Порекло презимена, село Страњево (Власотинце) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Страњево, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локал Порекло становништва села Страњево, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локал Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Страњево (Власотинце)

Порекло презимена, село Страњево (Власотинце)

Порекло становништва села Страњево, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Stranjevo

Настанак села:

Село Страњево је у општини Власотинце, у јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је 48 становника. У насељу има 19 домаћинства која живе у селу. На крају 20. века мештани су се већином иселили у Власотинце, Лесковац и неготинску Крајину. Данас на почетку 21. века један део становника који живе у Власотинце, повремено лети борави у село и обрађује земљу и бере шљиве да би пекли ракију.

Село Страњево је сеоско насеље разбијеног типа, на надмордкој висини од 600 метара десној долинској страни Тегошнице, десне притоке Власине, између Куна (754м) и Дела (642м), 22км источно од Власотинца.

Село Страњево је засељено из села Гаре. Засељено је претходно у ГОЛЕМУ РЕКУ (Добровишачка река), потом када је било потопљено два до три пута од воде, онда се становништво заселило на брда две речице: Големе реке и речице зване (Љанштица) ЉАНИШЧИЦА (која извире од Језера села Добровиш); које се састају испред брану и формирају реку Тегошницу која се улива у реку Власину.

Становништво се заселило у месту са лешњацима, па је насеље предходно се звало ЛЕШТАК. Ту је било доста леска па се тако могло скривати у времену под Турцима.

После крчења шуме, стваране су оранице, воћњаци и ливаде, а само насеље се заселило на осојној нископланинској падини -сунчаној страни, званој СТРАЊЕ (стране); да би према предању само насеље уместо назива ЛЕШТАК, а касније добило назив СТРАЊЕ, потом је добило назив СТРАЊЕВО. У том окружењу је формирани насеље.

Само становништво које је засељено из села Гаре, а становници Гара води порекло са Косова и Метохије, околине Трна, Црне Траве, Знепоља.

Претходни становници су били сточари, који су крчили шуму и тако после бекства са Косова стварали погодне оранице за узгој жита у чување стоке.

До краја 20. века насеље је бројало 32 куће, потом је настало расељавање становништва у: Власотинце, околину Зајечара и највише у село Рготина-Неготинска Крајина.

Само насеље је подељено на четири махале: Пешинце, Доњу малу, Марчинце и Дубањице.

Село Страњево је основано средином XIX века, помиње се као самостално насеље.

У првој деценији XX века помиње се као самостално насеље. Становништво слави крсне славе: Свети Сава, Свети Аранђел, Митровдан, Свети Јован (нека су узела као славу и сеоску славу-литије: Петровдан (12.јул), која је пребачена 1970.г. у село Тегошница, због вашара), која се одржавала у село код „крста“-записа мироа дрвета.). Становништво је досељено у време формирања села Горње Гаре и становништво је српско.

Село је добило струју 1965. године, а водом се снабдева из бунара. Са селом Тегошница (пут Свође-Црна Трава) је повезано макадамским путем.

Некада је ово био познат сточарски крај. Највише се чувале овце, потом говеда и коњи. Данас више тога нема у тој мери. Чак је и гајење коња и оваца у читавом власинском крају сведен на симболичан број. Краве се чувају ради млека за личну употребу, док се некада у том крају убачовало на хиљаде оваца и правио сир, белмуж, масло(бучкало) и добијала вуна. Неки су трговали стоком (овновима и јаловицама-овцама) чак до Цариграда и Солуна.

У село успевају све всрте житарица, гаје се пчеле, гаје се воњаци и пече добра ракија. Некада је село било познато по пинтерима а сада по добрим мајстоирима зидарима, али који махом су одсељени у Власотинце.

* * *

РОДОВИ:

1. ДУРЛУВЦИ (6.к)- презимена: Стојановић (крсна слава Свети Сава (2.к) крсна слава рода, потом после поделбине браће узимају крсну славу Ђурђицу (Свети Ђорђе „мрсна“ слава) четири куће Стојановић (4.к), Митровдан.

2.ПЕШИНЦИ (5.к)- презимена: Пешић, Ранчић, Цветковић, Трајковић. Крсна слава рода Свети Сава, а после поделбине браће је узета и крсна слава Свети Стефан-Стеван.

3. ДУБАЊИНЦИ (9.к)-презимена: Лепојевић (крсна слава рода је Свети Ранђел)

4. МАРЧИНЦИ (5.к)-презимена: Миловановић, Јовановић. Крсна слава:Свети Сава, Петровдан

5. ДРОПЉИНЦИ (7.к)-презимена: Антић, Ђокић, Светозаревић (браћа се презивају различито од истог оца на почетку 21. века). Крсна слава: Свети Сава.

* * *

ПОРЕКЛО РОДОВА-ПРЕЗИМЕНА, Крсна слава: Свети Сава, Свети Ранђел, Свети Јован, Митровдан, Петровдан

Сеоска слава (Заветина-Литије)-Петровдан (12.јул)

Петровдан (12.јул) је била сеоска слава (Заветина-литије) али 1970.године отварањем школе, амбуланте и пута, тадашњи шеф месне канцеларије Пејча Станковић (уз сагласност тадашњих црквених власти) је тадашњи ВАШАР – Петровдан (који се у село Страњево одржавао код „Крст“-миро дрво ЗАПИС) је пребачен у село Тегошница, због окупљања више народа и већег обима вашара на путу: Свође-Црна Трава. Многе фамилије су касније узеле тај сточарски празник села као своју Крсну славу. Тако је међу родова порекла браће Јована (Јовановић) узета крсна слава Петровдан (12.јул) а у роду брата Милована (Миловановић) задржана крсна слава Свети Сава.

Поред дрво (Зпис-„Крст“) Миро, стајало је и КЛЕПАЛО (од гвожђа) које је служило за обредне рање извођења ЛИТИЈА, а касније и за обавештавања грађана за зборве на неку акцију прилико градње пута или других обавештавања у село.

Порекло родова је индирекно са Космета, а предходно су засељени у село Гаре.

*

1. Родослов рода ДУРЛУВЦИ (Стојановић):

Родоначелник: Стојан

Порекло: село Гаре (са Космета досељени)

Крсна слава: Свети Сава, Ђурђиц („мрсна“ Свети Ђорђа), Митровдан-узете као славе после „поделбине“ браће.

Познат родослов:

Браћа: Стојадин (Страњево), Илија и Златко (призећени у село Д.Гаре), четврти брат се заселио у село Тегошница, а пети брат је погинуо у Први светски рат, а шести брат се одселио у Мораву.

Стојадин Стојановић:-Милисав (1910.г), Љубомир (1911.г.), Александар (1918.г.).

Милисав Стојановић (1910.г)-Божика Видојевић (с.Добровиш):-Бранислав (1934.г.), Златомир (1935.г), Лепка.

Бранислав Стојановић (1934.г.)-Стојана (Павловић-крс.сл. Св. Ђорђе-посна, а “усвојено” презиме Анђелковић, кр.сл. Видовдан(28.јун),из село Криви Дел, 1934.г.):-Смиља (1954), Милан (1958.), Војислав (1959.г.).

Смиља Стојановић (1954.г.)-Новица Лепојевић(1952.г. с. Страњево):-Миле(1970.г)-ожењен и има двоје деце, живе у Власотинце; ћерка Душица-удата у село Конопница.

Милан Стојановић (1958.г.г)-Словица Јовановић(Алексине, 1959.г):-Игор (1979), оженјен има двоје деце;Марјан(1981.г) ожењен и има двоје деце. Живе у Власотинце

Војислав Стојановић(1959.г.)-Зорица (Добовиш):-Габријела (1985), Срђан (1989.г.). Живе у Власотинце. Крсна слава Ђурђиц, а остала браћа из рода ДУРЛУВЦИ(Стојановић, Илић, Златковић) славе Свети Саву.Један род Стојановић(браћа у поделбиби) славе Митровдан(Златомир Стојановић).

Златомир Стојановић (1935.)-Илинка (с.Лукачево):-Јелка 81954)-удата у с. Крњево (В.Плана) и Добривоје (1965).

Добровоје Стојановић(1965)-Слађана (1969):-Марко, Ивана. Крсна слава Митровдан (“после “поделбине” напуштена крсна слава “Свети Сава”, да би се одлазило једни у друге наславу)

Љубомир Стојановић (1910.г)-Милика (с.Страњево, Јовановић:-Божидар (1925)-син Радисав Стојановић (1948.г.)-живи Власотинце-син Горан (1965)-има два сина, једном жена из салаковац(Н.Крајина).

Александар Стојановић(1918.г.)—Савка:- Градимир(1935.), Ранко (1937). Крста (удата у Малу Крсну-Велика Плана).

Градимир Стојановић-Смиља(с.Ћуове):-Негосова (1955.г.)-удата за Радета Нуиколића(1948.г-шеф месне канцеларијуе), Станица (1959)-удата у Добровиш.

Ранко Стојановић(1937)-Словена(1937. с. Страњево, Јанковић):-Снежана (1961), Зоран (1959)-Весна (с.Преслап), имају два сина и живе у Лесковац. Снежана удата у Габровик(у Пауновићи у Свође).

Браћа Илија и Златко су призећени у село Доње Гаре, па њихове фамилије се презивају:Илић и Златковић. Од рода Златковић у Доње Гаре Миле Златковић (1960.г) погинуо као коцкар у Хрватској, а Бошко и Ратко Златковић живе у село Доње Гаре. Цела породица је подлегла пороку: коцкању.

Од четвртог брата Стојановић у село Тегошница постоји овакав родослов:

Браћа: Софроније, Момир(Моша) и Бошко Стојановић.

Моша је имао ћерку Милованку(1960.г)-удата.

Софронији син Слободан се одселио у Соко Бању.

Бошко Стојановић-Персинка:Зоран, Славиша (држи кафану у село Тегошница). Бошко је био пинтер, а Моша је био трговац.

* *

2. Родослов рода ПЕШИНЦИ( Пешић, Ранчић, Цветковић, Трајковић):

Порекло презимена: Пешић, Ранчић, Цветковић, Трајковић

Крсна слава: Свети Сава и Свети Стефан-Стеван( после поделбине браће)

Родоначелник: Пеша

Познат родослов: Пеша, Цветко, Ранча.

Пеша Пешић:- Јеврам, Драгутин, Целко

Јеврам-Душан Пешић(1925.), Смиља(удала се за Севронију Антића у село Страњево), Добросав (оселио се у Пожаревац).

Драгутин-Круна(ћерка 1933.г) је „привела“(призетен) Стојанча Јовановић из Ћуове.

Круна Стојановић(1933.г)- Стојанча Јовановић 1933.г.(Ћуове):-Радмила (1960.г)-удата у село Равни Дел за „геодета“ а живи у Власотинце и Гордана (Пожаревац)

Цветко Пешић –Никодије Пешић. Који је посинио Арсеније(из Врело) Пешић, који се 12. пута женио. Занимљиво је да су м у седам жене умрле.

Арсеније Пешић( први брак)-син Драге Пешић(1952.г.) се женио три пута и четврти пут га жена „отрула“-дала му воду када је био оперисан од камен у жучи и умро, јер није смео да пије воду после операције а она била медецинска сестра, а он јој рекао да ће да се поново жени чим оздрави.

Са првом женом из села имао је деце:-син и ћерка, са другом женом хрватицом(свирао као музикант и радио као грађевински мајстиор у Хрватској) имао сина и ћерку и са трећом женом медецинском сестром имао јуе ћерку.

Кажу да је у Пожаревац за ту жену направио кућу и кафану. Био је леп, хароникаш, шармантан, смеђ и заводљив за жене. Остављао свирку на свадбу и није било жена коју није могао да освоји. Први пут се оженио веома млад.

Негде 70.година када сам радио као наставник у сеоској школи Тегошница, дружили смо се давајући приредбе са децом по околним селима општине Власотинце и Црна Трава, а он је бесплатно са појачалим свирао хармонику на приредбама са децом. Био је веома дружељубив човек.(Подвукао М.М јун 2013.г)

Ранча Пешић:- Божидар (1910): Миодраг (1934.г) , Љубомир(1933.г) Цветковић.

Миодраг Ранчић(1934)-Грозда Јанковић(Страњево, 1934,):-Благоје Ранчић(1952.г), Марица (1954.г.)-удата у село Рготина Неготинска Крајина.

Благоје Ранчић (1952.г)-Љубинка(1957.с.Рготина):-две ћерке:Биљана, Светлана(удата у махалу Сукнари-с.Д.Дејан)-удате и живе у Власотинце. Имали сина Дејана-умро. Одселили се у Власотинце, да би се Благоје Ранчић се вратио да живи у село Страњево.

Љубомир Цветковић(1933.г.)-Смиља Гроздановић (1933.г.с.Пржоње):-Слободан(умро), Драган (1964.г), Зорица (1960.г.),Светлана(удата у криви Дел).

У роду РАНЧЕ ПЕШИЋА су сва презимена:Пешић, Цветковић и Трајковић-сем Благоје Ранчића(1952.г.).

Из РОДА ЦВЕТКОВИЋ-парадеда Благоје Ранчића Чеда Цветковић је био пилот.

Трајковићи из рода РАНЧЕ(Пешинци) живе у Власотинце, а они су грађевински мајстори.

Целко (ПЕШИНЦИ):- Јовановић (брат Драгутина):-син Жарко-одсељени у Трнавац(Зајечар).

* * *

3. Родослов рода ДУБАЊИНЦИ (Лепојевић,  Стојковић, Јанковић, Миловановић):

Крсна слава: Свети Ранђел, Свети Јован

Оснивач рода: Лепоје (крсна слава Св. Јован; насељен прво у Гаре, а по предпоставци из околине Призрена)

Лепоје:-Стојилко Лепојевић

Стојилко Лепојевић (1860-1940)-Маргарита:- нису имали порода.

Стоилко Лепојевић:-био посланик, имао 17 слугу, у Власотинце дућан аи три хектара земље на улазу у Власотинце(испред данашње кафане „Рујне зоре“-власника кафане његовог потомка Драгослава-Госе Лепојевића (1961) из с. Страњево).

Био познат трговац стоком и „хиљадио“ је више пута стоком.

Био угледан у читавом крају Повласиња, а откупљивао ливаде и шуме у власотиначко-црнотравски атар.

Поседовао је у село две бакалнице и саџиску радњу у времену краљевине

 

Посинио је Јанка Јанковића из Рупља и Стојимира Стојковића из Страњева.

 Једна грана Лепојевић се од деда ЛЕПОЈИНИ из Д. Гаре доселилау село Криви Дел, а има их и у село Борин Дол и другим околним селимаа и исељених у даља места.

Мита Стојковић (крсна слава св. Ранђел) и жена Цвета- живели  у махали Шантенница села Страњево.

 Погинуо у рату са Турцима (српско-турском рату) и оставља жену Цвету, сина Стојимира и ћеркукоја са мајком Цветом се преудаје у село Ђинђуша код Бојника.

Син  Мите и Цвете из Страњево Стојимир Стојковић је учесник Кумановске битке, Церске битке и Колубарске битке и Солунског фронта.

По повратку са Солунског фронта враћа се у село Страњево:домаћинство попаљено и усваја га Стојилко Лепојевић и тако Стојимир узима презиме Лепојевић у село Страњево.

Стојимир Лепојевић је умро 1954.године. Оженио се женом  Маријом из Ћуове (Г.Орах) и оставио потомство.

 

Порекло презимена: Лепојевић(Стојиљковић),

 

Познат родослов:

Стојимир Лепојевић(Стојиљковић)-Марија (Ћуове):

-1.Јосимка (удата у Борин Дол),

2. Трајко Лепојевић (1892-1943.г., убијен у Дарковце од

Бугара),

3. Пејка (удата у Криви Дел),

4. Љубомир Лепојевић (1906-1978),

5. Лепка (удата у Крстићево-Јаковљево),

6. Стојилко Лепојевић “Цилко”(кафеџија, 1929-1978).

 

Трајко Лепојевић:-Николија(удата у Страњево),, Десанка (удата у Свође), Сибинка (удата у Свође), Борисав (1920-1988), Даница (удата у Добровиш).

Борисав Лепојевић (1920-1988):-Јован (1940), Нада(у с. Крстићево, 1943.г.), Чедомир, 1945.г.), Славица(1948,г, удата у Рготину-Зајечар).

Чедомр Лепојевић (1945.г.):-Слађана (има сина и ћерку), Горица (има сина).

 

Стојилкко Лепојевић “Цилко”(1929-1978)-Верка:-Стојна (Рготина-Весна (син) и Гордана (син)), Љубинка (Добровиш, Горан (2 сина и 2 кћери), Саша), Драгослав (Дејан-Јована, Драган 1984.2004).

 

Љубомир Лепојевић:-Милорад (1927-1945, погинуо на Косово), Тодор (1929-1972), Велимир (1931-2001), Богосав (1933-).

Тодор Лепојевић (1929.1972):-Новица-Душица:Милана, Марија, Миле: Миљана, Вељко; Воја: Маја, Марија.

Велимир Лепојевић (1931-2001):-Драгоја (1954), Добривоја (1957), Сретко (1959);

Драгоје ЛепојевиЋ:-Ивана (Миона), Светозар, Јасмина (Ања, Коста);

 

Богосав Лепојевић (1933-):- Биљана (власотинце, Емилија и Стефан), Јасмина (Ниш, Александар и Мирослав), Гордана (Власотинце, Тамара и Никола).

*

Порекло презимена: Јанковић, Миловановић-Лепојевић

Лепојевић Стојилко из Страњево  није имао деце и посинио је Јанка Јанковића који је пореклом  из Рупља.

Јанко Јанковић такође није имао деце па је посинио Тихомира Миловановића из село Страњево.

Познат родослов:

Тихомир Миловановић (Јанковић):- Драгиња (удата у Добровиш),  Витомир (1912), Драгомир (1915), Добросав (1918), Ђорђе (1920), Војислав и Благоје (1929).

Благоје (Тихимира)  Јанковић погинуо је 10.08.1944.године од Четника у село Јастребац код Власотинца, као борац 12/22 дивизије партизанског покрета,

Драгомир (Тихомира) Јанковић је погинуо 1.о7. 1944.године од Немаца у Соко Бањи, као борац 7/23 дивизије  партизанског покрета.

 

Запис: 2014.године Власотинце

Казивачи: Лепојевић Сретко (1959) из с. Страњево-живи у Власотинце и његов стриц Богосав Лепојевић(1933)

Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

*

Порекло презимена Јанковић (рода ДУБАЊИНЦИ):

Родоначелник: Јанко

Крсна слава: Свети Јован

Презиме: Јанковић

Познат родослов:

Јанковић Витомир (1912)- се два пута женио. Погинуо у Други светски рат. Од прве жене Раде Јанковић (преудала се за Спасић у с. Добровиш) имао је сина: Бошко Лепојевића (1928)-шеф месне канцеларије у Тегошницу.

Имао је два сина:Власта и Жика и ћерке:Јулијана и Милица. Власта се одселио у Салаковац. Власта:син и ћерка. Жика: 2 ћерке и син и живе у Салаковац. Јулијамна: један син. Милица: 2 сина.

Од друге жене Витомир Јанковић је имао: Стојана и Грозду. Стојан: 3 ћерке.

Напомена: пет брата је погинуло у ратовима из рода ЈАНКОВИЋ.

*   *   *

4. Родослов рода МАРЧИНЦИ (Миловановић, Јовановић):

Крсна слава: Свети Сава (род Јовановић), Петровдан (род Јовановић)

Петровдан (12.јул).

Родоначелник: Марча

Браћа: Милован и Јован

Род Миловановић:

Сава и Тома Миловановић браћа од стрица(други браћа)

Сава(1912)-Даринка:-Бошко Миловановић(1947), Драгица

Бошко Миловановић (1947)-Николија (1948):- Раде (живи у Власотинце-Манастириште, жена из с. Преслап, има двоје деце) и Светлана (удата у Свође-Вукадиновци)

Тома Миловановић(1938):-Велибор (1960)-неожењен и живи у с. Страњево, Весна удата у с. Крњево (Велика Плана)-има два сина.

Род Јовановић:

Била су три брата, међу њима један је био ЈОВАН.

Јован Јовановић-Стојанка (1910):-имали ћерке: Станица (удата у Страњево у Антиће), Крста (удата у ПЕШИНЦИ-Страњево). Крсна слава Свети Сава.

* * *

Родослов рода ДРОПЉИНЦИ (Антић, Ђокић, Светозаревић)

Крсна слава: Свети Сава

Род води порекло од Ђокинске фамилије из Гаре, а један „крак“ је одсељен у Горњу Ломницу.

Родоначелник: Анта

Познат родослов:

Браћа Антић: Светозар (1909), Стоилко (1912), Драгољуб (1913).

Светозар Антић (1909)-Севроније Антић (1933), Душан Ђокић(1925).

Душан Ђокић (1925)-Десанка Николић (Добровиш) :-Захарије Ђокић (1948), Новица Ђокић (1953).

Захарије Ђокић (1948)-Славица(Г.Дејан-одсељен род у Смедеревску Паланку):-Иван, Аца. Живе у Власотинце.

Новица Ђокић (1953)-Ратка (Д.Гаре):- две ћерке и сина.

Севроније Антић (1933)-Смиља:-Раде Ђокић (1948), Воја Антић (1953), Драгослав Светозаревић (1959).

Раде Ђокић(1948)- Бранка(с.Црнатово)-две ћерке. Живе у Власотинце.

Воја Антић (1953)-Душанка Божовић(1954.г, Пећ):-Ивана (1981-новинар у Београд), Мирјана (1982.г). Живе у Власотинце

Драгослав Светозаревић (1959)-Лилијана(македонка из Штип, Македонија):-имају две ћерке студенте.

Столико Антић(1912)-Жика (1930), Момир (1938).

Жика Антић(1930)-Николија (Пешићи-Добровиш):- Драгоја (1955), Зоран (1959). Живе у Малу Крсну.

Момир Антић- Лепка (1937. Стојановић, Страњево):-Аца (1964), Мира (1966). Удате. Живе у Власотинце.

Драгољуб Антић (1913)-Чеда (1947), Петар (1946).

Чеда-Станија (Страњево-Јовановић):-Борко (1959) и сестра. Борко Антић има сина и две ћерке и живе у Власотинце.

Петар-Славка(Д.гаре):-Јелка (1955-удата у Попазикинци-Јаковљево), Станомир-живе у Страњево.

* * *

Музиканти:

Стојанча Јовановић (1933.г.)-тупанџија, свирао у плех-оркестар Војислава Глигоријевића (трубач) из село Добровиш. Хармоникаш Драге Пешић (1955.г.), Контрабас је свирао Милан Стојановић (1957), док је најпознатији фрулаш био Витомир Јанковић (1912.г.).

* * *

Старине:

ЛАТИНСКО ГРОБЉЕ-ЦРКВА:-На месту МАЛЕНОВИЦА било Латинско насеље, а ту је било и латинско гробље. Када је деда Милисав Стојановић (1910) после Другог светског рата “трсио” и правио шљивар, налазио остатке у керамици и новцу(жуте паре)-и данас многи “прекопавају” овде да би нашли злато.

Старији кажу да је нађен и латински шлем и мач и продат за скупе паре.

На месту ПРЕКОП (Прокоп) се налазила латинаска ЦРКВА.

И данас у облику правоугаоника постоји ОЛТАР цркве од камена у место Маленовица у село Страњево.

Латинско насеље је било повезано водоводним цевима из ПЕТКОВ кладанац.Петловца, села Криви Дел. Насеље је зидано живим кречом и каменом.

* * *

СТАРИ ЗАНАТИ: У село Страњево поред сточарства, бавили се и качарско-пинтерским занатом. Цело село се бавило тим занатом све до 60. година 20. века-сем неколико циглара; док на крају 20 и почетком 21. века се махом баве печалбарско-зидарским занатом.

Постојали су и терзије и саџије, а и “длакари”, који су се бавили прикупљањем длаке за прављење врећи и покроваца.

Они су били печлабари широм бивше краљевине Југославије, као и пинтери-печалбари, који су печалбари не само широм бивше Југославије, него и у Бугарској и у Влашкој.

* * *

ОБРАЗОВАЊЕ: Страњевци су после другог светског рата се посветили образовању. Четворогодишњу основну школу су похађали у село Добровиш, а осмогодишњу школу ретко од којих је похађао у село Свође – због велике удаљености школе од села. Неки су похађали осмогодишњу школу у другим суседним школама других општина.

Отварањем осмогодишње школе 1970.године у село Тегошница, Страњевци су похађали осмогодишњу школу у село Тегошница. Удаљеност од школе је било неколико километара у једном правцу.

Од страњеваца, већина је завршила средње и трогодишње школе, а факултете и више школе су завршили: Захарије Ђокић (правник), Раде Ђокић (учитељ) и Драгослав Светозаревић (наставник-професор).

* * *

СТРАЊЕВЦИ У РАТОВИМА: У овом крају од вајкада се ратовало за слободу. У времену под Турцима страњевци су као део села гаре узимали учешће у свим бунама и ратоваима за национално ослобођење од Турака.

Велике су жртве поднели у Првом и Другом светском рату под окупацијом Бугара. Многи су стрељани или били интернирани у Бугарску у ропство. У броби за национално ослобођење од Турака у историографији се помиње Лепоје из села Гаре, као један од вођа устаничке буне.

* * *

ТОПОНИМИ:

Потоци, долине, ливаде, њиве, шљивари, места: Кошариште, Љанштица, Мишеница, Лиска, Занога, Дел, Крушке, Боћов Дел, Рид, Чука, Вили падина, Густа падина, Малорница, Граница, Прекоп, Кун, Кристино, Ђурино, Златково, Голема њива, Печановица, Шиљигарник, гавранов камен, Овсиште, Ријин Чукар, Закасало, Јазовачке Дувке, Маленовица, Латинско гробље, Прокоп.

. * * *

Запис: јун –јул, 2013.године село Страњево-Власотинце

Казивачи: Војислав Стојановић (1959) и Милан Стојановић (1957) из рода ДУРЛУВЦИ (Стојановић) село Страњево, општина Власотинце

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, Власотинце

 

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[3] Казивачи: Војислав Стојановић(1959) и Милан Стојановић 81957) из рода ДУРЛУВЦИ, села Страњево, општина Власотинце

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар


Коментари (11)

  • slobodan

    Pozdrav! lepo je to sve napisano uvezi sela Steanjevo ali je malo napisano uvezi familije Milovanovic..ima dosta naseljenih u Zajecarskom okrugu…zeleo bih da vise saznam o njima. Naravno i ja bih dodao o mom poreklu. Moj deda je prebegao za vreme rata 1940g. u selo Lukovo kod Boljevca.imao je jos familije za koju slabo znam.

    Одговори
  • Stranjevo

    Najveći ponos sela Stranjeva je Lepojević Stoilko – narodni poslanik za Jablanički okrug u kraljevini Jugoslaviji!

    Одговори
  • Miroslav B Mladenović Mirac

    Уочен дуплирани коментар; чини се да сте то већ рекли!

    Одговори
    • Мирослав Б Младеновић Мирац

      ДОДАТАК
      Родослов рода МАРЧИНЦИ (Миловановић, Јовановић, Спасић):
      Порекло: Доселили се из Рашке, преко Македоније у село Страњево(Власотинце)
      http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
      Крсна слава: Свети Сава: (род Јовановић и Спасић), Петровдан (род Милованић),
      Петровдан (12.јул). Свети Сава (27.јануар)
      Родоначелник: Марча
      Браћа: Милован , Јован и још један брат.
      Род Миловановић:
      Сава и Тома Миловановић браћа од стрица(други браћа)
      Сава(1912)-Даринка:-Бошко Миловановић(1947), Драгица
      Бошко Миловановић (1947)-Николија (1948):- Раде (живи у Власотинце-Манастириште, жена из с. Преслап, има двоје деце) и Светлана (удата у Свође-Вукадиновци)
      Тома Миловановић(1938):-Велибор (1960)-неожењен и живи у с. Страњево, Весна удата у с. Крњево (Велика Плана)-има два сина.
      *
      Родови: Јовановић и Спасић
      Крсна слава: Св.Сава
      Родоначелник: Јован
      Познат родослов:
      Јован-Спаса Јовановић. (Стојанџа тупанџија Спасин братанац).
      Спаса Јовановић: Сотир (1882), Влајко, Мијалко.
      Сотир Јовановић:-Манојло Спасић (1901), Урош Јовановић, Младен Јовановић, Јовановић Маргарита.
      Урош Јовановић одсељен са породицом у Јелашницу-код Салаша, Неготин.
      Урош Јовановић је био народни посланик. Направио је пинтер највећу бачво од шест љиљада литара.
      Младен Јовановћ са породицом се одселили у Рготину(Неготинска крајина).
      Манојло Спасић (1901) се одселио у Јелашницу-Салаш код Негортина.
      Манојло Спасић се два пута женио.
      Манојло Спасић (1901)-Вида -Први брак:-Витомир у Копривица-Салаш,умро.
      Манојло Спасић (1901)-Станика (1908)-Други брак:-Босиљка, Рада, Драгомир (1929)-сви су по презимену од Манојла Спасићи.
      Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
      Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
      Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца

      *
      Запис:
      Манојло Спасић (1901).г у село Страњево, био је начит момак. Неки богат човек нудио му као момку шубару пуну са златним дукатима, да се ожени његовом ћерком. Није му се свидела та девојка и узме другу која је била лепа -Вида из Добровиша; која је касније умрла од турбекулозе а из рода је Миленковићи(ШУМАНОВЦИ-Добровиш).После тога се по други пут(други брак) Манојло Спасиић оженио са Станком из Јездина (Марковићи)….
      Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
      Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
      Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинц

      *
      Драгомир Спасић (1929)- Радмила(Николић, Криви Дел-Миљковци):- Олгица(1955.г) удата у зајечар, Александар Спасић(1959.г)-из Јелашнице се доселио а потом у Власотинце, ради као психолог у војсци Србије.
      Александар Спасић (1959)-Јасмина Јовић(1958.г Јовић-Шулејци. Кћи Блајоје Јовића лимара, славе св. Јована из Власотинца):-Даница (1991), Петар (1996)-живе у Власотинце.
      Интересантна је повезаност мајке Радмиле Николић (Криви Дел-Миљковци) са родом Николић и Миљковић у с. Криви дел. Род Николићи воде порекло из Џепа(Грделичка клисура- од Владичког Хана према Врању), а из тог рода је и Коста Стаменковић, народни херој у Другом светском рату из Лесковца.
      Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
      Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
      Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
      *
      ЦИЛИНДАР И ГОСПОДИН:
      Даље од тог рода је и народни трибун Адам Богосављевић (Богосављевића има и у Власотинцу).
      Постоји и једна занимљива анегдота-прича о Господама и Београду о самом Богосављевићу.
      Тако Адам Богосављевић отишао у народно одело у београд и сврати у неку кафану. Наручио кафу код конобара, али га конобар уљудно замоли да не може да добије кафу јер се овде само служи само господа.
      Адам Богосављевић упита конобара па како изгледа та господа која овде има права да пије кафу.
      Конобар му уљудно одговори-та Господа носе фрак и цилиндар. Разљути се адам и изађе из кафане и купи фрак и цилиндар, пошто је био веома богат човек, али народног духа , обучен у народном сељачком ношњи.
      Дође опет Адам са фраком и цилиндром у кафану и од истог конобара наручи кофу кафе. Конобар оде код шефа сале и речу ма да овај Господин жели кофу кафе да нарчи, не зна шта да уради- да се посаветује са њим.
      Шеф му одговори ако има тај Господин новца да плати, нека буде услужен.
      Конобар послужи Адама као Господина кофом кафе. Онда Адам Богосављевић узме цилиндар и стави га у кофу и рече:”Е сада Господине Господине попите кафу”.
      Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
      Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
      Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
      *
      Запис:
      Радмила Николић (удата у Страњево за Драгомира Спасића(рођ. 1929), девојка је из Кривог Дела- рода Ђординци. Њена мајка Маргарита из Кривог дела је од стране Бугара у Другом светском рату мучена у злостављана од стране Бугара. Бацили су јесу је измрцварену, измучену у поток , онда су је нашли, омотали у овчој кожи и опоравила се и вратила у живот.
      Одселили су се после Другог светског рата сви у Рготину (Неготинска Крајина). Маргарита је била удата за Витомира Николића(Криви Дел-порекло миз Џепа код В.Хана)-изродили су шесторо деце:Милорад, савка, Зорица, Светомир, Радмила, Борк о(1938.г.-жив, остали су помрли)-сви живе у Рготину (Неготинска Крајина).
      Реч:Ђорда-сабља, па изгледа уместо Ђординци, насеље у Дејану је добило назив Ђорђинци.
      *
      “ЛУДИ” МИЉКО
      Миљко је живео на Руднику украј Горњемг Милановца са фамилијом и сестром Ђуком.
      Миљкова сестра Ђука је посиповала турчина да се умије водом. Турчин је почео да хвата за дојке, да је обљуби испред брата. Миљко је узео секиру и убио Турчина. После тога са сестром и фамилијом је пребегао са Рудника (Горњи Милановац) у село Криви Дел, где псотоји род МИЉКОВЦИ, а потом вероватно је још једном правио “бежанију” и заселио се са сетсром у махалу Ђорђине (Дејан).
      Због убиства турчина, турци су га прозвали “Луди” Миљко и организовали потере да га убију. Увек је за корак био испред потера и побегао у непроходне шуме власинскога краја. Касније освајањем земље је стварао и проширивао своје посаде и абвио се сточарством.
      У Кривом Делу постоји род Миљковци.
      Баба Ђука је била сестра Миљкова(Миљковци) из Ђорђине(Горњи Дејан).
      Миљкова сестра бааба Ђука је била жена Младена-родначелника презимена Младеновић (аутора записа), живели у махали левенове (Г.Дејан-код старог гробља) имао 7 или 9 синова, а међу њима је познат и мој родослов: Младен- Милија-Гаврил(солунац)-Миливоје81900-умро у заробљенишрву као интерниран у Други светски рат у Бугарској)-Благоје 81920)-Мирослав Младеновић (1948.г.).
      Према баба Ђуки моја фамилија и (заселила се из махале Левенове(г.Дејан) у махалу Преданчу(истог села)-носи назив ЂУКИНЦИ. Ништа нисам још открио пта је било са моји мпретком Младеном, а живели су поред реке Власине на потесу лука- КАМЕЊАРА -као овчари, да би касније номадским овчарењем се ишло и крчила шума и одлазило према планинском делу Букове Главе. Своје поседе су продавали Дејанцима нвонасељеницима са Копаоника(Бировцима). Занимљиво је да су сви славили исту славу Св. Ђорђа “посна”(Св.Алимпије.се поклапа са том славом).
      Миљинска фамилија се доселила из Кривог Дела у Дејан (махала Ђорђине-данас Г.Дејан-после Другог светског рата бика физиономнска подела Дејана:Горњи и Доњи Дејан).-казивач Владимир Илић(солунац(змахала Преданча, Г. дејан), запис 1975.г, забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац (махала Преданча, Г.дејан). Постоји у Ђорђине поред Миљинске фамилије и називи места, па и назива МИЉИНСКА ЧУКА у шуми од шумске ваде речице Грацака(махале Преданча)-према село Равни Дел, са леве стране реке Бистрице, а са десне дтрсане је махала Ђорђине(Г.Дејан)-Подвукао: М.М 2015.г).
      Махала Ђординци изгледа на основу речи (Ђорда-сабља) је у помињањеу после расељавања Мињковске фамилије из Кривог Дела у Дејану, добила ради лакшег изговарања ЂОРЂИНЦИ.
      Касније истраживањем сам увидео да се такви насељеници спомињу у селима поморавља у власотиначком крају;Стајковце и у другим селима са истом крсном славом “посна” Св. Ђорђе.(Подвукао:М.М 2015.г) . Запис: 2.март 2015.г. Власотинце; Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце. Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
      Постављено:3 март 2015.г. Власотинце, република Србија,
      http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
      Аутор;:Мирослав Б Младеновићћ локални етнолог и историчар и локални писац песама и прича на дијалекту југа Србије, Власотинце, републикја Србија

      Одговори
  • Мирослав Б Младеновић Мирац

    ДОДАТАК
    Родослов рода МАРЧИНЦИ (Миловановић, Јовановић, Спасић):
    Порекло: Доселили се из Рашке, преко Македоније у село Страњево(Власотинце)
    http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
    Крсна слава: Свети Сава: (род Јовановић и Спасић), Петровдан (род Милованић),
    Петровдан (12.јул). Свети Сава (27.јануар)
    Родоначелник: Марча
    Браћа: Милован , Јован и још један брат.
    Род Миловановић:
    Сава и Тома Миловановић браћа од стрица(други браћа)
    Сава(1912)-Даринка:-Бошко Миловановић(1947), Драгица
    Бошко Миловановић (1947)-Николија (1948):- Раде (живи у Власотинце-Манастириште, жена из с. Преслап, има двоје деце) и Светлана (удата у Свође-Вукадиновци)
    Тома Миловановић(1938):-Велибор (1960)-неожењен и живи у с. Страњево, Весна удата у с. Крњево (Велика Плана)-има два сина.
    *
    Родови: Јовановић и Спасић
    Крсна слава: Св.Сава
    Родоначелник: Јован
    Познат родослов:
    Јован-Спаса Јовановић. (Стојанџа тупанџија Спасин братанац).
    Спаса Јовановић: Сотир (1882), Влајко, Мијалко.
    Сотир Јовановић:-Манојло Спасић (1901), Урош Јовановић, Младен Јовановић, Јовановић Маргарита.
    Урош Јовановић одсељен са породицом у Јелашницу-код Салаша, Неготин.
    Урош Јовановић је био народни посланик. Направио је пинтер највећу бачво од шест љиљада литара.
    Младен Јовановћ са породицом се одселили у Рготину(Неготинска крајина).
    Манојло Спасић (1901) се одселио у Јелашницу-Салаш код Негортина.
    Манојло Спасић се два пута женио.
    Манојло Спасић (1901)-Вида -Први брак:-Витомир у Копривица-Салаш,умро.
    Манојло Спасић (1901)-Станика (1908)-Други брак:-Босиљка, Рада, Драгомир (1929)-сви су по презимену од Манојла Спасићи.
    Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
    Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца

    *
    Запис:
    Манојло Спасић (1901).г у село Страњево, био је начит момак. Неки богат човек нудио му као момку шубару пуну са златним дукатима, да се ожени његовом ћерком. Није му се свидела та девојка и узме другу која је била лепа -Вида из Добровиша; која је касније умрла од турбекулозе а из рода је Миленковићи(ШУМАНОВЦИ-Добровиш).После тога се по други пут(други брак) Манојло Спасиић оженио са Станком из Јездина (Марковићи)….
    Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
    Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинц

    *
    Драгомир Спасић (1929)- Радмила(Николић, Криви Дел-Миљковци):- Олгица(1955.г) удата у зајечар, Александар Спасић(1959.г)-из Јелашнице се доселио а потом у Власотинце, ради као психолог у војсци Србије.
    Александар Спасић (1959)-Јасмина Јовић(1958.г Јовић-Шулејци. Кћи Блајоје Јовића лимара, славе св. Јована из Власотинца):-Даница (1991), Петар (1996)-живе у Власотинце.
    Интересантна је повезаност мајке Радмиле Николић (Криви Дел-Миљковци) са родом Николић и Миљковић у с. Криви дел. Род Николићи воде порекло из Џепа(Грделичка клисура- од Владичког Хана према Врању), а из тог рода је и Коста Стаменковић, народни херој у Другом светском рату из Лесковца.
    Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
    Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
    *
    ЦИЛИНДАР И ГОСПОДИН:
    Даље од тог рода је и народни трибун Адам Богосављевић (Богосављевића има и у Власотинцу).
    Постоји и једна занимљива анегдота-прича о Господама и Београду о самом Богосављевићу.
    Тако Адам Богосављевић отишао у народно одело у београд и сврати у неку кафану. Наручио кафу код конобара, али га конобар уљудно замоли да не може да добије кафу јер се овде само служи само господа.
    Адам Богосављевић упита конобара па како изгледа та господа која овде има права да пије кафу.
    Конобар му уљудно одговори-та Господа носе фрак и цилиндар. Разљути се адам и изађе из кафане и купи фрак и цилиндар, пошто је био веома богат човек, али народног духа , обучен у народном сељачком ношњи.
    Дође опет Адам са фраком и цилиндром у кафану и од истог конобара наручи кофу кафе. Конобар оде код шефа сале и речу ма да овај Господин жели кофу кафе да нарчи, не зна шта да уради- да се посаветује са њим.
    Шеф му одговори ако има тај Господин новца да плати, нека буде услужен.
    Конобар послужи Адама као Господина кофом кафе. Онда Адам Богосављевић узме цилиндар и стави га у кофу и рече:”Е сада Господине Господине попите кафу”.
    Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
    Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
    *
    Запис:
    Радмила Николић (удата у Страњево за Драгомира Спасића(рођ. 1929), девојка је из Кривог Дела- рода Ђординци. Њена мајка Маргарита из Кривог дела је од стране Бугара у Другом светском рату мучена у злостављана од стране Бугара. Бацили су јесу је измрцварену, измучену у поток , онда су је нашли, омотали у овчој кожи и опоравила се и вратила у живот.
    Одселили су се после Другог светског рата сви у Рготину (Неготинска Крајина). Маргарита је била удата за Витомира Николића(Криви Дел-порекло миз Џепа код В.Хана)-изродили су шесторо деце:Милорад, савка, Зорица, Светомир, Радмила, Борк о(1938.г.-жив, остали су помрли)-сви живе у Рготину (Неготинска Крајина).
    Реч:Ђорда-сабља, па изгледа уместо Ђординци, насеље у Дејану је добило назив Ђорђинци.
    *
    “ЛУДИ” МИЉКО
    Миљко је живео на Руднику украј Горњемг Милановца са фамилијом и сестром Ђуком.
    Миљкова сестра Ђука је посиповала турчина да се умије водом. Турчин је почео да хвата за дојке, да је обљуби испред брата. Миљко је узео секиру и убио Турчина. После тога са сестром и фамилијом је пребегао са Рудника (Горњи Милановац) у село Криви Дел, где псотоји род МИЉКОВЦИ, а потом вероватно је још једном правио “бежанију” и заселио се са сетсром у махалу Ђорђине (Дејан).
    Због убиства турчина, турци су га прозвали “Луди” Миљко и организовали потере да га убију. Увек је за корак био испред потера и побегао у непроходне шуме власинскога краја. Касније освајањем земље је стварао и проширивао своје посаде и абвио се сточарством.
    У Кривом Делу постоји род Миљковци.
    Баба Ђука је била сестра Миљкова(Миљковци) из Ђорђине(Горњи Дејан).
    Миљкова сестра бааба Ђука је била жена Младена-родначелника презимена Младеновић (аутора записа), живели у махали левенове (Г.Дејан-код старог гробља) имао 7 или 9 синова, а међу њима је познат и мој родослов: Младен- Милија-Гаврил(солунац)-Миливоје81900-умро у заробљенишрву као интерниран у Други светски рат у Бугарској)-Благоје 81920)-Мирослав Младеновић (1948.г.).
    Према баба Ђуки моја фамилија и (заселила се из махале Левенове(г.Дејан) у махалу Преданчу(истог села)-носи назив ЂУКИНЦИ. Ништа нисам још открио пта је било са моји мпретком Младеном, а живели су поред реке Власине на потесу лука- КАМЕЊАРА -као овчари, да би касније номадским овчарењем се ишло и крчила шума и одлазило према планинском делу Букове Главе. Своје поседе су продавали Дејанцима нвонасељеницима са Копаоника(Бировцима). Занимљиво је да су сви славили исту славу Св. Ђорђа “посна”(Св.Алимпије.се поклапа са том славом).
    Миљинска фамилија се доселила из Кривог Дела у Дејан (махала Ђорђине-данас Г.Дејан-после Другог светског рата бика физиономнска подела Дејана:Горњи и Доњи Дејан).-казивач Владимир Илић(солунац(змахала Преданча, Г. дејан), запис 1975.г, забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац (махала Преданча, Г.дејан). Постоји у Ђорђине поред Миљинске фамилије и називи места, па и назива МИЉИНСКА ЧУКА у шуми од шумске ваде речице Грацака(махале Преданча)-према село Равни Дел, са леве стране реке Бистрице, а са десне дтрсане је махала Ђорђине(Г.Дејан)-Подвукао: М.М 2015.г).
    Махала Ђординци изгледа на основу речи (Ђорда-сабља) је у помињањеу после расељавања Мињковске фамилије из Кривог Дела у Дејану, добила ради лакшег изговарања ЂОРЂИНЦИ.
    Касније истраживањем сам увидео да се такви насељеници спомињу у селима поморавља у власотиначком крају;Стајковце и у другим селима са истом крсном славом “посна” Св. Ђорђе.(Подвукао:М.М 2015.г) . Запис: 2.март 2015.г. Власотинце; Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце. Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
    Постављено:3 март 2015.г. Власотинце, република Србија,
    Аутор;:Мирослав Б Младеновићћ локални етнолог и историчар, Власотинце, републикја Србија

    Одговори
  • Мирослав Б Младеновић Мирац

    ДОДАТАК
    Родослов рода МАРЧИНЦИ (Миловановић, Јовановић, Спасић):
    Порекло: Доселили се из Рашке, преко Македоније у село Страњево(Власотинце)
    http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
    Крсна слава: Свети Сава: (род Јовановић и Спасић), Петровдан (род Милованић),
    Петровдан (12.јул). Свети Сава (27.јануар)
    Родоначелник: Марча
    Браћа: Милован , Јован и још један брат.
    Род Миловановић:
    Сава и Тома Миловановић браћа од стрица(други браћа)
    Сава(1912)-Даринка:-Бошко Миловановић(1947), Драгица
    Бошко Миловановић (1947)-Николија (1948):- Раде (живи у Власотинце-Манастириште, жена из с. Преслап, има двоје деце) и Светлана (удата у Свође-Вукадиновци)
    Тома Миловановић(1938):-Велибор (1960)-неожењен и живи у с. Страњево, Весна удата у с. Крњево (Велика Плана)-има два сина.
    *
    Родови: Јовановић и Спасић
    Крсна слава: Св.Сава
    Родоначелник: Јован
    Познат родослов:
    Јован-Спаса Јовановић. (Стојанџа тупанџија Спасин братанац).
    Спаса Јовановић: Сотир (1882), Влајко, Мијалко.
    Сотир Јовановић:-Манојло Спасић (1901), Урош Јовановић, Младен Јовановић, Јовановић Маргарита.
    Урош Јовановић одсељен са породицом у Јелашницу-код Салаша, Неготин.
    Урош Јовановић је био народни посланик. Направио је пинтер највећу бачво од шест љиљада литара.
    Младен Јовановћ са породицом се одселили у Рготину(Неготинска крајина).
    Манојло Спасић (1901) се одселио у Јелашницу-Салаш код Негортина.
    Манојло Спасић се два пута женио.
    Манојло Спасић (1901)-Вида -Први брак:-Витомир у Копривица-Салаш,умро.
    Манојло Спасић (1901)-Станика (1908)-Други брак:-Босиљка, Рада, Драгомир (1929)-сви су по презимену од Манојла Спасићи.
    Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
    Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца

    *
    Запис:
    Манојло Спасић (1901).г у село Страњево, био је начит момак. Неки богат човек нудио му као момку шубару пуну са златним дукатима, да се ожени његовом ћерком. Није му се свидела та девојка и узме другу која је била лепа -Вида из Добровиша; која је касније умрла од турбекулозе а из рода је Миленковићи(ШУМАНОВЦИ-Добровиш).После тога се по други пут(други брак) Манојло Спасиић оженио са Станком из Јездина (Марковићи)….
    Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
    Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинц

    *
    Драгомир Спасић (1929)- Радмила(Николић, Криви Дел-Миљковци):- Олгица(1955.г) удата у зајечар, Александар Спасић(1959.г)-из Јелашнице се доселио а потом у Власотинце, ради као психолог у војсци Србије.
    Александар Спасић (1959)-Јасмина Јовић(1958.г Јовић-Шулејци. Кћи Блајоје Јовића лимара, славе св. Јована из Власотинца):-Даница (1991), Петар (1996)-живе у Власотинце.
    Интересантна је повезаност мајке Радмиле Николић (Криви Дел-Миљковци) са родом Николић и Миљковић у с. Криви дел. Род Николићи воде порекло из Џепа(Грделичка клисура- од Владичког Хана према Врању), а из тог рода је и Коста Стаменковић, народни херој у Другом светском рату из Лесковца.
    Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
    Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
    *
    ЦИЛИНДАР И ГОСПОДИН:
    Даље од тог рода је и народни трибун Адам Богосављевић (Богосављевића има и у Власотинцу).
    Постоји и једна занимљива анегдота-прича о Господама и Београду о самом Богосављевићу.
    Тако Адам Богосављевић отишао у народно одело у београд и сврати у неку кафану. Наручио кафу код конобара, али га конобар уљудно замоли да не може да добије кафу јер се овде само служи само господа.
    Адам Богосављевић упита конобара па како изгледа та господа која овде има права да пије кафу.
    Конобар му уљудно одговори-та Господа носе фрак и цилиндар. Разљути се адам и изађе из кафане и купи фрак и цилиндар, пошто је био веома богат човек, али народног духа , обучен у народном сељачком ношњи.
    Дође опет Адам са фраком и цилиндром у кафану и од истог конобара наручи кофу кафе. Конобар оде код шефа сале и речу ма да овај Господин жели кофу кафе да нарчи, не зна шта да уради- да се посаветује са њим.
    Шеф му одговори ако има тај Господин новца да плати, нека буде услужен.
    Конобар послужи Адама као Господина кофом кафе. Онда Адам Богосављевић узме цилиндар и стави га у кофу и рече:”Е сада Господине Господине попите кафу”.
    Запис: 2.март 2015.г. Власотинце
    Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
    *
    Запис:
    Радмила Николић (удата у Страњево за Драгомира Спасића(рођ. 1929), девојка је из Кривог Дела- рода Ђординци. Њена мајка Маргарита из Кривог дела је од стране Бугара у Другом светском рату мучена у злостављана од стране Бугара. Бацили су јесу је измрцварену, измучену у поток , онда су је нашли, омотали у овчој кожи и опоравила се и вратила у живот.
    Одселили су се после Другог светског рата сви у Рготину (Неготинска Крајина). Маргарита је била удата за Витомира Николића(Криви Дел-порекло миз Џепа код В.Хана)-изродили су шесторо деце:Милорад, савка, Зорица, Светомир, Радмила, Борк о(1938.г.-жив, остали су помрли)-сви живе у Рготину (Неготинска Крајина).
    Реч:Ђорда-сабља, па изгледа уместо Ђординци, насеље у Дејану је добило назив Ђорђинци.
    *
    “ЛУДИ” МИЉКО
    Миљко је живео на Руднику украј Горњемг Милановца са фамилијом и сестром Ђуком.
    Миљкова сестра Ђука је посиповала турчина да се умије водом. Турчин је почео да хвата за дојке, да је обљуби испред брата. Миљко је узео секиру и убио Турчина. После тога са сестром и фамилијом је пребегао са Рудника (Горњи Милановац) у село Криви Дел, где псотоји род МИЉКОВЦИ, а потом вероватно је још једном правио “бежанију” и заселио се са сетсром у махалу Ђорђине (Дејан).
    Због убиства турчина, турци су га прозвали “Луди” Миљко и организовали потере да га убију. Увек је за корак био испред потера и побегао у непроходне шуме власинскога краја. Касније освајањем земље је стварао и проширивао своје посаде и абвио се сточарством.
    У Кривом Делу постоји род Миљковци.
    Баба Ђука је била сестра Миљкова(Миљковци) из Ђорђине(Горњи Дејан).
    Миљкова сестра бааба Ђука је била жена Младена-родначелника презимена Младеновић (аутора записа), живели у махали левенове (Г.Дејан-код старог гробља) имао 7 или 9 синова, а међу њима је познат и мој родослов: Младен- Милија-Гаврил(солунац)-Миливоје81900-умро у заробљенишрву као интерниран у Други светски рат у Бугарској)-Благоје 81920)-Мирослав Младеновић (1948.г.).
    Према баба Ђуки моја фамилија и (заселила се из махале Левенове(г.Дејан) у махалу Преданчу(истог села)-носи назив ЂУКИНЦИ. Ништа нисам још открио пта је било са моји мпретком Младеном, а живели су поред реке Власине на потесу лука- КАМЕЊАРА -као овчари, да би касније номадским овчарењем се ишло и крчила шума и одлазило према планинском делу Букове Главе. Своје поседе су продавали Дејанцима нвонасељеницима са Копаоника(Бировцима). Занимљиво је да су сви славили исту славу Св. Ђорђа “посна”(Св.Алимпије.се поклапа са том славом).
    Миљинска фамилија се доселила из Кривог Дела у Дејан (махала Ђорђине-данас Г.Дејан-после Другог светског рата бика физиономнска подела Дејана:Горњи и Доњи Дејан).-казивач Владимир Илић(солунац(змахала Преданча, Г. дејан), запис 1975.г, забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац (махала Преданча, Г.дејан). Постоји у Ђорђине поред Миљинске фамилије и називи места, па и назива МИЉИНСКА ЧУКА у шуми од шумске ваде речице Грацака(махале Преданча)-према село Равни Дел, са леве стране реке Бистрице, а са десне дтрсане је махала Ђорђине(Г.Дејан)-Подвукао: М.М 2015.г).
    Махала Ђординци изгледа на основу речи (Ђорда-сабља) је у помињањеу после расељавања Мињковске фамилије из Кривог Дела у Дејану, добила ради лакшег изговарања ЂОРЂИНЦИ.
    Касније истраживањем сам увидео да се такви насељеници спомињу у селима поморавља у власотиначком крају;Стајковце и у другим селима са истом крсном славом “посна” Св. Ђорђе.(Подвукао:М.М 2015.г) . Запис: 2.март 2015.г. Власотинце; Казивач: Александар Спасић (1959), психолог Власотинце. Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар из Власотинца
    Постављено:3 март 2015.г. Власотинце, република Србија,
    *
    http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
    Аутор чланака о с пореклу села Страњево(Власотинце):Мирослав Б Младеновићћ локални етнолог и историчар и локални писац песама и прича на дијалекту југа Србије, Власотинце, републикја Србија

    НАПОМЕНА: Тру пута ОБРИСАН ДОДАТАК!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
    http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
    5.март 2015.г Власотинце, република Србија
    *

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    NAPOMENA
    Kao autor clanka evo tri dana saljem DODATAK o poreklu prezimena jednog roda za sela Stranjevo, Svodje/opstina Vlasotince i ya selo Krsticevo/opstina Crna trava, neko ga BRISE!!!!!
    Autor
    Miroslav B Mladenovic Mirac lokalni etnolog i istoricar i pisac pesama i prica na dijalektu juga Srbije iz Vlasotinca, republika srbija
    5.mart 2015.godine Vlasotince, republika Srbija

    Одговори
  • Вељко Михајловић

    Много је нетачних података. Станици Антић и Крсти Јовановић су родитељи Стојанча и Младена Јовановић. Они имају још две ћерке које су се са породицама одселиле у село Салаковац код Пожаревца. Најстарија ћерка Десанка Михајловић је погинула у саобраћајном удесу 1970.године у Салаковцу, а млађа Русија је и сада жива у Салаковцу. Десанка има синове Драгоја , Вељка и Јову Михајловић а Русија сина Тихомира. Још једна грешка: свирач Стојанча Јовановић -тупанџија је управо мој деда, рођен је пред Први светски рат, између1900 и 1910.године, а не 1933.године како пише поред његовог имена. Толико о овој грешци.

    Одговори
  • Dejan Lepojević

    #Miroslav B Mladenovic Mirac Da li znate još nešto o Lepojevićima?
    Po dedinoj priči(Dimitrije Lepojević rodjen 1945.) su u mestu Mrtvica koje se nalazi izmedju sela Lukinci i Rajkovci,živeli Lepojevići.
    Znam samo za mušku liniju koje je deda pominjao koja počinje sa Lepojom,koji je imao kuću u Stranje,a kasnije se naselio u Mrtvicu i imao je sina Mikajla.
    Po priči Mikajlo je imao više dece od kojih su meni poznati: najstariji sin Božil (moj pradeda),Dobrivoje,i još jedan brat koji se ubio mlad zbog optužbe za krađu.
    Pradeda Božil je bio i zarobljenik Bugara(gde su mu izbili sve zube).Radio je kao pečalbar i ćumurdžija .Ženio se više puta,i imao više dece,od kojih je najmladji sin moj deda već pomenuti Dimitrije koji je u Mrtvici živeo do 1982.

    Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Занимљив коментар. Био сам у село Мртвица близу Црвеног Брега код Предејана. Постоји добра породична лоза за даља истраживања неког из род од ЛЕПОЈИНИХ, који имају лози и у ТУПАНСКИ ДЕЛ(Борин Дол).

      Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    ДОПУНА О ПОРЕКЛУ РОДОВА СЕЛА СТРАЊЕВО :
    (Према ЗАПИСИМА (1905-1909) Ристе Николића, ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, 2012. САНУ Београд)

    П о с т а н а к с е л а и п о р е к л о с т а н о в н и к а.- Ово је насеље (део Добровиша 18к) скоријег постанка, од пре 70 годоне (засновано око половине 18 века), заселиле су га углавном две породице из Доњег Гара.
    Први се населио д е д а П а в о л („Ребин Павол). Дошао из Доњег Гара. Њих више овде нема. („Теј с екуће изарчише, амо има жештина , муштина нема“). Навукли „проклетију“ тиме, што су у Д. Гару село раселили и људе на терет ставили.
    Има од његових потомака, одсељених у „Арнаутлук“ , Ћуово, Добровиш.
    За њим се доселио И л и ј а из Д. Гара, од њега је 1 к., С т о и л к о И л и ћ, слави св. Јована.
    За овим по старини долазе Р ж е њ а ц и (5 к., славе св. Саву) пореклом из села Д.Гара, одкуда су дошла два брата А н т а („башта“ човеку од 80 година)
    и Н и к о л а.
    – М и ш и н и (4 к., Виден, Милча, Сава и још један славе св. Саву, из исте фамилије Р ж е њ а ц и)- из Доњег Гара.
    После је дош’л П е ш а из Д. Гара. Од њега су 3 к.( славе св. Саву, иста породица са Р ж е њ а ц и м а).
    Остали су досељеници призећени или посињени као:
    – М и л а н- „ча из Рупје“, призетио се код Ћире („Кира“);
    – Т о д о р – из Брода , посинио се, од њега је Ј а н к о С т о и л к о в и ћ.

    ИЗВОР: (Према ЗАПИСИМА (1905-1909) Ристе Николића, ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, 2012. САНУ Београд)

    Приредио: Мирослав Б Младеновић Мирац
    11.март 2017. Власотинце, Србија

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top