Poreklo stanovništva sela Budimlja, opština Berane. Stanje iz 1903. godine. Prema studiji „Vasojevići u turskoj granici” popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Odmah do Jasikovca, na severnoj strani, oko Budimske Rijeke, a u podnožju onog planinskog lanca što se završuje Tivranom kod Lima, leži selo Budimlja, dugačko i široko po jedan sahat.
Jedan se deo sela vadi vodom iz Budimske Rijeke. Voda se pije s izvora, a mali deo iz Lima. Imaju i dva bunara.
Seljaci su svi na svojoj zemlji. Planina im je Cmiljevica, koja je daleko 3 sahata, a ispaše i šume su im: Tivran, Jejevica i Debelo Brdo do Zaruđa.
Selo se deli na četiri male, što kod ostalih sela nije slučaj, i to: Doljnju Malu, Šeer-Malu, Votnjik-Malu i Livade-Malu.
Na dnu Budimlje, do samog Lima, nalazi se crkvina Šudikova, koja je još iz doba Nemanjića. Crkva je bila posvećena Sv. Arseniju, čije je telo tu preneseno ia Peći i tu je neko vreme počivalo, dokle ga opet nisu sklonili ispred turskog zuluma. Naspram ove crkvine, s leve strane Lima, nalazi se jedan visok kamen, nazvan Jerinjin Krš, na kome se nalaze ostaci od kamene kule, bez prozora, koja je, po predanju, bila zvonara Šudikove, dokle jedni vele da je bila opšta zvonara i za Đurđeve Stupove i ostale crkve u Budimlji. U Šudikovoj je, kako se priča, bila i štamparija. Čak je ostalo i ime kaluđera — Mojsije — koji je tu knjige štampao.
U selu imaju još tri crkvine, od kojih je jedna bila s desne strave reke Brnjice, na Kopilištima, u Votnjik-Mali, gde je bila „episkopska stolica koju je osnovao Sv. Savo. Druga je na Dublju, u mali Livade i treća u Šeer-Mali, ispod Graca, gde se narod pričešćuje. Na brdu iznad ove crkvine bio je budimski grad, otkuda i brdu ime Gradac.
U Budimlji ima oko 120 kuća od kojih su Vasojevići:
Babovići, Radunovići, Malevići (Novakovići), Guberinići (Mijomanovići), Čukići (Lopaćani) i Dabetići.
Od drugih su plemena:
Popovići, koji su od Ozrinića s Kčeva, slave Sv. Arhanđela Mihaila.
Kneževići — Bukumire (3), povratili su se iz Sjenice, kuda su ih oterali Vasojevići. Slave Sv. Vasilija.
Cikovići (2) su iz Kuča, slave Sv. Pantelija.
Crljevine – Luščani, slave Đurđic.
Bagaši (3), koji su skoro došli iz Kosovog Luga u Bjelopavlićima, a slave Nikoljdan.
Praščevići su iz Lutova, slave Sv. Nikolu, a prislužak im je Sv. Aleksandar Nevski.
Brunčevići — Vajmeši (1) su iz Šekulara, slave Sv. Jovana zimi.
Šćekići (1) su iz Gornjih Sela, slave Petkovdan.
Groblja imaju dva.
IZVOR: “Vasojevići u turskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 712). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
10. januar 2016. u 14:38
Rade Brakočević
Urađeni su DNK testovi nekih pripadnika plemena šekularskog. To će komentarisati kompetentni, kada za to dođe vrijeme. Imam i ja jedno pitanje za anonimnog gospodina Miloša da li za internet pisanije ima pokriće makar jedan DNK test za pripadnike njegovog plemena. P.S. Zna “Miloš”, da se ovo se ne odnosi samo na Kneževiće iz Budimlje…
10. januar 2016. u 14:50
Milos
Ja sam vam na startu rekao pise kako mu sto odgovara… Taj pop sto je pisao je isto kao sto je neko napisao istoriju drugog svetskog rata na nasim prostorima… Niste mi odg za Dnk analize povodom vasih pisanja?
10. januar 2016. u 16:28
Milos
Koliko su validni tvoji izvori i pisanja toliko su validna i pisanja drugih
10. januar 2016. u 17:04
Rade Brakočević
Ispravka rečenice Docnije… Treba da stoji:”Docnije su bili zlostavljani od strane Vasojevića, te su se branili.” Nepotrebno je umetnuto: “neki Bukumire.”
10. januar 2016. u 18:13
Milos
Imas li ti dokaz za taj tvoj Dnk da nam prilozis ovdje onda cu ti sve vjerovat … Veze ti nemas i nije ti jasno koliko smo bili pod Turcima i koliko je Seoba bilo
10. januar 2016. u 18:23
Milos
Imamo dnk analize citave Budimlje o tome ce nadlezni kao i tvojim dnk … Zasto objavljujes svoje pisanje na netu kad to nije validno ?
10. januar 2016. u 20:46
Rade Brakočević
Sa istim pravom , pokaži ti tvoj DNK. Koliko ja imam veze, i o validnosti mojeg pisanja, nije na tebi da sudiš, a kriješ se i ne predstavljaš… Iza mene stoje radovi, koji imaju recenzije kompetentnih autora. A ti se javljaš samo na netu. Đe su tvoji radovi? Nauka je utvrdila da je pleme Šekular imalo filurdžijski status, a Šekularci status filurdžija – slobodnih seljaka. Nijesu bili ničiji agaluk. Što se kriješ iza Budimlje? Radoslav Jagoš Vešović na strani 111. između ostalog navodi:” Redžepagići su imali begluka najviše… Njima su pripadala sela… Budimlje,… U Budimlji su agovali jedno vrijeme Šeovići, po zlu oglašeni zbog nasilja nad Srbima…” Viđeti šire na digitalnoj biblioteci Porekla… Osporavaš sve, evo sada i jednu veličinu Gornjeg Polimlja i Vasojevića – popa Bogdana Lalevića, koji su imali dugogodišnje sveštenstvo u kući. Hrabri pop Bogdan Lalević, koji je uhapšen zajedno sa sinovima Blažom i Radomirom, kad su došli na ferije iz Skoplja 1910.godine, je na Knjaževcu u Andrijevici, pušten iz zatvora da govori povodom proglašenja Crne Gore za kraljevinu, odnosno knjaza Nikole za kralja rekao između ostalog:”Živio kralj! Dolje Gospodar! ….” Vratiše ga ponovo u zatvor. Pop Bogdan Lalević, smrtno je ranjen na Bardanjolu u borbama oko Skadra… Sram te bilo Miloše, alijas… Umjesto argumenata, vrijeđaš… Lijepi pozdravi!
10. januar 2016. u 22:16
Milos
Covjece ne radi se ovdje o Budimlji nego o tvom pisanju i poznavanju prilika,ja jednostavno mislim da ti pises isto sto bi bilo ko mogao pisat rekla kazala.Sad da te bilo ko pita o bilo kom prezimenu imas odgovor i porijeklo tog prezimena.Pop Lalevic je imao svoje pisanje kao i ti , pogledaj sta pisu drugi i dokle seze sve to. Nemoj da se nekom zamjeris jer svako drzi do sebe i svog misæjenja dosta nam je drugi sio kapute sto bi rekli Beranci batali se corava posla i odredjivanja ko je ko ..pozdrav i tebi
1. mart 2016. u 20:37
goran saponjic
Moze li neko da napise nesto vise o knezevicima iz budimlje.zive u selu dragojlovice na pesteru po njihovoj prici jos su u 15veku otisli na pester slavr sv vasilija navodno su od obradovica mada nerazumem kako jer je rodonacelnik obrad u lubnice dosao tek pocetkom 17veka.odakle su onda dosli knezevici gde su sve selili sa pestera
24. maj 2016. u 22:59
Roko
Knezevici iz Budimlje se rodjakaju sa Obradovicima , Zekicima i Bikumire slave istu slavu i ne uzimaju se izmedju sebe mislim na Brak kao zajednicu!
Zna se i da je nekoliko porodica odselilo iz Budimlje na Pester selo Dragojlovici i zadrzali su istu slavu sv Vasilije Veliki!
Do skora su njihovi stari dolazili u Budimlju i jako dobro znaju odakle su rodom! Imas vise o Knezevicima iz Budimlje na internetu porijeklu prezimena u Crnoj Gori .
Toliko od mene 🙂