им бези рекли да крче земљу горе у Пољицу. Они изнесу горе најпре кошаре и ударе крчити и добију толико земље да се сви овде стално закуће. Прозвани су Јелићи по Јели удовици.

Матићи (10 к.) славе Јовањдан. Доселили из Далмације пре пет колена. Били неко време на Клачини. Стеле Матић се ожени од Агића па га ови привуку себи овамо на Пољице. Дошли овде у шуму и пустоловину. Један им огранак отселио одавде пре буне у Голеше.

Петковићи (2 к.) славе Никољдан. Приведени овамо пре 80 г. из Црног Луга (Грахово).

Ћућуз (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен из Пеуља (Грахово) ио окупацији у кућу Петковића. Звали се Петровићи, па их Турци прозвали Ћућузима.

Радановићи (7 к.) славе Никољдан. Изишли овамо с Брда мало пре буне. Од Штрбачког су рода. Један одавде отселио у Медну.

Петковићи (4 к.) славе Јовањдан. Доселили овамо из Грахова пре којих 120 г. Они су од рода Тркуља.

Зељковић (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен после окупације са Шајиновца у кућу Агића.

Марчета (1 к.) слави Јовањдан. Приведен пре 20 г. из Прекаје у кућу Агића.

Марићи (2 к.) славе Ђурђевдан. Доселили пре 100 г. из Пашића Поља (Грахово).

Мектеровићи (4 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, од гране Радановића. Вид, старац од 60 г., прича да је његов прашукундед Вид (Вид—Пане—Нико— Мелентије—Лазо—Вид) прозван Мектером стога што је правио „мертуке“ (мере за барут када се пуни пушка). Били су најпре на Брдима па се премакну на Борову Главицу а затим овде.

Шпирићи (3 к.) славе Никољдан. И они су од Рода Штрбачкога.

Букве (2 к.) славе Дмитровдан. Дошли овамо пре 40 г. из Растоваче, а у Растовачу по окупацији из Далмације.

Глијаковићи (2 к.) славе Никољдан. Рођаци су Радановића и Мектеровића, прозвани по Глиши- Глијаку, брату Мелентијевом.

Милаковић (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен из Мрђа по окупацији у кућу Шпирића.

Шкорићи (7 к.) славе Јовањдан. Род су с Петковићима, те потичу као и ови од Тркуља из Грахова.

Видовићи (5 к.) славе Ђурђевдан. Доселили пре пет колена из Голубића у Далмацији.

Лукач (1 к.) слави Јовањдан. Дошао пре 40 г. из Љесковице и приженио се овде у кући Шкорића.

Лемићи (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселили на 10 г. пре буне са Стожишта (Грахово).

Радуловић (1 к.) слави Јовањдан. Приведен пре буне у кућу Петковића из Грахова.

Гајић (1 к.) слави Никољдан. И Гајићи су од рода Штрбаца.

Јовићи (2 к.) славе Никољдан. Доселили из Тичева.

По једном казивању на Пољицу је пре данашњих становника живео Дмитар Меселџија. Ту му дојадало на отселио на Купрес. Био јако богат. По дванаест коња хватао у вршај, а тринаестог, ђогата, седлао и јахао.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Ilija Stojkovic

    Poreklo Ilici sell Donja Devca?

  2. Ilija Stojkovic

    Poreklo stojkovica selo labukovo?