Poreklo prezimena, selo Stranjevo (Vlasotince)

3. jul 2013.

komentara: 11

Poreklo stanovništva sela Stranjevo, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Nastanak sela:

Selo Stranjevo je u opštini Vlasotince, u jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002. godine bilo je 48 stanovnika. U naselju ima 19 domaćinstva koja žive u selu. Na kraju 20. veka meštani su se većinom iselili u Vlasotince, Leskovac i negotinsku Krajinu. Danas na početku 21. veka jedan deo stanovnika koji žive u Vlasotince, povremeno leti boravi u selo i obrađuje zemlju i bere šljive da bi pekli rakiju.

Selo Stranjevo je seosko naselje razbijenog tipa, na nadmordkoj visini od 600 metara desnoj dolinskoj strani Tegošnice, desne pritoke Vlasine, između Kuna (754m) i Dela (642m), 22km istočno od Vlasotinca.

Selo Stranjevo je zaseljeno iz sela Gare. Zaseljeno je prethodno u GOLEMU REKU (Dobrovišačka reka), potom kada je bilo potopljeno dva do tri puta od vode, onda se stanovništvo zaselilo na brda dve rečice: Goleme reke i rečice zvane (Ljanštica) LJANIŠČICA (koja izvire od Jezera sela Dobroviš); koje se sastaju ispred branu i formiraju reku Tegošnicu koja se uliva u reku Vlasinu.

Stanovništvo se zaselilo u mestu sa lešnjacima, pa je naselje predhodno se zvalo LEŠTAK. Tu je bilo dosta leska pa se tako moglo skrivati u vremenu pod Turcima.

Posle krčenja šume, stvarane su oranice, voćnjaci i livade, a samo naselje se zaselilo na osojnoj niskoplaninskoj padini -sunčanoj strani, zvanoj STRANJE (strane); da bi prema predanju samo naselje umesto naziva LEŠTAK, a kasnije dobilo naziv STRANJE, potom je dobilo naziv STRANJEVO. U tom okruženju je formirani naselje.

Samo stanovništvo koje je zaseljeno iz sela Gare, a stanovnici Gara vodi poreklo sa Kosova i Metohije, okoline Trna, Crne Trave, Znepolja.

Prethodni stanovnici su bili stočari, koji su krčili šumu i tako posle bekstva sa Kosova stvarali pogodne oranice za uzgoj žita u čuvanje stoke.

Do kraja 20. veka naselje je brojalo 32 kuće, potom je nastalo raseljavanje stanovništva u: Vlasotince, okolinu Zaječara i najviše u selo Rgotina-Negotinska Krajina.

Samo naselje je podeljeno na četiri mahale: Pešince, Donju malu, Marčince i Dubanjice.

Selo Stranjevo je osnovano sredinom XIX veka, pominje se kao samostalno naselje.

U prvoj deceniji XX veka pominje se kao samostalno naselje. Stanovništvo slavi krsne slave: Sveti Sava, Sveti Aranđel, Mitrovdan, Sveti Jovan (neka su uzela kao slavu i seosku slavu-litije: Petrovdan (12.jul), koja je prebačena 1970.g. u selo Tegošnica, zbog vašara), koja se održavala u selo kod „krsta“-zapisa miroa drveta.). Stanovništvo je doseljeno u vreme formiranja sela Gornje Gare i stanovništvo je srpsko.

Selo je dobilo struju 1965. godine, a vodom se snabdeva iz bunara. Sa selom Tegošnica (put Svođe-Crna Trava) je povezano makadamskim putem.

Nekada je ovo bio poznat stočarski kraj. Najviše se čuvale ovce, potom goveda i konji. Danas više toga nema u toj meri. Čak je i gajenje konja i ovaca u čitavom vlasinskom kraju sveden na simboličan broj. Krave se čuvaju radi mleka za ličnu upotrebu, dok se nekada u tom kraju ubačovalo na hiljade ovaca i pravio sir, belmuž, maslo(bučkalo) i dobijala vuna. Neki su trgovali stokom (ovnovima i jalovicama-ovcama) čak do Carigrada i Soluna.

U selo uspevaju sve vsrte žitarica, gaje se pčele, gaje se vonjaci i peče dobra rakija. Nekada je selo bilo poznato po pinterima a sada po dobrim majstoirima zidarima, ali koji mahom su odseljeni u Vlasotince.

* * *

RODOVI:

1. DURLUVCI (6.k)- prezimena: Stojanović (krsna slava Sveti Sava (2.k) krsna slava roda, potom posle podelbine braće uzimaju krsnu slavu Đurđicu (Sveti Đorđe „mrsna“ slava) četiri kuće Stojanović (4.k), Mitrovdan.

2.PEŠINCI (5.k)- prezimena: Pešić, Rančić, Cvetković, Trajković. Krsna slava roda Sveti Sava, a posle podelbine braće je uzeta i krsna slava Sveti Stefan-Stevan.

3. DUBANJINCI (9.k)-prezimena: Lepojević (krsna slava roda je Sveti Ranđel)

4. MARČINCI (5.k)-prezimena: Milovanović, Jovanović. Krsna slava:Sveti Sava, Petrovdan

5. DROPLJINCI (7.k)-prezimena: Antić, Đokić, Svetozarević (braća se prezivaju različito od istog oca na početku 21. veka). Krsna slava: Sveti Sava.

* * *

POREKLO RODOVA-PREZIMENA, Krsna slava: Sveti Sava, Sveti Ranđel, Sveti Jovan, Mitrovdan, Petrovdan

Seoska slava (Zavetina-Litije)-Petrovdan (12.jul)

Petrovdan (12.jul) je bila seoska slava (Zavetina-litije) ali 1970.godine otvaranjem škole, ambulante i puta, tadašnji šef mesne kancelarije Pejča Stanković (uz saglasnost tadašnjih crkvenih vlasti) je tadašnji VAŠAR – Petrovdan (koji se u selo Stranjevo održavao kod „Krst“-miro drvo ZAPIS) je prebačen u selo Tegošnica, zbog okupljanja više naroda i većeg obima vašara na putu: Svođe-Crna Trava. Mnoge familije su kasnije uzele taj stočarski praznik sela kao svoju Krsnu slavu. Tako je među rodova porekla braće Jovana (Jovanović) uzeta krsna slava Petrovdan (12.jul) a u rodu brata Milovana (Milovanović) zadržana krsna slava Sveti Sava.

Pored drvo (Zpis-„Krst“) Miro, stajalo je i KLEPALO (od gvožđa) koje je služilo za obredne ranje izvođenja LITIJA, a kasnije i za obaveštavanja građana za zborve na neku akciju priliko gradnje puta ili drugih obaveštavanja u selo.

Poreklo rodova je indirekno sa Kosmeta, a predhodno su zaseljeni u selo Gare.

1. Rodoslov roda DURLUVCI (Stojanović):

Rodonačelnik: Stojan

Poreklo: selo Gare (sa Kosmeta doseljeni)

Krsna slava: Sveti Sava, Đurđic („mrsna“ Sveti Đorđa), Mitrovdan-uzete kao slave posle „podelbine“ braće.

Poznat rodoslov:

Braća: Stojadin (Stranjevo), Ilija i Zlatko (prizećeni u selo D.Gare), četvrti brat se zaselio u selo Tegošnica, a peti brat je poginuo u Prvi svetski rat, a šesti brat se odselio u Moravu.

Stojadin Stojanović:-Milisav (1910.g), Ljubomir (1911.g.), Aleksandar (1918.g.).

Milisav Stojanović (1910.g)-Božika Vidojević (s.Dobroviš):-Branislav (1934.g.), Zlatomir (1935.g), Lepka.

Branislav Stojanović (1934.g.)-Stojana (Pavlović-krs.sl. Sv. Đorđe-posna, a “usvojeno” prezime Anđelković, kr.sl. Vidovdan(28.jun),iz selo Krivi Del, 1934.g.):-Smilja (1954), Milan (1958.), Vojislav (1959.g.).

Smilja Stojanović (1954.g.)-Novica Lepojević(1952.g. s. Stranjevo):-Mile(1970.g)-oženjen i ima dvoje dece, žive u Vlasotince; ćerka Dušica-udata u selo Konopnica.

Milan Stojanović (1958.g.g)-Slovica Jovanović(Aleksine, 1959.g):-Igor (1979), oženjen ima dvoje dece;Marjan(1981.g) oženjen i ima dvoje dece. Žive u Vlasotince

Vojislav Stojanović(1959.g.)-Zorica (Doboviš):-Gabrijela (1985), Srđan (1989.g.). Žive u Vlasotince. Krsna slava Đurđic, a ostala braća iz roda DURLUVCI(Stojanović, Ilić, Zlatković) slave Sveti Savu.Jedan rod Stojanović(braća u podelbibi) slave Mitrovdan(Zlatomir Stojanović).

Zlatomir Stojanović (1935.)-Ilinka (s.Lukačevo):-Jelka 81954)-udata u s. Krnjevo (V.Plana) i Dobrivoje (1965).

Dobrovoje Stojanović(1965)-Slađana (1969):-Marko, Ivana. Krsna slava Mitrovdan (“posle “podelbine” napuštena krsna slava “Sveti Sava”, da bi se odlazilo jedni u druge naslavu)

Ljubomir Stojanović (1910.g)-Milika (s.Stranjevo, Jovanović:-Božidar (1925)-sin Radisav Stojanović (1948.g.)-živi Vlasotince-sin Goran (1965)-ima dva sina, jednom žena iz salakovac(N.Krajina).

Aleksandar Stojanović(1918.g.)—Savka:- Gradimir(1935.), Ranko (1937). Krsta (udata u Malu Krsnu-Velika Plana).

Gradimir Stojanović-Smilja(s.Ćuove):-Negosova (1955.g.)-udata za Radeta Nuikolića(1948.g-šef mesne kancelarijue), Stanica (1959)-udata u Dobroviš.

Ranko Stojanović(1937)-Slovena(1937. s. Stranjevo, Janković):-Snežana (1961), Zoran (1959)-Vesna (s.Preslap), imaju dva sina i žive u Leskovac. Snežana udata u Gabrovik(u Paunovići u Svođe).

Braća Ilija i Zlatko su prizećeni u selo Donje Gare, pa njihove familije se prezivaju:Ilić i Zlatković. Od roda Zlatković u Donje Gare Mile Zlatković (1960.g) poginuo kao kockar u Hrvatskoj, a Boško i Ratko Zlatković žive u selo Donje Gare. Cela porodica je podlegla poroku: kockanju.

Od četvrtog brata Stojanović u selo Tegošnica postoji ovakav rodoslov:

Braća: Sofronije, Momir(Moša) i Boško Stojanović.

Moša je imao ćerku Milovanku(1960.g)-udata.

Sofroniji sin Slobodan se odselio u Soko Banju.

Boško Stojanović-Persinka:Zoran, Slaviša (drži kafanu u selo Tegošnica). Boško je bio pinter, a Moša je bio trgovac.

* *

2. Rodoslov roda PEŠINCI( Pešić, Rančić, Cvetković, Trajković):

Poreklo prezimena: Pešić, Rančić, Cvetković, Trajković

Krsna slava: Sveti Sava i Sveti Stefan-Stevan( posle podelbine braće)

Rodonačelnik: Peša

Poznat rodoslov: Peša, Cvetko, Ranča.

Peša Pešić:- Jevram, Dragutin, Celko

Jevram-Dušan Pešić(1925.), Smilja(udala se za Sevroniju Antića u selo Stranjevo), Dobrosav (oselio se u Požarevac).

Dragutin-Kruna(ćerka 1933.g) je „privela“(prizeten) Stojanča Jovanović iz Ćuove.

Kruna Stojanović(1933.g)- Stojanča Jovanović 1933.g.(Ćuove):-Radmila (1960.g)-udata u selo Ravni Del za „geodeta“ a živi u Vlasotince i Gordana (Požarevac)

Cvetko Pešić –Nikodije Pešić. Koji je posinio Arsenije(iz Vrelo) Pešić, koji se 12. puta ženio. Zanimljivo je da su m u sedam žene umrle.

Arsenije Pešić( prvi brak)-sin Drage Pešić(1952.g.) se ženio tri puta i četvrti put ga žena „otrula“-dala mu vodu kada je bio operisan od kamen u žuči i umro, jer nije smeo da pije vodu posle operacije a ona bila medecinska sestra, a on joj rekao da će da se ponovo ženi čim ozdravi.

Sa prvom ženom iz sela imao je dece:-sin i ćerka, sa drugom ženom hrvaticom(svirao kao muzikant i radio kao građevinski majstior u Hrvatskoj) imao sina i ćerku i sa trećom ženom medecinskom sestrom imao jue ćerku.

Kažu da je u Požarevac za tu ženu napravio kuću i kafanu. Bio je lep, haronikaš, šarmantan, smeđ i zavodljiv za žene. Ostavljao svirku na svadbu i nije bilo žena koju nije mogao da osvoji. Prvi put se oženio veoma mlad.

Negde 70.godina kada sam radio kao nastavnik u seoskoj školi Tegošnica, družili smo se davajući priredbe sa decom po okolnim selima opštine Vlasotince i Crna Trava, a on je besplatno sa pojačalim svirao harmoniku na priredbama sa decom. Bio je veoma druželjubiv čovek.(Podvukao M.M jun 2013.g)

Ranča Pešić:- Božidar (1910): Miodrag (1934.g) , Ljubomir(1933.g) Cvetković.

Miodrag Rančić(1934)-Grozda Janković(Stranjevo, 1934,):-Blagoje Rančić(1952.g), Marica (1954.g.)-udata u selo Rgotina Negotinska Krajina.

Blagoje Rančić (1952.g)-Ljubinka(1957.s.Rgotina):-dve ćerke:Biljana, Svetlana(udata u mahalu Suknari-s.D.Dejan)-udate i žive u Vlasotince. Imali sina Dejana-umro. Odselili se u Vlasotince, da bi se Blagoje Rančić se vratio da živi u selo Stranjevo.

Ljubomir Cvetković(1933.g.)-Smilja Grozdanović (1933.g.s.Pržonje):-Slobodan(umro), Dragan (1964.g), Zorica (1960.g.),Svetlana(udata u krivi Del).

U rodu RANČE PEŠIĆA su sva prezimena:Pešić, Cvetković i Trajković-sem Blagoje Rančića(1952.g.).

Iz RODA CVETKOVIĆ-paradeda Blagoje Rančića Čeda Cvetković je bio pilot.

Trajkovići iz roda RANČE(Pešinci) žive u Vlasotince, a oni su građevinski majstori.

Celko (PEŠINCI):- Jovanović (brat Dragutina):-sin Žarko-odseljeni u Trnavac(Zaječar).

* * *

3. Rodoslov roda DUBANJINCI (Lepojević, Stojković, Janković, Milovanović):

Krsna slava: Sveti Ranđel, Sveti Jovan

Osnivač roda:Lepoje (krsna slava Sv. Jovan; naseljen prvo u Gare, a po predpostavci iz okoline Prizrena)

Lepoje:-Stojilko Lepojević

Stojilko Lepojević (1860-1940)-Margarita:- nisu imali poroda.

Stoilko Lepojević:-bio poslanik, imao 17 slugu, u Vlasotince dućan ai tri hektara zemlje na ulazu u Vlasotince(ispred današnje kafane „Rujne zore“-vlasnika kafane njegovog potomka Dragoslava-Gose Lepojevića (1961) iz s. Stranjevo).

Bio poznat trgovac stokom i „hiljadio“ je više puta stokom.

Bio ugledan u čitavom kraju Povlasinja, a otkupljivao livade i šume u vlasotinačko-crnotravski atar.

Posedovao je u selo dve bakalnice i sadžisku radnju u vremenu kraljevine

Posinio je Janka Jankovića iz Ruplja i Stojimira Stojkovića iz Stranjeva.

Jedna grana Lepojević se od deda LEPOJINI iz D. Gare doselilau selo Krivi Del, a ima ih i u selo Borin Dol i drugim okolnim selimaa i iseljenih u dalja mesta.

Mita Stojković (krsna slava sv. Ranđel) i žena Cveta- živeli u mahali Šantennica sela Stranjevo.

Poginuo u ratu sa Turcima (srpsko-turskom ratu) i ostavlja ženu Cvetu, sina Stojimira i ćerku–koja sa majkom Cvetom se preudaje u selo Đinđuša kod Bojnika.

Sin Mite i Cvete iz Stranjevo Stojimir Stojković je učesnik Kumanovske bitke, Cerske bitke i Kolubarske bitke i Solunskog fronta.

Po povratku sa Solunskog fronta vraća se u selo Stranjevo:domaćinstvo popaljeno i usvaja ga Stojilko Lepojević i tako Stojimir uzima prezime Lepojević u selo Stranjevo.

Stojimir Lepojević je umro 1954.godine. Oženio se ženom Marijom iz Ćuove (G.Orah) i ostavio potomstvo.

Poreklo prezimena: Lepojević(Stojiljković),

Poznat rodoslov:

Stojimir Lepojević(Stojiljković)-Marija (Ćuove):

-1.Josimka (udata u Borin Dol),

2. Trajko Lepojević (1892-1943.g., ubijen u Darkovce od

Bugara),

3. Pejka (udata u Krivi Del),

4. Ljubomir Lepojević (1906-1978),

5. Lepka (udata u Krstićevo-Jakovljevo),

6. Stojilko Lepojević “Cilko”(kafedžija, 1929-1978).

Trajko Lepojević:-Nikolija(udata u Stranjevo),, Desanka (udata u Svođe), Sibinka (udata u Svođe), Borisav (1920-1988), Danica (udata u Dobroviš).

Borisav Lepojević (1920-1988):-Jovan (1940), Nada(u s. Krstićevo, 1943.g.), Čedomir, 1945.g.), Slavica(1948,g, udata u Rgotinu-Zaječar).

Čedomr Lepojević (1945.g.):-Slađana (ima sina i ćerku), Gorica (ima sina).

Stojilkko Lepojević “Cilko”(1929-1978)-Verka:-Stojna (Rgotina-Vesna (sin) i Gordana (sin)), Ljubinka (Dobroviš, Goran (2 sina i 2 kćeri), Saša), Dragoslav (Dejan-Jovana, Dragan 1984.2004).

Ljubomir Lepojević:-Milorad (1927-1945, poginuo na Kosovo), Todor (1929-1972), Velimir (1931-2001), Bogosav (1933-).

Todor Lepojević (1929.1972):-Novica-Dušica:Milana, Marija, Mile: Miljana, Veljko; Voja: Maja, Marija.

Velimir Lepojević (1931-2001):-Dragoja (1954), Dobrivoja (1957), Sretko (1959);

Dragoje LepojeviĆ:-Ivana (Miona), Svetozar, Jasmina (Anja, Kosta);

Bogosav Lepojević (1933-):- Biljana (vlasotince, Emilija i Stefan), Jasmina (Niš, Aleksandar i Miroslav), Gordana (Vlasotince, Tamara i Nikola).

Poreklo prezimena: Janković, Milovanović-Lepojević

Lepojević Stojilko iz Stranjevo nije imao dece i posinio je Janka Jankovića koji je poreklom iz Ruplja.

Janko Janković takođe nije imao dece pa je posinio Tihomira Milovanovića iz selo Stranjevo.

Poznat rodoslov:

Tihomir Milovanović (Janković):- Draginja (udata u Dobroviš), Vitomir (1912), Dragomir (1915), Dobrosav (1918), Đorđe (1920), Vojislav i Blagoje (1929).

Blagoje (Tihimira) Janković poginuo je 10.08.1944.godine od Četnika u selo Jastrebac kod Vlasotinca, kao borac 12/22 divizije partizanskog pokreta,

Dragomir (Tihomira) Janković je poginuo 1.o7. 1944.godine od Nemaca u Soko Banji, kao borac 7/23 divizije partizanskog pokreta.

Zapis: 2014.godine Vlasotince

Kazivači: Lepojević Sretko (1959) iz s. Stranjevo-živi u Vlasotince i njegov stric Bogosav Lepojević(1933)

Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

Poreklo prezimena Janković (roda DUBANJINCI):

Rodonačelnik: Janko

Krsna slava: Sveti Jovan

Prezime: Janković

Poznat rodoslov:

Janković Vitomir (1912)- se dva puta ženio. Poginuo u Drugi svetski rat. Od prve žene Rade Janković (preudala se za Spasić u s. Dobroviš) imao je sina: Boško Lepojevića (1928)-šef mesne kancelarije u Tegošnicu.

Imao je dva sina:Vlasta i Žika i ćerke:Julijana i Milica. Vlasta se odselio u Salakovac. Vlasta:sin i ćerka. Žika: 2 ćerke i sin i žive u Salakovac. Julijamna: jedan sin. Milica: 2 sina.

Od druge žene Vitomir Janković je imao: Stojana i Grozdu. Stojan: 3 ćerke.

Napomena: pet brata je poginulo u ratovima iz roda JANKOVIĆ.

* * *

4. Rodoslov roda MARČINCI (Milovanović, Jovanović):

Krsna slava: Sveti Sava (rod Jovanović), Petrovdan (rod Jovanović)

Petrovdan (12.jul).

Rodonačelnik: Marča

Braća: Milovan i Jovan

Rod Milovanović:

Sava i Toma Milovanović braća od strica(drugi braća)

Sava(1912)-Darinka:-Boško Milovanović(1947), Dragica

Boško Milovanović (1947)-Nikolija (1948):- Rade (živi u Vlasotince-Manastirište, žena iz s. Preslap, ima dvoje dece) i Svetlana (udata u Svođe-Vukadinovci)

Toma Milovanović(1938):-Velibor (1960)-neoženjen i živi u s. Stranjevo, Vesna udata u s. Krnjevo (Velika Plana)-ima dva sina.

Rod Jovanović:

Bila su tri brata, među njima jedan je bio JOVAN.

Jovan Jovanović-Stojanka (1910):-imali ćerke: Stanica (udata u Stranjevo u Antiće), Krsta (udata u PEŠINCI-Stranjevo). Krsna slava Sveti Sava.

* * *

Rodoslov roda DROPLJINCI (Antić, Đokić, Svetozarević)

Krsna slava: Sveti Sava

Rod vodi poreklo od Đokinske familije iz Gare, a jedan „krak“ je odseljen u Gornju Lomnicu.

Rodonačelnik: Anta

Poznat rodoslov:

Braća Antić: Svetozar (1909), Stoilko (1912), Dragoljub (1913).

Svetozar Antić (1909)-Sevronije Antić (1933), Dušan Đokić(1925).

Dušan Đokić (1925)-Desanka Nikolić (Dobroviš) :-Zaharije Đokić (1948), Novica Đokić (1953).

Zaharije Đokić (1948)-Slavica(G.Dejan-odseljen rod u Smederevsku Palanku):-Ivan, Aca. Žive u Vlasotince.

Novica Đokić (1953)-Ratka (D.Gare):- dve ćerke i sina.

Sevronije Antić (1933)-Smilja:-Rade Đokić (1948), Voja Antić (1953), Dragoslav Svetozarević (1959).

Rade Đokić(1948)- Branka(s.Crnatovo)-dve ćerke. Žive u Vlasotince.

Voja Antić (1953)-Dušanka Božović(1954.g, Peć):-Ivana (1981-novinar u Beograd), Mirjana (1982.g). Žive u Vlasotince

Dragoslav Svetozarević (1959)-Lilijana(makedonka iz Štip, Makedonija):-imaju dve ćerke studente.

Stoliko Antić(1912)-Žika (1930), Momir (1938).

Žika Antić(1930)-Nikolija (Pešići-Dobroviš):- Dragoja (1955), Zoran (1959). Žive u Malu Krsnu.

Momir Antić- Lepka (1937. Stojanović, Stranjevo):-Aca (1964), Mira (1966). Udate. Žive u Vlasotince.

Dragoljub Antić (1913)-Čeda (1947), Petar (1946).

Čeda-Stanija (Stranjevo-Jovanović):-Borko (1959) i sestra. Borko Antić ima sina i dve ćerke i žive u Vlasotince.

Petar-Slavka(D.gare):-Jelka (1955-udata u Popazikinci-Jakovljevo), Stanomir-žive u Stranjevo.

* * *

Muzikanti:

Stojanča Jovanović (1933.g.)-tupandžija, svirao u pleh-orkestar Vojislava Gligorijevića (trubač) iz selo Dobroviš. Harmonikaš Drage Pešić (1955.g.), Kontrabas je svirao Milan Stojanović (1957), dok je najpoznatiji frulaš bio Vitomir Janković (1912.g.).

* * *

Starine:

LATINSKO GROBLJE-CRKVA:-Na mestu MALENOVICA bilo Latinsko naselje, a tu je bilo i latinsko groblje. Kada je deda Milisav Stojanović (1910) posle Drugog svetskog rata “trsio” i pravio šljivar, nalazio ostatke u keramici i novcu(žute pare)-i danas mnogi “prekopavaju” ovde da bi našli zlato.

Stariji kažu da je nađen i latinski šlem i mač i prodat za skupe pare.

Na mestu PREKOP (Prokop) se nalazila latinaska CRKVA.

I danas u obliku pravougaonika postoji OLTAR crkve od kamena u mesto Malenovica u selo Stranjevo.

Latinsko naselje je bilo povezano vodovodnim cevima iz PETKOV kladanac.Petlovca, sela Krivi Del. Naselje je zidano živim krečom i kamenom.

* * *

STARI ZANATI: U selo Stranjevo pored stočarstva, bavili se i kačarsko-pinterskim zanatom. Celo selo se bavilo tim zanatom sve do 60. godina 20. veka-sem nekoliko ciglara; dok na kraju 20 i početkom 21. veka se mahom bave pečalbarsko-zidarskim zanatom.

Postojali su i terzije i sadžije, a i “dlakari”, koji su se bavili prikupljanjem dlake za pravljenje vreći i pokrovaca.

Oni su bili pečlabari širom bivše kraljevine Jugoslavije, kao i pinteri-pečalbari, koji su pečalbari ne samo širom bivše Jugoslavije, nego i u Bugarskoj i u Vlaškoj.

* * *

OBRAZOVANJE: Stranjevci su posle drugog svetskog rata se posvetili obrazovanju. Četvorogodišnju osnovnu školu su pohađali u selo Dobroviš, a osmogodišnju školu retko od kojih je pohađao u selo Svođe – zbog velike udaljenosti škole od sela. Neki su pohađali osmogodišnju školu u drugim susednim školama drugih opština.

Otvaranjem osmogodišnje škole 1970.godine u selo Tegošnica, Stranjevci su pohađali osmogodišnju školu u selo Tegošnica. Udaljenost od škole je bilo nekoliko kilometara u jednom pravcu.

Od stranjevaca, većina je završila srednje i trogodišnje škole, a fakultete i više škole su završili: Zaharije Đokić (pravnik), Rade Đokić (učitelj) i Dragoslav Svetozarević (nastavnik-profesor).

* * *

STRANJEVCI U RATOVIMA: U ovom kraju od vajkada se ratovalo za slobodu. U vremenu pod Turcima stranjevci su kao deo sela gare uzimali učešće u svim bunama i ratovaima za nacionalno oslobođenje od Turaka.

Velike su žrtve podneli u Prvom i Drugom svetskom ratu pod okupacijom Bugara. Mnogi su streljani ili bili internirani u Bugarsku u ropstvo. U brobi za nacionalno oslobođenje od Turaka u istoriografiji se pominje Lepoje iz sela Gare, kao jedan od vođa ustaničke bune.

* * *

TOPONIMI:

Potoci, doline, livade, njive, šljivari, mesta: Košarište, Ljanštica, Mišenica, Liska, Zanoga, Del, Kruške, Boćov Del, Rid, Čuka, Vili padina, Gusta padina, Malornica, Granica, Prekop, Kun, Kristino, Đurino, Zlatkovo, Golema njiva, Pečanovica, Šiljigarnik, gavranov kamen, Ovsište, Rijin Čukar, Zakasalo, Jazovačke Duvke, Malenovica, Latinsko groblje, Prokop.

. * * *

Zapis: jun –jul, 2013.godine selo Stranjevo-Vlasotince

Kazivači: Vojislav Stojanović (1959) i Milan Stojanović (1957) iz roda DURLUVCI (Stojanović) selo Stranjevo, opština Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar, Vlasotince

IZVORI:

[1] Stamenković Srboljub: “Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (a-đ), Beograd

[2] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: “Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

[3] Kazivači: Vojislav Stojanović(1959) i Milan Stojanović 81957) iz roda DURLUVCI, sela Stranjevo, opština Vlasotince

AUTOR: Saradnik portala Poreklo Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar

19. januar 2014. u 12:45

slobodan

Pozdrav! lepo je to sve napisano uvezi sela Steanjevo ali je malo napisano uvezi familije Milovanovic..ima dosta naseljenih u Zajecarskom okrugu…zeleo bih da vise saznam o njima. Naravno i ja bih dodao o mom poreklu. Moj deda je prebegao za vreme rata 1940g. u selo Lukovo kod Boljevca.imao je jos familije za koju slabo znam.

Odgovori

11. februar 2014. u 23:18

Stranjevo

Najveći ponos sela Stranjeva je Lepojević Stoilko – narodni poslanik za Jablanički okrug u kraljevini Jugoslaviji!

21. februar 2014. u 13:31

Miroslav B Mladenović Mirac

Uočen duplirani komentar; čini se da ste to već rekli!

5. mart 2015. u 15:29

Miroslav B Mladenović Mirac

DODATAK
Rodoslov roda MARČINCI (Milovanović, Jovanović, Spasić):
Poreklo: Doselili se iz Raške, preko Makedonije u selo Stranjevo(Vlasotince)
http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
Krsna slava: Sveti Sava: (rod Jovanović i Spasić), Petrovdan (rod Milovanić),
Petrovdan (12.jul). Sveti Sava (27.januar)
Rodonačelnik: Marča
Braća: Milovan , Jovan i još jedan brat.
Rod Milovanović:
Sava i Toma Milovanović braća od strica(drugi braća)
Sava(1912)-Darinka:-Boško Milovanović(1947), Dragica
Boško Milovanović (1947)-Nikolija (1948):- Rade (živi u Vlasotince-Manastirište, žena iz s. Preslap, ima dvoje dece) i Svetlana (udata u Svođe-Vukadinovci)
Toma Milovanović(1938):-Velibor (1960)-neoženjen i živi u s. Stranjevo, Vesna udata u s. Krnjevo (Velika Plana)-ima dva sina.
*
Rodovi: Jovanović i Spasić
Krsna slava: Sv.Sava
Rodonačelnik: Jovan
Poznat rodoslov:
Jovan-Spasa Jovanović. (Stojandža tupandžija Spasin bratanac).
Spasa Jovanović: Sotir (1882), Vlajko, Mijalko.
Sotir Jovanović:-Manojlo Spasić (1901), Uroš Jovanović, Mladen Jovanović, Jovanović Margarita.
Uroš Jovanović odseljen sa porodicom u Jelašnicu-kod Salaša, Negotin.
Uroš Jovanović je bio narodni poslanik. Napravio je pinter najveću bačvo od šest ljiljada litara.
Mladen Jovanovć sa porodicom se odselili u Rgotinu(Negotinska krajina).
Manojlo Spasić (1901) se odselio u Jelašnicu-Salaš kod Negortina.
Manojlo Spasić se dva puta ženio.
Manojlo Spasić (1901)-Vida -Prvi brak:-Vitomir u Koprivica-Salaš,umro.
Manojlo Spasić (1901)-Stanika (1908)-Drugi brak:-Bosiljka, Rada, Dragomir (1929)-svi su po prezimenu od Manojla Spasići.
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca

*
Zapis:
Manojlo Spasić (1901).g u selo Stranjevo, bio je načit momak. Neki bogat čovek nudio mu kao momku šubaru punu sa zlatnim dukatima, da se oženi njegovom ćerkom. Nije mu se svidela ta devojka i uzme drugu koja je bila lepa -Vida iz Dobroviša; koja je kasnije umrla od turbekuloze a iz roda je Milenkovići(ŠUMANOVCI-Dobroviš).Posle toga se po drugi put(drugi brak) Manojlo Spasiić oženio sa Stankom iz Jezdina (Markovići)….
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinc

*
Dragomir Spasić (1929)- Radmila(Nikolić, Krivi Del-Miljkovci):- Olgica(1955.g) udata u zaječar, Aleksandar Spasić(1959.g)-iz Jelašnice se doselio a potom u Vlasotince, radi kao psiholog u vojsci Srbije.
Aleksandar Spasić (1959)-Jasmina Jović(1958.g Jović-Šulejci. Kći Blajoje Jovića limara, slave sv. Jovana iz Vlasotinca):-Danica (1991), Petar (1996)-žive u Vlasotince.
Interesantna je povezanost majke Radmile Nikolić (Krivi Del-Miljkovci) sa rodom Nikolić i Miljković u s. Krivi del. Rod Nikolići vode poreklo iz Džepa(Grdelička klisura- od Vladičkog Hana prema Vranju), a iz tog roda je i Kosta Stamenković, narodni heroj u Drugom svetskom ratu iz Leskovca.
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
*
CILINDAR I GOSPODIN:
Dalje od tog roda je i narodni tribun Adam Bogosavljević (Bogosavljevića ima i u Vlasotincu).
Postoji i jedna zanimljiva anegdota-priča o Gospodama i Beogradu o samom Bogosavljeviću.
Tako Adam Bogosavljević otišao u narodno odelo u beograd i svrati u neku kafanu. Naručio kafu kod konobara, ali ga konobar uljudno zamoli da ne može da dobije kafu jer se ovde samo služi samo gospoda.
Adam Bogosavljević upita konobara pa kako izgleda ta gospoda koja ovde ima prava da pije kafu.
Konobar mu uljudno odgovori-ta Gospoda nose frak i cilindar. Razljuti se adam i izađe iz kafane i kupi frak i cilindar, pošto je bio veoma bogat čovek, ali narodnog duha , obučen u narodnom seljačkom nošnji.
Dođe opet Adam sa frakom i cilindrom u kafanu i od istog konobara naruči kofu kafe. Konobar ode kod šefa sale i reču ma da ovaj Gospodin želi kofu kafe da narči, ne zna šta da uradi- da se posavetuje sa njim.
Šef mu odgovori ako ima taj Gospodin novca da plati, neka bude uslužen.
Konobar posluži Adama kao Gospodina kofom kafe. Onda Adam Bogosavljević uzme cilindar i stavi ga u kofu i reče:”E sada Gospodine Gospodine popite kafu”.
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
*
Zapis:
Radmila Nikolić (udata u Stranjevo za Dragomira Spasića(rođ. 1929), devojka je iz Krivog Dela- roda Đordinci. Njena majka Margarita iz Krivog dela je od strane Bugara u Drugom svetskom ratu mučena u zlostavljana od strane Bugara. Bacili su jesu je izmrcvarenu, izmučenu u potok , onda su je našli, omotali u ovčoj koži i oporavila se i vratila u život.
Odselili su se posle Drugog svetskog rata svi u Rgotinu (Negotinska Krajina). Margarita je bila udata za Vitomira Nikolića(Krivi Del-poreklo miz Džepa kod V.Hana)-izrodili su šestoro dece:Milorad, savka, Zorica, Svetomir, Radmila, Bork o(1938.g.-živ, ostali su pomrli)-svi žive u Rgotinu (Negotinska Krajina).
Reč:Đorda-sablja, pa izgleda umesto Đordinci, naselje u Dejanu je dobilo naziv Đorđinci.
*
“LUDI” MILJKO
Miljko je živeo na Rudniku ukraj Gornjemg Milanovca sa familijom i sestrom Đukom.
Miljkova sestra Đuka je posipovala turčina da se umije vodom. Turčin je počeo da hvata za dojke, da je obljubi ispred brata. Miljko je uzeo sekiru i ubio Turčina. Posle toga sa sestrom i familijom je prebegao sa Rudnika (Gornji Milanovac) u selo Krivi Del, gde psotoji rod MILJKOVCI, a potom verovatno je još jednom pravio “bežaniju” i zaselio se sa setsrom u mahalu Đorđine (Dejan).
Zbog ubistva turčina, turci su ga prozvali “Ludi” Miljko i organizovali potere da ga ubiju. Uvek je za korak bio ispred potera i pobegao u neprohodne šume vlasinskoga kraja. Kasnije osvajanjem zemlje je stvarao i proširivao svoje posade i abvio se stočarstvom.
U Krivom Delu postoji rod Miljkovci.
Baba Đuka je bila sestra Miljkova(Miljkovci) iz Đorđine(Gornji Dejan).
Miljkova sestra baaba Đuka je bila žena Mladena-rodnačelnika prezimena Mladenović (autora zapisa), živeli u mahali levenove (G.Dejan-kod starog groblja) imao 7 ili 9 sinova, a među njima je poznat i moj rodoslov: Mladen- Milija-Gavril(solunac)-Milivoje81900-umro u zarobljenišrvu kao interniran u Drugi svetski rat u Bugarskoj)-Blagoje 81920)-Miroslav Mladenović (1948.g.).
Prema baba Đuki moja familija i (zaselila se iz mahale Levenove(g.Dejan) u mahalu Predanču(istog sela)-nosi naziv ĐUKINCI. Ništa nisam još otkrio pta je bilo sa moji mpretkom Mladenom, a živeli su pored reke Vlasine na potesu luka- KAMENJARA -kao ovčari, da bi kasnije nomadskim ovčarenjem se išlo i krčila šuma i odlazilo prema planinskom delu Bukove Glave. Svoje posede su prodavali Dejancima nvonaseljenicima sa Kopaonika(Birovcima). Zanimljivo je da su svi slavili istu slavu Sv. Đorđa “posna”(Sv.Alimpije.se poklapa sa tom slavom).
Miljinska familija se doselila iz Krivog Dela u Dejan (mahala Đorđine-danas G.Dejan-posle Drugog svetskog rata bika fizionomnska podela Dejana:Gornji i Donji Dejan).-kazivač Vladimir Ilić(solunac(zmahala Predanča, G. dejan), zapis 1975.g, zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac (mahala Predanča, G.dejan). Postoji u Đorđine pored Miljinske familije i nazivi mesta, pa i naziva MILJINSKA ČUKA u šumi od šumske vade rečice Gracaka(mahale Predanča)-prema selo Ravni Del, sa leve strane reke Bistrice, a sa desne dtrsane je mahala Đorđine(G.Dejan)-Podvukao: M.M 2015.g).
Mahala Đordinci izgleda na osnovu reči (Đorda-sablja) je u pominjanjeu posle raseljavanja Minjkovske familije iz Krivog Dela u Dejanu, dobila radi lakšeg izgovaranja ĐORĐINCI.
Kasnije istraživanjem sam uvideo da se takvi naseljenici spominju u selima pomoravlja u vlasotinačkom kraju;Stajkovce i u drugim selima sa istom krsnom slavom “posna” Sv. Đorđe.(Podvukao:M.M 2015.g) . Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince; Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince. Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
Postavljeno:3 mart 2015.g. Vlasotince, republika Srbija,
http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
Autor;:Miroslav B Mladenovićć lokalni etnolog i istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije, Vlasotince, republikja Srbija

Odgovori

3. mart 2015. u 19:04

DODATAK
Rodoslov roda MARČINCI (Milovanović, Jovanović, Spasić):
Poreklo: Doselili se iz Raške, preko Makedonije u selo Stranjevo(Vlasotince)
http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
Krsna slava: Sveti Sava: (rod Jovanović i Spasić), Petrovdan (rod Milovanić),
Petrovdan (12.jul). Sveti Sava (27.januar)
Rodonačelnik: Marča
Braća: Milovan , Jovan i još jedan brat.
Rod Milovanović:
Sava i Toma Milovanović braća od strica(drugi braća)
Sava(1912)-Darinka:-Boško Milovanović(1947), Dragica
Boško Milovanović (1947)-Nikolija (1948):- Rade (živi u Vlasotince-Manastirište, žena iz s. Preslap, ima dvoje dece) i Svetlana (udata u Svođe-Vukadinovci)
Toma Milovanović(1938):-Velibor (1960)-neoženjen i živi u s. Stranjevo, Vesna udata u s. Krnjevo (Velika Plana)-ima dva sina.
*
Rodovi: Jovanović i Spasić
Krsna slava: Sv.Sava
Rodonačelnik: Jovan
Poznat rodoslov:
Jovan-Spasa Jovanović. (Stojandža tupandžija Spasin bratanac).
Spasa Jovanović: Sotir (1882), Vlajko, Mijalko.
Sotir Jovanović:-Manojlo Spasić (1901), Uroš Jovanović, Mladen Jovanović, Jovanović Margarita.
Uroš Jovanović odseljen sa porodicom u Jelašnicu-kod Salaša, Negotin.
Uroš Jovanović je bio narodni poslanik. Napravio je pinter najveću bačvo od šest ljiljada litara.
Mladen Jovanovć sa porodicom se odselili u Rgotinu(Negotinska krajina).
Manojlo Spasić (1901) se odselio u Jelašnicu-Salaš kod Negortina.
Manojlo Spasić se dva puta ženio.
Manojlo Spasić (1901)-Vida -Prvi brak:-Vitomir u Koprivica-Salaš,umro.
Manojlo Spasić (1901)-Stanika (1908)-Drugi brak:-Bosiljka, Rada, Dragomir (1929)-svi su po prezimenu od Manojla Spasići.
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca

*
Zapis:
Manojlo Spasić (1901).g u selo Stranjevo, bio je načit momak. Neki bogat čovek nudio mu kao momku šubaru punu sa zlatnim dukatima, da se oženi njegovom ćerkom. Nije mu se svidela ta devojka i uzme drugu koja je bila lepa -Vida iz Dobroviša; koja je kasnije umrla od turbekuloze a iz roda je Milenkovići(ŠUMANOVCI-Dobroviš).Posle toga se po drugi put(drugi brak) Manojlo Spasiić oženio sa Stankom iz Jezdina (Markovići)….
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinc

*
Dragomir Spasić (1929)- Radmila(Nikolić, Krivi Del-Miljkovci):- Olgica(1955.g) udata u zaječar, Aleksandar Spasić(1959.g)-iz Jelašnice se doselio a potom u Vlasotince, radi kao psiholog u vojsci Srbije.
Aleksandar Spasić (1959)-Jasmina Jović(1958.g Jović-Šulejci. Kći Blajoje Jovića limara, slave sv. Jovana iz Vlasotinca):-Danica (1991), Petar (1996)-žive u Vlasotince.
Interesantna je povezanost majke Radmile Nikolić (Krivi Del-Miljkovci) sa rodom Nikolić i Miljković u s. Krivi del. Rod Nikolići vode poreklo iz Džepa(Grdelička klisura- od Vladičkog Hana prema Vranju), a iz tog roda je i Kosta Stamenković, narodni heroj u Drugom svetskom ratu iz Leskovca.
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
*
CILINDAR I GOSPODIN:
Dalje od tog roda je i narodni tribun Adam Bogosavljević (Bogosavljevića ima i u Vlasotincu).
Postoji i jedna zanimljiva anegdota-priča o Gospodama i Beogradu o samom Bogosavljeviću.
Tako Adam Bogosavljević otišao u narodno odelo u beograd i svrati u neku kafanu. Naručio kafu kod konobara, ali ga konobar uljudno zamoli da ne može da dobije kafu jer se ovde samo služi samo gospoda.
Adam Bogosavljević upita konobara pa kako izgleda ta gospoda koja ovde ima prava da pije kafu.
Konobar mu uljudno odgovori-ta Gospoda nose frak i cilindar. Razljuti se adam i izađe iz kafane i kupi frak i cilindar, pošto je bio veoma bogat čovek, ali narodnog duha , obučen u narodnom seljačkom nošnji.
Dođe opet Adam sa frakom i cilindrom u kafanu i od istog konobara naruči kofu kafe. Konobar ode kod šefa sale i reču ma da ovaj Gospodin želi kofu kafe da narči, ne zna šta da uradi- da se posavetuje sa njim.
Šef mu odgovori ako ima taj Gospodin novca da plati, neka bude uslužen.
Konobar posluži Adama kao Gospodina kofom kafe. Onda Adam Bogosavljević uzme cilindar i stavi ga u kofu i reče:”E sada Gospodine Gospodine popite kafu”.
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
*
Zapis:
Radmila Nikolić (udata u Stranjevo za Dragomira Spasića(rođ. 1929), devojka je iz Krivog Dela- roda Đordinci. Njena majka Margarita iz Krivog dela je od strane Bugara u Drugom svetskom ratu mučena u zlostavljana od strane Bugara. Bacili su jesu je izmrcvarenu, izmučenu u potok , onda su je našli, omotali u ovčoj koži i oporavila se i vratila u život.
Odselili su se posle Drugog svetskog rata svi u Rgotinu (Negotinska Krajina). Margarita je bila udata za Vitomira Nikolića(Krivi Del-poreklo miz Džepa kod V.Hana)-izrodili su šestoro dece:Milorad, savka, Zorica, Svetomir, Radmila, Bork o(1938.g.-živ, ostali su pomrli)-svi žive u Rgotinu (Negotinska Krajina).
Reč:Đorda-sablja, pa izgleda umesto Đordinci, naselje u Dejanu je dobilo naziv Đorđinci.
*
“LUDI” MILJKO
Miljko je živeo na Rudniku ukraj Gornjemg Milanovca sa familijom i sestrom Đukom.
Miljkova sestra Đuka je posipovala turčina da se umije vodom. Turčin je počeo da hvata za dojke, da je obljubi ispred brata. Miljko je uzeo sekiru i ubio Turčina. Posle toga sa sestrom i familijom je prebegao sa Rudnika (Gornji Milanovac) u selo Krivi Del, gde psotoji rod MILJKOVCI, a potom verovatno je još jednom pravio “bežaniju” i zaselio se sa setsrom u mahalu Đorđine (Dejan).
Zbog ubistva turčina, turci su ga prozvali “Ludi” Miljko i organizovali potere da ga ubiju. Uvek je za korak bio ispred potera i pobegao u neprohodne šume vlasinskoga kraja. Kasnije osvajanjem zemlje je stvarao i proširivao svoje posade i abvio se stočarstvom.
U Krivom Delu postoji rod Miljkovci.
Baba Đuka je bila sestra Miljkova(Miljkovci) iz Đorđine(Gornji Dejan).
Miljkova sestra baaba Đuka je bila žena Mladena-rodnačelnika prezimena Mladenović (autora zapisa), živeli u mahali levenove (G.Dejan-kod starog groblja) imao 7 ili 9 sinova, a među njima je poznat i moj rodoslov: Mladen- Milija-Gavril(solunac)-Milivoje81900-umro u zarobljenišrvu kao interniran u Drugi svetski rat u Bugarskoj)-Blagoje 81920)-Miroslav Mladenović (1948.g.).
Prema baba Đuki moja familija i (zaselila se iz mahale Levenove(g.Dejan) u mahalu Predanču(istog sela)-nosi naziv ĐUKINCI. Ništa nisam još otkrio pta je bilo sa moji mpretkom Mladenom, a živeli su pored reke Vlasine na potesu luka- KAMENJARA -kao ovčari, da bi kasnije nomadskim ovčarenjem se išlo i krčila šuma i odlazilo prema planinskom delu Bukove Glave. Svoje posede su prodavali Dejancima nvonaseljenicima sa Kopaonika(Birovcima). Zanimljivo je da su svi slavili istu slavu Sv. Đorđa “posna”(Sv.Alimpije.se poklapa sa tom slavom).
Miljinska familija se doselila iz Krivog Dela u Dejan (mahala Đorđine-danas G.Dejan-posle Drugog svetskog rata bika fizionomnska podela Dejana:Gornji i Donji Dejan).-kazivač Vladimir Ilić(solunac(zmahala Predanča, G. dejan), zapis 1975.g, zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac (mahala Predanča, G.dejan). Postoji u Đorđine pored Miljinske familije i nazivi mesta, pa i naziva MILJINSKA ČUKA u šumi od šumske vade rečice Gracaka(mahale Predanča)-prema selo Ravni Del, sa leve strane reke Bistrice, a sa desne dtrsane je mahala Đorđine(G.Dejan)-Podvukao: M.M 2015.g).
Mahala Đordinci izgleda na osnovu reči (Đorda-sablja) je u pominjanjeu posle raseljavanja Minjkovske familije iz Krivog Dela u Dejanu, dobila radi lakšeg izgovaranja ĐORĐINCI.
Kasnije istraživanjem sam uvideo da se takvi naseljenici spominju u selima pomoravlja u vlasotinačkom kraju;Stajkovce i u drugim selima sa istom krsnom slavom “posna” Sv. Đorđe.(Podvukao:M.M 2015.g) . Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince; Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince. Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
Postavljeno:3 mart 2015.g. Vlasotince, republika Srbija,
Autor;:Miroslav B Mladenovićć lokalni etnolog i istoričar, Vlasotince, republikja Srbija

5. mart 2015. u 20:06

*
Dragomir Spasić (1929)- Radmila(Nikolić, Krivi Del-Miljkovci):- Olgica(1955.g) udata u zaječar, Aleksandar Spasić(1959.g)-iz Jelašnice se doselio a potom u Vlasotince, radi kao psiholog u vojsci Srbije.
Aleksandar Spasić (1959)-Jasmina Jović(1958.g Jović-Šulejci. Kći Blajoje Jovića limara, slave sv. Jovana iz Vlasotinca):-Danica (1991), Petar (1996)-žive u Vlasotince.
Interesantna je povezanost majke Radmile Nikolić (Krivi Del-Miljkovci) sa rodom Nikolić i Miljković u s. Krivi del. Rod Nikolići vode poreklo iz Džepa(Grdelička klisura- od Vladičkog Hana prema Vranju), a iz tog roda je i Kosta Stamenković, narodni heroj u Drugom svetskom ratu iz Leskovca.
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
*
CILINDAR I GOSPODIN:
Dalje od tog roda je i narodni tribun Adam Bogosavljević (Bogosavljevića ima i u Vlasotincu).
Postoji i jedna zanimljiva anegdota-priča o Gospodama i Beogradu o samom Bogosavljeviću.
Tako Adam Bogosavljević otišao u narodno odelo u beograd i svrati u neku kafanu. Naručio kafu kod konobara, ali ga konobar uljudno zamoli da ne može da dobije kafu jer se ovde samo služi samo gospoda.
Adam Bogosavljević upita konobara pa kako izgleda ta gospoda koja ovde ima prava da pije kafu.
Konobar mu uljudno odgovori-ta Gospoda nose frak i cilindar. Razljuti se adam i izađe iz kafane i kupi frak i cilindar, pošto je bio veoma bogat čovek, ali narodnog duha , obučen u narodnom seljačkom nošnji.
Dođe opet Adam sa frakom i cilindrom u kafanu i od istog konobara naruči kofu kafe. Konobar ode kod šefa sale i reču ma da ovaj Gospodin želi kofu kafe da narči, ne zna šta da uradi- da se posavetuje sa njim.
Šef mu odgovori ako ima taj Gospodin novca da plati, neka bude uslužen.
Konobar posluži Adama kao Gospodina kofom kafe. Onda Adam Bogosavljević uzme cilindar i stavi ga u kofu i reče:”E sada Gospodine Gospodine popite kafu”.
Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince
Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
*
Zapis:
Radmila Nikolić (udata u Stranjevo za Dragomira Spasića(rođ. 1929), devojka je iz Krivog Dela- roda Đordinci. Njena majka Margarita iz Krivog dela je od strane Bugara u Drugom svetskom ratu mučena u zlostavljana od strane Bugara. Bacili su jesu je izmrcvarenu, izmučenu u potok , onda su je našli, omotali u ovčoj koži i oporavila se i vratila u život.
Odselili su se posle Drugog svetskog rata svi u Rgotinu (Negotinska Krajina). Margarita je bila udata za Vitomira Nikolića(Krivi Del-poreklo miz Džepa kod V.Hana)-izrodili su šestoro dece:Milorad, savka, Zorica, Svetomir, Radmila, Bork o(1938.g.-živ, ostali su pomrli)-svi žive u Rgotinu (Negotinska Krajina).
Reč:Đorda-sablja, pa izgleda umesto Đordinci, naselje u Dejanu je dobilo naziv Đorđinci.
*
“LUDI” MILJKO
Miljko je živeo na Rudniku ukraj Gornjemg Milanovca sa familijom i sestrom Đukom.
Miljkova sestra Đuka je posipovala turčina da se umije vodom. Turčin je počeo da hvata za dojke, da je obljubi ispred brata. Miljko je uzeo sekiru i ubio Turčina. Posle toga sa sestrom i familijom je prebegao sa Rudnika (Gornji Milanovac) u selo Krivi Del, gde psotoji rod MILJKOVCI, a potom verovatno je još jednom pravio “bežaniju” i zaselio se sa setsrom u mahalu Đorđine (Dejan).
Zbog ubistva turčina, turci su ga prozvali “Ludi” Miljko i organizovali potere da ga ubiju. Uvek je za korak bio ispred potera i pobegao u neprohodne šume vlasinskoga kraja. Kasnije osvajanjem zemlje je stvarao i proširivao svoje posade i abvio se stočarstvom.
U Krivom Delu postoji rod Miljkovci.
Baba Đuka je bila sestra Miljkova(Miljkovci) iz Đorđine(Gornji Dejan).
Miljkova sestra baaba Đuka je bila žena Mladena-rodnačelnika prezimena Mladenović (autora zapisa), živeli u mahali levenove (G.Dejan-kod starog groblja) imao 7 ili 9 sinova, a među njima je poznat i moj rodoslov: Mladen- Milija-Gavril(solunac)-Milivoje81900-umro u zarobljenišrvu kao interniran u Drugi svetski rat u Bugarskoj)-Blagoje 81920)-Miroslav Mladenović (1948.g.).
Prema baba Đuki moja familija i (zaselila se iz mahale Levenove(g.Dejan) u mahalu Predanču(istog sela)-nosi naziv ĐUKINCI. Ništa nisam još otkrio pta je bilo sa moji mpretkom Mladenom, a živeli su pored reke Vlasine na potesu luka- KAMENJARA -kao ovčari, da bi kasnije nomadskim ovčarenjem se išlo i krčila šuma i odlazilo prema planinskom delu Bukove Glave. Svoje posede su prodavali Dejancima nvonaseljenicima sa Kopaonika(Birovcima). Zanimljivo je da su svi slavili istu slavu Sv. Đorđa “posna”(Sv.Alimpije.se poklapa sa tom slavom).
Miljinska familija se doselila iz Krivog Dela u Dejan (mahala Đorđine-danas G.Dejan-posle Drugog svetskog rata bika fizionomnska podela Dejana:Gornji i Donji Dejan).-kazivač Vladimir Ilić(solunac(zmahala Predanča, G. dejan), zapis 1975.g, zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac (mahala Predanča, G.dejan). Postoji u Đorđine pored Miljinske familije i nazivi mesta, pa i naziva MILJINSKA ČUKA u šumi od šumske vade rečice Gracaka(mahale Predanča)-prema selo Ravni Del, sa leve strane reke Bistrice, a sa desne dtrsane je mahala Đorđine(G.Dejan)-Podvukao: M.M 2015.g).
Mahala Đordinci izgleda na osnovu reči (Đorda-sablja) je u pominjanjeu posle raseljavanja Minjkovske familije iz Krivog Dela u Dejanu, dobila radi lakšeg izgovaranja ĐORĐINCI.
Kasnije istraživanjem sam uvideo da se takvi naseljenici spominju u selima pomoravlja u vlasotinačkom kraju;Stajkovce i u drugim selima sa istom krsnom slavom “posna” Sv. Đorđe.(Podvukao:M.M 2015.g) . Zapis: 2.mart 2015.g. Vlasotince; Kazivač: Aleksandar Spasić (1959), psiholog Vlasotince. Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca
Postavljeno:3 mart 2015.g. Vlasotince, republika Srbija,
*
http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
Autor članaka o s poreklu sela Stranjevo(Vlasotince):Miroslav B Mladenovićć lokalni etnolog i istoričar i lokalni pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije, Vlasotince, republikja Srbija

NAPOMENA: Tru puta OBRISAN DODATAK!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
http://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-selo-stranjevo-vlasotince/
5.mart 2015.g Vlasotince, republika Srbija
*

5. mart 2015. u 20:12

Miroslav B Mladenovic Mirac

NAPOMENA
Kao autor clanka evo tri dana saljem DODATAK o poreklu prezimena jednog roda za sela Stranjevo, Svodje/opstina Vlasotince i ya selo Krsticevo/opstina Crna trava, neko ga BRISE!!!!!
Autor
Miroslav B Mladenovic Mirac lokalni etnolog i istoricar i pisac pesama i prica na dijalektu juga Srbije iz Vlasotinca, republika srbija
5.mart 2015.godine Vlasotince, republika Srbija

3. novembar 2015. u 13:55

Veljko Mihajlović

Mnogo je netačnih podataka. Stanici Antić i Krsti Jovanović su roditelji Stojanča i Mladena Jovanović. Oni imaju još dve ćerke koje su se sa porodicama odselile u selo Salakovac kod Požarevca. Najstarija ćerka Desanka Mihajlović je poginula u saobraćajnom udesu 1970.godine u Salakovcu, a mlađa Rusija je i sada živa u Salakovcu. Desanka ima sinove Dragoja , Veljka i Jovu Mihajlović a Rusija sina Tihomira. Još jedna greška: svirač Stojanča Jovanović -tupandžija je upravo moj deda, rođen je pred Prvi svetski rat, između1900 i 1910.godine, a ne 1933.godine kako piše pored njegovog imena. Toliko o ovoj grešci.

29. novembar 2015. u 23:44

Dejan Lepojević

#Miroslav B Mladenovic Mirac Da li znate još nešto o Lepojevićima?
Po dedinoj priči(Dimitrije Lepojević rodjen 1945.) su u mestu Mrtvica koje se nalazi izmedju sela Lukinci i Rajkovci,živeli Lepojevići.
Znam samo za mušku liniju koje je deda pominjao koja počinje sa Lepojom,koji je imao kuću u Stranje,a kasnije se naselio u Mrtvicu i imao je sina Mikajla.
Po priči Mikajlo je imao više dece od kojih su meni poznati: najstariji sin Božil (moj pradeda),Dobrivoje,i još jedan brat koji se ubio mlad zbog optužbe za krađu.
Pradeda Božil je bio i zarobljenik Bugara(gde su mu izbili sve zube).Radio je kao pečalbar i ćumurdžija .Ženio se više puta,i imao više dece,od kojih je najmladji sin moj deda već pomenuti Dimitrije koji je u Mrtvici živeo do 1982.

14. mart 2017. u 16:02

Miroslav B Mladenovic Mirac

Zanimljiv komentar. Bio sam u selo Mrtvica blizu Crvenog Brega kod Predejana. Postoji dobra porodična loza za dalja istraživanja nekog iz rod od LEPOJINIH, koji imaju lozi i u TUPANSKI DEL(Borin Dol).

Odgovori

11. april 2017. u 18:51

DOPUNA O POREKLU RODOVA SELA STRANJEVO :
(Prema ZAPISIMA (1905-1909) Riste Nikolića, VLASINA I KRAJIŠTE, 2012. SANU Beograd)

P o s t a n a k s e l a i p o r e k l o s t a n o v n i k a.- Ovo je naselje (deo Dobroviša 18k) skorijeg postanka, od pre 70 godone (zasnovano oko polovine 18 veka), zaselile su ga uglavnom dve porodice iz Donjeg Gara.
Prvi se naselio d e d a P a v o l („Rebin Pavol). Došao iz Donjeg Gara. Njih više ovde nema. („Tej s ekuće izarčiše, amo ima žeština , muština nema“). Navukli „prokletiju“ time, što su u D. Garu selo raselili i ljude na teret stavili.
Ima od njegovih potomaka, odseljenih u „Arnautluk“ , Ćuovo, Dobroviš.
Za njim se doselio I l i j a iz D. Gara, od njega je 1 k., S t o i l k o I l i ć, slavi sv. Jovana.
Za ovim po starini dolaze R ž e nj a c i (5 k., slave sv. Savu) poreklom iz sela D.Gara, odkuda su došla dva brata A n t a („bašta“ čoveku od 80 godina)
i N i k o l a.
– M i š i n i (4 k., Viden, Milča, Sava i još jedan slave sv. Savu, iz iste familije R ž e nj a c i)- iz Donjeg Gara.
Posle je doš’l P e š a iz D. Gara. Od njega su 3 k.( slave sv. Savu, ista porodica sa R ž e nj a c i m a).
Ostali su doseljenici prizećeni ili posinjeni kao:
– M i l a n- „ča iz Rupje“, prizetio se kod Ćire („Kira“);
– T o d o r – iz Broda , posinio se, od njega je J a n k o S t o i l k o v i ć.

IZVOR: (Prema ZAPISIMA (1905-1909) Riste Nikolića, VLASINA I KRAJIŠTE, 2012. SANU Beograd)

Priredio: Miroslav B Mladenović Mirac
11.mart 2017. Vlasotince, Srbija

Poreklo prezimena, selo Stranjevo (Vlasotince)

Komentari (11)

Odgovorite