Порекло презимена, село Горња Сабанта (Пивара, Крагујевац)

3. јул 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Горња Сабанта, градска општина Пивара, град Крагујевац. Према антропогеографским испитивањима Тодора Радивојевића из 1910. године. Објављено у едицији Корени у издању ЈП Службени гласник и САНУ.

 

Горња Сабанта је уврх извора речице Ждраљице, са обеју старна Крагујевачког Друма, који одавде води једним краком у Јагодину, а другим у Рековац.

Село има пет махала: Ровине, Велико Орашје, Мало Орашје, Равнишку и Петрићевску Малу. Силазећи Крагујевцу најпре долази махала Ровине. Она почиње код Нелина Гроба, одакле се рачва поменути друм, а простире се на левој страни насипа. На десној старни Симицког Потока, који тече од извора Брестова и сматра се као глава речице Ждраљице, Петрићевска Мала. Североисточно је од ње, за десетак минута хода, Мало Орашје с десне стране потока Корита. Западно је од Ровина, опет после десетак минута растојања, Равнишка Мала (Равништа) на левој страни Симицког Потока. Западно је од ње, после пола часа хода, Велико Орашје на левој страни потока Ражденика. Махале су међусобно растављене сеоским путевима и имањима.

У Горњој Сабанти има доста бунара, међу којима су најглавнији: Брестови уврх Ровина, Точак између Равништа и Великог Орашја на месту званом Поробинац, Црвена Врба на путу из Равнишке Мале у село Малу Пчелицу, Изворак испод Равништа у месту Сиљевини, Шареник с десне старне Јагодинског Друма спрам села Ратковића, Мали Дрењак у пољу код састава друмова, Божовац у Великом Пољу североисточно од Дрењачког Гробља до хатара села Велике Сугубине, Мочила на левој страни пута идући из Велике Сугубине, Стублина северно од Петрићевића и Ражденик између Горње и Доње Сабанте. Па ипак су сељани досад ископали 26 ђермова (22 на точак, 3 на вретено и 1 на прекретушку) да би добили воду код својих кућа.

Осим поменутих потока кроз Горњу Сабанту и њен хатар теку још: Поробинац од бунара Точка, Дуњице од Црвене Врбе и Ражденик од истоименог извора. Ниједна текућица не плави и не штети никад сеоска поља ни куће.

Зиратно је земљиште у селу између махала и ван села на раздаљини до 6 километара. То исто вреди и за шуме.

Сеоска су имања на местима која се називају: Аџин Гроб, Бањарска Орница, Бара, Брдо, Брестови, Будим, Буква, Велике Ливаде, Велики Луг, Велико Поље, Весков Поток, Врачар, Врбљак, Гај, Гајић, Гробље, Гробљишта, Дрењак, Камиџор, Катавице, Кленови, Кључ, Конаковац, Крвачко Брдо, Крушар, Крчевина, Лаз, Лазарев Гроб, Леса, Лука, Осојица, Перовац, Планина, Поље, Пољчина, Попила, Поробинац, Присоје, Пчеличке Вратнице, Равни Гај, Ражденик, Река, Ровине, Салшина, Сринац, Сиљевина, Симицки Поток, Синићевац, Слатина, Средњи Брег, Старо Село, Стражара, Стублине, Сувари, Торови, Ћуприја, Угарница, Удут, Усовина, Црвена Врба, Чиреви, Шапоњске Орнице, Шареник, Шевар, Шиб и Шумари.

Хатар Горње Сабанте велики је 1381,34 хектара. Зиратног земљишта има 1281,4 ха, а шума 99,94 ха. Зиратна земља је подељена овако: њиве 622,73 ха, ливаде 357,15 ха, у трећем 432,32 ха, у четвртом 649,02 ха, а у петом 58,61 ха. Шуме су у четвртом (88,52 ха) и петом (11,42 ха) шумском реду.

У хатару овог села имају земљишта становници Доње Сабанте, Велике Пчелице (Лугомир) и Велике Сугубине (Белица). Сељани Горње Сабанте имају својих поља само у хатару Доње Сабанте.

Горњо-сабаначке махале састављене су од кућних група од којих највећа броји 11 кућа. У Ровинама имају груписане куће Требињци и Перишићи, у Равништима Равништани и Требињци; у Великом Орашју Равништани, Требињци и Симићи; у Малом Орашју Левићани, а у Петрићевској Мали Кулизе и Вуковићи.

У Горњој Сабанти живело је 1903. године 27 родова у 140 домова са 882 становника (1900 године). Међу њима један род (са две куће) је цигански. 1910. године у селу је било 156 домова са 1021 душом. На дан 31. јануара 1921. године Горња Сабанта је имала 908 становника.

Сељани не умеју да протумаче постанак имена свога села, а ни ја нисам имао никаквих података на основу којих би се оно могло објаснити.

Имена махала протумачили су ми. Петрићевска је названа по истоименом роду. Равнишка (Равништанска) тако исто, али с том разликом, што се овај род прозвао по месту одакле је досељен (из села Равништа у Јабланици). Велико и Мало Орашје добили су имена места на којима су основана, а местима су дошли називи по гори од ораха (орашје). Ровине су име места и махале; то је махала испресецана јалацима или ровинама. Тако кажу једни. Други пак веле да је то име пренео један род који је овамо дошао из Ровина у Црној Гори. Ово је друго тумачење тачно.

Горња Сабанта је основана почетком XVIII века, отприлике између 1705. и 1710. године, дакле, у доба Прве сеобе.

Основала су га четири рода: Равништани, Требињци, Симићи и Тарани. Они данас имају у селу 62 дома, тј. Скоро половину од укупног броја.

Сабанта се (Горња и Доња као једно насеље) помиње још 1729. године, под именом Sabumnitz. После тога доба протекло је скоро пуних 90 година док није уписана у у Уписник 1818. године као Сабанта горња. Тако је исто забележена у Назначениу и Пописнику. Код Вука као Сабанта горња, код Пирха као Сабанта горња – Sabanta gornjа.

Обе Сабанте унесене су као једно насеље – Sabanta – у Ридлову карту 1810. У Лапиеву 1822, Гридову 1829 и Кипертову 1853. године. На Руској карти 1831. Стоји Сабанта Верх., а на Миленковићевој 1850. године Сабанта Г.

Село је расло у подједнакој мери рађањем и новим досељавањем. Досељавање је бивало све јаче са сваким новим периодом насељавања Лепенице. Друга сеоба дала је Горњој Сабанти 5 родова 32 куће, Кочина крајина 9 родова 32 дома, Први устанак 3 рода 5 кућа, а после 1815. године дошло је 6 родова (сада 9 домова).

Горња Сабанта насељена је из тринаесет области. Топлица јој је дала 7 родова са 53 куће, Косово 4 рода 11 домова, Лугомир 3 рода 10 кућа, Стара Србија 2 рода 12 домова, Срем 2 рода 10 кућа, Јабланица 2 рода 22 дома, а остале области само по један род, и то: Колашин 16 кућа, Каленићка Река, Црна Гора и Румунија по 2 дома; а Јасеница, непосредни леви слив Велике Мораве и непосредни леви слив Голијске Мораве по једну кућу.

21 род (131 дом) добегао је овамо у збегове, 4 рода (6 кућа) пресељена су на имање, 1 род (2 дома) пореклом је од ковача, а 1 род и дом од слуге.

У хатару Горње Сабанте имају три стара гробља: Дрењачко Гробље и два Гробљишта. Поред тога у старине спада и Старо Село. Дрењачко Гробље је у Великом Пољу, источно од Ровина, а улево од друма Јагодина – Крагујевац. Једно је Гробљиште у Великој Ливади, с леве стране друма, код великог зиданог моста. Друго је Гробљиште на Крвачком Брду, удаљено од првог само пет минута хода ка западу. О овим се старинама ништа не зна у селу и околини. Западно од гробљишта на Крвачком Брду познају се закопине неког старог пута, за који народ каже да је из времена кнеза Лазара. Име поља Стражара подсећа на турско доба, када је овде била стража за чување друма.

Црква је између овог села и Доње Сабанте. Ту је 1873. године била и школа, у којој је учитељевао познати српски песник Ђура Јакшић. Он је овде спевао своје најлепше песме: „Поноћ“ и „На Липару“.

Сеоско је гробље на месту званом Јасење. Оно је за један километар удаљено од Петрићевске Мале према северозападу.

Село слави Св. Јанићија Девичког 2/15 децембра, а литија се носи на мали Спасовдан.

 

Порекло становништва Горње Сабанте

Породице досељене од 1690. до 1786. године:

Равништани, пореклом из Равништа (Јабланица). Славе Аранђеловдан. Марчићи (Стевановићи) 4, Радовановићи 4, Милутиновићи 3, Недељковићи 3, Николићи 3, Стевановићи (Ћосићи) 2, Лазаревићи 1 и Петровићи 1 к.

Симићи, пореклом из Куршумлије. Славе св. Петку. Од њих су: Марковићи (Јелићи) 7, Ђурђевићи 3 и Миленковићи 1 к.

Тарани, пореклом Васојевићи (Црна Гора). Славе Аранђеловдан. Од њих су: Брзаковићи и Димитријевићи.

Требињци, пореклом из Требиња (Топлица). Славе св. Луку. Од њих су: Глишићи 7, Ђокићи 5, Јаковљевићи 3, Миловановићи 3, Митровићи 3, Недићи 2, Трифуновићи 2, Милетићи 1, Ристићи 1 и Тимотијевићи 1 к.

Породице досељене од 1737. до 1787. године:

Карићи, пореклом из Куршумлије. Славе св. Враче. Од њих су: Недељковићи 2 и Петронићи 1 к.

Кулизићи, пореклом из Колашина (Стара Србија). Славе Св. Мрату. Од њих су: Стојановићи 9, Антонијевићи 2, Микићи 2, Радовановићи 2 и Јовичићи 1 к.

Левићани, пореклом из Новог Пазара. Славе Аранђеловдан. Од њих су: Дилановићи (Димитријевићи) 2 Ђорђевићи 2 и Крстићи 2 к.

Миловановићи, пореклом из Топлице (непознато). Славе Аранђеловдан. Од њих су: Васићи.

Перишићи, пореклом из Новог Пазара. Славе Св. Пантелију. Од њих су: Степановићи 2, Јеремићи 1, Јовановићи 1, Матејићи 1 и Тодоровићи 1 к.

Породице досељене од 1788. до 1803. године:

Благојевићи, пореклом са Косова. Славе Св. Ђорђа.

Васиљевићи, пореклом са Косова. Славе Св. Петку.

Вуковићи, пореклом из Срема. Славе Св. Ђорђа.

Здравковићи, пореклом из Куршумлије. Славе Аранђеловдан. Од њих се 1 к. зове Радивојевићи.

Костићи, пореклом из Куршумлије. Славе Св. Николу. Од њих је једна кућа Јевтића.

Лукићи, пореклом са Косова. Славе Св. Ђорђа.

Милисављевићи, пореклом из Црешњевице (Косово). Славе Аранђеловдан. Од њих су: Ћатићи.

Радичевићи, пореклом из Рековца. Славе Св. Јована.

Тодоровићи, пореклом из Срема. Славе Св. Николу. Од њих су: Марчићи 1, Миловановићи 1, Тодоровићи 1 и Филиповићи 1.

Породице досељене од 1804. до 1814. године:

Вукашиновићи, пореклом из Топлице. Славе Ђурђевдан.

Живковићи, пореклом из места Сињи Вир, мор. Левачки. Славе Св. Андреју.

Милутиновићи, пореклом из Ратковића (Лугомир). Славе Св. Јована.

Породице непознатог порекла досељене од 1815. до 1903. године:

Милијићи, досељени 1818. године из места Риљац (Каленић). Славе Петровдан.

Милорадовићи, досељени 1820.године из места Трнава (Јасеница). Славе Св. Николу. Од њих су Милисављевићи.

Петканићи, досељени 1822. из Румуније. Славе Св. Ђорђа.

Тутуновићи, досељени 1823. Из Лободера (Круш. Трст.). Славе Св. Петку. Од њих су: Гинићи 1, Петровићи 1 к.

Милутиновићи, досељени 1892. Из места Д. Коњувац (Јабланица). Славе Аранђеловдан.

Цигани

Николићи, досељени 1833. из места Цикоте (Лугомир). Славе Ново Лето (1. јануар)

 

ИЗВОР: Тодор Радивојевић, “Лепеница”, антропогеографска испитивања. Насеља српских земаља, књига VII, Београд 1911. године. Објављено у едицији Kорени, књига 5, у издању ЈП Службени гласник и САНУ 2010. године

Корени

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Mileta Urošević

    U sele Selevac , Smederevska Jasenica , pominju se Skerlići ,slave Đurđevdan . Doseljeni iz Velike Sabante . Međutim , ovde ih ne nalazimo . Da li neko zna nešto više o ovoj familiji i njenom boravku u Sabanti ?