Портал Порекло, захваљујући нашем вредном сараднику Паву И. Баруху, објављује комплетну дигитализовану збирку свих 47 књига Српског етнографског зборника у којима су обрађена насеља и порекло становништва.
Да бисте прегледали књиге потребно је да кликнете на аутора и наслов, после чега ће се отворити страница са које можете да скинете (download) књиге које вас интересују.
Уживајте у овој јединственој колекцији и незаобилазним књигама у трагању за пореклом!
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 1) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига IV), Београд 1902.
Јован Цвијић – Антропогеографски проблеми балканског полуострва
Јован Ердељановић – Доње Драгачево
Петар Мркоњић – Средње Полимље и Потарје
Светозар Томић – Дробњак
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Радомир Илић – О љубићским селима
Риста Николић – Врањска Пчиња
Тодор Бушетић – Левач
Богдан Лалевић и Иван Протић – Васојевићи у црногорској граници
Стјепо Трифковић – Вишеградски Стари Влах
Јевто Дедијер – Билећске Рудине
Риста Николић – Околина Београда
Обрен Ђурић-Козлић – Шума, Површ и Зупци у Херцеговини
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 3) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига VI), Београд 1905.
Риста Т. Николић – Пољаница и Клисура
Станоје Мијатовић – Темнић
Светозар Томић – Скопска Црна Гора
Радомир Илић – Ибар
Богдан Лалевић и Иван Протић – Васојевићи у турској граници
Милоје Ракић – Качер
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 4) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига VIII), Београд 1907.
Јован Ердељановић – Кучи, племе у Црној Гори
Љубомир Павловић – Колубара и Подгорина
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 5) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XI). Београд 1908.
Стјепо и Владимир Трифковић – Сарајевска околина
Коста Јовановић – Горње Драгачево
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 6) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XII), Београд 1909.
Јевто Дедијер – Херцеговина
Јован Ердељановић – Братоножићи
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 7) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XV), Београд 1911.
Тодор Радивојевић – Лепеница
Андрија Јовићевић – Ријечка Нахија
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 8 ) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XVIII), Београд 1912.
Риста Николић – Крајина и Власина
Љубомир Павловић – Антропогеографија Ваљевске Тамнаве
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 9) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XX), Београд 1913.
Маринко Станојевић – Заглавак
Саво Накићеновић – Бока
Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 10) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXI), Београд 1921.
Боривоје Милојевић – Јужна Македонија
Михаило Драгић – Гружа
Андрија Јовићевић – Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 11) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXIII), Београд 1922.
Андрија Јовићевић – Црногорско Приморје и Крајина
Никола Звонимир Бјеловучић – Полуострво Рат
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 12) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXIV) Београд 1922.
Јован Цвијић – Метанастазичка кретања; њихови узроци и последице
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.
Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље
Петар Рађеновић – Села парохије Крњеуше у Босни
Боривоје Дробњаковић – Јасеница
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 14) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXVI), Београд 1924.
Мита Костић – Српска насеља у Русији
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 15) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXVII), Београд 1923.
Андрија Јовићевић – Малесија
Петар Шобајић – Бјелопавлићи и Пјешивци
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 16) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXVIII), Суботица 1923.
Алекса Ивић – Миграције Срба у Хрватску током 16, 17 и 18. столећа
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 17) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXIX), Земун 1924.
Петар Јовановић – Бања
Војислав Радовановић – Тиквеш и Рајец
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 18) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXX), Љубљана 1924.
Јосип Мал – Ускочке сеобе и словеначке покрајине
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора
Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница
Љубомир Мићић – Златибор
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 20) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXV), Београд 1925.
Тома Смиљанић – Мијаци, Горња Река и Мавровско Поље
Петар Рађеновић – Бјелајско Поље и Бравско
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 21) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXVI), Суботица 1926.
Алекса Ивић – Миграције Срба у Славонију током 16, 17 и 18. столећа
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 22) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXVII), Београд 1926.
Тихомир Ђорђевић – Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 23) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXVIII), Београд 1926.
Илија Синдик – Дубровник и околина
Луцијан Марчић – Антропогеографска испитивања по севернодалматинским острвима
Андрија Јовићевић – Зета и Љешкопоље
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 24) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIX), Београд 1926.
Јован Ердељановић – Стара Црна Гора
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 25) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XLIII), Београд 1928.
Михаило Миладиновић – Пожаревачка Морава
Миленко Филиповић – Височка Нахија
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 26) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XLVI), Београд 1930.
Боривоје Дробњаковић – Космај
Станоје Мијатовић – Ресава
Милан Карановић – Саничка Жупа
Љубомир Павловић – Соколска Нахија
Луцијан Марчић – Задарска и шибенска острва
Миленко Филиповић – Боровица
Миленко Филиповић – Вогошћа и Биоча у Босни
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 27) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XLVII), Београд 1930.
Тодор Радивојевић – Насеља у Лепеници
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 28) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LI), Београд 1935.
Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник
Петар Јовановић – Порече
Тома Смиљанић – Кичевија
Миленко Филиповић – Северна велешка села
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 29) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LV), Београд 1940.
Коста Јовановић – Неготинска Крајина и Кључ
Маринко Станојевић – Тимок
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.
Станоје Мијатовић – Белица
Радослав Павловић – Подибар и Гокчаница
Петар Рађеновић – Унац
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 31) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LIX), Београд 1949.
Петар Петровић – Шумадиска Колубара
Светозар Томић – Бањани
Светозар Томић – Пива и Пивљани
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 32) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LX), Београд 1951.
Атанасије Урошевић – Новобрдска Крива Река
Миленко Филиповић – Гласинац
Јован Трифуноски – Качаничка Клисура
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 33) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXII), Београд 1951.
Јован Трифуноски – Кумановско-прешевска Црна Гора
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 34) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXVII), Београд 1954.
Петар Шобајић – Дабарско Поље у Херцеговини
Милисав Лутовац – Ибарски Колашин
Михајло Костић – Коритница
Јован Трифуноски – Скопски Дервен
Миленко Филиповић и Персида Томић – Горња Пчиња
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 35) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXIX), Београд 1955.
Миленко Филиповић – Рама у Босни
Милисав Лутовац – Гора и Опоље
Јован Трифуноски – Сеоска насеља Скопског Поља
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 36) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXXIV), Београд 1960.
Владимир Ђурић – Промене у насељима у ФНР Југославији
Иво Рубић – Подријетло становништва отока Шолте
Мирко Барјактаровић – Ругова
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 37) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXXV), Београд 1960.
Миленко Филиповић – Таково
Милисав Лутовац – Рожаје и Штавица
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 38) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXXVII), Београд 1964.
Јован Трифуноски – Горња Пчиња
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 39) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXXVIII), Београд 1964.
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 40) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXXXI), Београд 1967.
Милисав Лутовац – Бихор и Корита
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 41) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LXXXVIII), Београд 1975.
Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 42) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XC), Београд 1976.
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 43) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XCIII), Београд 1980.
Милисав Лутовац – Жупа Александровачка
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 44) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XCVII) Београд 1992.
Јован Трифуноски – Охридско-струшка област
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 45) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XCIX), Београд 1998.
Јован Трифуноски – Битољско-прилепска котлина
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 46) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига C), Београд 2002.
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 47) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига CI), Београд 2005.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Паво И. Барух
17. јануар 2014. у 13:30
Небојша Новаковић
Проследићемо у току дана књигу Јована Трифуноског на Ваш мејл.
17. јануар 2014. у 14:57
Љупчо
Молио бих за линк. Унапред велико хвала
Јован Ф. Трифуноски, “Кичевска Котлина – сеоска насеља и становништво”, 1968
3. фебруар 2014. у 19:56
fadrovic
Ideja objavljivanja ovih knjiga je fantastična,mada je problem otvaranja pojedinih knjiga i potpuno nemoguće skidanje.
Kako imam problema sa knjigama autora Andrije Jovićevića: Riječka nahija i Zeta i Lješko polje to Vas molim ako mi možete poslati na moj email.
Zahvaljujem se.
5. фебруар 2014. у 17:06
Sveto
Da li postoji kvalitetno skenirana, a ne fotografisana varijabta knjige Jovana Erdeljanovića – Stara Crna Gora. Pdf varijanta sa vašeg popisa je fotografisana varijanta veoma lošeg kvaliteta. Interesuje me i da li ste zainteresovani da Vam pošaljen skeniranu knjigu o selu Parcima (okolina Podgorice) i njegovim bratstvima Đurišić i Raičkovič autora Milivoja S.Đurišić, sa rodoslovom ovih bratstava
5. фебруар 2014. у 17:15
Јовица Кртинић
Поштовани Свето, скенираћемо у најскорије време Ердељановићеву књигу и поставити је на сајт уместо ове заиста неквалитетне верзије. Што се тиче књиге о селу Парцима, свакако је добро дошла. Хвала вам! (књигу можете послати на [email protected])
24. март 2014. у 22:47
Sveto
Da li ste počeli sa skeniranjem pomenute knjige. Razumijem da je to ogroman posao, jer se radi o dva dela knjige, sa preko 2.000 stranica (na vašem sajtu se nalazi samo prvi deo), pa me interesuje okvirni rok za završetak posla.
5. фебруар 2014. у 18:57
Filip91
Sveto ja je imam orginal knjigu skeniranu, vrlo dobar kvalitet od Jovana Erdeljanovica – Stara Crna Gora, 920 strana, mogu da je postavim na ovoj strani, ali prvo ako mi neko posalje i ako je ima knjigu MAKEDONIZIRANJE JUZNE SRBIJE od Jovana Trifunoskog, USLUGA ZA USLUGU, POZDRAV
5. фебруар 2014. у 19:41
Шарко
Filipe91, ala si ti lukav
7. фебруар 2014. у 18:19
Sveto
Filipe01 Drage volje bih ti poslao knjigu koju želiš, ali …., nažalost, nemam je. Stvarno mi je žao !!!
17. октобар 2017. у 21:00
Jovana
Poštovani,
Ukoli ste još uvijek aktivni na ovoj stranici, zamolila bih Vas da mi pošaljete knjigu o Parcima, Milivoja S. Đurišića.
Bila bih Vam veoma zahvalna,
Pozdrav!
7. март 2014. у 08:28
Sladjan
Ovo bi bila molba za sve ljude koji su posjetili i koje ce tek da posjete ovaj sajt.
Naime, Stjepo svestenik i Vlaimir Trifkovic su obradjivali Sarajevsko polje i okolunu. U toj okolini su planine i sela na njoj. Jedno o tih obradjivanih sela je i selo Presjenica, Trnovo odakle moji (prezime Popovic) vode porijeklo. Objavljena je knjiga Sarajevsko polje ali zbog smrti nikada nije objavljena ta knjiga “planina” ali postoji negdje rukopis. Ako je neko posjeduje zamolio bih da je negdje “okaci” ili mi je posalje na mail
13. јул 2016. у 09:49
Radomir
Jesi li ikad došao do ovih rukopisa jer su i meni veoma interesantni?
12. март 2014. у 09:33
MIlan
Poštovani,
Kako da skinem knjigu Gruža, Mihaila Dragića pošto sam više puta pokušavao? Da li mi neko može poslati.
15. март 2014. у 01:09
Zoran Velemir
Поштовани, у књизи Боривоја Милојевића – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље недостају странице од 154 до 375, ако постоје у вашој архиви молио бих вас да их објавите. Све честитке за досадашњи рад.
24. март 2014. у 18:39
zlatko kostrešević
interesuje me poreklo prezimena kostrešević a nisam mogao nigde da ga nađem. dali mi neko može pomoći.
24. март 2014. у 21:07
Lazar
У књизи НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2), у делу аутора Стјепа Трифковића: Вишеградски Стари Влах, описана су четири општинска места са припадајућим селима. На моју жалост једино село за које нисам пронашао опис је село Вардиште и ако се помиње као једно од четири општинска места. Детаљним читањем приметио сам да нису скениране стране 652. и 653. те молим све који имају прилику да читају штамапно издање да провере дали на тим странама можда непостоји опис Вардишта.Такође ако неко има податке о неким другим изворима где се описује Вардиште да ме на њих упути. Унапред хвала.
16. април 2014. у 17:39
Marjan
Zanima me kada možemo očekivati istraživanje Radoslava Lj. Pavlovića – Kopaonik, naselja i stanovništvo na vašem portalu?
Unapred hvala.
20. јун 2014. у 10:16
Jovo
Molim vas, postoje li neke knjige ili dokumenti koje obrađuju stanovništvo oko Bnja Luke, konkretno, me zanima selo Štrpci, opština Prnjavor i porijeklo porodice i prezimena Segić. Zahvalan na bilo kakvom odgovoru.
20. јун 2014. у 14:03
Милорад Богдановић
Јово, наравно до постоје књига и документи, нарочито послије А-У окупације, као и у црквеним и Матичним књигама. Посјети нашу Дигиталну библиотеку http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/ и тамо ћеш доста тога пронаћи шти је везао за подручје Бањалучке крајине. Наравно, ту је и http://www.poreklo.rs/2012/07/03/poreklo-prezimena-srba-u-potkozarju/
Нпр, у Шематизму митрополије дабро-босанске за 1882 годину, стр 31 и 127, презиме Сегић се спомиње у парохији Штрпци код Прњавора који славе св. Краља Дечанског и у парохији Врточа у уначком протопрезвитерату, гдје славе Стевањдан. Ово презиме се више нигдје не спомиње у овој митрополији, у тим временима.
Парохију Штрпци чинила су села Штрпци са 92 куће и 649 душа, Кремна 50-378, Поповићи 30-368 и Дреново 24 куће и 230 душа. Парох је био Јеврем Стојановић, црква св. Благовјести. Следеће 1883 године у овој парохији родило се 47 мушки и 40 женски а умрло 30 мушки и 39 женски. Вјенчано је 19 парова.
Да би се лакше споразумјели, имам један поклон за тебе, http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0.
Свако добро и останите и даље са нама.
28. новембар 2014. у 17:43
Jovo
Veliko Hvala gospodinu Милорад Богдановић – pokušaću da se snađem na ovim linkovima.
Volio bi da mi se javite na moj email :[email protected]
Srdačan pozdrav.
28. новембар 2014. у 18:42
Jovo
Убудуће ћу комуницирати са вама ЋИРИЛИЦОМ. Поздрав из Бања Луке.