Порекло презимена село Роре (Гламоч) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Роре, општина Гламоч. Према истраживању Петра Рађеновића "Унац" из 1933-34. године.    Роре су најјужније село у области. Граниче Порекло становништва села Роре, општина Гламоч. Према истраживању Петра Рађеновића "Унац" из 1933-34. године.    Роре су најјужније село у области. Граниче Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена село Роре (Гламоч)

Порекло презимена село Роре (Гламоч)

Порекло становништва села Роре, општина Гламоч. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. 

 

Роре су најјужније село у области. Граниче с Гламочким Пољем и имају доста обележја и пољског села, али ипак не припадају Гламочком Пољу, јер их од њега раздвајају испружени и пошироко разбачени хрбати Великог Врањака и Малог Врањака и само уска тканичаста удолица, између Малог Врањака и Ратковице, веже раван Поља с равни села. Село је омеђено Великим и Малим Врањаком према истоку, Орловцем, Козарицом и Великим Киком према западу. До југа затвара га узвишица која чини као неки мост између Орловца и Врањака. Тако је село с три стране опасано брдском оградом. Према северу су Роре више отворене те својим североисточним окрајком ударају у подножје Црног Врха, а северозападним се протежу у жлебасто издужење „Ушиће“, заузето цело пространим ливадама.

Куће су подигнуте окрајком „Поља“. Туда је раније текла граница између њива и пашњака. Данас су њиве заобишле иза кућа и опколиле их у ширем кругу. Куће су размештене у девет одељених група. Групе су настале породичним разрађењем н носе породичне називе. Поред те поделе на породичне скупове село се предваја на два већа дела: Горњи Крај, до југа, и Доњи Крај, до севера.

У Горњем Крају су: Травари, Срдићи, Папићи, Лукајићи, Јамаџије, Костадиновићи.

У Доњем Крају: Роквићи, Кукобати и Метлићи.

Углавном може се рећи да су се куће савиле обручасто око поља.

Оранице носе називе: Ведруше, Попрекуше, Вујкуше, Црквине, Шипињаци, Прогони, Згонови, Кратељи, Градине.

Ливада има и између ораница и около њих, а има их и подаље од села. Називи су им: Тавани (на планини), Орловац, Пиштељци, Врањковица, Ушићи, Долине, Гредар, Сјенокоси, Калиновци, Градине, Кућиштине. Пашњаци су: Косе, Велики Кик, Зечице, Пијесак, Врањак, Присјека. По пашњацима има делимично и шуме, а главна је шума Шатор. Живе воде нема нигде у селу. Сељаци се служе кишницом из бунара, а за стоку из локава. Мељу у Преоцу. Земља је слаба. Домаће „новаке“ једва да дотече до пола године, а онда је узимљу сви одреда. Колиба и кошара имају неке куће на Таванима (5) и на Орловцу (3). Стока ту зими троши сено и силази кући пред Ђурђевдан, кад наступи јањење.

Село је разбијеног типа, издељено на породичне групе где куће нису јако надалеко. Свега је у селу 83 куће. Како је постало име села о томе се међу сељанима не чују никакве приче ни тумачења.

Село има данас пет гробаља: Мраморје, Црквина, Дочић, Костадиновића Гробље, Лукајића Гробље.

Од старина мора се најпре споменути Градић међу Јардолима. Распознају му се још темељи зида и види се да је град захватао поголем простор. Зид је с кречом. Као други остатак старине јесте старо гробље у Гредару. Ту има плоча но гробовима, а има и крстова испребијаних. Ни најстарији људи не памте нити причају да се је ту ко од садашњег становништва копао. То је гробље неког старијег становништва.

За све данашње породице у Рорама зна се да су се доселиле овамо. Првобитно су се населиле овамо три породице које су се временом разгранале те их је данас већ девет. О становништву које је пре њих овде било ове породице ништа не знају. Биће да су оне овде населиле или на праву „пустоловину“ или на земљиште које је било насељено, али је остало без становништва и неко време стајало пусто.

 

Порекло породица.

Шест породица: Папић (10 к.), Лукајић (б к.), Јамаџија (б к.), Костадиновић (8 к.) и Јаковљевић (1 к.) заједничког су порекла и звале се у старини Милашиновићи. Доселили овамо од Рибника пре којих 200 година. Славе сви Михољдан осим шест кућа Папића који славе Никољдан. Ови су се звали Војводићи и примешали се у Паниће па примили њихово име а задржали своју славу.

Травар (8 к.) и Кукобат (24 к.) исте су лозе. Раније су се звали Лежајић. Славе Марковдан. Доселили овамо из Котара у Далмацији пре 150—200 година. Неки Лежајић отуда утекао од војске и дошао у Срдића Долину, у Црном Врху. Био код Срдића у најму и оженио се од њих. Био јако вредан па му бег дао земљу овде доле у Рорама. После један од њих био кнез и добио власт да купи траварину од „Кавура“, који су пасли стада по Шатору и по ливадама. Од тога се он прозове Травар па онда и сва његова грана. За Кукобате се казује да је њихов предак возио сено из Ушића н на путу побио се с неким Срдићем. Овај га удари тељигом по глави, а он зајауче: „Јој, куку мени, уби ме!“

Срдић (6 к.). Славе Никољдан. Даљом старнном су из Далмације, а овамо пре 80—90 година прешао поп Никола Срдић из Црног Врха. Све су ово данас овде његови потомци.

Смиљанић (1 к.) слави Марковдан. Приведен овамо у Костадиновиће пре буне (1875) из Пердува.

Руњо (1 к.) иреселно пре буне из Црног Врха.

Роквић (9 к.) и Метлић (3 к.) истог су рода. Славе Никољдан. Они су од Ћулума у Црном Врху, те су према томе даљим пореклом из Далмације. Роквићи овде били најпре на месту где су сада Костадиновићи те се доцније премакли на садашњу своју земљу. Метлићи казују да је њихово кућиште овде најстарије, па онда иза њих да су закућили Костадиновићи и иза ових Травари. Све њихово земљиште било једна „баштина“. Чистине било тада много мање, шума се дизала ниско у селу. Боровине свуда изобила; од ње се кадила паклина. Уз буну једна грана Метлића преселила у Ребровац, код Бање Луке.

Батез (1 к.) слави Јовањдан. Дошао овамо као уљез из Далмације пре каквих 40 година.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.


Коментари (15)

  • Лазо Папић

    Verovatno vam se slucajno potkrala greska jer u Rorama nisu nikad postojali „ПАНИЋИ“ vec ПАПИЋИ.Ne postoji ni jedna spomen ploca sa tim prezimenom.Nadam se da ce greska biti ispravljena.U napred se zahvaljujem.

    Одговори
  • Дражен

    Поштовани само да разјаснимо ово око Папић – Панић. Многим рорчанима, па и самим Папићима ова тема је доста непозната. Наиме у садашње вријеме постоје породице из Рора са презименом Папић, али са двије различите славе. Свети Киријак Отшелник (Миољдан) 12.октобар и Свети Никола 19.децембар. Ово је референтна тачка за даље питање Папић-Панић.
    Данашње породице Папић које славе Светог Николу су живјеле на Козарици. Њихово поријекло је из села Козарице код Ваљева. Село Козарица код Ваљева уписано је у тефтер из 1528/30 поред села Метлић, Калиновац, Криваја и још неких. Канун-намом Сулејмана Величанственог из 1537. становништву тог подручија укинуте су влашке повластице с тим да им је остaвљена могућност да их задрже ако оду тамо гдје могу и даље корисно служити Османској царевини. Предходне 1536. освoјен је тврди град Клис у Далмацији и основан Клишки санџак као серхат према Млетачкој Републици. У периоду од укидања повластица 1537. па до 1541.када је извршен попис влаха нахије Унац и Белград-Гламоч десила се планска сеоба Срба унутар Османске царевине са подручија Поцерине и Тамнаве у Унац, Гламоч и сусједне територије. У тој сеоби су дошли и данашњи Папићи који славе Св. Николу и насељу гдје су се населили у Рорама дали име Козарица по свом мјесту доласка. О појави клонирања имена насеља, посебно код влаха, приликом сеоба у то доба писао је академик Ђурђев. Презиме није непромјењива категорија и оно се у контексту историјског и лингвитичког развоја етноса прилагођава. Ако се боље прочита Рађеновићев „Унац“ уочљива је промјена презимена Папића који славе Св.Николу гдје стоји јасно предање о презимену Папић, раније Панић, још раније Преметањ или Војводић. Са презименом Војводић долазимо до наследног звања војвода у оквиру влашке друштвено-економске групе у којој војвода има функцију приликом ратног учешћа групе влаха једног кнеза у ратном походу. Дакле Папићи који славе Св. Николу су потомци тих Војводића који су поријеклом из Ваљевске Козарице.
    Папићи који славе Миољдан су братственици са Костадиновићима, Лукајићима, Јамеџијама, Јаковљавићима и Милашиновићима од којих сви и потичу. У Роре су досељени као кметови бегова Филиповића и то никако прије 1638. а на земљу влаха Калиноваца(Калиновци). Папићи који славе Св.Николу су били слободни власи, а Милашиновићи кметови бегова Филиповића.
    Да резимирамо; постојали су и Панићи и Папићи само што је вријеме донијело заборав, а људска површност допринјела губитку традиције.
    Оставио сам сличан коментар за село Метлић код Шапца.
    Било би неопходно направити темељне исправке за поријекло становништва у селу Роре у свјетлу историјских извора који су објављени и обрађени у литератури у протеклих тридесет година. С Божијом помоћу поздрав.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Драго ми је кад прочитам овако кратак а богат чланак.

    Посебно се захваљујем што се све више јављају наши поштовани посјетиоци који својим познавањем материје побијају теорију да су сву западно од Неретве, Босне, Врбаса и Уне „дошли из Херцеговине и Црне Горе“.

    И још нешто.
    У књизи Ђорђа Јањатовића,ПРЕЗМЕНА СРБА У БОСНИ, Сомбор 1993; као и у Шематизму дабробосанском за 1882 годину, Сарајево 1882; (Дигитална библиотека Порекло), у Рорама се не спомиње презиме Панић-Папић, што не значи да их тада није било, јер до сада је уочено доста пропуста које бих требало допунти. У Рорама је 1882 године било 30 кућа са 188 душа гдје је само у Прекаји било више парохијана (45-295) парохије Брда којој су припадали.

    Свако добро.

    Одговори
  • milan

    KUKOBATI su najbolji ☺

    Одговори
  • Svetozar

    Jos kad bismo znali ime predaka koji je iz prezimena Lezajic presao u Kukobate, to bi bilo odlicno. Postoji porodicno stablo Kukobata koje je napravio Gojko Kukobat gde su prikazane tri loze Ljuljici, Ajdaruse i Galusevici, kao i prvi ljudi iz tih loza koje datiiraju oko 1750-1780 Ljuljici (Sava Kukobat), Ajdaruse (Dmitar Kukobat) i Galusevici (Gavran Kukobat).

    Одговори
  • Periša T.

    Poštovani, svi vi koji gledate porodična stabla, teško će te to dešifrovati mislim na Rore. Prezimena su u tim Rorama toliko specifična da do sada naučno niko nije otkrijo kako su nastala. Po nekim prezimenima se ne zna dali su Hrišćani, jer u sebi nemaju ić. Dr Bogdan Jamedžija, je pokušavao da dokuči u naučno istoriskom smislu kako su nastajala ta prezimena ali nije uspevao, a rođen je u Rorama. Sve vas diljem planete pozdravljam koji potičete iz ti Rora, i zapadne Krajine. Bog Vas blagoslovijo sve!!!

    Одговори
  • Дражен

    Драги Периша ако би следили стереотип да није србин коме се презиме не завршава са – ић, дошли би у још већи проблем националног идентитета него што га као Срби имамо јер смо у прошлости све Србе римокатолике и муслимане прогласили несрбима и створили нове нације , а тим путем у савремено доба иде и дио српског народа у Црној Гори.
    Што се тиче етимологије презимена код балканских народа, па и Срба, е то је тек права папазјанија!
    Ја ћу се вратити на Роре. Покојни примаријус Богдан Јамаџија или Јамеџија, у Рорама се могу чути оба изговора, је доста урадио на промоцији свог краја и Босне свугдје куда је могао.
    Изричито напомињем да са повезивањем презимена и етничке припадности треба бити крајње опрезан. Стога говорити о српској или хришћанској припадности тим заједницама на основу облика презимена је у најмању руку неупутно. У крајној тачци опасно због стварања грешке која се преузима без критичке анализе и осврта на контекст историјског развоја нације и тако постаје квази истина.
    Морам напоменути да нисам лингвист (што се и види из слабе граматике и лоше лектуре), али у овој теми око поријекла презимена морам споменути и етимологију јер другачије не може. Свако презиме има своју причу. За Јамаџије би могла хипотетички да се доведе у везу са двије могућности: прва, која је из усменог предања да је неко од Милашиновића прескакао јаму,по једној верзији, а по другој да је упао, и тако прозван Јамаџија.
    Друга могућност је да етимологија презимена долази од турског јамак – помоћник, замјеник(у војној терминологији ађутант) и наставка џија за који несмијем рећи ништа више од могућности да је настао развојем српског језика под утицајем турског и наводим примјер муштулук, па онај ко га донесе зове се муштулугџија. За изношење ове могућности без ваљаног оправдања покојни професор Храбак би забранио излазак на испит бар једну годину.
    Нису презимена у Рорама и околним крајевима тако недокучива и тајновита, само захтијевају велику ерудицију и мултидисциплинарност. Ако сам био оштар опростите. Када „ухватим“ времена овдје ћу изнијети своја сазнања на основу доступних извора и литературе о рорским презименима као и неким из околних села Унца, Гламоча и понеко из Грахова и Црног Луга( Црни Луг је био засебна нахија и није у етнографској и историјској цјелини са Граховом) . Као примјер и допуну овој етимолошкој причи навешћу презиме Гузијан из Гламочког поља. На први поглед има пежоративан призвук, а уствари открива јерменско поријекло јер се завршава са -ијан или само – јан што у јерменском значи син или потомак док је Гус лично име – и ето ријешен етимолошки проблем, али остаје проблем откуд Јермени у Гламочу што је дуга и опширна прича. Оваквих примјера има много и зато прича о презименима је много слоџенија

    Одговори
  • Travar

    Dana 21.05.2015 god, čitao sam komentare o selu Rore kod Glamoča, svi kmentatori su mi ne uvjerljivi. Oni govore o preklu naroda iz Rora, na osnovu predpostavki ili priča svojih predaka koje su nesigurne,ne dokzive u realnome pogledu. Selo o kome se govorilo ili se sada govori nepostoji zaš to? Uništeno je 1995 u lokalnome ratu, u njega se nemože niko vratiti jer nema gdje. Njegovi žitelji sada posle rata žive diljem planete,kada neko umre 3% se tu sahrani. Lijepo selo Rore,je najljepše selo na svijetu u dušama oni koji potiču iz tog sela. Pozdrav za sve iz Rora!!!

    Одговори
  • Savic

    Zamolio bih vas ako možete da napišete nešto o Savicima. Hvala unapred,pozz !!!

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Поздрављам свога радног и ратног пријатеља Ранка Травара.
    Од рата се видјели нисмо.

    Одговори
  • Radomir Djurdja Kostadinović

    Poštovani moji, knjigu ,,UNAC,,sam dobio od druga Dragana S.Trninića..iz Drvara, i to mi je,veoma drag poklon..inače obojica živimo u NSadu. Uglavnom je objektivno opisano naše porijeklo..bar u navedenih 200-tinjak god, tj. izmedju 16..-1900 god. Pišem da bih nastojao ,,objasniti,, nastanak dijela naših prezimena, bar brdskih krajeva sa ovih naših predjela.Tada nije bilo pisanih, urednih rodoslovnih knjiga,pa tako ni prenosa istih i stalnih prezimena porodica. Ona su delom davana prema imanu najstarijeg u porodici, koje su bile veoma velike.. npr.Krstan..pa usmeno govorili Krstići, Krstanići i sl. Pa prema zanatu kojom se porodica bavila..npr.bili kovači,.Kovačić,Kovačević..i sl. Kako navedoh, porodice su bile velike, obaveze joč veće, tim i rasute teritorijalno, pa neki od sinova u udaljenom predjelu,kod livada- pojata,nadzirao-vodio deo blaga (stoke) npr.Bogdan, Pero..itd.pa je vremenom prozvan,oni Bogdanovići, Bogičević,.. Perići, Perinići..To je lijepo u knjizi objašnjeno..Najviše su .ih povezivale krsne slave.. Vremenom se odomaćilo,kroz imena i nadimke, pa su prema imenu dobila nazive, zaseoci ili sela ili čak krajevi..Dolaskom Austro-Ugara 1878- god.radjen je prvi popis stanovništva-koji je prema gore navedenom tako i popisano.Opisaću primjer Ličana,Kordunaša, koji imaju neobična- pa i ,,ružna,, prezimena..kada su ćate- pisari išli da popisuju svoje rejone- kotare-kote…Pošli od sela-do sela, zaseoka do zaseoka..ali..! kako je to sve bilo razrudjeno- rastureno,,bez pravih puteva..oni se zamoriše, pa da ne bi svuda išli,u svako selo-zaseok..oni sjedeći u nekom selu pitaju domaće,.. Koje je ono selo,tamo gdje se daleko vide kuće, dim, a oni lijevo..a oni desno,..a koliko ih ima..a djece,..itd.? Upisivao ćato,da sa mjesta nije mrdao,,sve po položaju naziva-planina -poljana-.kota..! Seljani,kako su se rugali jedni drugima- neobičnim nadimcima Kenjala,Guzine,Torbine..i sl..tako je ćata beležio -kotirao i mapirao..Kasnije kada su ,,popisani,,došli u srez okruga saznali su svoja ,,nova (zvanična) prezimena,,upisane u sreske knjige..a koje nisu mijenjali. Ovo pišem.više radi onog ,,ić,, koje jedan od sagovornika- Krajišnika spominje. Znači,nako mjerilo bi trebalo da bude pripadnost istom narodu, jeziku i teritoriji življenja..Znani rodoslov mi je znano kratak..! pradid mi je bio Gavrilo, did Dušan, otac Djuradj, ja Radomir, sin Luka,…Kostadinović …Pozzzz..

    Одговори
  • Svetozar

    Mi Kukobati imamo napravljen rodoslov sa preko 500 osoba u njemu, da vidim da li moze neko iz Rora da se pohvali time.

    Одговори
  • zoran rokvic(pekin)

    ljudi citam i nemogu da vjerujem.jeste li ustanovili gdje je cija medja?

    Одговори
  • drenovac i mrkonić

    ne znam odakle nam potječu prezimena pa tražim gdje mogu ,ako ima tamo nekoga napišite mi ako ne opet vam hvala <3

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top