Порекло становништва села Будимља, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Одмах до Јасиковца, на северној страни, око Будимске Ријеке, а у подножју оног планинског ланца што се завршује Тивраном код Лима, лежи село Будимља, дугачко и широко по један сахат.
Један се део села вади водом из Будимске Ријеке. Вода се пије с извора, а мали део из Лима. Имају и два бунара.
Сељаци су сви на својој земљи. Планина им је Цмиљевица, која је далеко 3 сахата, а испаше и шуме су им: Тивран, Јејевица и Дебело Брдо до Заруђа.
Село се дели на четири мале, што код осталих села није случај, и то: Дољњу Малу, Шеер-Малу, Вотњик-Малу и Ливаде-Малу.
На дну Будимље, до самог Лима, налази се црквина Шудикова, која је још из доба Немањића. Црква је била посвећена Св. Арсенију, чије је тело ту пренесено иа Пећи и ту је неко време почивало, докле га опет нису склонили испред турског зулума. Наспрам ове црквине, с леве стране Лима, налази се један висок камен, назван Јерињин Крш, на коме се налазе остаци од камене куле, без прозора, која је, по предању, била звонара Шудикове, докле једни веле да је била општа звонара и за Ђурђеве Ступове и остале цркве у Будимљи. У Шудиковој је, како се прича, била и штампарија. Чак је остало и име калуђера — Мојсије — који је ту књиге штампао.
У селу имају још три црквине, од којих је једна била с десне страве реке Брњице, на Копилиштима, у Вотњик-Мали, где је била „епископска столица коју је основао Св. Саво. Друга је на Дубљу, у мали Ливаде и трећа у Шеер-Мали, испод Граца, где се народ причешћује. На брду изнад ове црквине био је будимски град, откуда и брду име Градац.
У Будимљи има око 120 кућа од којих су Васојевићи:
Бабовићи, Радуновићи, Малевићи (Новаковићи), Губеринићи (Мијомановићи), Чукићи (Лопаћани) и Дабетићи.
Од других су племена:
Поповићи, који су од Озринића с Кчева, славе Св. Арханђела Михаила.
Кнежевићи — Букумире (3), повратили су се из Сјенице, куда су их отерали Васојевићи. Славе Св. Василија.
Циковићи (2) су из Куча, славе Св. Пантелија.
Црљевине – Лушчани, славе Ђурђиц.
Багаши (3), који су скоро дошли из Косовог Луга у Бјелопавлићима, а славе Никољдан.
Прашчевићи су из Лутова, славе Св. Николу, а прислужак им је Св. Александар Невски.
Брунчевићи — Вајмеши (1) су из Шекулара, славе Св. Јована зими.
Шћекићи (1) су из Горњих Села, славе Петковдан.
Гробља имају два.
ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 712). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
10. јануар 2016. у 14:38
Раде Бракочевић
Урађени су ДНК тестови неких припадника племена шекуларског. То ће коментарисати компетентни, када за то дође вријеме. Имам и ја једно питање за анонимног господина Милоша да ли за интернет писаније има покриће макар један ДНК тест за припаднике његовог племена. П.С. Зна “Милош”, да се ово се не односи само на Кнежевиће из Будимље…
10. јануар 2016. у 14:50
Milos
Ja sam vam na startu rekao pise kako mu sto odgovara… Taj pop sto je pisao je isto kao sto je neko napisao istoriju drugog svetskog rata na nasim prostorima… Niste mi odg za Dnk analize povodom vasih pisanja?
10. јануар 2016. у 16:28
Milos
Koliko su validni tvoji izvori i pisanja toliko su validna i pisanja drugih
10. јануар 2016. у 17:04
Раде Бракочевић
Исправка реченице Доцније… Треба да стоји:”Доцније су били злостављани од стране Васојевића, те су се бранили.” Непотребно је уметнуто: “неки Букумире.”
10. јануар 2016. у 18:13
Milos
Imas li ti dokaz za taj tvoj Dnk da nam prilozis ovdje onda cu ti sve vjerovat … Veze ti nemas i nije ti jasno koliko smo bili pod Turcima i koliko je Seoba bilo
10. јануар 2016. у 18:23
Milos
Imamo dnk analize citave Budimlje o tome ce nadlezni kao i tvojim dnk … Zasto objavljujes svoje pisanje na netu kad to nije validno ?
10. јануар 2016. у 20:46
Раде Бракочевић
Са истим правом , покажи ти твој ДНК. Колико ја имам везе, и о валидности мојег писања, није на теби да судиш, а кријеш се и не представљаш… Иза мене стоје радови, који имају рецензије компетентних аутора. А ти се јављаш само на нету. Ђе су твоји радови? Наука је утврдила да је племе Шекулар имало филурџијски статус, а Шекуларци статус филурџија – слободних сељака. Нијесу били ничији агалук. Што се кријеш иза Будимље? Радослав Јагош Вешовић на страни 111. између осталог наводи:” Реџепагићи су имали беглука највише… Њима су припадала села… Будимље,… У Будимљи су аговали једно вријеме Шеовићи, по злу оглашени због насиља над Србима…” Виђети шире на дигиталној библиотеци Порекла… Оспораваш све, ево сада и једну величину Горњег Полимља и Васојевића – попа Богдана Лалевића, који су имали дугогодишње свештенство у кући. Храбри поп Богдан Лалевић, који је ухапшен заједно са синовима Блажом и Радомиром, кад су дошли на ферије из Скопља 1910.године, је на Књажевцу у Андријевици, пуштен из затвора да говори поводом проглашења Црне Горе за краљевину, односно књаза Николе за краља рекао између осталог:”Живио краљ! Доље Господар! ….” Вратише га поново у затвор. Поп Богдан Лалевић, смртно је рањен на Бардањолу у борбама око Скадра… Срам те било Милоше, алијас… Умјесто аргумената, вријеђаш… Лијепи поздрави!
10. јануар 2016. у 22:16
Milos
Covjece ne radi se ovdje o Budimlji nego o tvom pisanju i poznavanju prilika,ja jednostavno mislim da ti pises isto sto bi bilo ko mogao pisat rekla kazala.Sad da te bilo ko pita o bilo kom prezimenu imas odgovor i porijeklo tog prezimena.Pop Lalevic je imao svoje pisanje kao i ti , pogledaj sta pisu drugi i dokle seze sve to. Nemoj da se nekom zamjeris jer svako drzi do sebe i svog misæjenja dosta nam je drugi sio kapute sto bi rekli Beranci batali se corava posla i odredjivanja ko je ko ..pozdrav i tebi
1. март 2016. у 20:37
goran saponjic
Moze li neko da napise nesto vise o knezevicima iz budimlje.zive u selu dragojlovice na pesteru po njihovoj prici jos su u 15veku otisli na pester slavr sv vasilija navodno su od obradovica mada nerazumem kako jer je rodonacelnik obrad u lubnice dosao tek pocetkom 17veka.odakle su onda dosli knezevici gde su sve selili sa pestera
24. мај 2016. у 22:59
Roko
Knezevici iz Budimlje se rodjakaju sa Obradovicima , Zekicima i Bikumire slave istu slavu i ne uzimaju se izmedju sebe mislim na Brak kao zajednicu!
Zna se i da je nekoliko porodica odselilo iz Budimlje na Pester selo Dragojlovici i zadrzali su istu slavu sv Vasilije Veliki!
Do skora su njihovi stari dolazili u Budimlju i jako dobro znaju odakle su rodom! Imas vise o Knezevicima iz Budimlje na internetu porijeklu prezimena u Crnoj Gori .
Toliko od mene 🙂