Порекло презимена село Роре (Гламоч)

29. августа 2013.

коментара: 19

Порекло становништва села Роре, општина Гламоч. Према истраживању Петра Рађеновића “Унац” из 1933-34. године. 

 

Роре су најјужније село у области. Граниче с Гламочким Пољем и имају доста обележја и пољског села, али ипак не припадају Гламочком Пољу, јер их од њега раздвајају испружени и пошироко разбачени хрбати Великог Врањака и Малог Врањака и само уска тканичаста удолица, између Малог Врањака и Ратковице, веже раван Поља с равни села. Село је омеђено Великим и Малим Врањаком према истоку, Орловцем, Козарицом и Великим Киком према западу. До југа затвара га узвишица која чини као неки мост између Орловца и Врањака. Тако је село с три стране опасано брдском оградом. Према северу су Роре више отворене те својим североисточним окрајком ударају у подножје Црног Врха, а северозападним се протежу у жлебасто издужење „Ушиће“, заузето цело пространим ливадама.

Куће су подигнуте окрајком „Поља”. Туда је раније текла граница између њива и пашњака. Данас су њиве заобишле иза кућа и опколиле их у ширем кругу. Куће су размештене у девет одељених група. Групе су настале породичним разрађењем н носе породичне називе. Поред те поделе на породичне скупове село се предваја на два већа дела: Горњи Крај, до југа, и Доњи Крај, до севера.

У Горњем Крају су: Травари, Срдићи, Папићи, Лукајићи, Јамаџије, Костадиновићи.

У Доњем Крају: Роквићи, Кукобати и Метлићи.

Углавном може се рећи да су се куће савиле обручасто око поља.

Оранице носе називе: Ведруше, Попрекуше, Вујкуше, Црквине, Шипињаци, Прогони, Згонови, Кратељи, Градине.

Ливада има и између ораница и около њих, а има их и подаље од села. Називи су им: Тавани (на планини), Орловац, Пиштељци, Врањковица, Ушићи, Долине, Гредар, Сјенокоси, Калиновци, Градине, Кућиштине. Пашњаци су: Косе, Велики Кик, Зечице, Пијесак, Врањак, Присјека. По пашњацима има делимично и шуме, а главна је шума Шатор. Живе воде нема нигде у селу. Сељаци се служе кишницом из бунара, а за стоку из локава. Мељу у Преоцу. Земља је слаба. Домаће „новаке“ једва да дотече до пола године, а онда је узимљу сви одреда. Колиба и кошара имају неке куће на Таванима (5) и на Орловцу (3). Стока ту зими троши сено и силази кући пред Ђурђевдан, кад наступи јањење.

Село је разбијеног типа, издељено на породичне групе где куће нису јако надалеко. Свега је у селу 83 куће. Како је постало име села о томе се међу сељанима не чују никакве приче ни тумачења.

Село има данас пет гробаља: Мраморје, Црквина, Дочић, Костадиновића Гробље, Лукајића Гробље.

Од старина мора се најпре споменути Градић међу Јардолима. Распознају му се још темељи зида и види се да је град захватао поголем простор. Зид је с кречом. Као други остатак старине јесте старо гробље у Гредару. Ту има плоча но гробовима, а има и крстова испребијаних. Ни најстарији људи не памте нити причају да се је ту ко од садашњег становништва копао. То је гробље неког старијег становништва.

За све данашње породице у Рорама зна се да су се доселиле овамо. Првобитно су се населиле овамо три породице које су се временом разгранале те их је данас већ девет. О становништву које је пре њих овде било ове породице ништа не знају. Биће да су оне овде населиле или на праву „пустоловину“ или на земљиште које је било насељено, али је остало без становништва и неко време стајало пусто.

 

Порекло породица.

Шест породица: Папић (10 к.), Лукајић (б к.), Јамаџија (б к.), Костадиновић (8 к.) и Јаковљевић (1 к.) заједничког су порекла и звале се у старини Милашиновићи. Доселили овамо од Рибника пре којих 200 година. Славе сви Михољдан осим шест кућа Папића који славе Никољдан. Ови су се звали Војводићи и примешали се у Паниће па примили њихово име а задржали своју славу.

Травар (8 к.) и Кукобат (24 к.) исте су лозе. Раније су се звали Лежајић. Славе Марковдан. Доселили овамо из Котара у Далмацији пре 150—200 година. Неки Лежајић отуда утекао од војске и дошао у Срдића Долину, у Црном Врху. Био код Срдића у најму и оженио се од њих. Био јако вредан па му бег дао земљу овде доле у Рорама. После један од њих био кнез и добио власт да купи траварину од „Кавура“, који су пасли стада по Шатору и по ливадама. Од тога се он прозове Травар па онда и сва његова грана. За Кукобате се казује да је њихов предак возио сено из Ушића н на путу побио се с неким Срдићем. Овај га удари тељигом по глави, а он зајауче: „Јој, куку мени, уби ме!“

Срдић (6 к.). Славе Никољдан. Даљом старнном су из Далмације, а овамо пре 80—90 година прешао поп Никола Срдић из Црног Врха. Све су ово данас овде његови потомци.

Смиљанић (1 к.) слави Марковдан. Приведен овамо у Костадиновиће пре буне (1875) из Пердува.

Руњо (1 к.) иреселно пре буне из Црног Врха.

Роквић (9 к.) и Метлић (3 к.) истог су рода. Славе Никољдан. Они су од Ћулума у Црном Врху, те су према томе даљим пореклом из Далмације. Роквићи овде били најпре на месту где су сада Костадиновићи те се доцније премакли на садашњу своју земљу. Метлићи казују да је њихово кућиште овде најстарије, па онда иза њих да су закућили Костадиновићи и иза ових Травари. Све њихово земљиште било једна „баштина”. Чистине било тада много мање, шума се дизала ниско у селу. Боровине свуда изобила; од ње се кадила паклина. Уз буну једна грана Метлића преселила у Ребровац, код Бање Луке.

Батез (1 к.) слави Јовањдан. Дошао овамо као уљез из Далмације пре каквих 40 година.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (19)

Одговорите

19 коментара

  1. Radomir Djurdja Kostadinović

    Poštovani moji, knjigu ,,UNAC,,sam dobio od druga Dragana S.Trninića..iz Drvara, i to mi je,veoma drag poklon..inače obojica živimo u NSadu. Uglavnom je objektivno opisano naše porijeklo..bar u navedenih 200-tinjak god, tj. izmedju 16..-1900 god. Pišem da bih nastojao ,,objasniti,, nastanak dijela naših prezimena, bar brdskih krajeva sa ovih naših predjela.Tada nije bilo pisanih, urednih rodoslovnih knjiga,pa tako ni prenosa istih i stalnih prezimena porodica. Ona su delom davana prema imanu najstarijeg u porodici, koje su bile veoma velike.. npr.Krstan..pa usmeno govorili Krstići, Krstanići i sl. Pa prema zanatu kojom se porodica bavila..npr.bili kovači,.Kovačić,Kovačević..i sl. Kako navedoh, porodice su bile velike, obaveze joč veće, tim i rasute teritorijalno, pa neki od sinova u udaljenom predjelu,kod livada- pojata,nadzirao-vodio deo blaga (stoke) npr.Bogdan, Pero..itd.pa je vremenom prozvan,oni Bogdanovići, Bogičević,.. Perići, Perinići..To je lijepo u knjizi objašnjeno..Najviše su .ih povezivale krsne slave.. Vremenom se odomaćilo,kroz imena i nadimke, pa su prema imenu dobila nazive, zaseoci ili sela ili čak krajevi..Dolaskom Austro-Ugara 1878- god.radjen je prvi popis stanovništva-koji je prema gore navedenom tako i popisano.Opisaću primjer Ličana,Kordunaša, koji imaju neobična- pa i ,,ružna,, prezimena..kada su ćate- pisari išli da popisuju svoje rejone- kotare-kote…Pošli od sela-do sela, zaseoka do zaseoka..ali..! kako je to sve bilo razrudjeno- rastureno,,bez pravih puteva..oni se zamoriše, pa da ne bi svuda išli,u svako selo-zaseok..oni sjedeći u nekom selu pitaju domaće,.. Koje je ono selo,tamo gdje se daleko vide kuće, dim, a oni lijevo..a oni desno,..a koliko ih ima..a djece,..itd.? Upisivao ćato,da sa mjesta nije mrdao,,sve po položaju naziva-planina -poljana-.kota..! Seljani,kako su se rugali jedni drugima- neobičnim nadimcima Kenjala,Guzine,Torbine..i sl..tako je ćata beležio -kotirao i mapirao..Kasnije kada su ,,popisani,,došli u srez okruga saznali su svoja ,,nova (zvanična) prezimena,,upisane u sreske knjige..a koje nisu mijenjali. Ovo pišem.više radi onog ,,ić,, koje jedan od sagovornika- Krajišnika spominje. Znači,nako mjerilo bi trebalo da bude pripadnost istom narodu, jeziku i teritoriji življenja..Znani rodoslov mi je znano kratak..! pradid mi je bio Gavrilo, did Dušan, otac Djuradj, ja Radomir, sin Luka,…Kostadinović …Pozzzz..

  2. Svetozar

    Mi Kukobati imamo napravljen rodoslov sa preko 500 osoba u njemu, da vidim da li moze neko iz Rora da se pohvali time.

  3. zoran rokvic(pekin)

    ljudi citam i nemogu da vjerujem.jeste li ustanovili gdje je cija medja?

  4. ne znam odakle nam potječu prezimena pa tražim gdje mogu ,ako ima tamo nekoga napišite mi ako ne opet vam hvala <3

  5. Ana

    Prezime Čegar, je iz susjedstva, selo Crni Vrh, slave sv.Jovana.
    Smiješna konstatacija, možda i neko zlonameran, da su samo Srbi na ić.
    To i jesu tendencije osvajača, zato su mijenjali prezimena Srbima svi osvajači redovno, da bi ih asimilovali..
    Slava, jezik, pismo,običaji to su znaci srpstva, a ne ić.

    • Дражен

      Ријеч чегар долази из турског језика и значи поковица.
      Код многих српских презимена у Босанској Крајини наилази се турско језичко поријекло. Да не буде забуне, не ради се о наметњу презимена од стране Османске државе већ је то дошло у контексту историског времена. Као што данас имамо присуство великог броја англицизама у нашем језику.
      Вјековна власт Османске државе је за многе наше сународнике била терет, али и могућност стицања привилегија, што би данас рекли каријере, кроз више начина. Два су најзаступљенија: прелазак на ислам и учествовање у оквиру османске војске гдје су здржавали хришћанство, али су служили у неком од војнчких редова, као ратници или као позадински помоћници.
      Чегар је потковица, али и поткивач коња.
      Ћулум – буздован,
      Мектеровић – војни музичар мехтер,
      Миздрак – кратко копље,
      Јамаџија – ађутант,
      Бедел – замјеник за војника који шаље другог мјесто личног учешћа,
      Туцак / Туцикешић – ратни заробљеник који је добио право да проси, ПОТУЦА СЕ, како би скупио новац за откупнину,
      Кајтез – уписани
      Субашић – од субаша, замјеник функционера
      Симиџја – пекар од СИМИТ врста хљеба, за разлику од Екмечића- екмек, пекар у опште,
      Шаин – од ШАХИН соко, мјесто код Дрвара – Шаиновац,
      Хајдер- од персијског ХАЈДАР- лав ( синоним за храброг и срчаног човјека),
      Делић- од турског ДЕЛИ- лудо храбар борац ( ДЕЛИЈЕ војнички ред османске војске састављен искључиво од хришћана).

  6. Дражен

    Ријеч чегар долази из турског језика и значи потковица.
    Код многих српских презимена у Босанској Крајини наилази се турско језичко поријекло. Да не буде забуне, не ради се о наметњу презимена од стране Османске државе већ је то дошло у контексту историског времена. Као што данас имамо присуство великог броја англицизама у нашем језику.
    Вјековна власт Османске државе је за многе наше сународнике била терет, али и могућност стицања привилегија, што би данас рекли каријере, кроз више начина. Два су најзаступљенија: прелазак на ислам и учествовање у оквиру османске војске гдје су здржавали хришћанство, али су служили у неком од војнчких редова, као ратници или као позадински помоћници.
    Чегар је потковица, али и поткивач коња.
    Ћулум – буздован,
    Мектеровић – војни музичар мехтер,
    Миздрак – кратко копље,
    Јамаџија – ађутант,
    Бедел – замјеник за војника који шаље другог мјесто личног учешћа,
    Туцак / Туцикешић – ратни заробљеник који је добио право да проси, ПОТУЦА СЕ, како би скупио новац за откупнину,
    Кајтез – уписани,
    Субашић – од субаша, замјеник функционера,
    Симиџја – пекар од СИМИТ врста хљеба, за разлику од Екмечића- екмек, пекар у опште,
    Шаин – од ШАХИН соко, мјесто код Дрвара – Шаиновац,
    Хајдер- од персијског ХАЈДАР- лав ( синоним за храброг и срчаног човјека),
    Делић- од турског ДЕЛИ- лудо храбар борац ( ДЕЛИЈЕ војнички ред османске војске састављен искључиво од хришћана).