Poreklo stanovništva sela-varošice Rudnik, opština Gornji Milanovac. Prema knjizi Miloja T. Rakić „Kačer“, prvo izdanje 1905. godine, najnovije izdanje 2010. godine – edicija „Koreni“, JP Službeni glasnik i SANU. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Ovo selo leži na zapadnoj supadini planine Rudnik i neposrednoj mu podgorini. Zahvata veliki prostor zemljišta, u dužinu 8-9, u širinu 5-6 kilometara. Seoske zemljište pripada slivu triju većih reka: Rudničke Reke (Despotovice), Brezovice i Jasenice. Zbog jače vertikalne razgrane zemljišta ovog sela, pojedini su zaseoci jače izdvojeni. Od Velikog Šturca pravcem sa zapada na sever prolazi kroz selo jedno visoko razvođe preko Prlinske Kose na Đurđevcu, Rakića Grob, Malu i Veliku Kelju do Velikog Brda. Na desnu stranu od ovog razvođa staču se vode u Jasenicu, a na levu u Despotovicu i Brezovicu. Od Velikog Brda dalje na seever nastavlja se razvođe između Jasenice i pritoke joj rečice Potočanja. Na tom su razviđu Brdo na Blatima i Metaljka. Ovaj venac najviše razdvaja pojedine seoske delove i čini ih geografskim celinama. Selo se deli na šest zaselaka: Prline, Salaši, Ćeramide, Zlatarica, Zvezda i Blata.
Prline su u slivu Rudničke Reke (Despotovice). Ovo je gola, vodom iscrpljena kosa, koja se od Velikog Šturca na zapadnu stranu spušta u veliku dubodolinu Prlinskog Potoka. Pri vrhu Prlinske Kose, na jugo-istočnoj strani je izvor Rudničke reke, koja tu otiče jako usečenom dubodolinom. U nju se sa desne strane stače nekoloko potoka, od kojih su najvažniji: Milenkovića Česma i Potok kod Jezera. Dubodoline ovih potoka i mnoge druge jaruge jako su izbrazdale ovaj deo sela, zbog čega je i nazvan ovako.
Salaši, u slivu Brezovice, su prostrana kosa od brda Đurevice, koje se spušta na zapadnu stranu u dubodolinu Brezovice. Od Prlina su odvojeni Delalića Potokom, čiji je izvor ispod Rakića Groba, i utiče u Brezovicu. Od Mutnja ih odvaja Salaški Potok, glavni izvor Brezovice a od Zagrađa treći potok, čiji je izvor Česma pod Keljom.
Ćeramide su, takođe, u slivu Brezovice, su kose od Male Kelje i Velokog Brda koje se prostiru na zapadnu stranu i, preko nekoliko zaravnjenih mesta, prelazi u atar Zagrađa. Od Salaša su odvojeni potokom, čija voda dolazi iz izvora u Ćeramidama, glavne vode u zaseoku. Još je dobra i jaka voda Živanića Česma.
Od nabrojanih zaselaka jako su izdvojeni vencem pomenutog visokog razvođa i pripadaju slivu Jasenice zaseoci: Zlatarica, Zvezda i Blata.
Zlatarica, ovako nazvana po istoimenoj rečici, čiji je jak i hladan izvor, zvani Katra, iznad sreske kancelarije, idući Velikom Šturcu. Rečica Zlatarica teče kroz sredinu Rudnika, s početka u zapadnom pravcu, preseca glavni put koji iz Gornjeg Milanovca vodi za Aranđelovac, potom skreće na severo-istok, još jednom preseca isti put i utiče u Jasenicu*.
*Po pričanju, u dubodolini Zlatarice nekada se nalazilo dosta zlatne rude.
Zaselak Zlataricu čine kose velikog Šturca i Velike Kelje, koje se u suprotnim pravcima pružaju, a razdvojena je su dubodolinom rečice Zlatarice. Kroz zaselak u pomenutu rečicu staču se: Lučin Potok, Dulov Potok, čiji je izvor česma mehane za gvožđevitom vodom; Dobra Voda,pod Madžarskim Grobljem, dalje Ćenar i Česma pod Rudnikom, poslednja dva na mestu turske varoši.
Zvezda je prostrana gola kosa koja se od viskog planinskog venca što od Rudnika na severo-istok ide, a poimence od Marijanca i Javora, i strmo se spušta u dolinu reke Jasenice. Dvama potocima koji dubodolinama otiču u Jasenicu razbijena je u tri jednolika dela. Od Zlatarice i Blata – Zvezda je odvojena rekom Jasenicom.
Blata su sa leve strane Jasenice, na suprotnoj strani prema Zvezdi. Blata čine kose sa većim zaravanjcima koje se od Velikog Brda i Brda na Blatima spuštaju u dolinu Jasenice. U zaseoku imaju tri dobra izvora koji se potocima, kroz dubodoline, otaču u Jasenicu. Vode na zapadnoj strani od Velikog Brda i Brda na Blatima staču se, kroz dubodoline, u rečicu Potočanje, koja izvire ispod Velikog Brda, teče na severo-istok niz prostranu seosku šumu Korušac i ispod sela Rudnika utiče u Jasenicu. Blata su od Zlatarice odvojene Dragićevića Potokom, od Guriševaca Jasenicom, od Vojkovca i Zagrađa Potočanjem.
Kopanih bunara ili đermova u selu nema, pošto ima dovoljno ivora.
Klima.
U ovome je selu, zbog velike visine, mnogo hladnije no u ostalim kačerskim selima. Vazduh je vrlo oštar i svež i lekari ga preporučuju za lečenje katara u plućima. Najviše duvaju severac i košava (ustoka). Severac je najhladniji i mahom donosi kišu a košava je najjači vetar. Sneg počinje padati početkom novembra a održi se do početka marta. Obično je visine od 60 santimetara do jedan metar.
Zemlja i šume.
Zemlja za obrađivanje rasturena je između kuća po celom selu. Sastoji se iz velikih okućnica, a potom iz atara pojedinih većih familija, koji su nekad bili grupisano imanje starijih zadružnih domova, a danas su izdeljeni na mnoge delove. Rodnost zemlje je ispod srednje, a negde je, naročito na Zvezdi, sasvim slaba. Jednoj porodici za osrednji život treba oko 12 hektara ziratne zemlje. Najveće su njive na Zvezdi, gde se obično seju pozna žita: ovas, heljda i jarna pšenica u proleće.
U selu ima mnogo zemlje pod šumom i utrinom, koja je zajednička imovina. Rudnička Planina sa prostranom gustom šumom i utrinama je državno imanje. Seoske, pak, zemlje ima u svakom zaseoku, obično na kraju, kojom se, kao ispašom, služe seljaci dotičnog zaseoka, zašta plaćaju selu porez. Zajedničko je seosko imenje i prostrana šuma Korušac, na zapadnoj strani, od sela jedan sat hoda. Šuma je većinom bukova, mnogo manje grmova.
Tip sela.
Selo je razbijenog, starovlaškog tipa. Kuće u zaseocima leže rastureno bez reda na zaravanjcima kosa, visoko iznad dubodolina. Obično je dve do pet u gupi; ređe su usamljene. Od sredine jednog do sredine drugog zaseoka ima po 2-3 kilometra, od jedne grupe kuća do druge najbliže je od 600 metara do jednog kilometra, a odstojanje između kuća u grupi je vrlo različito, od 50 do 200 metara. U Ćeramidama su kuće nešto zbijenije, a u Zvezdi su najvećma raštrkane, što dolazi od razlike u plastici i plodnosti zemmljišta. U Zlatarici, pored druma Gornji Milanovac – Aranđelovac, ima jedno zbijeno naselje. Tu je sreska kuća za Kačerski srez, osnovna škola, opštinska sudnica, dve mehane, nekoliko zanatlijskih dućana i izvestan broj privatnih kuća.
Svega u Rudniku ima 186 kuća, od kojih u Prlinama 50, Salašima 32, Zlatarici 26, Ćeramidama 19, Zvezdi 55 i na Blatima 4 kuće.
Ime selu.
Selo je ovo dobilo ime zbog negdašnjih rudnika, koji su se tu nalazili. Zaselak Prline je tako nazvano po prirodi zemljišta. Salaši, kako se priča, po nekim salašima, koji su tu u tursko vreme bili. Ćeramide, što su nekada pravili ćeramide. Zlatarica po reci Zlatarici a Blata zbog podvodnog zemljišta.
Strane u selu.
Mnogobrojni su ostaci od starina u ovoj nekada živoj trgovačkoj i rudarskoj varoši. Mnogobrojni tragovi, kao: rudarska okna, hodnici, razvaline hramova, kuća, groblja svedoče o intezivnom rudarskom radu. Ove su starine ispitivali J. Šafarik, Mišković, M. Đ. Milićević i drugi. Pošto su njihovi, naročito Milićevićevi opisi tačni i iscrpni, to se mi ovde nećemo baviti opisivanjem tih starina. Po njihovom ispitivanju ovde su ostavili svoje tragove: Rimljani, Dubrovčani, Turci i Austrijanci.
Najstariji, Rimljani ovde su se, po svoj prilici, bavili u 2. i 3. veku posle Hrista. Njihova kolonija je bila na jugo-istočnoj strani Velikog Šturca, na levoj kosi koja se od njega na tu stranu pruža, između Krasojevačke Reke i Gušavog Potoka. Na toj kosi su mnogobrojni porušeni zidovi starih rimskih zdanja. Sudeći po čestini tih zdanja, neselje je bilo vrlo zbijeno, a zahvatalo je veliki prostor. Odatle za 300 metara preko Krasojevačke Reke, na jednom zaravanjku, poznaje se mesto gde su bile rimske ciglane. Malo niže odatle, južno, niz pomenutu reku, na jednoj kosi sa povećim zaravnjem bile su im kovnice. Položaj ovog rimskog naselja vezan je jedino za mesto gde se nalazila, pri površini zemlje, zlatna i srebrna ruda u žicama. Ta je ruda u Starom Veku najviše tražena, i bila je, prema nesavršenstvu rudarskih sprava onoga vremena, laka za eksploataciju. Mesto je inače teško pristupačno.
U Srednjem veku, od kraja 13. veka pa do turske najezde, Rudnik je bio i znatno tržište, naročito za vreme Despotovine. I iz tog vremena ostali su mnogi materijalni ostaci. Razlikuju se dve srednjevekovne varoši. Jedna je bila na zapadnoj supadini Velikog Šturca. Sudeći po ostacima, ove se varoš prostirala od izvora reke Zlatarice (Katre) na zapadnu stranu jednom širokom kosom preko koje danas prolazi drum Gornji Milanovac-Aranđelovac, pa dalje donekle ispod druma i Rakića Groba. Ovaj prostor zemljišta može biti dug 1200-1500 metara a širok, otprilike, pola od toga. Danas se ovo mesto zove Rudničište. I ovo naselje je bilo dosta zbijeno. Položaj mu je bio određen mestom gde se eksploatisala zlatna i srebrna ruda u žicama. Tu su bile dve pravoslavne crkve od kojih su i do danas ostale zidine. Ni ovde, kao ni na mestu rimske kolonije, nema kuća već su njive i livade. Inače to mesto nema prirodnih uslova za naselje, naročito što je zimi izloženo vrlo jakim i hladnim vetrovima.
Drugo srednjovekovno srpsko naselje, po mome mišljenju (Miloja T. Rakić), bilo je na mestu gde je docnije bila turska varoš, tj. na severnoj supadini Velikog Šturca, sa leve strane izvornog dela Jasenice, na mestu koje se danas zove Rudnik. Od prvoga naselja daleko je 45 minuta hoda. Tu je, pored razvalina turskih zdanja, i starodrevna katolička crkva, Misa, za koju se u narodu priča da je vrlo stara i da je pod Turcima bila džamija. Iz toga bi izašlo daje u Rudničištvu živelo pravoslavno a ovde katoličko stanovništvo. Zna se, pak, da su Dubrovčani imali u Rudniku svoju koloniju, i verovatno je to bila njihova kolonija. Zna se da su oni ovde „držali trge“, tj bili trgovci i majsori, koji su prečišćavali rude i možda kovali novac. Međutim, najviše šlaknje ima u dolini Jasenice, odmah ispod „Rudnika“, iz čega bi se moglo izvesti da se ruda pranjem prečišćavala. Da je tu postojalo naselje u Srednjem Veku moglo bi se za dokaz navesti i turska sklonost da zaseljavaju gotova naselja. u Rudničištu je, pak, u to doba bilo naselje rudarskih radenika, domaćih Srba, pravoslavne vere. Na ovoj strani nema šlaknje, nego se ruda samo vadila iz mnogobrojnih okana, a za prečišćavanje se nosila u „Rudnik“, gde opet toliko mnogo šlaknje ima, da nas navodi na zaključak da je tu bilo prečišćavanje rude u doba najintezivnijeg rudarsko rada, u drugoj polovini 14. i prvoj polovini 15. veka.
Nedaleko od naselja u „Rudniku“, odmah preko Jasenice, na mestu zvanom Stublo, bilo je treće staro naselje, koje se može smatrati i kao deo naselja u „Rudniku“. Sudeći po ostacima jedne male pravoslavne crkve, od koje su ostale zidine i časna trpeza, i nadgrobnim spomenicima koji se tu nalaze, izgleda da je tu stanovalo stanovništvo pravoslavne vere, domaći Srbi. Narodne tradicije kažu da je tu nekada bilo mnogo kuća i da je odatle otišlo sedam sabalja na Kosovo. A priča se i da se naselja Rudničišta, zbog jakih vetrova, premestilo u Sublo.
Kad su Turci došli u Rudnik zaselili su, kao što je rečeno, gotovo naselje, dubrovačku koloniju. Sa njihovim dolaskom rudarska je radnja mnogo opala. Ruda se kopala kulukom, a za carsku hranu. Po svoj prilici tada se naselje u Rudničištu rasturilo, a neki deo možda premestio u Sublo, jer je naselje na ovome mestu mnogo manje od onoga u Rudničištu. A Rudničište je to ime dobilo tek pošto je opustelo.
Austrijanci su odmah po okupaciji Srbije pokušali da obnove rudarstvo u Rudniku. Tragova svoga bavljenja ostavili su na severo-istočnoj strani Velikog Šturca, u selu Ljubičevcima, gde su tragali poglavito za olovnom rudom. Zasnovana je bila čitava kolonija, koja je imala i svog katoličkog ispovednika. Radnici su bili mahom Sasi iz Erdelja i Vlasi. Okna dobiše imena: Karolina, Jozef, Jelisaveta, Sv. Trojica, Leopold, itd. Ne zna se gde je bila austrijska kolonija. Prema mestu gde se najviše ruda kopala mogla je biti u Ljubičevcima, a mogli su se naseliti i u turskoj varoši, u kom bi slučaju Misa mogla ponovo postati katoličkom crkvom. Narod za nju kaže: „Kakva ti se vera u njoj nije Bogu molila“. Po povratku Turci su se povratili na staro naselje, odakle su, početkom Prvog ustanka, morali pobeći u Užice. Od godine 1813. do aprila 1815. ovde je bila neka turska posada i po njenom izlasku ovo je naselje ostalo pusto i, zbog neposredne blizine Rudničkoj Planini, postalo državnom svojinom.
Eksploatacija Rudnika vršena je i za vreme Kara-Đorđa. Rudarska okna iz ovoga vremena nedaleko od rimskih, na južnoj i jugo-istočnoj strani Velikog Šturca, oko izvora Gušavog Potoka. Danas se na Rudniku vadi: bakar, cink, olovo i gvožđe.
ne može se znati kuda je ovaj stari drum prolazio kroz Rudnik. Prema onome što je rečeno u opštem delu najprirodnije da je vodio unuda kuda danas ide put iz Kalanjevaca u Rudnik, pa preko Rakića Groba na Rudničište, pa dalje kuda je vodio stari put od današnjeg Gornji Milanovac – Aranđelovac i silazio u dolinu Despotovice. Međutim, još se poznaju tragovi jednog starog puta koji je vezivao „Rudnik“ i Rudničište. Ovaj put je išao severo-zapadno stranom Velikog Šturca i najkraćim putem vezivao ova dva naselja.
Na Rudniku ima jedno „Madžarsko groblje“, gde je nekada bilo velikog kamenja.
Poreklo stanovništva.
Od 24 familije, koliko ih je u Rudniku, samo se za tri kaže da su starinci. Jedna je, pak, starinska porodica pre 20 godina izumrla. Starinačkih kuća ima svega 11.
Porodice su po zaseocima ovako rezređene:
U Prlinama su:
-Čivovići (Maksimovići, Vučetići, Bankovići, Prodanovići), koji su za vreme Prvog ustanka doseljeni od Sjenice, slave Nikoljdan.
-Pešići (Milenkovići, Tomovići, Vukićevići), koje je doselio Kara-Đorđe od Sjenice 1809. odine, slave Sv. Petku.
U Salašima su:
-Radovanovići, starinci. jedna su familija sa Dragićevićima na Blatima, slave Aranđelovdan.
-Gavrilovići su došli iz Osata u Bosni,odmah po oslobođenju Srbije, slave Nikoljdan.
-Pavlovići su starinci, slave Aranđelovdan, ali nisu rod Radovanovićima.
-Boškovići su doseljeni iz Hercegovine na nekoliko godina pred Prvi ustanak. Njihov deda „stari Buća“, po kome se Bućićima nazivaju, bio je neki vojvoda u vreme Drugog ustanka, slave Mratindan.
-Nedeljkovići su doseljeni od Sjenice za vreme Prvog ustanka, slave Stevanjdan.
-Avramovići su takođe došli iz Sjenice za vreme Prvog ustanka, slave Đurđevdan.
-Radivojevići su jedna familija sa Miletićima u zaseoku Zvezda.
U Zlatarici su:
-Deverdžići, starinci, slave Aranđelovdan.
-Karaulići su iz Lepojevića u Crnoj Gori, kako oni vele, odakle su došli u selo Dunišiće (3 časa od Sjenice), a odatle su se za vreme Prvo ustanka doselili u Kloku (okrug kragujevački) a odatle u Rudnik, slave Nikoljdan.
-Vasovići su došli iz užičkog okruga pre Prvog ustanka, slave Jovanjdan.
-Milići i Milosavljevići su od Sjenice, odakle su 1809. godine došla tri brata: Milija, Milisav i Jovica, od kojih su Milići i Milosavljevići u ovome i Jovičići u zaseoku Ćeramide, slave Nikoljdan.
-Petrovići su doseljeni iz Zagrađa.
U Ćeramidama su:
-Jovičići, rođaci Milića i Milosavljevića u Zlatarici.
-Nikići su istog porekla sa Karaulićima u Zlatarici.
-Karaulići – isti koji i u Zaltarici.
-Danilovići (Živkovići) su doseljeni iz Dobroselice u okrugu užičkom, zna se da su iz dublje starine jedna familija sa Karaulićima, slave Nikoljdan.
-Tomići, čiji je predak došao pre 30 godina iz Guriševaca kao uljez jednoga Karaulića, slave Jovanjdan.
U Zvezdi su:
-Radojevići (Babići), doseljeni od Morače u Crnoj Gori nekoliko godina pre Prvog ustanka, slave Nikoljdan.
-Petrovići (Dragovići), koje je doselio Kara-Đorđe 1809. godine od Sjenice, slave Jovanjdan.
-Miletići su u vreme Kara-Đorđevo doseljeni iz Morače u Crnoj Gori, slave Aranđelovdan.
-Bakići su došli iz Vasojevića u Crnoj Gori, za vreme Kara-Đorđevo, slave Aranđelovdan.
-Nedeljkovići (Nedovići) su doseljeni u vreme Kara-Đorđevo iz Drobnjaka. Najpre su došli u jedno selo kod Požege a odatle u Rudnik, ne kaže se šta slave.
-Ivkovići, Đorđevići, Markovići su od starine jedna familija. Doselili su se iz Sjenice od Suvodola za vreme Prvog ustanka, zbog ubistva nekakva Turčina. Da bi se bolje sakrili promenili su i slave, te sada slave Aranđelovdan a stara im je slava Sv. Petka.
-Negosavići su se 1809. godine doselili od Sjenice, slave Đurđevdan.
-Milinovići su došli iz Dobroselice-okrug užički pre 120 godina, slave Stevanjdan.
-Milanovići (Kezuni) su došli pre 40-45 godina iz Crne Gore, slave Aranđelovdan.
-Stevanovići, sada već izumrli bili su najstarija familija u Rudniku, slavili su Aranđelovdan.
Na Blatima su:
-Dragićevići, starinci. Ova je familija u muškoj liniji pre desetinu godina izumrla, te je u kuću došao, kao uljez, jedan od Ivkovića iz Zvezde, slavili su Aranđelovdan.
-Rakići su došli iz Prilika (užički okrug) i to, po svoj prilici, pre Prvog ustanka, slave Đurđevdan.
–Markovići – isto kao i u zaseoku Zvezda.
Ne kaže se koja je preslava u Rudniku.
IZVOR: Miloje T. Rakić, “Kačer”. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)