Порекло презимена, села Бабино, Горажде, Драгосава, Заграђе, Маште и Тмушићи (Беране)

Порекло становништва села области Полица (Маште, Драгосава, Бабино, Горажде, Заграђе и Тмушићи), општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Полица, најплоднији крај беранске нахије, находи се северно од Берана, уз Лим, а састављена је из неколико села, али представља једну географску целину. Полица се налази на оном планинском ланцу који се свршава Тивраном, а изгледа као висораван или, боље, полица, утнута са северне стране у овај ланац. Полица је као подељена на двоје узвишењем званим Диње, које се с јужне стране спаја са главним планинским ланцем, а са северне постепено прелази у равницу око Љешнице. Кроз Полицу протиче Поличка Ријека, састављена од два врела, од којих једно истиче испод села Заграђа, а друго испод Горажда. Од састанка ових двају врела Ријека тече у јужном правцу, просеца главни планински ланац и утиче у Будимску Ријеку. На Поличкој Ријеци има 8 редовичких воденица, а за натапање не може се употребити, те усевима врло много сметају велике летње врућине.

Полица је састављена из ових села:

Маште, Драгосава, Бабино, Горажде и Заграђе са сеоцем Тмушићем.

Југоисточни део западне удољине заузима село Маште, које је већим делом на сасвим благом нагибу главног планинског ланца, а мањим у равници, званој Макве. Вода се пије с извора: Макве, Стублине и једног извора близу хана. У селу има један хан поред главног пута који иде у Бијор. У селу је једно гробље.

Североисточно од Машта, на благим нагибима Тиврана, пружа се најравније, најлепше н најплодније поличко село Драгосава, које је по томе и ово име добило. Одмах изнад села находи се турска Фортица са 10—20 војника, начињена 1862. год., кад и тврђава у Беранама.

Северно до Драгосаве, на једном планинском огранку који се неприметно уздиже од Тиврана, налази се село Бабино. Ово је село у води најсиромашније у Полици, јер има свега један извор у Бабином Пољу и два бунара. На западној страни села налази се Бијели Поток, који се, текући на запад, улива у Љешницу, а ова опет извире испод Турјака, тече на запад, поред Полице, и, код места званог Џамије, утиче у Лим. На Бијелом Потоку има једна воденица која меље помоћу устава. На Бнјелом Потоку, као и па пољу Рудешу, била је главна битка између Васојевића и Турака године 1862., после чега је одузета беранска нахија од Црне Горе. Село је, како се прича, ово име добило због неке бабе која се ту прва населила. У селу има једно гробље, заједничко за ово село и за Драгосаву, источно од кога има једно узвишење, на коме је, по причању, била некаква стражарина.

На северној страни Диња, а у подножју овог узвишења, као и на благим нагибима косе од Ћујовца налази се село Горажде. Ова је коса једним узвишењем везана за главни планински ланац, те тако дели ово село од Заграђа. У средини села су извори: Врело, Краљевац и Корито. На брду Црквини до Бабина има развалина од неке старе цркве, а у средини села је гробље и друга црквина, око које се народ скупља о Тројичину-дне, када се носе крсти. На узвишењу које ово село дели од Заграђа находи се четвороразредна основна школа и заградско гробље. Поред главног пута што води у Рожаје имају два хана.

Између главнога планинског ланца, косе од Ћујовца и поменутог узвишења а на благим нагибима налази се село Заграђе са сеоцем Тмушићем. Заграђе са Гораждем обилује у пијаћој води, мада има само два извора: Корито у горњем и Вишњица у доњем крају села, али има приличан број бунара. Близу места Обетишта, где се па Тројичин-дан, о крстима, скупља народ, а између извора Банаца (пот. Банца) и Сумина Врела била је једна црквина.

Поличани су на откупљеној земљи, сем половине села Драгосаве. Планина им је Буковик, на 2 сахата даљине, али је издељена, те о Илину-дне сваки издиже на своје. Комуна нити заједничких испаша немају.

По народном предању Будимља је била варош у време Немањића, када су у њој биле столица епископска и жупанска. Тада је, како се прича, полиција с ове висоравни пазила на ред, те је од тога и цео крај ово име добио. За Заграђе се прича да му је име отуда, што се у то време ту властеоска стока заграђивала.

 

Порекло фамилија

У целој Полици има око 300 кућа. Становници су већином Васојевићи.

У Маштама су од Мијомановића: Шарбаићи, Стиовићи и Штипаљи,

од Лопаћана: Стојановићи,

од Ковачевића: Обадовићи.

Од Србљака су само Дмитровићи, како се сами зову, или Бирови, како их други зову, који славе Никољдан.

*  *  *

У Драгосави су од Лопаћана: Боричићи и Голубовићи,

од Мијомановића: Масловарићи

и од Дабетића Гарчевићи 2 куће.

Од Србљака су само Пођани из Роваца у Морачкој Нахији који славе Ђурђевдан, а прислужак им је Лучиндан.

*  *  *

У Бабину су од Ковачевића: Ђуришићи

и од Лопаћана: Ђукићи.

А од Србљака су: Шћекићи из Горњих Села, који славе Петковдан; Вељићи из Братоножића, славе Никољдан; Кучи су из Куча, славе Никољдан и Лаиновићи (1 к.), који су из Црне Горе, а славе Никољдан.

*  *  *

У Горажду су од Лопаћана: Ђукићи и Ненадовићи,

од Дабетића: Гарчевићи мухамеданске вере,

од Ковачевића: Кастратовићи и Ђуровићи,

од Новаковића: Пантовићи, Марковићи,

од Мијомановића: Делевићи и 4 кућа Ђукића мухамеданаца, који су од Лопаћана.

Од Србљака су: Поповићи и Савовићи с Кчева, који славе Св. Аранђела Михаила, Божовићи (2 к. из Куча, који славе Никољдан) и Вујовићи (2 к.) из Братоножића, који славе такође Никољдан.

*  *  *

У Заграђу су скоро сви Кучи, као: Шљакићи, Арсовићи, Михајловићи, Секулићи, Радићи, Пудовићи и Трифуновићи који сви славе Пантелијевдан.

*  *  *

У Тмушићу су Васојевићи Ђуришићи, који су од Ковачевића.

 

Уз Полицу да поменемо и мало село Љешницу, од 11 кућа које су пре 10—15 година населили Кучи. Ово се село налази преко реке Љешнице, на западној страни села Бабина. Земља је сва агаларска.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Далевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. ?). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић