Порекло презимена, села Бабино, Горажде, Драгосава, Заграђе, Маште и Тмушићи (Беране)

2. августа 2013.

коментара: 22

Порекло становништва села области Полица (Маште, Драгосава, Бабино, Горажде, Заграђе и Тмушићи), општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Полица, најплоднији крај беранске нахије, находи се северно од Берана, уз Лим, а састављена је из неколико села, али представља једну географску целину. Полица се налази на оном планинском ланцу који се свршава Тивраном, а изгледа као висораван или, боље, полица, утнута са северне стране у овај ланац. Полица је као подељена на двоје узвишењем званим Диње, које се с јужне стране спаја са главним планинским ланцем, а са северне постепено прелази у равницу око Љешнице. Кроз Полицу протиче Поличка Ријека, састављена од два врела, од којих једно истиче испод села Заграђа, а друго испод Горажда. Од састанка ових двају врела Ријека тече у јужном правцу, просеца главни планински ланац и утиче у Будимску Ријеку. На Поличкој Ријеци има 8 редовичких воденица, а за натапање не може се употребити, те усевима врло много сметају велике летње врућине.

Полица је састављена из ових села:

Маште, Драгосава, Бабино, Горажде и Заграђе са сеоцем Тмушићем.

Југоисточни део западне удољине заузима село Маште, које је већим делом на сасвим благом нагибу главног планинског ланца, а мањим у равници, званој Макве. Вода се пије с извора: Макве, Стублине и једног извора близу хана. У селу има један хан поред главног пута који иде у Бијор. У селу је једно гробље.

Североисточно од Машта, на благим нагибима Тиврана, пружа се најравније, најлепше н најплодније поличко село Драгосава, које је по томе и ово име добило. Одмах изнад села находи се турска Фортица са 10—20 војника, начињена 1862. год., кад и тврђава у Беранама.

Северно до Драгосаве, на једном планинском огранку који се неприметно уздиже од Тиврана, налази се село Бабино. Ово је село у води најсиромашније у Полици, јер има свега један извор у Бабином Пољу и два бунара. На западној страни села налази се Бијели Поток, који се, текући на запад, улива у Љешницу, а ова опет извире испод Турјака, тече на запад, поред Полице, и, код места званог Џамије, утиче у Лим. На Бијелом Потоку има једна воденица која меље помоћу устава. На Бнјелом Потоку, као и па пољу Рудешу, била је главна битка између Васојевића и Турака године 1862., после чега је одузета беранска нахија од Црне Горе. Село је, како се прича, ово име добило због неке бабе која се ту прва населила. У селу има једно гробље, заједничко за ово село и за Драгосаву, источно од кога има једно узвишење, на коме је, по причању, била некаква стражарина.

На северној страни Диња, а у подножју овог узвишења, као и на благим нагибима косе од Ћујовца налази се село Горажде. Ова је коса једним узвишењем везана за главни планински ланац, те тако дели ово село од Заграђа. У средини села су извори: Врело, Краљевац и Корито. На брду Црквини до Бабина има развалина од неке старе цркве, а у средини села је гробље и друга црквина, око које се народ скупља о Тројичину-дне, када се носе крсти. На узвишењу које ово село дели од Заграђа находи се четвороразредна основна школа и заградско гробље. Поред главног пута што води у Рожаје имају два хана.

Између главнога планинског ланца, косе од Ћујовца и поменутог узвишења а на благим нагибима налази се село Заграђе са сеоцем Тмушићем. Заграђе са Гораждем обилује у пијаћој води, мада има само два извора: Корито у горњем и Вишњица у доњем крају села, али има приличан број бунара. Близу места Обетишта, где се па Тројичин-дан, о крстима, скупља народ, а између извора Банаца (пот. Банца) и Сумина Врела била је једна црквина.

Поличани су на откупљеној земљи, сем половине села Драгосаве. Планина им је Буковик, на 2 сахата даљине, али је издељена, те о Илину-дне сваки издиже на своје. Комуна нити заједничких испаша немају.

По народном предању Будимља је била варош у време Немањића, када су у њој биле столица епископска и жупанска. Тада је, како се прича, полиција с ове висоравни пазила на ред, те је од тога и цео крај ово име добио. За Заграђе се прича да му је име отуда, што се у то време ту властеоска стока заграђивала.

 

Порекло фамилија

У целој Полици има око 300 кућа. Становници су већином Васојевићи.

У Маштама су од Мијомановића: Шарбаићи, Стиовићи и Штипаљи,

од Лопаћана: Стојановићи,

од Ковачевића: Обадовићи.

Од Србљака су само Дмитровићи, како се сами зову, или Бирови, како их други зову, који славе Никољдан.

*  *  *

У Драгосави су од Лопаћана: Боричићи и Голубовићи,

од Мијомановића: Масловарићи

и од Дабетића Гарчевићи 2 куће.

Од Србљака су само Пођани из Роваца у Морачкој Нахији који славе Ђурђевдан, а прислужак им је Лучиндан.

*  *  *

У Бабину су од Ковачевића: Ђуришићи

и од Лопаћана: Ђукићи.

А од Србљака су: Шћекићи из Горњих Села, који славе Петковдан; Вељићи из Братоножића, славе Никољдан; Кучи су из Куча, славе Никољдан и Лаиновићи (1 к.), који су из Црне Горе, а славе Никољдан.

*  *  *

У Горажду су од Лопаћана: Ђукићи и Ненадовићи,

од Дабетића: Гарчевићи мухамеданске вере,

од Ковачевића: Кастратовићи и Ђуровићи,

од Новаковића: Пантовићи, Марковићи,

од Мијомановића: Делевићи и 4 кућа Ђукића мухамеданаца, који су од Лопаћана.

Од Србљака су: Поповићи и Савовићи с Кчева, који славе Св. Аранђела Михаила, Божовићи (2 к. из Куча, који славе Никољдан) и Вујовићи (2 к.) из Братоножића, који славе такође Никољдан.

*  *  *

У Заграђу су скоро сви Кучи, као: Шљакићи, Арсовићи, Михајловићи, Секулићи, Радићи, Пудовићи и Трифуновићи који сви славе Пантелијевдан.

*  *  *

У Тмушићу су Васојевићи Ђуришићи, који су од Ковачевића.

 

Уз Полицу да поменемо и мало село Љешницу, од 11 кућа које су пре 10—15 година населили Кучи. Ово се село налази преко реке Љешнице, на западној страни села Бабина. Земља је сва агаларска.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Далевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. ?). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (22)

Одговорите

22 коментара

  1. Д. Тмушић, Београд, Србија

    Од кога потичу Тмушићи са Полице код Берана, из села Заграђа (засеок Тмушићи)?
    По мом досадашњем трагању за својим коренима сазнао сам да смо старо српско становништво, старије од многих братстава на Полици и уопште у Будимљанској жупи из времена Немањића. Затурени у тмуши (мраку), у кутку Заграђа, прозвали су нас Тмушићима. У новија времена, бар по литератури аутора из Васојевића, неки моји братственици који живе у Заграђу непоуздано тврде, вероватно читајући ту литературу која ми је, нажалост, недоступна, да смо из старе Црне Горе, по једнима од Бјелопавлића, а по другима од Куча (?!).

    • Небојша Новаковић

      Истраживајући порекло једне породице из рашке области (слава Св. Никола), дошао сам Тмушића. Тмушићи Никољштаци су пореклом из Куча, тачније од Поповића-Дрекаловића. Слава Св. Никола се лепо уклапа у ову причу.

      Остаје да неко од Тмушића уради днк анализу и потврди предање.

  2. Раде Бракочевић

    Тмушиће су посебно село на Полици, иако га Лалевић и Протић називају сеоцетом Заграђа. Аутори нијесу навели презиме Тмушић. Тмушићи са Полице код Берана сматрају се Србљацима или Ашанима, како Васојевићи обиљежавају другоплеменике у овом крају. У Заграђу причају да су наведена презимена поријеклом из Куча. То предање је једино у сјећању, а не говори ништа ни о времену, ни о начину, ни узроцима пресељења. То др Јован Ердељановић о Кучима није забиљежио. Миливоје Зеков Секулић пише о кучком поријеклу Секулића и Шћеповића… Сматра се да су у предјелу Полице Тмушићи најстарији становници заједно са поменутим презименима у Заграђу.
    Колико ми је познато други Тмушићи по Црној Гори и Србији су разнородни како по поријеклу, тако и по славама, осим ако нијесу поријеклом из села Тмушића. Да ли сте консултовали монографију Полица код Берана, од Душана Вулетића?

  3. Раде Бракочевић

    Д. Тмушићу нијесте навели крсну славу. Ако ме сјећање не вара, Тмушићи из села Тмушића славе Св. Стефана.

  4. Д. Тмушић, Београд, Србија

    Поштована господо Небојша и Раде, захваљујем се на вашим сугестијама. У мом породичном предању остала је прича да су Тмушићи посебан род Ашана – Србљака, давнашње братство насељено између Голог брда и Дапсићке ријеке (Горње Заграђе) у Будимљанској жупи, насеље које се данас назива Тмушићи.У предању моје фамилије, која се давно доселила у Београд, не помиње се да потичемо од било којег племена из Црне Горе и Брда (сем у новије време да смо родом Кучи, вероватно да се неби наши братственици у родном крају осећали несигурно међу бројнијим васојевићким братствима), већ да смо чисти Срби, остатак неког стариначког рода, што ме је навело да вам се обратим за детаљније информације уопште о Тмушићим, ако их имате. Славимо трећи дан Божића, Светог архиђакона Стефана. Монографију о Полици Душана Вулетића нисам имао прилике да прочитам, мада сам чуо за њу.

  5. Mićko sa Mrdovog brda

    Znameniti junak sa Police, iz sela Goražde, bio je Simo Popović, komandant Poličkog četničkog odreda. Ako neko ima više podataka o njemu bio bih mu mnogo zahvalan, pošto pripremam knjigu o komandantima Limskih četničkih odreda, koji su u Drugom svjetskom ratu bili pod komandom vojvode Pavla Đurišića.

    Unaprijed hvala!

  6. Влада Поповић

    Поповићи са Полице код Берана давали су истакнуте људе, свештенике и ратнике, као што је био и Симо Поповић. Симо је завршио Официрску школу на Цетињу, у IV класи која је сачињавала 280 питомаца, а као један од 30 питомаца из Беранске нахије, која је тада била још под Турцима. Школовање је завршио 1. марта 1912. године и произведен је у чин пешадијског потпоручника. Био је учесник у оба балканска рата, као и у Првом светском рату као борац Трећег батаљона Доњовасојевићке бригаде, под командом Мила Саичића. За време аустроугарске окупације био је интерниран у логор Надмеђер у Мађарској. По уједињењу две краљевине Србије и Црне Горе 1918. године, Симо Поповић наставља школовање на Војној академији у Београду. Између два рата био је председник Општине Полица, све до 1938. године, када је формирана Општина Будимља, која је захватала сва села са десне стране Лима.

    Године 1941. Симо Поповић, као школован официр, постављен је од стране четничке команде за команданта Поличког четничког одреда, са седиштем у селу Горажде, чији штаб је био у Горешком Дењу. По паду Берана и Андријевице, тј. Васојевића у партизанске руке,15. септембра 1944. године, са осталим четничким јединицама иде у одступницу преко Босне, где у селу Луге код Дервенте умире од тифуса – по једној верзији, а по другој – убили су га партизани у месту Кожухе, са још 200 тифусара затечених на лечењу у месној школи, тако се сврставши у смрти у “безгробну војску Васојевића”, која је бројала на хиљаде жртава, којима се не зна ни гроба ни укопа.

    Господину Мићку желим много успеха у писању књиге.

  7. Влада Поповић

    Умало заборавих, Симо Поповић је рођен 1889. године у селу Горажде, засеок Дења, где су се Поповићи из Будимље доселили на Полицу.

  8. Раде Бракочевић

    Владо, засеок у селу Горажде се зове Диње, а не Дење.

  9. Митар Н.

    Имају ли какве везе Ненадовићи са Полице са Ненадовићима из Бранковине (Србија).

  10. Раде Бракочевић

    Ненадовићи из села Горажде – Полица, немају никакве везе са Ненадовићима из Бранковине. Од 15.вијека када је Полица припала Турцима, подијељена је агама и беговима из Плава, Гусиња, Лозне и Бихора. Горажде је припало Шеховићима. Од Рајевића из Лијеве Ријеке – са Лопата између осталих доселили су се и преци данашњих Ненадовића, Тодоровића, који су шире Машовићи.