Порекло презимена, село Глободер (Крушевац)

16. јула 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Глободер (Крушевац). Према допуњеном издању књиге ГЛОБОДЕР“, аутора Момчила Р. Тодосијевића, Београд 2012. године. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић.  

Globoder

ИСТОРИЈА СЕЛА

Насељеност овог простора у прошлости

Предео око Западне Мораве, са њеним притокама, благим брдашцима, речицама богатим рибом, простор покривен ливадама и шумом и богат дивљачима, равница којом су вечито ишли путеви који су везивали источне и западне крајеве, био је вечито стециште становника са изузетним условима за живот.

То потврђују многобројна станишта на овим подручјима, међу којима се издвајају локалитет Благотин у Пољни, Страгари на обали Ршвачке реке, Лађариште на ушћу Врњачке реке у Западну Мораву, Ивље у атару села Глободера, као и други локалитети на подручју Глободера. У Дубу је нађена секира која подсећа на секире Лужичких Срба.

Благотинско насеље је, према ископинама, најстарије насеље на Бажану из неолитског доба. Нешто млађе неолитско насеље је у Страгарима, а потом у Лађаришту, па и у Ивљу су ископине из далеке прошлости.

Благотинске ископине су предмети за лов, риболов и грнчарија. У Страгарима се појављује прибор за риболов, обавља се припитомљавање животиња и почеци земљорадње. У Лађаришту је обрађен алат, посебно од камена и костију. У Ивљу се појављују лични украсни предмети од метала. Ако се дода да су у Читлуку, при пробијању пута Крушевац – Кошеви, извођачи радова наишли на остатке старе културе, онда се може говорити о раним насеобинама и да ће ово подручје дуго бити интересантно за археологе.

У Глободеру на више места има остатака насеља или употребних предмета. Свакако најинтересантнији је локалитет Ивље. “На овом натазишту испитивана је једна већа некропола с десетак тумула, од којих су неки обрадом земље сасвим заравњени. У једном изразито зеликом тумулу (пречника око 40 метара и висине 1,2 метра) нађено је лред Други светски рат више бронзаних предмета (спиралних наруквица, фибула, копчи) који нажалост нису сачувани”)’

Поред керамичког материјала, овде је у једном гробу, у тумулу лронађена бронзана фибула, што упућује да овај локалитет припада гвозденом добу. Расуто, на простору Ивља постоје површински налази који говоре да је овде било насеље.

Данашња Глободерско-Мачковачка црква подигнута је на темељима старе цркве што говори о постојању објеката на овом простору.

И Ивље и Доње Забарје (место око данашње цркве) била су идеална места за становање. Плодне и цветне ливаде красиле су ово подручје, а нешто даље и богате шуме дивљачима, воде за лов рибе (баре Шевари, Маква и Западна Морава)

Треба поменути још нека места као могуће археолошке лока- литете на ширем атару Глободера.

Место Црквиште звано Томинац поред истоименог извора. То је остатак цркве Свете Петке. На тај дан окупљају се становници дела Глободера – Липовица. У Тефтеру крушевачког санцака 1536. године помиње се Св. Петка, Пречиста, Преображење, друго име јој је Липовица: Симпозијум научника од 4-9. октобра 1971. године “Крушевац кроз векове”, 1981. године, Крушевац 1972. страна 35-36 помиње цркву под овим називом, али није могао да јој одреди локацију. (Можда ће локација Томинац накнадно заинтересовати научнике).

Црквиште у Старом Селу, остатак темеља цркве, где се већ годинама долази у невољи да се приложи метални новац, упали свећа и замоли да их настале невоље напусте. Налази се на имању Попадића преко потока од Записа (богомољишта) изнад кућа Попадића. Сада је ту (1996.) од стране мештана подигнута црквица обложена ламперијом.

При риљању за виноград Миша Величковић на имању Дише Попадића 1920. године пронашао је велики камен са исписаним текстом (није прочитан), људске кости и ибрик који није могао да разбије. Овде се на Св. Илију окупља велики број мештана – верника.

На потесу Ратковац, на десној страни Голубовачког потока, на левој страни пута који иде од раскрснице пет путева према Омашници, пре него што се сиђе до потока, на имању Кнежевића, орањем стално се избацује керамика. Прве изјаве су да је локација била активна у доба када је Византија била на овом подручју.

У Липовици изнад кућа фамилије Ћатића, потес Велико поље, у њиви Миљковић Божина пронађени су остаци темеља од камених блокова и цигле. Ово је пронађено при дубоком орању трактором.

У Слатини, између Симиџинца и пруге, на подигнутом делу који се налази на 50 метара од пруге и 100 метара од пута који води за Старо Село при орању појављује се обиље керамике, вероватно од граничне карауле.

Када се говори о локалитетима треба навести потес Селиште. Налази се испод Бресног Поља са леве и десне стране пута и пруге. Овај простор је подигнут и никада га не плаве потоци и Западна Морава. Ту је близу и старо корито Западне Мораве. Овде је некада постојало насеље. И сада при орању наилази се на грађевински материјал. Поред Селишта до Мораве и Плиткаје су Орнице, простор који је почео прво да се обрађује, оре и сеје.

То старо насеље Лазац имало је и гробље, о коме су причали стари мештани. Запис села, дрво храст, налазило се на локацији потеса Симиџинац. Огромно дрво, одсечено је око 1950. године и дале је око 40 м3 дрва.

Народи који су насељавали ове просторе

На основу писаних трагова ове просторе први помиње Херодот у V веку пре Христа. Он каже да на споју река Ангрос (Западна Морава) и Бронтос (Јужна Морава) живи једно племе Трачана – Трибали и да су на споју ових река најгушће насељени. Такође, на обали Ангроса живи и племе Илира, као и Трачко племе Мезе. По записима Илири (а вероватно и остала племена) су становали по колибама саграђеним од блата. Бавили се сточарством и земљорадњом. Идући за стоком, и тражећи боље пашњаке, мењали су места становања. Напуштали су старе колибе и подизали нове на местима где су налазили бољу пашу за стоку.

У трећем веку настају велике миграције ка Балканском полуострву. Ове миграције врше номадска племена тражећи боље просторе за живот, пре свега плоднију земљу и боље пашњаке за стоку, али појављује се жеља и за пљачком богатстава народа Балканског полуострва. Најчешћа је била навала Келтских племена. Ова племена потискивала су староседеоце Илире, који су били немоћни, јер су били ретко насељени, међусобно слабо повезани и у немогућности да се озбиљније супроставе, па су се повлачили.

Тако, Келтска племена која су продирала Моравско-Вардарском долином 280. године пре нове ере потпуно су потисла Илире са овог простора и исти запосели. Живот се даље одвијао тако што су Келти населили равничарске пределе, а Илири планинске. Дугим животом једних поред других привикли су се на заједнички живот, па када су почели да их нападају Римљани, они су организовано бранили своје просторе.

Али, из жеље да прошире своју државу Римљани су на целом Балканском полуострву водили дуге и тешке борбе. Келти и Илири су се дуго одупирали да подлегну подјармљивању од Римљана и да потпадну под њихов робовласнички и друштвено-економски поредак. Ипак то су морали да учине девете године. Римљани су дуго владали овим просторима. Године 359. Римско царство дели се на западно са престоницом у Риму и источно (Византија) са престоницом у Цариграду. Византија има пресудан значај за економски, културни и национални развој покрајина где су живели Илири, Келти и Готи, а које су населила јужнословенска племена.

 

Породице у Глободеру су:

АЛЕКСИЋИ – Досељени из пограничног дела са Бугарском или из Бугарске (на позив Милоша Обреновића) из неког места. Остао им је надимак “Бугари”.

Први је Алекса Ћурђевић.

Син Тодор није оставио потомство.

Слава: Ђурђев дан

Број домова: Глободер 2, Крушевац 2 . Милош, син Заријев, 1927. године изабран у Одбор за градњу школе.

 

БЛАЖИЋИ – Досељени из Црне Горе. У сродству су са Шарановићима. Презиме су добили по претку Блажи Ћорђевићу (попис из 1837.).

Радосав Блажић, син Светислава и Славке, рођен је 6.04.1934. године у Глободеру. По завршетку гимназије завршио је Војну академију ЈНА, Вишу војну академију, Школу народне одбране (највиша у тадашњој војсци). Радио у Генерал штабу. Више пута је одликован (око 10).

Од 1954. до 1992. године обављао је разне дужности у ЈНА, почев од командира, команданта и оперативца у Генералштабу.

Поред других признања добио је Орден заслуге за народ.

Пензионисан у чину пуковника. Живи у Београду.

Блажић Јеврем и Љубомир погинули су у Првом св. рату. У истом рату Атанасије је добио чин капетана. Био је активан у Друштву “Соко”.

Изузетни ученици били су: Обрадова кћи Радојка (“Вуковац”) и Мирослављев син Ненад.

Слава: Св. Симеон

Број домова: Глободер 10, Ратаје 4, Београд 1, Лаћислед 1, Крушевац 1, В. Бања 1

 

ВЕЉКОВИЋИ – Први евидентирани је Вељковић Аранђел. Његов син је Симеон а унук Живојин. У Глободере се доселили из Мачковца (Милић).

Слава: Св.Никола и Св. Илија

Број домова: Глободер 1, Крушевац 2, Париз 2

 

БОЈИЋИ – Досељени у Омашницу. Први је записан Микаило као Ђорђевић. Преци Бојића су од Боја Миомановића из Лијеве Реке (Подгорица).

У Глободер је дошао из Д. Омашнице Станко на имање (мираз) Бошка Савића (Јовановића) и његове ћерке.

Милен Станков био је после Другог светског рата председник Месног народног одбора Глободер, у време немаштине и вршења откупа стоке и пољопривредних производа. Остао је у сећању људи, у тим тешким временима, као правичан председник. За друштвени рад добио је признање.

Слава: Св. Аранђел Гаврило, слава Бојића. Свети Тома и Преображење (Савића).

 

ВЕЛИЧКОВИЋИ – Није се дошло до података одакле су досељени. Њихови потомци мало знају о прецима, па тај податак није ни код њих присутан. У тој близини су староседеоци. Можда су се врло рано населили или су и староседеоци.

Слава: Св. Аранђел

Број домова: Глободер 4, Крушевац 1, Горња Црнишава 1, Обреновац 2, Краљево 1

 

ВЕЛИЧКОВИЋИ – Није тачно утврђено одакле су насељени. Предпоставља се да су досељени из Црнишаве, јер су их звали и Црнишавци.

По старим пописима, а и по слави, може се закључити да имају фамилијарне везе Јевтићи, Мијајловићи и Величковићи. Преци Миладинови тврде да су у Глободер дошли из Јасиковице.

Забележено је да су у Првом светском рату, у ратовима од 1912-1918. године, погинуло 4 Величковића: Обрен, Боја, Драгутин и Милан.

Миладин рођен 1874. син Велимиров, отишао је на мираз у Стопању.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 2, Стопања 2

 

ВРАЧАРИЧИЋИ – Досељени из села Врачарево код Новог Пазара као Живановићи.

Доселила се прво два брата: Милован и Димитрије. Димитрије је отишао на мираз у Бресно Поље, па ће бити тамо приказан.

При насељењу захватили су доста земље. У попису 1863. године види се да имају 4 шљивака од 13,5 плугова, чаир од 7 коса сена, 3 ливаде, виноград на једном месту од 11 мотика. Међу највећим поседима, 186 дуката, по приходу су у петој класи.

Код Смиље на мираз је дошао Милија Тодосијевић, а код Веселинове жене дошао Димитрије Миловановић.

Љубиша је био шеф Месне заједнице и Месне канцеларије у Глободеру.

У Српско-турском рату 1876. рањен је Сима, а погинуо је Веселин. У рату са Бугарима 1885. погинуо је Станоје.

У ратовима 1912-1918. год. Радивоје је изгубио око, Ђорђе рањен у ногу био инвалид, деца Душан и Љубодраг су са војском препешачили Албанију. Љубодраг је тамо научио ковачки занат и цео животни век му посветио, па и његов син Милисав. Радојев син Владан (Љотићева војска) нестао у Другом светском рату.

Слава: Ђурђев дан

Број домова: Глободер 8, Лопаш 1, Читлук 2, Крушевац 1

 

ГРУЈИЋИ – Грујићи су потомци од Кочинаца, односно потомци Саве Ђорђевића, брата Милоја Кочинца. Оба брата доселила се из Кочана са Ћорђем. По Савином сину Грујици промењено је има у Грујиће.

Вељко је био четовођа у балканским ратовиима. Светлана, Добривојева ћерка, завршила Високу школу политичких наука.

Др Срећко Добривојев завршио је медицину и специјализовао неурологију. Код предака мешају се презимена на почетку Кочинац и Ђорђевић, па затим и Грујић. У Стопању на мираз отишао је Љубодраг у Живковиће.

Слава: Св. Аранђел Михајло

Број домова: Глободер 2, Крушевац 3, Стопања 4, Београд 1, Осијек 2

 

ВУЧИЋИ – Предак ове фамилије доселио се из Вучитрна, највероватније двадесетих година 19. века.

Предак је убележен као Пантелић Вучо и најстарији пунолетан син Мијајло. Вучо је 1837. године био и кмет села.

У 1863. години било је 5 домаћинстава Вучића.

Била је то богата фамилија и међу првима су имали воденицу на Омашничкој реци, коју су одржавали у употреби све до 1960. године.

Љубодраг Грујичин био је дуго шеф Месне канцеларије у Доњој Омашници.

Душан Марков, је гуслар и има велики број састављених и компонованих песама које пева уз гусле.

Вукосав Павлов завршио је медицински факултет, специјализовао гинекологију и дужи период био директор Болнице “Народни фронт” у Београду и има звање примаријус.

Драган, син Будимиров, бави се сервисирањем хидраулике на свим возилима.

Иван, син Драганов, био је изузетан ученик, “вуковац” у основној школи.

Гордана, кћи Миодрагова, завршила је филозофски факултет, живи у Крушевцу.

Слава: Раније су славили Ђурђев дан, сада секу колач, а славе Св. Апостола Столпника и Св. Илију.

Број домаћинстава: Г. Омашница 20, Рибник 1, Трстеник 2, Смедерево 1, Београд 1, Љубљана 1, Глободер 2, САД 1.

 

ЂОРЂЕВИЋИ – Досељени из Паљевштице (Копаоник).

Најстарији је Радован. Били су Радовановићи. Радован је имао Милића, Ђорђа и Николу. Тако се од Радовановића формирају фамилије: Милићевићи, Ђорђевићи и Николићи.

Слава: Ваведење и Св. Ана

Број домова: Глободер 4

 

ЂОРЂЕВИЋИ – Ђорђевићи су највероватније дошли из Црне Горе и имају истог претка са Николићима. Заједнички предак је Ђорђе. Припадају братству Лужана.

Тодосије се презивао Лужанин и Ђорђевић.

Слава: Св. Тома и Преображење

Број домова: Глободер 2, Трстеник 1, Београд 1, Крушевац 1

 

ЂУРКОВИЋИ – Није познато одакле се доселили у Мачковац. По неким нзворима постојбина Ђурковића је у Црној Гори, места Кривошије и Колашин.

У Мачковцу нису могли да се идентификују у првој половини 19. века, као ни први предак фамилије Ђурковића.

Љубодраг из Глободера је професор математике и успешан приватни привредник. У Крушевцу држи велико стовариште пољопривредног алата и машина “Лимес”.

Слава: Св. Никола

Број домова: Мачковац 1, Глободер 1

 

ЖИВАДИНОВИЋИ – Ова фамилија је староседелачка. Почетком 18. века неколико кућа повукло се од Мораве, потес Селиште из села Лазац, ближе брду и шуми. Међу њима преци Живадиновића и настанили су се на данашњој локацији – потес Трњаци, ближа локација Градине. Испод куће, према потоку, имали су извор.

Први се по јављује Михајло, Веселин, Стојадин и Максим, то су синови Јанићија.

Слава: Св. Тома

Број домова: Глободер 1

 

ИЛИЋИ – Илићи су у Глободере дошли из Стопање, а у Стопању није познато одакле су дошли.

Први се доселио Јосип Џамбас, који је имао три сина: Илију (од њега Илићи), Миленка (Миленковићи) и Ивана (Ивановићи). Милун из Стопање је дошао на мираз у домаћинство Петра Рацића. Томичин син Слободан има основану фирму “Електро Боки” у Глободеру.

Слава: Митров дан (слава Илића), Св. Ђорђе (Рацића) и Јеремин дан

Број домова: Глободер 1, Стопања 4, Бр. Поље 1, Крушевац 1

 

ИЛИЋИ – Доселили се у Глободер браћа Милета (Милетићи) и Илија (Илићи). Они су при досељењу носили презиме Василијевићи, а доселили се из околине Невесиња. Доселио се и Јован као трећи брат. Имао сина Обрена, али је он имао женску децу и на мираз је дошао Јовановић Милован.

Купујући земљу и трговином кукурузом посебно се обогатио Вукић.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 10, Крушевац 1, Мрмош.

 

ИВАНОВИЋИ – Воде порекло из Рженице. Предак Радован доселио се 1942. године из Братића. Први предак за кога су се нашли подаци у архиву је Богољуб. Ивановићи имају двојицу који се баве научним радом.

Др Петар Ивановић завршио је машински факултет 1969. године, а магистрирао 1985. године. Био је професор и директор на Вишој техничкој школи у Трстенику. Објавио је око 20 научно стручних радова. Докторирао 2006. године на теми: „Нови модел пројектовања процеса производње хидрауличких цилиндара великих габарита са аспекта комформности квалитета’. Докторирао у Крагијевцу. Највећи део радног стажа провео је у Др Петар Ивановић Индустрији ИХП “Прва петолетка” у Трстенику на пословима развоја технологије и припреме алата и припреме производње.

Ненад Ивановић, рођен 1972. године завршио Машински факултет у Београду, магистрирао 2003. године. Бави се научним радом. Објавио је већи број радова из области хидраулике.

Слава: Св. Лука (велика), Марков дан и Св. Мина (мала)

Број домова: Глободер (Горњи Кошеви) 3, Трстеник 1, Рженица остатак фамилије.

 

ЈЕВТИЋИ – Досељени са Копаоника (Бело Брдо).

Први се доселио Петар са сином Јевтом по коме су добли име Јевтићи.

Из ове фамилије има доста трговаца.

Велики винарски трговци били су Јован и његов братанац Тома. Сибин, Томин отац држао је продавницу у Горњој Омашници, где је Тома саградио подрум и вршио откуп грожђа и за околна села.

Продавницу “Ница” држи у Глободеру Сава, а “Бачва”је продавница Стеванова.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 12, Трстеник 1, Крушевац 1, Г. Омашница 1

 

ЈОВАНОВИЋИ – Милован Јовановић дошао на мираз у домаћииство Обрена Илића. Његов син Тихомир отишао је на мираз у домаћинство Радоша Милићевића (Рацића) и ћерке му Ранђије.

Рајко је био управник поште у Глободеру.

Слава: Св. Никола и Петров дан

Број домова: Глободер 2

 

ЈОВАНОВИЋИ – Први је досељен Јован Савић из Игроша. Покушавала је породица да се насели у Велику Дренову, али је било мало земље, па је остао само један брат (то су Ђулаковићи, слава Св. Тома и Преображење) остали су се вратили па се Јован населио у Глободер а један брат у Риђевштицу, али му нисмо идентификовали потомство. Јован је био кмет села. Сава Јовановић био је помоћник начелника среза крушевачког Петру Лазаревићу – Цукићу.

Петар је био 1835. год. на заседању Сретенске Скупштине.

Будимир је био први председник НОО Глободера. Убијен је од остатака четника. Будимир и Душан били су истакнути чла- нови друштва “Соко”. Брат им Стеван, као средњошколац био припадник Покрета НОР, па је зато од четника хапшен и тучен, осуђен на смрт али је случајношћу спашен.

Томислављев Миодраг. инж. машинства био је директор фабрике Хидраулике при “Првој петолетки” а сада има приватну фирму “Ј-СИСТЕМ” (пројектовање, првоизводњу и трговину) а брат му Зоран, инж. има фирму за пројектовање и уграђивање парних грејних инсталација.

Слава: Св. Тома и Преображење

Број домова: Глободер 8, Трстеник 5, Бела Вода 2, Крушевац 1, Петровац на мору 1.

 

КОСИЋИ – Доселили се од Никшића (неки потомци мисле да се Вељко доселио из Велике Врбнице). Синови су му Константин и Никола.

Косић Љубивоје био је учитељ, председник Савеза сон. омладине Општине Стопања и новинар. Уређивао “Трибину”. дописник Танјуга и Новости.

Као новинар бележио је значајне резултате, писао је о свим девијацијама у Општини Трстеник, које су се дешавале седамде- сетих година двадесетог века.

Драган, Љубивојев син, је лакар специјалиста радиологије, ради у болници у Краљеву. Стекао је звање примаријуса. Веома је активан у писању и разматрању проблематике из своје струке. Живи са породицом у Краљеву.

Слава: Св. Петка и Св. Никола

Број домова: Глободер 3, Пепељевац 1, Трстеник 1, Краљево 1

 

КНЕЖЕВИЋИ – Кнежевићи су досељени у Глободер око 1830. године из Црне Горе од Шавника.

Прво је досељен Анђелко, рођен 1803. године. Породицује формирао око 1830. Кумова је синовима и уницима Петра Инђића – Петровића из Омашнице, што указује на рођачке односе пре досељења.

Кнежевићи су у Црној Гори припадали братству Липовци.

Слава: Ђурђев дан

Број домова: Глободер 22, Крљљево 1, Трстеник 1, Крушевац 2

 

КОЧИНЦИ – Кочинци су пореклом из Кочана. Први досељен је Ђорђе Кочинац (1834. године убележен да има 88 година) рођен 1754. године са синовима: Савом и Милојем.

Сава је већ 1834. године под презименом Кочинац био регистрован за трговину стоком са иностранством а у 1837. години под именом Сава Ђорђевић. Сава је имао сина Грујицу по коме су добили (један број његових потомака. Миладинови синови) презиме Грујићи.

Слава: Св. Архангел Михајло

Број домова: Глободер 1

 

КУЗМИЋИ – Није познато одакле су досељени, што је могуће да су досељени међу првима или су староседеоци. Први је Драгић Кузман.

Вулини синови: Владимир је учесник свих ратова од 1912- 1918. године. Милан је био деловођа, а Тома се одселио у Београд. Кузман је рођен око 1860. године.

Слава: Св. Ана и Ваведење

Број домова: Глободер 1, Крагујевац 1, Ниш 1, Београд 1

 

КУЛУНЏИЋИ и МИЛЕНКОВИЋИ – Потомци тврде да им је предак досељен из Новог Пазара. Први се помињу као Ристићи: Петроније, Петар и Миленко.

Милош Миленков био је председник општине у Глободеру и народни посланик.

Јеврем је познат рабација са спрегом волова. Војислав је био познат у околини као снажан и издржљив, посебно добар рвач и скакач.

Василије је један од највећих колекционара у Србији народне музике: плоче и дискографија певача.

Исидор, Блажин син, променио је презиме у Миленковић. Најстарији Ристин син Петар рођен је 1800. године.

Слава: Св. Параскева

Број домова: Глободер 3

 

ЛАПЧЕВИЋИ – Лапчевићи у Глободеру досељени су из Врбнице. Пре 400 година доселили се из Тетова у Омашницу из Омашнице у Ступањ из Ступња у Криву Реку. Ту су попови (два брата Вуксан и Милен) подигли цркву 1618. године по дозволи Султана. Од тада се зову Поповићи. Одатле су се пресељавали у Паљевштицу, Велику Врбницу, Рокце, Црнишаву, Станишинце, Рибник. У Врбницу дошао поп Ристивоје, а у Глободер, Милан, на мираз у Станковиће у домаћинство Марка.

Сибинов Марко је дуго шеф месне канцеларије у Глободеру.

Мр Љиљана Лапчевић завршила Ветеринарски факултет у Београду, магистрирала на теми: Болести коња. Предаје на факултету у Београду.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 4, Вел. Врбница, бројна фамилија

 

ЛАЗИЋИ – Лазићи досељени из Ступња. Први се доселио Лаза и евидентиран је као Ступљанин.

Број домова: Глободер 1, Мачковац 1

 

ЛУКОВИЋИ – Предак Луковића дошао из Стањева (Жупа). Први је евидентиран Петроније Анђелков, а касније као Лукић.

Слава: Врачеви

Број домова: Глободер 1, Трстеник 1

 

МИЛОШЕВИЋИ – Досељени у Глободер из Мачковца. Први се доселио Николин син Љубисав.

Томислав је био професор историје у Краљеву.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 2, Мачковац 1, Крушевац 2, Краљево 1

 

МИЛЕНКОВИЋИ – Доселио се предак из Дољана. Дошао је Милорад на мираз у домаћинство Золе Рацића и ћерке му Душке. Иначе памти се као најстарији члан Крсман.

Миленковић Добросав први у овом крају, крајем 70-их година 20. Века, основао фирму за извођење грађевинских радова и градњу путева.

Новица организује превоз за иностранство „Експрес путовање“.

Кајица организује превоз шљунка и радове на путу – поправка путева и земљаних радова.

Слава: Марков дан и Ђурђев дан (мираз).

Број домова: Глободер 2, Крушевац 1

 

МАЈДЕВЦИ – Дошли су из Мајдева у периоду око 1820. године. Пре насељења у Глободер покушавали су са се населе са друге стране Мораве у Љубаву (на њеној левој обали). Дошли као Станичићи.

Први се појављују са синовима Радисав (рођен око 1750. године) и Радич (рођен 1753. године).

Радисав је имао Смиљка и другог коме име није утврђено, осим што је имао сина Милосава. Сави су као деца помрли: Радосав, Радојица и Василије, па су касније рођени Зарија и Стојан. Радосав био је директор школе у В. Плани и Крушевцу.

Снежана, кћи Миломира и Верице, завршила је филозофски факу- лтет(физичка култура) и ради као професор у Косовској Митровици.

Слава: Врачеви

Број домова: Глободер 10. Београд 1, Крушевац 1, Бела Вода 1, Трстеник 1

 

МИЛЕНКОВИЋИ – Миленковићи и Станковићи имају истог претка. Били су Станковићи.

То је староседелачка фамилија у Глободеру.

На данашњу локацију доселио се Миленко са брда изнад Гробља – Бабино Колено.

Најстарији су Ђурђе, па Стеван, па Миленко. Миленков син Стојан имао је четири сина.

После Другог св. рата Вукашинов Тома је био председник среза крушевачког. У току рата сарађивао са Расинским партизанским одредом. По ослобођењу био је и директор Грађевинског предузећа “Душан Ристић” из Крушевца.

Миленковић Петра Мр Радован рођен 26. фебруара 1947. год. у Глободеру. Завршио Војну академију 1970. године. Радио је у Љубљанској армијској области. Магистрирао 1979. године на теми: “Тржишно информациони систем као основа за кретање савремене набавне политике у Армији”. У Савезном секретаријату за народну одбрану радио је на одговорним и руководећим пословима. Пензионер је од 2002. г. Живи у Београду са супругом Добрилом и ћерком Весном.

Миленковић Петра Раде завршио економски факултет. Будимирова кћи Јелена завршила је правни факултет.

Миленковић Милета зав. економски факултет, радио као гуководилац Електронског центра Индустрије “14. октобар” и Обраду материјала Југобанке Крушевац. Има фирму од 1998. године “ЕКИ КОНТО” за трговину и рачуноводствене послове.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 3, Београд 2, Крушевац 1, Вр. Бања 1

 

МИЛОСАВЉЕВИЋИ – Доселили се из Новог Села на Радан планини око 1810. год. Први је био Милисав Радовић. Појављује се у списима и Стеван.

Половином 19. века помиње се Стеван и син Агатон. Појављују се у попису Вула и Петроније (попис 1863. године), вероватно су синови Милисављеви.

Слава: Св. Арханђел

Број домова: Глободер 2, Мачковац 1, Крушевац 1

 

МИЛАКОВИЋИ – Досељени из Рженице. Памти се Миодраг. Владан отишао на мираз у домаћинство Жике Ржаничанина.

Слава: Св. Симеон и Св. Архангел (мираз)

Број домова: Глободер 1

 

МИЛЕТИЋИ, МИЛОСАВЉЕВИЋИ – Дошли из Ботурића. При доласку били Марићи, по Мари која је убила Турчина па су морали да се преселе. Вероватно да им је стара постојбина Рисан и да су били Котуровићи. То је једно веће племе. По Милети су Милетићи, а по Милосаву Милосављевићи. То је презиме задржао Антоније (поп у Велућу) и његов син Милорад Рада (проглашен од Косте Пећанца за војводу).

Слава: Св. Јован

Број домова: Глободер 3, Крушевац 1

 

МИЛЕТИЋИ – Милета и Илија доселили се као Василијевићи. Дошли из Херцеговине (Невесињско поље).

По Милети су Милетићи. Милета се појављује и као Милић. Био је председник суда у Глободеру 1839. године. Милета је рођен 1797. године.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 3, Стопања 1

 

МИЛОВАНОВИЋИ – Ово је староседелачка фамилија. Првобитно је била настањена на првом брежуљку од Ласца и Бресног Поља, потес Трњаци. Остао је назив Градине, у смислу насеље град а не врт.

Димитрије је отишао на мираз код Василије, удовице Веселина Врачаричића.

Слава: Св. Лука и Марков дан

Број домова: Глободер 3, Стопања 1, Русија 1

 

МИЛИЋЕВИЋИ – Родбински повезани са Рачићима, Николићима и Ђорђевићима. Ђорђевићима и Николићима је исти предак – Радован.

Досељени су из Паљевштице (Копаоник). Родоначелник Милић био је Радовановић. Његов син је Милорад.

Касније се појављују Вукадин и Петар. Старији потомци знају само за браћу: Милан и Раде.

Из ове фамилије највећи друштвено радни успех имао је Божин. Имао је велики број задужења, која је успешно обављао. Завршио је економски факултет. Био је директор Хемијске индустрије “Мерима”. Успео је да удвостручи површину фабрике, као и производњу и број радника. У једном мандату биран за потпредседника СО Крушевац. Биран је за председника Извршног одбора ФК “Напредак”, увео га у Прву фудбалску лигу и пласирао се у тој лиги на 4. место у СФРЈ. Био је у већем броју привредних форума.

По извршеној приватизацији прив. предузећа у Земљи успешно се бавио приватним бизнисом. У Крушевцу држи фабрику јестивог уља и прехрамбена предузећа, која се успешно развијају.

Слава: Ђурђев дан и Св. Ана (слава Рачића)

Број домова: Глободер 5, Крушевац 1, Црнишава 1

 

МИЉКОВИЋИ – Миљковићи су дошли из Штаве. При досељењу први се помиње Миљко Станков. Миљкови синов су Милоје и Милован. По Миљку су Миљковићи.

Аврамово потомство је у Београду. Милетини су у Крушевцу. Милета је после Другог светског рата био секретар Комитета ком. партије у Срезу крушевачком.

Миљковић Радојица 1929. године, у часг рођења принца Андреје, као угледан грађанин, добио је Златну медаљу за грађанске заслуге.

Слава: Св. Врачеви

Број домова: Глободер 20, Крушевац 3, Београд 1

 

МИЛОВАНОВИЋИ – Милован Ковач доселио се из Стопање, а у Стопању из Грабовца. Кажу да га је село позвало и земљу дало да би имало ковача. Ковачки занат радили су и Стеван и Петар.

При евидентирању бележен је као Милован Ковач.

Слава: Св. Арханђел Михајло

Број домова: Глободер 3, Нови Бечеј 1.

 

МИЈАЈЛОВИЋИ – Највероватније дошли из Цриишаве, а затим на мираз у Јевтиће. Први се помињу: Сима, Никола и Стојан. Потомци кажу да знају само претке до Максима.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 10, Трстеник 1, Лазарица 1

 

НИКОЛИЋИ – Дошли из Лесковице. Први је Никола. Дошао је сам и служио је неко време код газда.

Милошев Сава је био трговац ракијом, односно возио је и продавао у источној Србији.

Славков син Милован је дуго радио поткивачки занат.

Милованов Радосав Рака бавио се певањем, има и снимљене плоче.

Драгољубов син Негован се дуго аматерски бавио певањем, освајао прва места на такмичењима, снимио и плоче. У селу је уредио студио за снимање музичких плоча „Nec sound“.

Љубиша (Мијушко) Николић, рођен је 11.05.1951. године у Трстенику.

Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1975. године. Затим се запошљава у ИХП “Прва петолетка” – Трстеник, где ради од 1976. до 2010. године, на пословима конструктора, водећег конструктора и пројектанта пнеумохидрауличних система и сложених производа различите намене. Напредује, и остварује запажене резултате. Ради на пословима руководиоца истраживања тржишта и директора ПТТ “Кочиона техника” АД, директора ППТ “Комерц” АД, истраживача, иноватора, руководиоца пројекта и директора Технолошко- инвестиционог развоја у РПЦ “Прва петолетка-НИЦ” АД.

Реализовао је више од 50 пројеката развојног карактера и аутор је 2 патента. Објављивао је радове на научно-стручним скуповима из области кочне технике, индустијске пнеуматике, хидраулике и серво-технике. Аутор је више студија и анализа, пре свега за потребе ИХП “Прва петолетка” – Трстеник.

Слава: Гмитров дан и Јеремијин дан

Број домова: Глободер 4, Трстеник 2, Кошеви 2, Београд 1

 

НИКОЛИЋИ – Дошли из Новог Села са планине Радан. Истог претка Радована имају фамилије Николићи, Ђорђевићи и Милићевићи. Предак Никола, син Радованов, је родоначелник фамилије.

Николини синови су Недељко, Ђурђе и Нићифор.

Ђурђев Трифун је умро од последица рањавања у Српско- турском рату 1876. године.

Слава: Св. Арханђел

Број домова: Глободер 12, Крушевац 1, Београд 1

 

НИКОЛИЋИ – Досељени из Црне Горе преко Игроша. Имају исто порекло са Јовановићима, али и повезаност са Ђорђевићима.

Преци су пореклом од племена Лужана из Црне Горе па је Обрад имао презиме Лужанин.

Предак је Никола, а затим Томаш, Јован Стајко. Јован се презивао и Ђорђевић. Томашев син је Божидар, Јованови су Обрад и Јосије, а Стојанов Никола.

Радован Николић са супругом Мирјаном радио је дуго у Швајцарској а касније купио и аутобус и врши превоз на релацији Швајцарска – Глободер.

Слава: Свети Тома и Преображање.

Број домова: Глободер 13, Крушевац 1, Београд 1, Стопања 1, Њујорк 1

 

ПОПАДИЋИ – Попадићи су од племена Жунића у Црној Гори. Евидентирано је да их је било у околини Боке. У Глободер су дошли преко Паљевштице (Копаоник). Први Миленко и Никола. Радош је био председник Општине у Глободеру, а после 60 година био је Владан.

Момир је био учитељ 1930-1936. у Глободеру. Поред образовног рада много је радио на организовању активности у друштву “Соко”, као и на развоју пчеларства, Димитрије је био председник Општине и народни посланик у два сазива. Учесник је Солунског фронта и носилац великог броја одликовања. Стрељан је од Немаца, био је у чину мајора.

Др Божидар Божа Попадић рођен 1893. године у Глободеру. Био је учесник Првог светског рата и носилац Албанске споменице.

Завршио је агрономски факултет, а затим докторирао на Сорбони. У влади Србије између Првог и Другог светског рата водио је ресор пољопривреде, посебно је доста учинио на унапређењу сточарства. Због прихватања четништва осуђен је био после рата. Умро је у затвору при операцији.

Попадић Горан има продавницу, регистровану за рад 2001. године.

Слава: Св. Димитрије и Св. Илија

Број домова: Глободер 6, Крушевац 1, Нови Сад 1, Београд 1, Вр. Бања 4

 

ПЕТРОВИЋИ (БАЈИЋИ) – Петровићев предак Петар Инчић доселио се из места Бајице код Цетиња са братом Павлом (од кога су Павловићи) и синовима: Вукојем (негде стоји Вукојица), Милован, Милић. Сима и Гмитар. Из истог места су и Кнежевићи из Глободера који су им кумови (Анђелко),па већи број породица то кумство држи и сада.

Неко време Петрови унуци су носили презиме својих очева (Вукојевићи, Миловановићи, Милићи, Симићи и Гмитровићи). Место одакле су досељени било је стално, упоредно присутно у презимену, па и сада Бајице – Бајићи.

Велики број породица у прошлости био је сиромашан, али радан.

Петар је рођен 1754. године, а најстарији син 1797. год. Милошев син Светозар, био је ловац чувен у целом крају. Имао је и базен за узгој рибе. Бавио се и пчеларством па су традицију наставили син Радован, унук Живојин и праунук Миодраг.

У домену науке најдаље је стигао Војислављев син Радосав, који је докторирао медицинске науке, а сада ради и живи у Загребу.

Петров син Гмитар је 1833. год. једини из Омашнице упућен у регуларну војску, на војне науке у Крагујевац.

Рашков Мирољуб отишао на мираз у Глободер, односно њега и Милену усинио Кнежевић Радојко.

Петровић Мирољуб трговао је седамдесетих и осамдесетих година стоком и пољопривредним производима. Његов син Живадин отворио је предузеће, “Центро кожа”.

Слава: Св. Ђорђе

Број домова: Доња Омашница 45, Горња Омашница 2, Трстеник 4, Крушевац 5, Тоболац 1, Стопања 1, Грабовац 1, Београд 1, Врњачка Бања 2, Загреб 1, Глободер 2, Панчево 2, Тулеш 1, Мрмош 1.

 

ПОПАДИЋИ – Дошли из Црне Горе, село Горња Рженица код Плава, прво у село Ржаницу, па у Глободер (засеок Горњи Кошеви). У Глободер се доселили пред Други светски рат, на имање које су доста дуго поседовали. Тада се доселило више породица. Ранко Богданов био је трговац пићем и куповао је земљу у Горњим Кошевима.

Први се појављују под именом Попадић: Миљко, Богдан, Нићифор. Миљко се појавује и са презименом Гавриловић, а Богдан Гајић, што наводи да су им преци били Гаврило и Гаја. Има познатих имена, али треба истаћи Богдана и Саву.

Богдан је рођен 1933. године. Почео је као просветни радник, наставио као новинар. Био је активан члан клуба “Абрашевић”. Био је члан Удружења књижевника Србије. Изненада је умро 1993. године.

Доктор медицинских наука Сава Попадић рођен је 1943. године, завршио медицински факултет. Био је асистент за предмет патологија. Радио је у Крушевцу као дечји лекар. Био је заменик директора болнице. Магистрирао 1980. године, докгорирао у области дечје хематологије 1988. год., звање примаријуса добио је 1989. године.

Био је члан великог броја стручних удружења. Председник и оснивач Демократске странке у Крушевцу.

У једном мандату обављао функцију председника Скупштине општине Крушевац.

Слава: Св. Арханђел Михајло

Број домова: Г. Кошеви 8, Трстеник 1, Крушевац 4, Кукљин 1, Вуковар 1, Илок 1, Београд 1, Ниш 2, Руденице 3, Тржац 1

 

РАДОЈКОВИЋИ – Није познато одакле се доселио предак Радојковића. Може бити и да су староседеоци.

Године 1837. помиње се Тодоров Јаков, са сином Радојком. По Тодору неко време презивали се Тодоровићи, а касније Радојковићи (по Радојку).

Потомци Тодорови живе у Бресном Пољу, а Маркови у Мачковцу.

Слава: Св. Аранђел

Број домова: Глободер 4, Бресно Поље 3, Трстеник 1, Мачковац 2.

 

РАЦИЋИ, МИЛИЋЕВИЋИ, МАРИНКОВИЋИ – Рацићи су у Глободер досељени из Горњег Ступња. Доселио се Стеван. Он је син Радивојев, али Радивоје није евидентиран да се доселио у Глободер. Стева се појављује са презименом Радивојевић, Ступљанин и Рацић.

Код Милићевих потомака појављују се презимена Рацић и Милићевић. Минини су Милићевићи, а Мијајлови Милићевићи и Рацићи (Радош). Маринкови потомци су Маринковићи, али Драгиша и Рацић.

Илијини су на почетку Илићи па Милутиновићи, а касније сви су Рацићи.

Код Игњата су Трнавци, па Шарановић (Момчило). Од Мијата и Невене су Вељковићи (Милић). Код Петра су на миразу Илићи, а код Радоша Јовановићи.

Слава: Ђурђев дан

Број домова: Глободер 9, Трстеник 4, Крагујевац 2, 5еоград 1, Обреновац 1, Читлук 1

 

РАДОСАВЉЕВИЋИ – Потомци не знају одакле су им дошли преци. Презиме су узели по прво досељеном Радосаву.

Презивали се Николићи. Радосав је забележен као Глетак, а Михајло као Глетаковић.

Михајлов Јевтимије био је поп у Врбници.

Миленов Ђорђе усинио је пасторка Николу.

Божидарев Радисав довео је на мираз Миљка Вучића из Омашнице.

Божидаров син Станојло отишао је на мираз у домаћинство Милана Тодосијевића и ћерке му Здравке.

Добричина оба сина, Предраг и Ненад су свештеници.

Слава: Св. Јован

Број домова: Глободер 4, Трстеник 1, Земун Поље 1, Београд 1, Тоболац 1

 

РАДОВАНОВИЋИ – Радовановићи су у Глободер дошли из Паљевштице. У Паљевштицу су дошли из Доње Рженице, у Црној Гори. Били су са презименима Поповићи и Попадићи.

Преци су са Попадићима из Горњих Кошева, иста им је слава, само што су Попадићи одустали да славе Св. Мину. Радовановићи су пореклом Кулизе.

Први се помиње Радован (р. 1803.) и син му Ђорђе.

Ђорђев син, под именом Ђорђевић Трифун, умро је од рана задобијених у рату 1879. године (Српско-турски рат).

Слава: Св. Мина и Св. Арханђел

Број домова: Глободер 2

 

РЖАНИЧАНИ – Дошли из Рженице (Жупа). Потичу из Доње Рженице у Црној Гори. Први се појављује Грујица Јаковљевић. Да ли му је то име оца или старо презиме не може се тврдити, али најближе је да је отац Јаков јер су им стара презимена Николићи и Попадићи. Није се могло утврдити да ли је Вукоје Грујичин син или унук, вероватније да је син.

Слава: Св. Архангел Михајло и Гаврило

Број домова: Глободер 3, Соко Бања 1, Крушевац 4. Трстеник 1, Загреб 1, Француска 1, САД 1

 

РАДОВИЋИ – У Глободер су дошли из Камењаче на имање Зорке, ћерке Колунџић Јеврема. Радовићи су из места Лушца (Цр. Гора). Били Радуловићи и Милутиновићи по Милутину.

Домаћинство Томе Радовића почело је прво у Глободеру да се бави гајењем поврћа на велики површинама, то је наставило врло успешно.

Слава: Петковица

Број домова: Глободер 1, највише их има у Камењачи, Рибнику и Почековини

 

РАЧИЋИ – Рачићи имају порекло у Полимљу (Црна Гора). Први се помиње Јован (1834. године).

Ђурђе је умро 1849. године и Ђорђе 1853. године, а шта су Јовану није се могло утврдити.

Слава: Св. Ана

Број домова: Глободер 7, Трстеник 1, Пољска 1

 

РИСТИЋИ – Светозар Зола дошао из Стопање на имање Икодина Стојковића. У Стопању и Бресно Поље дошли су из Ристовца у Македонији.

Драгослављев син Раде узео је презиме мајке Ћатић.

Слава: Гмитров дан и Лазарева субота

Број домова: Глободер 2, Читлук 2, Крушевац 1

 

СТОЈКОВИЋИ – Данашњим Стојковићима је непознато одакле се предак доселио. Први предак, који је записан, је Стеван.

Милован је отишао на мираз у Стопању.

У домаћинство Икодина дошао је на мираз Светозар Ристић. На имање Јевтимијево дошао је Влада Маричић, сада домаћинство Крстојевића. Чедомир није имао деце па је прихватио братаницу Рајку и код ње на мираз дошао Миодраг Врачаричић.

Чедомир и Славко били су ковачи.

Слава: Лазарева субота

Број домова: Глободер 2, Трстеник 1, Стопања 1 и Крушевац 1

 

СТАЈИЋИ – Дошли из Криве Реке (Копаоник).

Први се у списима помиње Миљко Недељков. Димитрије је усинио Живадина.

Слава: Ђурђев дан и Св. Алимпије Столпник

Број домова: Глободер 3, Трстеник 1, Мачковац 1, Стопања 1

 

СТАНКОВИЋИ – Није познато да су досељени. Највероватније су староседелачка фамилија. Од њих су и Миленковићи (по Миленку Стевановом).

Први се појављује Стеван, Марко, Миљко

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 4, Стопања 1, Футог код Н. Сада 1

 

ТРНАВЦИ – Доселио се предак Стеван Ђурђев из Горње Трнаве брдо Чумићи, од Крагујевца према Тополи.

Милорад је био учесник – делегат на Сретенској скупштини. Кажу потомци да је Милоје био обор кнез, доставио Крушевцу Турски ферман о припајању Крушевца, односно свих шест нахија Србији

Миленку су помрли: жена, син Обрен и Тодор, па се он жени поново и усињује пасторка Миладина Гајића из Кукљина.

Никола Стојанов из Првог светског рата излази са чином капетана. Дуго је. између два рата, био председник Општине у Глободеру. Тада је направљена школа, подигнуте три ћуприје на потоцима. формирао је друштво “Соко”.

Слава: Лазарева субота и Ђурђев дан, потомци Миладинови (Грујићи) Св. Јован

Број домова: Глободер 11, Крушевац 5, Рибник 1, Београд 1, Шабац 1, Вр. Бања 1

 

ТОДОСИЈЕВИЋИ – Тодосијевићи су прихватили презиме од имена родоначелника фамилије Тодосија. Његов отац је Милован Мина Ивановић из Ступња. Из Црне Горе (Пљевље) доселио се Иван у Ступањ (Ивановићи). Тодосије је имао више браћа. Један од њих враћао се из цркве у Великој Врбници. Сретне га Турчин и процени да га није понизно поздравио, потера коња на њега и покуша да му одсече главу. Он подиже штап, сабља удари о штап… он свуче Турчина с’коња и убије га. Ивановићи (браћа) склоне се у Пољане. Турска потера убије два брата, а Тодосије пребегне преко Мораве у Коморане. Касније се врати у Глободере, сачини склониште – земуницу у брду поред потока. Тодосије се оженио са Синђом, ћерком Вучка Мутавџића из Тоболца, председником Суда крушевачке нахије. Мајстори са стране направили су му најлепшу кућу у селу. Исту су домаћинство Томе Радовића порушило осамдесетих година прошлог века.

Тодосијев син Вујица биран је пет пута за народног послани- ка. Учесник је у Тимочкој буни. По угушењу Тимочке буне пребегао је у Луково (Копаоник) и тамо се скривао све до помиловања. Вујичин брат Радојица био је добар домаћин, али је рано умро, а његов син Вучић продао је много земље. Чланови домаћинства Тодосијевића обављали су 10 заната. (појединци и више заната).

Слава: Св. Алемпије Столпник, а син Радојичин Милија и Св. Ђорђа (мираз) и Столпника

Број домова: Глободер 8, Трстеник 4, Београд 2, Стопања 1. Крагујевац 1

 

ТОМИЋИ – Досељени из Црнишаве. Дошао је Тома Живковић. Матеја-Мата Томић био је народни посланик после 1883. године, заменио Вујицу Тодосијевића. Припадао је Либерарној странци. Био је члан удружења “Св. Сава”. Иначе, био је угледни трговац. Биран је и за председника Општине глободерске.

Радојка Томић – Живковић је најпознатија из ове фамилије. Њени синови и унучад настављају да се баве музиком

Слава: Ђурђиц и Ђурђевдан

Број домова: Глободер 4, Београд 2, Крушевац 1, Зајечар 1, Подунавци 1

 

ТОДОСИЈЕВИЋИ – Први се појављује Тодосије и стоји у попису 1863. године да Милица Тодосијева стара 105 година и синови су Милисав. Алекса и Живко. Алекса је отишао на мираз. У попису 1863. године види се да је само Живко био писмен од пописивача. Милисав је био трговац и од ње веома се обогатио. Милета и Будиир (син) узели презиме Шарановић.

Слава: Св. Јован, а Алексини и Св. Симеона (мир.)

Број домова: Глободер 9, Шабац 1, Трнавци 1, Инђија 1

 

ЛАЗАРЕВИЋИ, ЛАЗОВИЋИ – Дошли из Братића у Горњу Црнишаву.

Обрад је отишао на мираз у домаћинство Гаје Пантића и братанице му Драге.

Миодрагов син Милан отишао је на мираз у Глободер, у домаћинство Тодосијевић Добривоја. Милан има регистровану радњу.

Обавља све стаклорезачке послове, као и производњу столарије од алуминијума. Од запошљених има пет чланова породице и четири радника са стране. Има радње у Стопањи, Крушевцу и Трстенику.

Живко Радосављев рабаџисао је, возио камен из Дубља и Попине и преузимао трговачку робу из Београда, Зрењанина, Бора, Косова, Македоније. Имао је и вршалицу. Веселин је дошао у кућу Јелице Лапчевић и ћерке му Милосије.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Г. Црнишава 3, Трстеник 2, Глободер 1

 

ЋАТИЋИ – Ћатићи се доселили из Риђевштице. Ова фамилија пореклом су Кучи – Маринићи. Доселили се у Павлицу, па из Павлице у Риђевштицу. Преци су ишли са Арсенијем Чарнојевићем, али су се вратили у Риђевштицу. Одатле, од Гмитра, су више фамилија. То је дато у фамилији Атанасковића у Риђевштици. Гмитар рођен пре Првог српског устанка вероватно је унук или праунук Гмитру који се доселио у Риђевштицу.

У Глободеру први се појављују Никола и Гмитар.

Слава: Св. Никола

Број домова: Глободер 13, Београд 1, Крушевац 2, Параћин 1, Неготин 1, Канада 1, Пула 1

 

ЋАЛИЋИ – Досељени у Глободере, засеок Горњи Кошеви. Преци су живели у Црној Гори, а у Жупу се доселио Гаврило са три сина: Ћоса, Ћала и Мина. По Ћали су Ћалићи. У Глободер се доселио Радомир и Сава.

Слава: Св. Аранђео

Број домова: Глободер 4, Београд 1, Капиџија 1, Аустралија 1

 

ШЉИВИЋИ – Шљивићи су досељени из Бијелог Поља (Цр. Гора). Први се појављују Петар, Ђорђе и Стеван.

Слава: Св. Мина, а по Борићима Св. Аранђео

Број домова: Глободер 20, Београд 1, Крушевац 2, Врњачка Бања 2, Трстеник 3, Краљево 1, Пепељевац 1, Голубовац 4, Штулац 1, Енглеска 1, Почековина 1.

 

ШАРАНОВИЋИ – Досељени из Црне Горе, место Шарани, пореклом Кучи. Потомци кажу да су Белопавловићи. У Глободер се доселили под презименом Благојевић. Потомци кажу да су се доселили Никола и Величко 1793. године. Шарановићи су Кучи, потичу од Јосипа (Миленко, Јован и Величко) по њему су били Јосиповићи. Величкови синови (Јован, Вучић и Иван) једно време презивали се Величковићи. Николини синови су Недељко и Миленко и Милак. Милак има потомство од унука Томе, а даље нису могли бити идентификовани.

Тодосијев Стеван и Миленков Димитрије погинули су у Српско-турском рату 1877/78. године.

Слава: Св. Симеон и Св. Алемпије Столпник

Број домова: Глободер 20, Београд 1, Крушевац 1, Бела Вода 1

 

ИЗВОР: „ГЛОБОДЕР“- допуњено издање – Момчило Р. Тодосијевић, Београд 2012. године. Приредио сарадник портала „Порекло“ Милош Стојадиновић

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Mića todosijević

    Nisam našao značenje naziva mesta Globoder

  2. Boban Šaranović

    A šta je sa Šaranovićima iz Stopanje
    Dušan Šaranović je imao dva sina Mišu i Milovana a ja sam sin Milovanov i živim u Žarkovu_Beograd i imam sina Dušana
    Baš me zanima da znam
    Inače deda Dušan je imao brata Vojina u starom Trsteniku koji je imao dva sina Dobrivoja i Milana
    Dobrivoje ima sina Vladu i on je u Beogradu a Milan ima sina Zorana i on živi u Starom Trsteniku
    Pozdrav

  3. Rafe Stanko ic

    Dragi moji, moja saznanja kazu da su se Stankovici doselili iz Budilovine. Godine 1996. Upoznao sam coveka iz Aleksandrovca Stpjana Stankovica. Bio jr dipl mas inzenjer, vrlo uspesan gen dir Armature PPT Aleksandrovac. Upoznali smo se u pred Merima. Neverovatno je licio na mog strica Dragoslava Stankovica koji je bio direktor OS u Tibniku odn Pocekovini i direktor u yugop Zupa. On mi je svedocio da je iz Budilovine a moj deda stric Ljubisav Stankovic mi je kazivao da je cuo za pretka Milovana Stankovica koga je otac doveo u Globoder iz Budilovine. Moj bata Stojan je nedavno umro a ja nisam ispunio obrcanje da sa njim idem u Budilovinu. Ja sam Tade Stankovic, dipl. Novinar
    Dopisnike iz Rasinskpg okruga vec 16 godina. Urodjen sam 23.23
    1961. U Globoderu. U penziji sam od okt 2013. Ali sam nastavio posap dopisnika Politike po ugpvoru o autorskom delu. ZIvim u Kruseccu kao i sin Marko sa svojpm porodicom, ali razmisljam da se vratom u ocevi kucu u Globoderu. Tu i sada imam kucne ljubomce
    Dolazim bat pet puta nedeljno da hranim kuce i mace a nekolikp dana moj brat Dragaj Stankovic.