Порекло презимена, село Велика Дренова (Трстеник)

Порекло становништва села Велика Дренова, општина Трстеник. Према истраживању учитеља Станоја Мијатовића из 1905. године. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић.

 

Положај.

У равници Голиске Мораве, за 3—4 км. од ње, а испод Белог Брда и једне косе, находи се ово село, тако да му је половина у равни, а половина на једној висоравни. Уздужном средином села, а испод висоравни, пролази друм Крушевац — Јасика — Трстеник. Источним крајем села протиче Риљачка Река, а западним Топонички Поток, који лети пресушује.

Река се врло ретко излива, али тад чини осетну штету кључу, докле се поток због дубоког корита никад не излије. Морава пак, која се често излива, причињава велике штете околним њивама и ливадама. Прича се да је некад и до села долазила, а постоји предање да су некада лађе везиване за брестове код цркве и школе.

У селу се понајвише пије бунарска вода. Само у средини села, онде где су механе, дућани, црква и школа, десно до друма, има једна лепо озидана чесма, са бистром и лаком водом, с које захвата скоро пола села. Чесма је још из турског времена, од кад је неколико пута оправљана.

Земље и шуме.

Готово је сва земља у сеоском атару, који се пружа око 6 км. у дужину, а 5 у ширину, јака и плодна, јер је већином кумсача (нанос, тењај); мање је смоница, а још мање прљуша. Само село је пак на смоници и црници.

Сеоска шума налази се на северо-западном крају атара, у Топоници. До пре 1876. год. ту је била сеоска планина. Данас је подељена и већином је ситна шума, а на много места искрчена.

Тип.

Село је збијено. Куће су на растојању од 20— 40 м., али нису ушорене. Свака кућа има двориште, сточни тор са стајама и окућницу. Село се дели на Горњу и Доњу Малу. Горња Мала захвата висораван и страну која се к равници спушта. Доња Мала захвата равницу јужно од друма. Западни крај Доње Мале зове се и Крива Бара. У Горњој Мали има 220, а у Доњој 200 кућа.

Свега у селу има 420 кућа, а 600 пореских глава.

Име.

Ово се село некад звало Цигатовац, због Цигана који су у једном делу села били насељени. Тек доцније, негде око Кара-Ђорђева Устанка, село се прозове Велика Дренова, због многих дренова који се око села и сад находе.

Старине.

На северо-источном крају села, у долини Риљачке Реке, мало ниже Страгара, има место звано Старо Село, где се налазе комади од ћерамиде, лонаца, црепуља, разна гвожђарија, пепео и др., даље и многи бунари из времена кад је ту било насеља. На источном пак крају села, с леве стране Риљачке Реке, на месту званом Крушак, има једна црквица, посвећена Св. Илији, када се ту купи велики сабор, који је некад мењан у вашар, а сада је опет сабор. Прича се да је ту црквицу пронашао неки старац, који је неколико ноћи гледао свећу где ту гори. Кад је ту копао, нађен је темељ и престони камен. Ова је црквица сигурно била раније црква поменутог Старог Села, јер је од истог једва аа 1 км. била удаљена. Још је, веле, било више Горње Мале неко старо гробље. Других старина нема.

 

Постанак села и порекло становништва.

На данашњем месту нијв било насеља од старина, већ је село било источно, у долини Риљачке Реке, на месту званом Старо Село, одакле је премештено на данашње место због непознатих узрока. Најпре је насељена Горња Мала, па онда Доња

У селу су ове породице, почињући одозго са запада у Горњој Мали: 

— Качаревићи (15) су досељеници из сврљишког краја. Овако су прозвати зато су им стари били качари, а и данас их има који се тим занатом баве. Славе Св. Николу.

— Игњатовићи (19) су дошли из Срема о Првом Устанку. Славе Св. Јована.

— Левићани (16) су из Левићана у Топлици. Неколико кућа има их и у Доњој Мали. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.

— Ступљани (24) су из Ступња у крушевачком округу. Славе Св. Враче.

— Ћурчићи (12) су такође из крушевачког округа. Овако су прозвати што им је неки стари био ћурчија. Славе Св. Аранђела јесењег и летњег.

— Саплаковићи (8), овако прозвати што су им стари пили вино из саплака, досељеници су из Топлице. Славе Св. Јована.

— Мутавџићи (5) су дошли из врањског округа у време Првог Устанка. Славе Св. Јована Златоуста.

— Трипковићи (24) су из сарајевске околине у Босни. Славе Св. Николу.

— Ћосићи (16) су старинци. Прича се да су се у време Кочине Крајине сви разбегли, сем некаква Ћосе и брата му Чуље, који су се по шевару и врбаку крај Мораве крила од Турака. Ћоса се звао тако што је био стар, а ћосав, а Чуља што је имао једно уво. Ћосића има и у Доњој Мали. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.

— Радићи (14) су дошли из Срема, куда су пребегли о Кочиној Крајини. Старином су пак из Прилепа у Македонији, одакле су прешли у Топлицу, па овамо, а затим у Срем, одакле су се, као што је речено, опет овамо повратили. Једна су породица са Вељковићима и Брђанима (Дугстевићима) из Коњуха и Домишљевцима из Љубаве. Ови се овако прозивљу по некој баби Ради. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.

— Несторовићи (8) су са Косова. Славе само Ђурђев-дан.

— Станимировићи (Станимирџићи) (6) су досељени из сврљишког краја. Славе Св. Николу.

— Ђорићи (20) су се доселили из Камењаче у окр. крушевачком. О Кочиној Крајини и они су бежали у Срем, одакле су се доцније повратили. Са Грубачима (Бабићима) у Коњусима рачунају се као једна породица. Има их и у Доњој Мали. Славе Св. Јована.

— Тодоровићи (5) су старинци. Славе Св. Петковицу јесењу и летњу.

— Брзанци (3) су из Брзана у окр. крагујевачком. Славе Св. Николу.

— Бабићи (5) су од некуд из крушевачког округа. Славе Св. Аранђела.

— Недићи (12) су из Жупе. Славе Св. Николу.

— Шљивићи (5) су из крушевачког округа. Славе Св. Араиђела.

— Дачићи (3) су се доселили пре 100 година из округа крушевачког. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.

— Златановићи (2) су дошли пре 120 година из топличког округа. Славе Св. Аранђела

— Стојановићи (3) су дошли пре 100 година из Жупе. Славе Св. Николу.

— Џатићи (2) су дошли пре 95 година иа Старе Србије. Славе Св. Јована.

У Доњој су Мали, почињући одозго, ове породице:

— Лепенци (14) су се доселили из Лепенца са Косова. Славе само Св. Мину.

— Јаћовци (Мандићи) (16), којих има и у Горњој Мали, су дошљаци иа Батота у крушевачком округу, одакле су пошла три брата, па се један населио у овом селу, други у Страгарима (Ћулумовићи), а трећи у Орловцу у Милутовцу. Славе Св. Враче.

— Вукојевићи (12) су старинци. Славе јесењег н летњег Св. Аранђела.

— Јовановићи — Милојевићи (3) су из Судимља у округу топличком. Славе Св. Николу.

— Ратајци (16) су из Ратаја у окр. крушевачком. Славе летњег и зимњег Св. Стевана. Има их једна кућа у Крушевцу и једна у Пољни у Левчу.

— Кривчевићи (13) су из крушевачког округа. Славе Митров-дан и Јеремин-дан.

— Чуљићи (10) су старинци. Са Ћосићима се сматрају као једна породица. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев- дан.

— Коларовићи (19) тако прозвани по томе што су им стари били добри колари, дошли су из Срема. Славе Св. Аранђела.

— Максићи (5) су из крушевачког округа. Славе Св. Николу.

— Ђулаковићи (9) су из крушевачког округа. Славе Св. Аранђела.

— Настићи (18) су такође из крушевачког округа. Славе Св. Николу.

— Војиновићи (3) су досељеници иа Топлице. Славе Св. Аранђела.

— Динићи (6) су досељеници из Ступња у окр. крушевачком. Славе јесењег и летњег Св. Аранђела.

— Ћеличани (4) су дошли пре 130 година из Ћелија у окр. крушевачком. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.

— Петковићи (10) су се доселили пре 100 година из Судимаца у Топлици. Славе Св. Николу.

— Марковићи (5) су непознатог порекла. Славе Св. Николу.

— Обрадовићи (5) оу дошли пре 130 година из Жупе. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.

У Кривој Бари, западном крају Доње Мале, ове су породице:

— Баћићи (8), тако названи по неком старом Баћи, досељеници су из Срема. Славе јесењег и летњег Св. Аранђела.

— Ђурићи (4) су из сврљишког краја. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан.

— Млаџићи (5) су такође из сврљишког краја. Славе Ђурђев-дан и Св. Ђорђа.

— Ћерковићи (8) су такође из сврљишког краја. Славе Св. Аранђела. Од ове исте фамилије имају две куће у Белој Води (дућанџије) и једна у Великом Градишту.

 

У средини села, с једне и друге стране друма, налази се црква, школа, судница, две механе и неколико дућана.

Сеоска је слава Мали Спасов-дан.

Село има једно гробље, које је на источном крају села, где се копа и један крај села Селишта.

 

ИЗВОР: КОРЕНИ, Српске земље, Насеља, порекло становништва, обичаји, Књига осамнаеста „ЛЕВАЧ И ТЕМНИЋ“, Станоје Мијатовић, учитељ, 1905. године. Приредио сарадник портала „Порекло“ Милош Стојадиновић

 

ДОДАТАК: Прилог сарадника портала Порекло Александра Аксића Шарка.

Насеље са називом Дренова помиње се први пут у повељи коју је 1429. године деспот Ђурађ Бранковић издао великом челнику Радичу Поступовићу. У Великој Дренови рођен је српски писац и академик Добрица Ћосић.

Староседеочке породице су: Ћосићи, Чуљићи Тодоровићи и Вукојевићи.

Према пореклу ондашње становништво Велике Дренове из 1905. године, може се овако распоредити:

Староседеоца има 4 породице са 43 куће.

Из шире околине има 13 породице са 156 кућа.

Из Срема има 3 породице са 46 кућа.

Из Топлице има 7 породице са 45 кућа.

Из околине Сврљига има 4 породице са 38 кућа.

Из Босне има 1 породица са 24 куће.

Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 22 куће.

Из Жупе има 3 породице са 20 кућа.

Из Македоније има 1 породица са 14 кућа.

Из Врањског краја има 1 породица са 5 кућа.

Непознате старине има 1 породица са 5 кућа.

Из Старе Србије има 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1905.)