Poreklo prezimena, selo Premeća (Čačak) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Premeća, grad Čačak. Prema istraživanju Miroslava Mila Mojsilovića i Radovana M. Marinkovića objavljenom u Čačanskom glasu 15. aprila 19 Poreklo stanovništva sela Premeća, grad Čačak. Prema istraživanju Miroslava Mila Mojsilovića i Radovana M. Marinkovića objavljenom u Čačanskom glasu 15. aprila 19 Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Premeća (Čačak)

Poreklo prezimena, selo Premeća (Čačak)

Poreklo stanovništva sela Premeća, grad Čačak. Prema istraživanju Miroslava Mila Mojsilovića i Radovana M. Marinkovića objavljenom u Čačanskom glasu 15. aprila 1983. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Ninoslav Kuzmanović.

 

Mada narodna predanja i retka sačuvana dokumenta trajanje života na prostoru današnje Premeće odvode u daleku prošlost, današnje stanovništvo sela u celini je doseljeničko. Najstariji pamćenici znaju da su njihovi preci najpre „pali“ na padine planine Jelice u XVIII veku. Popis iz 1820/21. godine sadrži podatke da je tada u selu bilo 20 kuća, 25 poreskih i 75 aračkih glava. Kasnije se broj žitelja povećavao. Međutim, usled migracija u gradove, posebno u Čačak i njegovu okolinu, rapidno je smanjen broj stanovnika Premeće posle drugog svetskog rata. Radi poređenja, ističemo da je 1948. u selu bilo 712, a u 1981. godini samo 472 žitelja.

Služeći se raspoloživom literaturom, podacima iz matičnih knjiga i kazivanjima meštana (Mileta Mandić, Vojislav Šunderić, Radovan Avramović i Mirko Milošević), pokušali smo da rasvetlimo poreklo svih rodova u Premeći. No, i pored svih napora, ostale su neke nepoznanice i nedorečenosti.

Mandići (8 kuća) su u XVIII veku preko Sandžaka, doseljeni iz Crne Gore. Potomci kažu da je sa porodicom došao Milisav Mandić. Rod su sa Mandićima u Viljuši.

Ječmenice (5 kuća) su takođe u XVIII veku doseljeni iz Crne Gore. Čuju se mišljenja da su rod sa Ječmenićima u Guberevcima (Dragačevo), ali ova tvrdnja nema pouzdanijih dokaza. Kosta Jovanović je zabeležio u svojoj studiji o poreklu stanovništva gornjeg Dragačeva da su Ječmenice došle iz Bijelog Polja oko 1848. godine. Međutim, u Premeći ih je bilo i ranije.

Miloševići (15 kuća) su „od Ivangrada“ doseljeni pod kraj XVIII veka. Živo je predanje da su došla dva brata: Miloš i Branko. Miloševi potomci su Miloševići, a Brankovi – Brankovići.

Brankovići (5 kuća) su rod sa Miloševićima.

Pejovići (15 kuća) su, po proučavanju Radoja Uskokovića „iseljeni Nikšići“. Doseljeni su u Premeću pred sam kraj XVIII veka.

Čalukovići (6 kuća) su davni doseljenici iz pravca Sandžaka. U Premeći su bili pred prvi srpski ustanak.

Mutaovići (4 kuće) su poreklom Vasojevići. Doseljeni su pred prvi srpski ustanak, zajedno sa svojim srodnicima Mutapovićima iz Prislonice.

Lekići (4 kuće) su u Premeću stigli iz pravca Sandžaka nekako u vreme prvog srpskog ustanka. Možda 1809. godine, kada je Karađorđe izlazio na Sjenicu.

Gavrilovići (3 kuće) su najverovatnije doseljeni 1809. godine. Poreklom su od Kolašina.

Vulišići (2 kuće) su davni doseljenici, ali nismo utvrdili odakle.

Puzići (5 kuća) su iz Kotraže (Dragačevo) došli početkom XIX veka. Uspomenu na njihovo življenje u Kotraži čuva naziv jednog potesa – Puze.

Beševići (4 kuće) su davni doseljenici, verovatno oko 1840. godine iz Crnjeva (moravički kraj). Možda i iz Guberevaca (Dragačevo).

Šunderići (16 kuća) su stigli iz Rogače – Grab (Dragačevo) oko sredine XIX veka. Ovo tvrdi Vojislav Šunderić, koji je rođen 1920. godine. Međutim, ima i tvrdnji da su poreklom sa Zlatibora, od Čajetine.

Jovanovići (3 kuće) su sredinom XIX veka stigli iz moravičkog kraja.

Lukovići (4 kuće) su pre sredine XIX veka doseljeni iz Vape – Sjenica. Došao je, sa porodicom, Milenko Luković.

Boškovići (6 kuća) su u Premeću stigli iz predela Bijelo Polje – Mojkovac, preko moravičkog kraja, u drugoj polovini XIX veka. Verovatno 1876. godine.

Avramovići (4 kuće) su iz Brezovice. Doselio se Svetolik Avramović 1910. godine.

Marinkovići (2 kuće) su iz Gornjeg Dubca (Dragačevo). Došao je Tanasije Marinković pred prvi svetski rat.

Ćendići (2 kuće) su doseljeni iz Guberevaca (Dragačevo) pred prvi svetski rat.

Plazinići (4 kuće) su takođe došli iz Guberevaca nekako u isto vreme.

Tutunovići (1 kuća) su iz Rajca. Na miraz u Miloševiće prešao je 1920. godine Vlajko Tutunović.

Radosavčevići (1 kuća) su iz Goračića (Dragačevo). Milutin Radosavčević se posle prvog svetskog rata privenčao u Pejoviće.

Kovačevići (1 kuća) su iz Viče (Dragačevo). Doselio se Petronije Kovačević 1926. godine u kuću Sretena Boškovića.

Grujovići (4 kuće) su posle prvog svetskog rata došli iz Dragačeva.

Ljubisavljevići (1 kuća) su noviji doseljenici. Poreklom su iz Šaponja, pa im otuda i drugo prezime – Šaponjići.

Todorovići (1 kuća) su prešli iz Rajca posle 1950. godine.

Vukajlovići (1 kuća) su iz Guberevaca. Doselio se Radovan Vukajlović posle 1960. godine.

Štavljanin (1 kuća) su iz Kačulica. Oko 1960. godine došao je Vladan Štavljanin na imanje svoje tetke Rusije Ječmenice…

Matične knjige i druga dokumenta pominju i neke druge rodove u Premeći, naročito u XIX veku, koji su ili odseljeni, ili izumrli, ili su menjali prezimena. Više se na primer, ne zna ko su bili Milisavljevići, a dokumenta pominju 1828. godine među vojnicima kneza Miloša, pored Jeremije Ječmenice, i Vasilija Milisavljevića iz Premeće.

 

IZVOR: Istraživanje Miroslava Mila Mojsilovića i Radovana M. Marinkovića objavljeno u Čačanskom glasu 15. aprila 1983. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Ninoslav Kuzmanović.



Komentari (9)

  • svetlana saponjic

    Ninoslav Kuzmanović – nigde nisu navedene slave koje slave pojedine porodice. Konkretno, zanimaju me Gavrilovići iz Premeče, i Ječmenice. U delu „Pljevaljski kraj“ piše da su u selo Male Krće kod Pljevalja, Jećmenice došle iz oblasti Vraneš, između Pljevalja i Biljelog Polja, slava je Sv. Nikola.

    Ali, mene prvenstveno zanima, koja je slava Gavrilovića iz Premeće, ako može da mi odgovori Ninoslav Kuzmanović.

    Hvala puno, pozdrav Svetlana

    Odgovori
    • Kuzmanović

      Poštovana Svetlana,
      Ovaj tekst je objavljen 1983. u Čačanskom glasu, tako da je donekle razumljivo što nema pomena krsnih slava. Radovan M. Marinković je u Zborniku Narodnog muzeja u Čačku objavio više radova o poreklu stanovništva čačanskog kraja, između ostalog i Premeće, tako da ću vam proveriti taj podatak.

      Srdačan pozdrav,
      N. Kuzmanović

      Odgovori
  • svetlana saponjic

    Ninoslave, hvala puno na brzom odgovoru. Nisu se tada smele pominjati slave. Ako ima tih radova Radovana Marinkovića na netu, potraziću i ja.

    Pozdrav, Svetlana

    Odgovori
  • Saponjic Goran

    Veliki pozdrav za sve Saponjice,posebno Saponjice iz Nove Varosi.Molio bih pisite za portal poreklo,pisite odakle ste iz kog sela poticete i sve sto znate o nasem prezimenu.Nadam se da se javite Saponjici i drugi novovarosani,pisite sta znate i sta zelite da saznate o POREKLU svoje familije.Ako neko iz Nove Varosi zna nesto vise o Saponjicima molim nek napise na POREKLO

    Odgovori
  • Goran Saponjic

    Za prezime Gavrilovic nadimak grkovac.Da li mi neko moze reci da li su nekad ziveli u selu korita na limu bjelo polje,slave sv stefana.Da li se negde pominju da su stanovali u polimlju gavrilovici iz trebinja stevanjstaci.Molim ako neko moze da mi kaze za gavrilovice od trebinja ali sa slavom sv stefan dali se pominju negde u polimlju.Pozdrav POREKLO.

    Odgovori
  • Miladin Plazinic

    Moja majka potice od Gavrilovica iz Premece.Slave Arandjelovdan, ali to je slava Lukovica jer je majcin deda dosao na miraz.A Gavrilovici slave Nikoljdan.

    Odgovori
  • Protojerej-stavrofor Ljubo Milošević

    Poštovani zemljaci i prijatelji, dragi moji premećanci. Tek juče sam se prvi put sreo sa ovim tekstom, slučajno mi je poslao neko iz Šunderića.
    Mene je uvek zanimalo naše poreklo i čuo sam nekoliko verzija našeg doseljenja u Premeću. Čini mi se da ovo nije baš studiozno obrađivano, barem što se tiče Miloševića, jer ne vidim da se njihovo porodično predanje učitava kao mogući doprinos boljem pokazivanju ovih tvrdnji i svedočanstva. Jedino kredibilno svedočanstvo o doseljenicima u Premeću su ježevičke knjige krštenih, venčanih i umrlih, jer je crkva u Ježevici bila parohija koja je duhovno-jurisdikcijski pokrivala i Premeću. Svakako je ta 1983 g. ideološki „izbegavala“ Budimira Miloševića jednog od obdarenijih i pismenijih ljudi u selu, koji se nekako svojom posebnom životnom pričom i načinom života iz hobija bavio seoskom demografijom. On je bio izuzetno inteligentan čovek da je čak služio u kraljevoj Gardi u Beogradu. Živeo je prosto, pomalo surovo ali imao je velike talente čak i vizije. To je svim premećancima i danas poznato. On se toliko prisno bavio ovim stvarima da je čak svakom u selu bio „kum“ za nadimke. Nadimke je davao „sa porukom“, dakle nikako iz neke loše namere. Ja sam kao dete a kasnije i mladić od njega čuo da su Miloševići došli negde sa područja granice Hercegovine i Crne Gore, i tako sam ostao ubeđen sve dok juče nisam dobio FB poruku sa ovim linkom na ovaj sajt. Kako sam sa svojih 15 g, otišao „u svet“ ostao je moj brat Ilija Milošević i sa čiča Budom je proveo mnogo vremena sve do njegove smrti. Znam da je insistirao da sa njim razgovara o našim porodičnim precima. Poslednji put, dakle pre dve godine, kada sam bio u Srbiji sećam se da smo o ovoj tematici dosta razgovarali.

    Odgovori
  • Jelena Ćaldović

    Da tačno je Šunderici su sa Zlatibora

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top